38 B&F, broj 78/79, jul/avgust 2011.

EKOLOGIJA
ZELENA ARHITEKTURA U
SRBIJI
Na
Sunevoj
strani
U Srbiji je uspostavljena
jedinstvena baza
podataka ekolokih
graevinskih materijala,
a u najavi je i gradnja
"zelenih objekata" koje
e finansirati strani
investitori. Strunjaci
iz ove oblasti oekuju
i da drava preduzme
mere koje e stimulisati
"zelenu gradnju" i
energetske utede, to
je dugorono mnogo
jeftinije od izgradnje
novih elektrana.
Pie: Milan Luki
N
edavno je Udruenje
inenjera konsultana-
ta Srbije (ACES) aktivi-
ralo vebsajt koji pred-
stavlja jedinstvenu
online bazu podataka
ekolokih graevin-
skih materijala u Srbiji Zelenu ba-
zu / GreenBase (www.greenbase.rs).
Kako objanjava Andrea ehi,
izvrna direktorka ACES-a, me-
todologija za evaluaciju zelenih
proizvoda prikazanih u ovoj bazi
zasniva se na njihovoj proceni i-
votnog i upotrebnog ciklusa. Kri-
terijumi koje proizvodi moraju da
ispune su da omoguavaju ener-
getski efikasnu gradnju, da nisu
tetni po zdravlje stanara zgrade,
da sirovine koje se koriste u proce-
su njihove proizvodnje ne potiu
od ugroenih vrsta i da tokom
proizvodnog procesa nije korie-
na prevelika koliina elektrine
energije.
Prednosti arhitekture zasnova-
ne na zelenim principima nisu i
ne treba da budu vidne. Upravo
vidne razlike i ogranien komfor
odbijali su godinama investitore i
korisnike od ovih posebnih pri-
stupa u arhitektonskom projek-
tovanju", istie Milica Jovanovi
Popovi, profesorka arhitekture
na Arhitektonskom fakultetu u Be-
ogradu, koji je i licencirani regula-
tor podataka zelene baze. Prve,
uglavnom stambene zgrade, izgra-
ene sedamdesetih godina vie
su bile eksperimenti, zahtevale su
puno odricanja i angaovanja kori-
snika. Savremