VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

POŢAREVAC

SEMINARSKI RAD
Tema: POVIŠENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
OBJEKATA

Profesor: Student:
Dr Novica Grujić Radomirović Miladin 171260/2010

Poţarevac 2013.god.
 SADRŢAJ

-Energetski pasoš zgrade, direktiva EU,ušteda energije-očuvanje zdravlja.

-Povećanje ee sistema centralnog grejanja regulacijom i merenjem
energije.
-Analiza uticaja načina gradnje objekata na ee-poboljšanja.
-Primena sistema trigeneracije.
-Energetska efikasnost zgrada-merna rešenja za identifikaciju kritičnih
tačaka- upotreba termovizijskih kamera.
 Energetski pasoš zgrade
Već dugi niz godina problemi odrţivog razvoja, nameću se kao globalna tema broj jedan na
svim svetskim forumima vezanim za energetiku, ekologiju, ekonomiju i privredu uopšte. Ova
problematika suštinski je povezana sa nesigurnošću snabdevanja energijom sa jedne strane, i
sa zagaĎenjem ţivotne sredine i globalnim promenama klime zbog prevelike i neracionalne
potrošnje energije sa druge strane. Globalna ekonomska kriza koja, ne štedeći, pogaĎa sve
drţave sveta i sve privredne sektore, ističe u prvi plan presudnu ulogu koncepta odrţivog
razvoja i energetske efikasnosti u budućem kreiranju ekonomskih i političkih kretanja, kako na
globalnom nivou, tako i u okviru svake pojedinačne drţave.

Proizvodnja, prenos, distribucija i potrošnja energije utiču na sve oblasti ljudskog rada, i na
socijalni i ekonomski napredak svake drţave. Trenutno stanje u svetu jasno pokazuje da je
dosadašnja, nedovoljno kontrolisana potrošnja energije neodrţiva.

Zbog toga se odrţiva potrošnja energije, preko racionalnog planiranja i povećanja energetske
efikasnosti svih elemenata u energetskom sistemu neke zemlje, nameće kao prioritet.

Zgrade - najveći potrošači i zagađivači

Zgrade su najveći pojedinačni potrošači energije, sa tendencijom porasta u skladu sa porastom
standarda stanovništva. U Evropi se, oko 40% energije troši u zgradarstvu. Sledeći je
saobraćaj (32%), a tek na trećem mestu nalazi se industrija (28%). Pored toga, zgrade su i
veliki zagaĎivači okoline, jer takav trend dovodi do povećanja potrošnje energije i emisije
ugljen-dioksida. Upravo zato, energetska efikasnost u zgradarstvu jeste oblast koja ima
najveći potencijal za smanjenje potrošnje energije. Uspostavljanje mehanizama koji će da
obezbede trajno smanjenje potrošnje energije u novim zgradama (novim načinima
projektovanja i korišćenjem novih materijala) i pravilno rekonstruisanje postojećih zgrada,
jeste glavni cilj energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Direktiva EU
U decembru 2002. godine usvojena je Direktiva EU (Energy Performance of Buildings Directive -
EPBD), broj 2002/91/ES, o energetskoj efikasnosti zgrada. Njenim sprovoĎenjem obezbeĎuje
se racionalna potrošnja energije u zgradama. Ona daje generalni okvir za zajedničku
metodologiju proračuna energetske efikasnosti zgrada, propisujući zahteve koji se odnose na
energetsku efikasnost novih zgrada i velikih zgrada kojima treba renoviranje, energetsku
sertifikaciju zgrada, inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u zgradama itd. U direktivi EU
navode se mere koje je potrebno preduzeti za povećanje efikasnosti, meĎutim, zemljama
članicama je ostavljena mogućnost da primenjuju i druge mere za postizanje istog cilja, u
skladu sa zakonodavstvom i situacijom u pojedinim zemljama.
Pored uštede energije, mere predviĎene za povećanje energetske efikasnosti zgrada praćene
su i poboljšanjem kvaliteta unutrašnjeg prostora, boljom zaštitom ţivotne okoline i
smanjenjem emisije štetnih gasova koji dovode do efekta staklene bašte.
Direktiva od zemalja članica zahteva:

• primenu zajedničke metodologije izračunavanja enrgetskih performansi zgrada i

sistema, uključujući sisteme za grejanje, hlaĎenje, provetravanje i osvetljenje,
• odreĎivanje minimalnih standarda energetske potrošnje novih zgrada, ali i
rekonstruisanih postojećih velikih zgrada,
 • razvoj sistema za energetsku sertifikaciju za postojeće i za objekte u izgradnji koji će
omogućiti da vlasnici, zakupci i korisnici budu mnogo bolje upoznati sa potrošnjom
energije u zgradama koje kupuju ili zakupljuju, •
redovnu inspekciju sistema za grejanje,
klimatizaciju i provetravanje.

20 - 20 - 20
Rastući problemi u energetskom sektoru sve više navode drţave da politiku energetske
efikasnosti definišu na globalnom nivou. Kao jedan od rezultata tih napora, napravljen je, u
martu 2007. godine, Akcioni plan o novoj energetskoj politici EU, koji definiše ciljeve za 2020.
godinu. To su:
- povećanje energetske efikasnosti za 20%
- povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije na 20%
- smanjenje emisije CO2 za 20% u odnosu na referentni nivo iz 1990. godine

Ušteda energije - očuvanje zdravlja

Potrošnja energije u zgradama značajno zavisi od zahteva za kvalitetom unutrašnjeg prostora,
što se direktno odraţava na zdravlje, produktivnost i komfor ljudi koji borave u tim
prostorijama. Stoga se kvalitet unutrašnjeg prostora pominje nekoliko puta u Direktivi, sa
direktnim naglaskom da se komfor i zdravlje ljudi ne smeju zanemariti primenom mera za
uštedu energije. Pored uverenja o energetskoj potrošnji i stvarnim vrednostima ušteĎene
energije jedne zgrade, preporučeno je da se na isti način daju i procenjene vrednosti ukupnih
indikatora kvaliteta unutrašnjeg prostora (toplotna ugodnost, kvalitet unutrašnjeg vazduha,
osvetljenje, buka).

U Direktivi se eksplicitno navodi standard EN 822 za proračun energetskih karakteristika

zgrada, meĎutim, veliki spektar pratećih standarda koji tretiraju, kako energetiku zgrade, tako
i kvalitet unutrašnjeg prostora, sistematizovan je i pretočen u prateću platformu Direktive,
kroz opšti evropski standard EN 15251.

Direktiva je generalna s obzirom na zahteve o striktnoj primeni odgovarajućih standarda. Kako

se odnosi na širok spektar interakcija energetike zgrade i kvaliteta unutrašnje sredine, ona
obuhvata i ogroman broj vaţećih meĎunarodnih (ISO), evropskih (EN) i nacionalnih
standarda.

Gde smo mi?

Imajući u vidu činjenicu da Srbija još uvek nema meĎunarodne obaveze u odnosu na navedene
dokumente o efikasnom korišćenje energije u zgradama, jedino se standard JUS.UJ.5.600,
moţe smatrati tehničkim propisom iz te oblasti uštede energije. S obzirom da naše metode za
procenu energetske efikasnosti zgrada i indikatora kvaliteta unutrašnjeg prostora nisu
usklaĎene sa evropskom regulativom, nameće se potreba za usvajanjam novih metodologija
proračuna i za definisanjem integralnih kriterijuma za odreĎivanje kvaliteta unutrašnjeg
prostora i energetskih karakteristika zgrade u svim fazama, od projektovanja do njene
operativne upotrebe

Upravo to je tema projekta koji je pokrenula Laboratorija za termotehniku i energetiku,

Instituta za nuklearne nauke „Vinča", pod nazivom "Razvoj i primena komplementarnih
metoda za procenu energetske efikasnosti i indikatora kvaliteta unutrašnjeg prostora
stambenih objekata na području Beograda," finansiran od strane Ministarsva za nauku i
tehnološki razvoj u okviru projekata tehnološkog razvoja.

Energetska efikasnost zgrada u Srbiji

Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji je neracionalno
velika potrošnja svih tipova energije, prvenstveno za grejanje, a u poslednje vreme, zbog
porasta srednjih temperatura tokom letnjih meseci, i za hlaĎenje zgrada. Pored toga, energija
se koristi još i za osvetljenje i za napajanje električnih ureĎaja u domaćinstvima.

Potrošnja energije za grejanje u prosečno termički izolovanim zgradama u Srbiji iznosi oko
60% ukupne potrošnje energije. Od toga, 70% odnosi se na potrošnju toplotne energije, na
koju prvenstveno utiče trajanje sezone grejanja i zahtevana temperatura prostora, što zavisi
od klimatskih uslova i standarda kvaliteta korišćenja prostora. TakoĎe, značajan uticaj ima i
kvalitet mehaničkog sistema grejanja, ukupna grejana površina, kao i termička zaštita zgrade.

"Trenutni stambeni fond u Srbiji graĎen je prema energetski zastarelim propisima, u uslovima
relativno jeftine električne energije i nedovoljne primene propisa o toplotnoj zaštiti zgrada.
Takve zgrade predstavljaju velike potrošače i ne zadovoljavaju nove svetske trendove u zaštiti
okoline i smanjenju emisije ugljendioksida", kaţe za Modul dr Ţarko Stevanović, naučni
savetnik u institutu Vinča i profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu.

Ključne karakteristike potrošnje primarne energije u sektoru zgradarstva u Srbiji su sledeće:

• U Srbiji se energija još uvek troši kao 60-tih godina prošlog veka u EU.
• Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko 2,5 puta veća nego u
severnoj Evropi.
• Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda (BDP) u Srbiji je tri puta veća
od prosečne u svetu 2001.
• Emisija ugljen dioksida po jedinici BDP-a je najmanje dva puta veća od svetskog
proseka.
• Oko polovine svih domaćinstava u Srbiji troši 340 kWh/m2god., što je 3 puta više u
odnosu na zemlje zapadne Evrope.
• Oko 60 % populacije koristi drvo ili lignit kao glavni izvor energije za grejanje,
sanitarnu toplu vodu i kuvanje.
• Hronične bolesti, uključujući i bolesti disajnih organa, su direktno povezani sa znatnim
zagaĎenjem unutrašnjeg prostora.
• Smrtnost tokom zimskih meseci je oko 30 % veća od prosečnih vrednosti.
• Srbija je blizu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju sa Evropskom
unijom i treba do 2014. godine da prilagodi propise EU direktivama, uključujući i
Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada.
• Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restruktuiranje vaţećih propisa u
zgradarstvu, koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prošlog veka.

Dr Stevanović ističe da je suština Direktive EU kompletna kontrola energetskih tokova zgrada

koju je nuţno sprovoditi od prve faze projektovanja, preko inspekcije i revizije projekata,
izgradnje, do konačnog prijema zgrade. Po Direktivi, nezavisni ekspert je duţan da izvrši
merenja po propisanim standardima kako bi na kraju izdao sertifikat, odnosno energetski
pasoš zgrade.

"Kod nas postoji samo jedan nacionalni standard koji definiše termičke kriterijume u fazi
projektovanja zgrade. MeĎutim, tu se praktično prekida sva aktivnost vezana za energetiku
zgrade. Za razliku od vodovodnih i kanalizacionih sistema, ili električnih instalacija, na primer,
nadzorni organ, skoro po pravilu ne kontroliše elemente koji su vezani za energetiku zgrade,
kako u graĎevinskom domenu, tako i na nivou mehaničkih energetskih sistema. To se
automatski odraţava i na prijem zgrade, jer nije propisana obaveza kontrole dostignutih
projektantskih uslova vezanih za toplotnu ugodnost i kvalitet unutrašnjeg vazduha, što je u
krajnjoj konsekvenci krajnji cilj. Za to moraju da se koriste jasno odreĎeni indikatori i
kriterijumi na osnovu kojih se daje posebna ocena o uspešnosti realizacije projekta, što
konačno rezultuje u nivou energetske efikasnosti zgrade, odnosno u njenom energetskom
pasošu. Sve to se jasno definiše u platformi Direktive, u okviru standarda EN 15251 i setom od
više desetina pratećih EN i ISO standrada", kaţe dr Stevanović.
U okviru Evropske asocijacije za izdavanje standarda, osnovano je čak posebno
odeljenje koje
se bavi harmonizacijom i izdavanjem standarda koji su vezani samo za ovu Direktivu.
Sve ovo
zahteva apsolutno multidisciplinaran pristup problemu jer, kako kaţe dr
Stevanović, nije
dovoljno napraviti energetski efikasnu zgradu koja će postizati uštedu energije,
već je
neophodno uspostaviti funkcionalnu vezu izmeĎu energetskih zahteva i indikatora
opšte
ugodnosti unutrašnjeg prostora, uključujući i zdravstvene indikatore boravka
ljudi u stambenim prostorima.

"Energetski pasoš zgrade izdaju nezavisni eksperti koje svaka drţava sama odreĎuje.
To je regulativni deo problema koji, na ţalost, kod nas nije još rešen. MeĎutim, da bi
se Direktiva
sprovodila na zahtevanom tehničkom nivou, nama su potrebni osposobljeni stručnjaci
koji će
biti u mogućnosti da realizuju sve neophodne procedure u ovoj oblasti, koje su
uglavnom
definisano u standardima EN i ISO. Sada smo u fazi opremanja posebne laboratorije,
koja bi u
toku sledeće godine trebalo da bude akreditovana. Cilj nam je da za naše uslove
odredimo
adekvatnu metodologiju za sprovoĎenje Direktive EU u svim fazama tehničkog dela u
sprezi sa
propisanim indikatorima kvaliteta unutrašnjeg prostora. Vrlo je moguće da će se kao
uslov za
kandidaturu Srbije za članstvo u EU, kao uslov postaviti donošenje odgovarajućih
zakonskih
regulativa, kao i potrebe za usvajanjem velikog broja EN standarda iz ove oblasti",
upozorava dr Stevanović.

IZ DIREKTIVE 2002/91/EC EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 16. decembra 2002.

godine
o energetskoj efikasnosti zgrada Sertifikat energetske efikasnosti 1. Drţave
članice će
obezbediti uslove, kada se zgrade grade, prodaju ili izdaju, da se sertifikat o
energetskoj
efikasnosti dobavi vlasniku ili da ga vlasnik preda potencijalnom kupcu ili stanaru, već
prema slučaju. Vaţnost sertifikata neće prelaziti 10 godina.
Sertifikacija stanova ili jedinica koje su namenjene da se zasebno koriste u
blokovima
zgradama moţe biti bazirana
na:
- zajedničkoj sertifikaciji cele zgrade za blokove sa zajedničkim sistemom
grejanja, ili - na oceni nekog drugog reprezentativnom stana u istom bloku.

Drţave članice mogu isključiti kategorije koje su pomenute u Članu 4(3) iz primene
ovog paragrafa.
2. Sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrada sadrţaće referentne vrednosti kao što su
vaţeći zakonski standardi i reperi (uporedne vrednosti) kako bi omogućio potrošačima
da uporede i
ocenjuju energetsku efikasnost zgrade. Sertifikat će sadrţati i preporuke za
ekonomično pobojšanje energetske efikasnosti.
Cilj sertifikata će biti ograničen na pruţanje informacija a o bilo kakvim
dejstvima ovih
sertifikata u smislu zakonskih postupaka ili drugog, odlučivaće se u skladu sa
nacionalnim propisima.
3. Drţave članice će preduzeti mere da obezbede da sve zgrade sa ukupnom korisnom
podnom
površinom preko 1.000 m² koje koriste javna uprava i institucije koje pruţaju javne
usluge velikom broju osoba, koje ih stoga veoma često posećuju, imaju postavljene
na istaknutom
mestu, jasno vidljivom posetiocima, energetske sertifikate koji nisu stariji od 10
godina.

POVEĆANJE EFIKASNOSTI SISTEMA CENTRALNOG GREJANJA REGULACIJOM

I MERENJEM UTROŠENE TOPLOTNE ENERGIJE

1.UVOD

Zadatak centralnog grejanja je pre svega da u zatvorenim prostorijama, nezavisno od spoljne

temperature, održi stalnu, normama propisanu temperaturu. Osim ovog, osnovnog zadatka,
postoji i niz drugih ne manje važnih zadataka centralnog grejanja:

- ravnomerna raspodela temperature u prostoriji,

- vedi stepen čistode vazduha,

- grejna tela manjih gabarita a vede efikasnosti,

- lako i jednostavno održavanje, itd..

Međutim, u današnje vreme, postavljaju se sve strožiji zahtevi vezani za povedanje efikasnosti
sistema centralnog grejanja. Ovo ima za cilj prevashodno smanjenje energije potrebne za grejanje,
samim tim i potrošnje goriva, odnosno posredno i smanjenje troškova centralnog grejanja. To se
može postidi između ostalog slededim merama:

- poboljšanjem regulacije centralnog grejanja u kotlarnicama i toplotnim podstanicama,

- regulacijom temperature prostorije,

- regulacijom i merenjem utrošene toplotne energije za grejanje po objektima,

- regulacijom i merenjem utrošene toplotne energije po stanovima.

Ovi zahtevi se delimično mogu ostvariti intervancijama na postojedim sistemima centralnog

grejanja, ali kompletno rešenje povedanja efikasnosti sistema centralnog grejanja bi se jedino
ostvarilo projektovanjem i izvođenjem sistema grejanja kod kojih je mogude ostvariti sve
nabrojane zahteve.
2. KARAKTERISTIKE POSTOJEĆIH SISTEMA GREJANJA

Osnovna karakteristika centralnog grejanja je da se toplotna energija za grejanje prostorija u

jednom objektu obezbeđuje na jednom, centralnom mestu, koje se nalazi na najnižoj etaži
objekta, najčešde u podrumu. Toplotna energija se centralno proizvodi u kotlu ili dobija preko
razmenjivača toplote iz gradskog toplovoda. Od izvora toplote se toplotna energija po objektu
razvodi sistemom cevi, a preko grejnih tela predaje prostorijama koje se greju.

Prema načinu razvoda tople vode razlikujemo dvocevne i jednocevne sisteme sa gornjim i donjim
razvodom.

Analiza postojedih sistema centralnog grejanja u zgradama pokazuje da se najčešde izvode

dvocevni sistemi centralnog grejanja sa donjim razvodom i jednocevni sistemi sa horizontalnim
cevnim razvodom.

Dvocevni sistem centralnog grejanja je najčešdi sistem razvođenja toplote do potrošača. Svako
grejno telo se priključuje na odvojeni razvodni i povratni vod i dobija toplu vodu približno iste
temperature iz razvodnog voda. Regulacija toplotnog kapaciteta pojedinog grejnog tela se vrši
pomodu regulacionog ventila prigušivanjem protoka vode. Kao što je rečeno razlikuje se donji i
gornji razvod tople vode za grejanje.

Kod donjeg razvoda, koji je najčešde u primeni (slika 1), razvodni i povratni vodoovi postavljaju se
ispod tavanice najniže etaže (podruma ili suterena). Voda za grejanje odatle, preko razvodnih
usponskih vodova struji u grejna tela i zatim se preko povratnih vertikalnih vodova vrada do
horizontalnog razvoda i preko njega do toplotne podstanice.

slika 1. Pumpno toplovodno grejanje sa donjim razvodom

Jednocevni sistem centralnog grejanja podrazumeva redno uključivanje grejnih tela, pri čemu
grejna voda prostruji kroz celo strujno kolo svih grejnih tela (slika 2). Osnovni nedostatak ovog
sistema je što grejni kapacitet pojedinih grejnih tela ne može lokalno da se reguliše. Temperatura
vode se snižava sa svakim prostrujanim grejnim telom tako da svako naredno grejno telo mora da
ima vedu grejnu površinu za isto odavanje toplote u odnosu na dvocevni sistem grejanja.

U cilju boljeg regulisanja protoka vode kroz grejno telo jednocevnog sistema centralnog grejanja
postavljaju se posebni ventili za jednocevno grejanje, koji olakšavaju kako proračun jednocevnog
sistema grejanja, tako i njegovu regulaciju pri izvođenju.

U vedim zgradama može da se primeni jednocevni sistem grejanja ali sa više grejnih cirkulacionih
kola, pri čemu svako strujno kolo snabdeva toplotom po jedan deo zgrade (najčešde po jedana
stan). Pri tome za svaki zonski grejni krug se predviđa poseban, zonski ventil, kojim upravlja
termostat.

slika 2. Jednocevni sistem toplovodnog grejanja

3. POVEĆANJE ENERGETSKE EEFIKASNOSTI CENTRALNOG GREJANJA

Količina toplote za grejanje jedne prostorije nije uvek ista u toku dana. Ona zavisi u najvedoj meri
od spoljašne temperature ali i od brzine vetra, intenziteta sunčevog zračenja, unutrašnjih izvora
toplote, kao i niza drzgih uticaja. Stalna regulacija učinka grejnih tela i parametara sekundarne
mreže u toplotnoj podstanici prema promenljivoj potrebi za toplotnom energijom može se na
adekvatan način rešiti samo automatskom regulacijom. Pri tom se vrednost temperature u
prostoriji dobija kao optimalno rešenje između potrebe ugodnosti i željene uštede. To znači da
sistem regulacije temperature u prostoriji treba da smanji ili isključi dovod toplote do grejnog tela
u zavisnosti od spoljašnje temperature i od vremena.

Uzevši sve ovo u obzir zadaci povedanja energetske efikasnosti sistema centralnog grejanja bi
mogli biti ostvareni ukoliko se obezbedi regulacija:
  sistema centralnog grejanja s obzirom na temperaturu spoljašnjeg vazduha,
 sistema centralnog grejanja s obzirom na akumulacionu sposobnost objekta,
 temperature polazne vode zonskog sistema grejanja,
 merenja utrošene toplotne energije u svakoj zoni,
 minimalnog protoka grejnog fluida svake zone,
 temperature vazduha u svakoj grejanoj prostoriji.
Regulacija sistema centralnog grejanja može se izvesti na više načina u zavisnosti od postavljenih
zahteva.

Najopštiji slučaj je regulisanje sistema centralnog grejanja prema spoljašnjoj temperaturi. Ono se
izvodi regulacijom temperature razvodnog voda u zavisnosti od spoljašnje temperature.

Temperaturni davač za spoljnu temperaturu, koji se nalazi na spoljašnjem vazduhu daje svoju
mernu vrednost centralnom regulacionom uređaju. Ovde podešena karakteristična kriva grejanja
(upravljački element) daje vezu između spoljašnje temperature i temperature u razvodnom vodu
za dovođenje toplote koje je prilagođeno toj zgradi. Podešavanjem protoka vode u primaru
održava se temperatura u razvodnom vodu. Sasvim je jasno da pri ovakvom regulisanju ne mogu
sve prostorije da imaju apsolutno jednaku tempertauru. Da bi se, na primer, za porodične zgrade
bar jedna prostorija održala na nekom temperaturnom nivou i iskoristila toplota sa strane, trebalo
bi za tu prostoriju instalirati dopunski sobni termostat. Sobni termostat bi regulisao vrednost
temperature razvodnog voda u zavisnosti od sobne temperature (kaskadno uključivanje)

Nešto bolji sistem regulacije od ovog je regulacija sistema centralnog grejanja prema unutrašnjoj
temperaturi test-prostorije.

U odgovarajudoj prostoriji zgrade, test-prostoriji, postavlja se sobni termostat koji održava

temperaturu u prostoriji konstantnom nezavisno od potrebe za toplotnom energijom ostalih
prostorija. Toplotni učinak grejnih tela u ostalim prostorijama prilagođava se onome u test-
prostoriji. Kod vedih zgrada sa vedim razlikama potrebne količine toplote za grejanje u pojedinim
delovima zgrade ovaj sistem regulacije nije podesan.

Regulisanje temperature u svakom stanu prema temperaturi test prostoriji tog stana bi povedalo
kvalitet regulacije sistema grejanja.

Najefikasniji sistem regulacije sistema centralnog grejanja bi bio ako bi postojala mogudnost
regulacije temperature u svakoj prostoriji. Ovaj sistem regulacije integriše u sebi prethodne
sisteme s tim da postoji mogudnost regulacije odavanja toplote svakog grejnog tela u stanu. To se
postiže postavljanjem termostatskih ventila na svako grejno telo.

4. MERENJE UTROŠENE TOPLOTNE ENERGIJE ZA GREJANJE STANA

Ukoliko se sistem centralne regulacije centralnog grejanja jednog stana i prostorija u njemu
dopuni mogudnošdu merenja utrošene toplotne energije može se značajno povedati energetska
efikasnost tog sistema. Merenje utrošene toplotne energije svakog stana omogudava da se dobije
prava slika potrošnje toplotne energije objekta. Na osnovu pradenja promene potrošnje topote sa
vremenom, u toku dana i u toku celog grejnog perioda može se dodi do podataka o stvarnim
energetskim potrebama jednog objekta. To podrazumeva da postoji mogudnost da se prati
promena potrošnje toplotne energije u zavisnosti od svih relevantnih parametara kao što su:
spoljašnja tempertura, brzina vetra, intenzitet sunčevog zračenja, kao i od stepana zaposednutosti
stanova.

Sistem regulacije centralnog grejanja u tom slučaju trebalo bi da integiše sledede funkcije (slika 3):

 regulisanje sobne temperature i troškova grejanja u zavisnosti od potrošnje pomodu

ventila za regulisanje i ventila za raspodelu grejnih troškova, kao i pomodu sobnog
uređaja uključujudi davač temperature vazduha u prostoriji
 obuhvatanje impulsa dodatnih brojila, na primer za vodu i gas
 centralno upravljanje temperaturom polazne vode u zavisnosti od potrebne toplote
pojedinih stanova

slika 3. Integrisana regulacija centralnog grejanja

Međutim, savremeni sistemi za regulisanje u stambenim zgradama ne bi trebalo da obuhvate

samo regulisanje protoka ili temperature vode u više strujnih kola ved bi trebalo da obezbede
vremenski optimalni pogon sistema. Komunikacija čovek - regulacioni uređaj vrši se preko uređaja
za daljinsko upravljanje i očitavanje vrednosti temperatura u stanovima i potrošnje toplotne
energije. Iz ovog odnosa došlo bi se do optimalnog pogona sistema centralnog grejanja.

Optimalni pogon grejanja bi podrazumevao sledede mogudnosti:

 sniženje temperature u prostroiji u najkradem mogudem vremenu

 održavanje optimalne nodne temperature u prostorijama
 produženje pogona sa sniženom temperaturom na maksimalno mogud vremenski period,
tj. ponovno uključenje grejanja ujutru u krajnjem dopuštenom vremenu
 zagrevanje u što kradem vremenskom periodu sa maksimalnim rasploživim grejnom
kapacitetom.
Regulacioni uređaji pored standardnih opcija za regulaciju treblo bi da omogude i adaptaciju
karakteristične krive grejanja i parametara optimizacije.
Da bi se obezbedila funkcija regulacionih i mernih uređaja potreban je odgovarajudi sistem
centralnog grejanja. Taj sistem bi trebalo da omogudi:

 regulaciju polazne temperature vode za grejanje

 merenje ukupno utrošene toplotne energije za grejanje objekta
 merenje utrošene toplotne energije za grejanje svakog stana
 regulaciju polazne tempertature vode za grejanje svakog stana
 regulaciju unutrašnje temperature u svakoj prostoriji.
Šema jednog od sistema koji bi odgovorio ovim zahtevima prikazana je na slici 4.

slika 4. Sistem centralnog grejanja sa merenjem utrošene toplotne energije

U toplotnoj podstanici bi se vršila regulacija temperature polazne vode u zavisnosti od

postavljenih parametara, kao i merenje ukupno utrošene toplotne energije za grejanje objekta.
Centralni razvodni i povratni vod bi se vodili kroz stepenišni prostor. Na svakoj etaži bi se
postavljali ormari sa uređajima za merenje utrošene toplotne energije za svaki stan te etaže. U
stanovima bi se nalazili ormaridi sa razdelnikom i sabirnikom koji bi obezbeđivali nezavisnu
cirkulaciju vode u krugu svakog grejnog tela, kao i regulaciju temperature polazne vode za taj stan.
Regulacija unutrašnje temperature prostorija bi se vršila preko termostatskih ventila.

5. ZAKLJUČAK

Sve vedi zahtevi za povedanjem energetske efikasnosti sistema centralnog grejanja mogu se
uspešno sprovesti iskljudivo integrisanjem savremenih koncepcija sistema centralnog grejanja sa
sistemima za njihovu regulaciju i merenje utrošene toplotne energije. Savremeni uređaji za
proizvodnju toplotne energije, pumpe za cirkulacije vode i grejna tela i armatura to omogudavaju.
Još je vedi trend razvoja uređaja za regulaciju i upravljanje grejnim sistemima. Posebna pažnja se
mora posvetiti optimizaciji sistema centralnog grejanja svakog objekta, odnosno dodi do
parametara objekta koje bi osnova za programiranje uređaja za regulaciju.
 Analiiza uticaja načina gradnje
stambenih objekata na potrebnu
toplotu za grejanje za klimatsko
područje Beograda

Uvod
S obzirom da se u zgradama troši oko 40% svetske proizvodnje energije, moţe
se reći da su zgrade jedan od najvećih potrošača energije. Potrebe za energijom jed- ne
zgrade zavise od njenih individualnih karakteristika (konstrukcije zidova, krova, tipa i
veličine prozora, poloţaja, itd.). Smanjenje potrošnje energije postizanjem bo- lje
energetske efikasnosti u zgradama postalo je glavni globalni izazov. Energetska efikasnost
u zgradama podrazumeva minimiziranje potrošnje energije elektro‑mašin- skih sistema, uz
obezbeĎenje uslova ugodnosti, tj. bez narušavanja uslova ugodno- sti. Evropska unija je
uvela Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD - Energy Performance of
Buildings Directive), kojom pokušava da obezbedi meha- nizme podstaknute trţištem kako
bi poboljšala energetsku efikasnost u zgradama, ili, drugim rečima, odredila ekonomsku
vrednost očuvanja energije. EPBD je krajem 2009. godine postala aktivni deo
zakonodavstva u zemljama Evropske unije (zako- ni, podzakonska akta, set standarda koji
potpomaţu implementaciju EPBD, tehnički propisi, uputstva, softveri i dr.).
Ovaj rad je fokusiran na unapreĎenje energetske efikasnosti zgrada. U radu su
razmatrani uticaji promene debljine izolacije i zamene stolarije. Osnovna ideja ovog
pristupa je da se smanji toplotni fluks kroz omotač zgrade i time umanje potrebe za
energijom za zagrevanje prostora. Na primeru novog objekta, u Beogradu, u Ulici Stevana
Sremca broj 14, spratnosti P+4S+Pot, ukupne grejne površine 494 m2, spro- vedeni su
proračuni toplotnih gubitaka za 10 različitih scenarija: u objekat se ugra- Ďuje stolarija u
dve varijante: jednostruki prozori dvostruko zastakljeni običnim sta- klom, sa
propustljivošću procepa a = 0,6 m3/mhPa2/3 [1] i stolarija sa termoluks sta- klima, sa
propustljivošću procepa a = 0,3 m3/mhPa2/3 [1]. Za oba slučaja analizirana je ugradnja
termoizolacionog sloja u spoljne graĎevinske elemente različitih deblji- na: 3 cm, 5 cm, 8
cm, 10 cm i 12 cm.
Za referentni tip gradnje uzet je najnepovoljniji scenario 1 - termička izolacija
je debljine 3 cm, prozori su jednostruki, dvostruko zastakljeni običnim staklom, sa ra-
movima od drveta. U odnosu na referentni slučaj, analizirane su uštede energije, po- većanje
investicionih i smanjenje eksploatacionih troškova kao i rokovi povraćaja do- datnih troškova
poboljšanja termičkog omotača zgrade.
Izvršen je izbor grejnih tela kroz 10 scenarija, definisanje kapaciteta izvora to-
plote, kao i proračun godišnje potrošnje toplote prema metodi stepen‑dana.
U tabeli 1 se vidi da specifična potrošnja energije za objekat izolovan termič-
kom izolacijom debljine 3 cm iznosi 108 kWh/m2, što je u rangu evropskog proseka za
nove objekte. Koeficijenti prolaza toplote za spoljne fasadne zidove za tu debljinu izolacije
iznose 0,9 W/m2K, što odgovara dozvoljenom koeficijentu prolaza toplote prema SRPS
U.J5.600 iz 1998. god. Povećanjem debljine izolacije do 12 cm specifič- na potrošnja energije
se smanjuje na 90 kWh/m2, odnosno za 17% (slika 1).
 Tabela 1. Potrebna godišnja količina toplote na bazi stepen‑dana za svih
10 scenarija
potrebna
specifična Ušteda specifič-
Scenario

gubici godišnja
debljina termičke godišnja toplote na ušteda
toplote količina
izolacije/vrsta stolarije potrebna za greja- toplote za
zgrade toplote za
toplota nje grejanje
grejanje
kWh/
W kWh/god. kWh/m2god. kWh/god. m2god.
1 3 cm / obično staklo 60.916 53.423 108 - -2 3
cm / termoizolaciono 46.472 40.756 83 12.667 26
3 5 cm / obično staklo 56.206 49.293 100 4.130 84
5 cm / termoizolaciono 42.076 36.901 75 16.522 33
5 8 cm / obično staklo 53.380 46.814 95 6.609 13
6 8 cm / termoizolaciono 38.936 34.147 69 19.276 39
7 10 cm / obično staklo 51.810 45.437 92 7.986 16
8 10 cm / termoizolaciono 37.052 32.495 66 20.928 42
9 12 cm / obično staklo 50.554 44.336 90 9.087 18
10 12 cm / termoizolaciono 36.424 31.944 65 21.479 43

Bolji rezultati se dobijaju poboljšanjem kvaliteta stolarije, tako da specifična po-

trošnja energije u objektu izolovanom termičkom izolacijom debljine 3 cm i ugraĎe-
nom stolarijom od termoizolacionog stakla i boljom zaptivenošću, iznosi 83 kWh/m2,
što je 24% manje od specifične potrošnje energije za isto izolovanu zgradu sa stolari-
jom od običnog stakla i većom propustljivošću procepa (prva tačka linijskog dijagra- ma
za grupu termoizolacionog stakla).
Na slici 1 levo dat je prikaz godišnje specifične potrebne toplote za grejanje
stambene zgrade za 10 različitih scenarija. Uz povećanje debljine izolacionog slo- ja
i ugradnjom kvalitetnih prozora sa termoizolacionim staklom, potrebna toplota za
grejanje moţe se značajno smanjiti. Procentualna ušteda toplote za grejanje objekta u
odnosu na scenario 1, kada varira termička izolacija, a u zgradi se ugraĎuje stolari- ja sa
običnim staklima (scenariji 3, 5, 7, 9), data je na slici 1 desno, na prvoj krivoj.
Vrednosti se kreću od 8% do 17%. Ukoliko se ugraĎuju prozori sa termoizolacionim
staklom (scenariji 2, 4, 6, 8, 10), vrednosti uštede u odnosu na scenario 1 kreću se u
granicama od 24% do 40%.
Na dijagramu prikazanom na slici 2 levo dat je primer promene koeficijenta pro-
laza u zavisnosti od debljine izolacije za spoljni fasadni zid tipa SFZ8 koji se sasto-
ji od maltera, sloja armiranog betona, 20 cm, parne brane, termičke izolacije od mi-
neralne vune i maltera. Kada se objekat izoluje termičkom izolacijom debljine 3 cm,
koeficijent prolaza toplote je 0,90 W/m2K. Povećanjem debljine izolacije do 12 cm,
koeficijent prolaza toplote ima znatno manju vrednost, koja iznosi 0,31 W/m2K. Na
dijagramu, na slici 2, desno, vidi se udeo ventilacionih gubitaka u ukupnim gubici-
ma toplote zgrade. Ugradnjom kvalitetnijih prozora sa boljom zaptivenošću postiţe se
sniţenje udela ventilacionih gubitaka za oko 10%.
 120 40%
2)
45% 39%
36%
40%
Specifična godišnja potrebna toplota (kWh/m
100
31%

Procentualna godišnja ušteda (%)

35%
80 30% 24%

25%
60 17%
20% 15%
12%
40 15%
8%
10%
20 0%
5%

0 0%
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm 3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

prozori sa običnim stakliom prozori sa običnim staklom

prozori sa termoizolacionim staklom
prozori sa termoizolacionim staklom

Slika 1. Specifična potrebna toplota za grejanje (levo) i procentualna ušteda toplote

za grejanje na godišnjem nivou (desno)
U radu su izračunati koeficijenti prolaza toplote za sve graĎevinske konstrukci-
je u dodiru sa spoljnim vazduhom i negrejanim prostorom (zidovi, podovi, tavanice,
krov) za različite debljine termičke izolacije - 3 cm, 5 cm, 8 cm, 10 cm, 12 cm.

1,00
30,2
0,90 31% 29,6
0,90 28,8
29%
0,80 27,1
Koeficijent prolaza toplote SZ (W/m2K)

0,70 0,65 27%

25,1
0,60 25%
Qv/Quk

0,50 0,44
23%
0,36 21,1
0,40 20,6
0,31 21% 19,8
0,30
18,2
19%
0,20
16,4
0,10 17%

- 15%
3cm 5cm 8cm 10cm 12cm 3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

koeficijent prolaza oplote t prozori sa običnim staklom

maksimalno dozvoljena vrednost prozori Д termo аzolac аnim staklom
sa i io

Slika 2. Promena koeficijenta prolaza toplote za spoljni zid u zavisnosti od debljine

izolacije (levo) i udeo ventilacionih gubitaka u ukupnim gubicima toplote (desno)
Pošto se u Srbiji planira donošenje podzakonskih akata u oblasti energetski efi-
kasnih zgrada, očekuje se da će se granice kmax pomeriti na 0,30 W/m2K, a što se tek
postiţe debljinom izolacije od 12 cm i više, što zavisi od ostalih slojeva graĎevinske
konstrukcije zida, vrste izolacionog materijala i uticaja toplotnih mostova.
Pravi efekti ugradnje izolacije većih debljina i kvalitetnijih prozora vide se iz
proračuna potrebnih količina toplote, odnosno stvarne potrošnje toplote koja se moţe
utvrditi i merenjem.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije (Sluţbeni gla-
snik 72/2009, član 4), uvodi se obaveza izdavanja energetskog sertifikata za zgrade.
Ova obaveza odnosi se na nove i postojeće zgrade koje se prodaju, izdaju ili daju na
lizing. Za postojeće zgrade u kojima se vrši obimnija obnova, bilo omotača ili teh-
ničkih sistema u zgradi, takoĎe će biti predviĎeno unapreĎenje energetskog razreda.
Podzakonskim aktima biće propisan nivo toplotne zaštite zgrade, metodologija pro-
računa energetskih potreba, kao i nivoi maksimalne godišnje potrošnje energije za ra-
zličite kategorije zgrada. Svaki energetski sertifikat sadrţaće i spisak mera za unapre-
Ďenje energetske efikasnost, počevši od ekonomski najisplatljivije - sa najkraćim pe-
riodom otplate investicija. U nastavku ovoga rada prikazana je tehno‑ekonomska ana-
liza primenjenih mera toplotne zaštite stambene zgrade.
Finansijske implikacije poboljšanja termičkih karakteristika
zgrade sa osvrtom na moguće uštede energije
Danas se kod nas za grejanje stambenih objekata najviše koriste tečna goriva,
električna energija i prirodni gas. Energetska kriza i zavisnost od uvoza nameću po-
trebu da se pronalaze rešenja za smanjenje potrošnje klasičnih izvora energije. Nedo-
statak i visoka cena tečnog goriva i gasa doveli su do veće potrošnje električne ener- gije,
a njeno pretvaranje u toplotnu energiju nije ni energetski ni društveno‑ekonom- ski
opravdano.
U ovom radu ekonomski je vrednovano ulaganje u poboljšanje termičke izolo-
vanosti objekta kao i vrednovanje snabdevanja toplotom objekta iz različitih sistema.
Akcenat je stavljen na moguće uštede energije koje su u direktnoj vezi sa izborom od-
govarajuće vrste termičke izolacije i stolarije, odnosno veličinom instalisanog kapa-
citeta postrojenja svakog sistema i energenta kojim se taj sistem snabdeva. Sve ana-
lize su raĎene za 5 debljina izolacije i dve vrste stolarije - 10 scenarija, kao i za ra-
zličite načine snabdevanja toplotom: iz daljinskog sistema JKP „Beogradske elektra- ne",
gasom i električnom energijom u lokalnoj kotlarnici.
Ekonomsko ocenjivanje sistema je raĎeno korišćenjem statičke metode - uzet je u
obzir samo jedan vremenski presek u pogledu ulaganja i eksploatacije. Polazni
izraz za izračunavanje troškova je [5]:
n
T I O (Ek⋅ Qk ) R
k1

gde je:
T - neto sadašnja vrednost posedovanja i eksploatacije energetskog sistema,
I - investicioni troškovi,
O - troškovi odrţavanja i popravki,
Ek - cena energije k‑te vrste,
Qk - godišnja potrebna količina energije k‑te vrste,
R - očuvana vrednost sistema.
Kompletna analiza je raĎena u funkciji termičkih karakteristika zgrade, za svih 10
scenarija, a poreĎenje troškova u odnosu na referentni scenario 1. Smatra se da su
troškovi odrţavanja sistema grejanja zanemarljivi i vrlo malo se razlikuju za različi- te
termičke karakteristike zgrade, pa u ovom radu nisu posebno tretirani. Akcenat je
stavljen na investicione troškove, a od eksploatacionih troškova na troškove potroš-
nje toplote.
S obzirom na moguće uštede energije, izračunat je period otplate dodatnih ula-
ganja u poboljšanje termičkih karakteristika objekta.
Investicioni troškovi
Učešće investicionih troškova za svih 10 scenarija dato je na slici 3.
 800.000

700.000
cena radijatora - obično staklo
600.000
cena radijatora - termoizolaciono
500.000
Troškovi (din.)

staklo

400.000 cena izolacionog materijala

300.000
cena kotla - obično staklo
200.000

100.000 cena kotla - termoizolaciono staklo

-
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

Debljina izolacije (cm)

Slika 3. Pregled investicionih troškova u zavisnosti od debljine izolacije

Analiza eksploatacionih troškova

UporeĎivanjem troškova pri korišćenju različitih sistema grejanja, dobijeni re-
zultati jasno ukazuju da direktno korišćenje električne energije kao osnovnog izvo- ra
u grejnim sistemima, predstavlja najgori mogući izbor. Ne samo u ekonomskom, već
i u ekološkom smislu, ovaj izbor nosi sa sobom i pritajenu pretnju budućih pro- pisa
koji će biti doneti u okviru suočavanja društva sa problemom globalnog zagre- vanja.
Analiza pokazuje da TNG predstavlja u ovom trenutku najekonomičniju alter- nativu
loţ ulju i električnoj energiji.
Dijagramima na slikama 4 i 5 prikazani su godišnji eksploatacioni troškovi za
svaki od 10 scenarija za posmatrani objekat.
period povraćaja investicije
Iz prethodne analize jasno se vidi da što je termoizolacioni sloj deblji, uštede u
potrošnji energije su veće. Ekonomski optimum debljine izolacije zavisi od niza fak-
tora. Za izbor izolacije i stolarije prilikom projektovanja i gradnje, bitan je rok povra-
ćaja investicije koji se računa po sledećem obrascu:

Rp I
Np
Rp - vreme (rok) povraćaja,
I - iznos investicije, novčani tok izvršen u nultoj godini, Np -
neto priliv (godišnji dohodak).
Pri izračunavanju roka povraćaja investicije treba prvo definisati šta će se u
ovoj analizi smatrati investicijom. Smatraćemo da je scenario 1 „projektovano stanje
objekta" odnosno da je predviĎena termoizolacija debljine 3 cm i da je stolarija od
običnog stakla. U dodatne investicione troškove spadaju ulaganje u bolju stolariju sa
termoluks staklima i boljom zaptivenošću okvira prozora i ulaganje u povećanje de-
bljine izolacije koje raste sa povećanjem debljine izolacije. S druge strane, ulaganje u
instalaciju za grejanje (radijatori, kotao) smanjuje se sa povećanjem debljine izolaci-
je. Investicijom će se smatrati ulaganje u termičko poboljšanje objekta umanjeno za
 300.000

250.000

200.000

150.000
Troškovi
(d/god.)

100.000

50.000

-
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm
daljinsko grejanje grejanje na gas grejanje električnom energijom

Slika 4. Godišnji eksploatacioni troškovi - stolarija sa običnim staklom

250.000

200.000

150.000
Troškovi
(d/god.)

100.000

50.000

-
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

daljinsko grejanje grejanje na gas grejanje električnom energijom

Slika 5. Godišnji eksploatacioni troškovi - stolarija sa termoizolacionim staklom

uštedu zbog izgradnje instalacije za grejanje manjeg kapaciteta. Neto priliv u budţet
vlasnika objekta je ušteda u potrošnji energije za grejanje.
Iz navedene jednačine jasno se vidi da rok povraćaja investicije zavisi od cena
rada i materijala, cena energije kao i tehničkih mogućnosti da se objekat greje iz eko-
nomski povoljnijih toplotnih izvora. Posebno treba imati u vidu da je cena energije u
disparitetu sa cenom energije okolnih zemalja, pa je samim tim i rok povraćaja in-
vesticije kod nas duţi.
Iz dijagrama na slici 6 se vidi da se ulaganje u povećanje debljine izolacije vraća od
2 do 5 godina. Samo ulaganje u stolariju bez promene debljine izolacije vraća se
posle 6 godina. Investiranje u oba poboljšanja objekta vraća se za 5 do 6 godina.
smanjanje korisne stambene površine
U slučaju da se graĎevinska linija ne pomera pri povećanju debljine izolacije
sa 3 na 12 cm, površina stanovanja bi se smanjila za 17,31 m2, a poslovnog prosto-
ra za 1,45 m2. Usvojeno je da je cena stambenog prostora oko 1500 €/m2, a poslov-
nog 3000 €/m2. Prikazano je smanjenje profita od prodaje izgraĎenog prostora (sli- ka
7). Cena energetski efikasnog stana po m2 bila bi skuplja od stana koji ima lošije
energetske karakteristike.
7

5
Period otplate (god.)

0
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

obično staklo termoluks staklo

Slika 6. Vreme otplate investicije u odnosu na debljinu izolacije 3 cm iz uštede

energije tokom eksploatacije

3.500.000 zaključak
3.000.000 Analize u ovom radu pokazuju da
se već u fazi projektovanja objekta iz-
2.500.000
borom optimalnih rešenja mogu ostva-
riti energetske uštede do 40%. Samo
Razlika u ceni

2.000.000

1.500.000
promenom debljine termičke izolacije
sa 3 cm na 12 cm, uštedi se 17% ener-
(d)

1.000.000 gije. Izborom stolarije sa termoizolaci-

500.000 onim staklom, kontrolisane propustlji-
vosti, uštedi se 24% energije. Što je de-
-
5 cm 8 cm 10 cm 12 cm bljina izolacije veća, to je veća ušteda
energije i novca.Što je bolja stolarija u
pogledu gubitaka i kontrolisanog
provetravanja to je bolje.Analize
pokazuju da se ekonomski optimum
izolacije nalazi izmedju 10-12 cm, čime
seobezbedjuje optimalna termička
zaštita po kriterijumima EU.Vremw
povraćaja novca u ovoj vrsti zahvata na
objektu kreće se od 4 do 6 godina.
Sl.7.-smanjenje korisne stambene
površine.
Primena sistema Trigeneracije i analiza
Prednosti u odnosu na konvencionalni sistem
 Pod trigeneracijom podrazumeva se kombinovana proizvodnja električne ener-
gije i toplote za grejanje i hlaĎenje. Sistem trigeneracije proizvodi ova tri korisna
oblika energije trošeći kao primarni izvor energije gas (slika 1). Električna energija
proizvodena gasnim motorom koristi se za potrebe ureĎaja i osvetljenja zgrade, kao i
za pogon opreme potrebne za grejanje i hlaĎenje. Koristi se i veliki deo otpadne to-
plote iz rashladne vode motora i izduvnih gasova. Dobijena toplota u zimskom peri-
odu moţe da se direktno koristi za grejanje, a u letnjem periodu za pogon apsorpci-
onih čilera. Iako su investicioni troškovi sistema sa trigeneracijom veći, oni su eko-
nomičniji u odnosu na sisteme u kojima se električna energija i toplota za grejanje i
hlaĎenje proizvode odvojeno.
Toplotni gubici

13%

30% Električna
energija
Gasovito Trigeneracija
gorivo Toplota HlaĎenje (leti)
100% 55%
Grejanje
(zimi)
2%

Gubici u transportu

Slika 1. Bilans sistema trigeneracije

Prednost sistema sa trigeneracijom je veća efikasnost iskorišćenja primarne
energije, što za krajnji rezultat ima smanjenje troškova korisnika zgrade. Još jedna
značajna prednost ovakvih sistema je smanjena emisija CO2 i drugih štetnih gasova
saglasno Protokolu iz Kyota kojim se, u cilju smanjenja globalnog zagrevanja, zahte-
va ušteda energije i povećanje energetske efikasnosti.
Glavni faktori koji utiču na ekonomski aspekat korišćenja ovakvih sistema su in-
vesticioni troškovi i cene električne energije i gasa. Trenutno je u našoj zemlji cena
električne energije daleko ispod evropskog proseka, tj. njene realne cene. Ugalj je tre-
nutno primarni izvor energije u Srbiji, što dovodi do velikog zagaĎenja okoline. Od
elektrana se sve više zahteva upravo smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu,
što će dovesti do povećanja cene električne energije. Ukoliko cena električne energi- je
bude rasla, a cena prirodnog gasa bude pratila ostale energente, sistem sa trigene-
racijom će biti sve profitabilniji.
Računski centar
Računski centar predstavlja zgradu u kojoj su smešteni računarski sistemi i nji-
hova oprema, kao što su telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija.
Pojedine osobine karakteristične za klimatizaciju računskih centara su:
- klimatizacija ovih centara mora biti obezbeĎena 24 časa dnevno, 365 dana u
godini;
 - hlaĎenje objekta neophodno je tokom cele godine;
- najveći deo toplotnog opterećenja potiče od servera i ostale elektronske opreme
smeštene u tehničkim prostorijama u kojima je boravak ljudi povremen i kratkotrajan.
Konvencionalni sistem klimatizacije računskog centra
Analizirana zgrada predstavlja uobičajen tip računskih centara, čiji se broj u na-
šoj zemlji, kao i u celom svetu, ubrzano povećava.
Zgrada je armiranobetonske konstrukcije sa fasadnom oblogom od alukobonda.
Sastoji se od prizemlja, prvog i drugog sprata, krovnih terasa i mašinske sale na kro-
vu objekta. U delu zgrade u kom je smeštena oprema, sve prostorije su bez prozora i
prirodne ventilacije.
Osnovne tehničke karakteristike prvobitno predviĎenog sistema klimatizacije
analiziranog računskog centra su sledeće.
Tabela 1. Karakteristike predviđene konvencionalne rashladne opreme

Rashladni instalisana Broj Ukupni Ukupna

učinak snaga elek- ure- rashladni instalisa-
uređaja, tropotrošača đaja učinak, na snaga
Tip kW po uređaju, kW elektropo-
kW trošača,
kW

Vazduhom hlaĎena
kompresorska rashladna 594,2 295,20 4 2.376,8 1.182,10
mašina za hlaĎenje tehnoloških
prostorija
Vazduhom hlaĎena 1
37,2 36,54 37,2 36,54
kompresorska rashladna mašina
za komfornu klimatizaciju
Klima-komore i lokalni 234,92
klima-ureĎaji
2.414 1.453,56
UKUPnO

Sistem klimatizacije uz primenu trigeneracije

Elementi sistema:
- gasni motor i generator za proizvodnju električne energije,
- apsorpcioni rashladni agregati,
- vodom hlaĎeni kompresorski agregati,
- toplovodni kotao na gas, -
rashladne kule.
Gasni motor i generator proizvode električnu energiju koja pokriva potrebe zgra-
de, uključujući mašine, servere, opremu za klimatizaciju, osvetljenje. Ovim ureĎajem
investitor sebi obezbeĎuje nezavisnost od energetske situacije u zemlji (isključenja,
restrikcije, padovi napona), kao i veću pouzdanost u radu. Imajući u vidu da se za
proizvodnju električne energije u termoelektranama u Srbiji kao primarni izvor ener-
gije koristi ugalj, stepen iskorišćenja pogonskog goriva (gasa) kod gasnog motora je
veći. Emisija CO2 i ostalih štetnih gasova je primenom ovakvih ureĎaja znatno ma-
nja i u skladu sa ekološkim kriterijumima Protokola iz Kjota. Ukoliko gasni motor
 Iz mreţe

Prirodni GASNI Proizvodnja Električna energija

MOTOR električne energije
gas

Topla voda na izlazu iz

gasnog motora 95°C
Voda za hlaĎenje motora

Rashladna kula Bunar

Razmenjivač toplote
za izduvne gasove Kompresorski
čileri

Apsorpcioni Hladna
čileri voda

Prirodni gas
Kotlarnica

Slika 2. Šema sistema trigeneracije

ne proizvodi dovoljnu količinu električne energije, manjak se nadoknaĎuje iz mreţe.
Isto tako, ako se proizvede višak električne energije, on bi mogao da se izveze („vra-
ti") u mreţu, mada to u našoj zemlji još uvek nije zakonom regulisano. Otpadnu to-
plotu dobijamo iz rashladne vode motora i izduvnih gasova. S obzirom da je za ovu
zgradu neophodno hlaĎenje tokom cele godine, otpadna toplota se prevashodno kori- sti
za pogon apsorpcionih čilera.
Apsorpcioni ciklus
Kod apsorpcione rashladne mašine, kao i kod kompresorske, toplota potrebna za
isparavanje rashladnog fluida odvodi se od vode koja se hladi. Prebacivanje toplote
sa niţe na višu temperaturu zahteva dodatni kompenzacijski proces kojim se promena
entropije sistema svodi na nulu (ili veće od nule). Kompenzacijski proces uvek znači
dovoĎenje energije - kod kompresorskih mašina u formi mehaničkog rada kompre-
sora (utrošak električne energije), dok se kod apsorpcionih mašina energija dovodi u
vidu toplote (nekoliko puta više toplote nego rada).
Ukupan rashladni učinak dobija se iz apsorpcionih i vodom hlaĎenih kompresor-
skih rashladnih agregata (tabela 2). Rashladne kule su potrebne za hlaĎenje konden-
zatora kompresorskih čilera i apsorbera i kondenzatora apsorpcionih čilera.
Kod apsorpcionih čilera, elektropotrošač je pumpa, čija je instalisana snaga znat-
no manja od snage kompresora.
Razlike između konvencionalnog sistema
klimatizacije i trigeneracije
Razlika u investicijama
Prva razlika je svakako u investicionim troškovima. S jedne strane imamo kla-
sičan sistem klimatizacije, u čiju opremu ulaze: gasni kotao (za grejanje), 4 veća ras-
hladna agregata (+1 rezervni) i jedan manji (za komfornu klimatizaciju u kancela-
rijama). Ukupna investicija za konvencionalni sistem je 799.000 €. Sistem sa trige-
neracijom, pored gasnog kotla, 2 apsorpciona i 2 vodom hlaĎena kompresorska či-
lera, kao elemente sistema sadrţi gasni motor, rashladne kule i razmenjivač toplote za
izduvne gasove, pa je i skuplji od konvencionalnog za pribliţno 50% (investici- ja je
1.218.500 €).
Značajna je i razlika u ukupnoj instalisanoj snazi elektropotrošača rashladne
opreme. U konvencionalnom sistemu najveći potrošači su kompresori rashladnih
agregata (tabela 1), dok je instalisana snaga apsorpcionih i vodom hlaĎenih čilera da-
leko manja (tabela 3).
Uzevši u obzir i električnu energiju koju proizvodi gasni motor, primenom siste-
ma trigeneracije ostvaruje se znatna ušteda električne energije. Ušteda u ukupnoj in-
stalisanoj snazi je 2.400 kW (tabela 4).

Tabela 2. Rashladni agregati uz primenu sistema trigeneracije

Potrebna Broj Ukupna Rashlad- Ukupni insta- insta- Ukupna
količina ure- potrebna ni kapa- rashlad- lisana lisa- instalisa-
toplote po đaja količina citet po ni kapa- snaga na sna- na snaga
uređaju, toplote, uređa- citet, pumpe, ga elek- elektro-
kW kW ju, kW kW tropotr. potr.,
kW po ure- kW
đaju,
kW

Apsorpcioni
938,3 2 1.876,6 633,0 1.266,0 5,5 7,0 25,0
čiler

Kompresorski
- 2 - 525,2 1.050,4 - 96,7 193,4
čiler

Ukupno 2.316,4 218,4

Tabela 3. Ukupna instalisana snaga elektropotrošača rashladne opreme uz

primenu sistema trigeneracije
instalisana snaga Kom. Ukupna
elektropotrošača po instalisana snaga
uređaju elektropotrošača
Pel [kW] Pel [kW]
Apsorpcioni čiler 12,50 2 25
Vodom hlaĎeni
96,70 2 193,4
kompresorski čiler
Rashladne kule 7,50 3 22,5
Klima-komore i unutraš-
234,92 234,92
nje jedinice
UKUPNO 475,82
 Tabela 4. Razlike ukupnih instalisanih snaga elektropotrošača konvencionalnog
sistema klimatizacije i sistema sa trigeneracijom
instalisana snaga instalisana Koeficijent Nominal- Ukupna instali-
elektropotrošača u snaga elek- jednovre- na električna sana snaga elek-
računskom centru tropotro- menosti op- snaga koju tropotrošača po
(serveri, računari, šača rashlad- terećenja proizvodi ga- kojoj se plaća
osvetljenje,...), ne opreme, sni motor, utrošena elek-
kW kW kW trična energija,
kW
Konvencio-
nalni sistem 1.730,00 1.453,56 0,8 0 2.546,8
klimatizacije
Sistem sa tri-
1.730,00 475,82 0,8 1.618,00 146,66
generacijom
Razlika u ukupnoj instalisanoj snazi elektropotrošača po kojoj se plaća utrošena 2.400,14
električna energija

U tabeli 5 prikazane su prosečne vrednosti električne energije po tarifama (ak-

tivna visoka, aktivna niska i reaktivna), kao i prirodnog gasa za industrijske potroša-
če u Srbiji (izvori: EPS i „Srbijagas").
Tabela 5. Cene gasa i električne energije po tarifama u Srbiji

Električna energija
Prirodni gas
AVT ANT RT Angaţovana snaga
€cent/kWh €cent/kWh €cent/Varh €cent/kWh €cent/Nm3 €cent/kWh
5,5 1,84 0,46 757,85 35,4 3,35

U sistemu trigeneracije imamo sopstvenu proizvodnju električne energije, pa je i

angaţovana snaga, koja značajno utiče na račun za električnu energiju kod industrij- skih
potrošača, dosta manja nego kod konvencionalnog sistema. Manja angaţovana snaga
pogoduje kako investitoru (zbog manjih računa za električnu energiju - tabe- la 6),
tako i elektrodistribuciji, kojoj veliki problem predstavlja naglo „povlačenje" električne
energije iz mreţe.
Tabela 6. Troškovi za električnu energiju (uključujući i angažovanu snagu)
na godišnjem nivou

aVT anT RT Angažovana UKUPnO

[€] [€] [€] snaga [€] [€]
Konvencionalni si-
818.200 136.774 5.129 231.629 1.191.732
stem klimatizacije
Sistem sa trigene-
47.222 7.894 296 13.368 68.781
racijom
U sistemu trigeneracije izvor energije je gas, pa on ima presudan uticaj na troš-
kove sistema, dok je kod konvencionalnog sistema to električna energija (tabela 7).
Upravo odnos cena ova dva energenta odreĎuje ekonomsku prednost sistema.
 Tabela 7. Eksploatacioni troškovi konvencionalnog sistema i sistema trigeneracije
instalisana Godišnja Godišnji Godišnji Ukupni go-
snaga el. po- potrošnja troškovi za troškovi za dišnji troš-
Sistem
trošača gasa gas el. en. kovi
[kW] [Nm3/god.] [€] [€] [€]
Konvencional-
ni sistem kli- 2.547 62.026 21.957 1.191.732 1.213.689
matizacije
Sistem sa trige-
147 3.662.386 1.296.484 68.781 1.365.265
neracijom

Isplativost sistema trigeneracije u Srbiji

Očigledno je da sa ovakvim odnosom cena gasa i električne energije, i bez ika-
kvih podrški i subvencija vlade, sistem sa trigeneracijom trenutno nije isplativ u Sr-
biji, jer su troškovi sistema sa trigeneracijom veći od troškova konvencionalnog si-
stema klimatizacije.
S obzirom da je u Srbiji električna energija socijalna kategorija i da je njena cena
nerealno niska, daleko niţa od onih u zemljama u regionu, uraĎena je analiza troško- va
sistema sa različitim cenama električne energije, a pri istoj ceni gasa. Time se uka- zuje
na značajan uticaj upravo odnosa cena gasa i električne energije na troškove si- stema i
rok otplate ulaganja u sistem trigeneracije.
Da bi se uopšte govorilo o roku za koji se isplati početna investicija u sistem sa
trigeneracijom, neophodno je da godišnji troškovi tog sistema budu manji od troško-
va konvencionalnog sistema klimatizacije, tj. da odnos troškova konvencionalnog/tri-
generacije bude veći od 1 (slika 3).
Sa trenutnom cenom gasa u Srbiji, na dijagramu se vidi da bi se o isplativo- sti
sistema sa trigeneracijom moglo govoriti tek pri ceni električne enerije od 6,4

1,8 1,8

1,6 1,6

1,4 1,4

1,2 1,2

1 1

0,8 0,8

0,6 0,6
0,3 0,35 0,4 0,45 0,5 0,55 0,6 0,65
5 6 7 8 9 10 11
Odnos cene gasa i
Cena električne energije cene električne energije
u €cent/kWh
Slika 3. Odnos troškova konvencional‑ Slika 4. Odnos troškova konvencional‑
nog sistema i sistema trigeneracije u nog sistema i sistema trigeneracije u
zavisnosti od cene električne energije zavisnosti od odnosa cene gasa i cene
električne energije
€cent/kWh i više, tj. odnosom cena gasa i cene struje niţom od 0,5 (slika 4). Što je
cena električne energije veća, time će ušteda koja se ostvaruje primenom sistema sa
trigeneracijom biti veća.
Tabela 8. Investicioni i godišnji troškovi u prvoj godini rada, sa rokom otplate
investicije u sistemu trigeneracije
Austrija Mađarska engleska Slovenija Bugarska

€cent/
Cena struje 14,5 13,16 11,79 10,57 8,34
kWh

€cent/
Cena gasa 5,77 5,60 5,97 4,37 4,10
kWh

Odnos cena gasa i

- 0,40 0,43 0,51 0,41 0,49
struje

Početna investicija
sistema sa trigene- € 1.218.500 1.218.500 1.218.500 1.218.500 1.218.500
racijom

Godišnji troškovi
sistema sa trigene- € 2.382.867 2.329.458 2.454.750 1.821.616 1.689.383
racijom

Ukupni troškovi
sistema sa trigene- € 3.601.367 3.547.958 3.673.250 3.040.116 2.907.883
racijom

Početna investici-
ja konvencionalnog € 799.000 799.000 799.000 799.000 799.000
sistema

Godišnji troško-
vi konvencionalnog € 2.679.616 2.888.982 2.593.825 2.318.451 1.834.039
sistema

Ukupni troškovi
konvencionalnog € 3.478.616 3.687.982 3.392.825 3.117.451 2.633.039
sistema

Rok otplate god. 1,41 0,75 3,02 0,84 2,90

Troškovi sistema u zemljama Evrope pokazuju dosta drugačije rezultate. U ta-

beli 8 prikazane su cene gasa i cene struje kao i troškovi ova 2 sistema sa rokovima
otplate, koji su u nekim zemljama, kao što su MaĎarska i Slovenija, manji od 1 go-
dine. S obzirom da ušteda primenom sistema trigeneracije najviše zavisi od odnosa
cena prirodnog gasa i električne energije, za trenutno vaţeći odnos cena ovih energe-
nata u više evropskih zemalja, izračunate su uštede koje se mogu postići u periodu od 5 i
10 godina eksploatacijom postrojenja za trigeneraciju u odnosu na konvencional- ni
sistem klimatizacije jednog računskog centra.
Odnos Evropske unije prema sistemu trigeneracije
Evropska unija, baš kao i mnoge razvijene zemlje u svetu (pre svega Kina i Ja-
pan), prepoznale su potencijal u primeni ovakvih sistema, kako u manjim instalaci-
 35.000.000

30.000.000

25.000.000

20.000.000

15.000.000

10.000.000

5.000.000

0
Austrija MaĎarska Engleska Slovenija Bugarska

prva godina trigeneracija prva godina konvencionalni trigeneracija za 5 godina

konvencionalni za 5 godina trigeneracija za 10 godina konvencionalni za 10 godina

Slika 5. Troškovi sistema u nekim evropskim zemljama

jama, tako i u proizvodnji električne energije i toplote za grejanje i hlaĎenje za čita-
ve gradove i oblasti. Od posebne vaţnosti je i stav vlade svake drţave koja bi u ova-
kvim sistemima trebalo da prepozna značajnu ulogu u razvoju privrede i energetske
stabilnosti drţave.
Zemlje članice Evropske unije sprovode različite mehanizme podrške prodoru
sistema trigeneracije na trţište i njegovoj masovnijoj primeni na drţavnom nivou (fi-
nansijska pomoć u pokrivanju investicionih troškova, poreske olakšice, mogućnost
„prodavanja" - vraćanja u mreţu - viška proizvedene struje).
Zaključak
Za investitore u Srbiji primena sistema trigeneracije pri trenutnom odnosu cena
prirodnog gasa i električne energije nije povoljna, što nije slučaj u mnogim zemlja- ma
u Evropi i svetu. Prethodno je potrebno uraditi tehno-ekonomsku analizu, prven-
stveno uzevši u obzir potrošnju i cene prirodnog gasa i električne energije kako bi se
odredila isplativost investiranja u trigeneraciju. Na ovom primeru pokazalo se koli-
ko je sistem trigeneracije energetski isplatljiviji od postojećeg sistema, koji je stan-
dardan u većini računarskih centara. Svakako je za ovaj sistem povoljnije da je cena
struje što viša, a gasa što niţa, što i jesu neka predviĎanja na osnovu analiza trţišta
ovih energenata.
Rezultati poreĎenja konvencionalog sistema klimatizacije i sistema uz primenu
trigeneracije svakako ukazuju na „neracionalnu" potrošnju električne energije u na- šoj
zemlji. Sasvim je prirodno da investitori i inţenjeri uvek biraju takve elemente in-
stalacije, kao što su kompresorski rashladni agregati, koji za pogon koriste električ-
nu energiju, jer im je upravo taj energent najjeftiniji i najpristupačniji. Činjenica da je
električne energija kod nas socijalna kategorija onemogućava razvoj i unapreĎenje
sistema trigeneracije, koji bi svakako bio energetski efikasnije rešenje.
Sa svakodnevnim povećanjem potrošnje električne energije, neophodno je vo-
diti računa o njenom korišćenju, kao i primeni sistema kojima se postiţe rastereće-
nje mreţe, decentralizacija proizvodnje i povećanje efikasnosti sistema. Upravo u tim
aspektima trigeneracija pokazuje odlične rezultate, zbog čega se i očekuje njen pro- dor na
trţište.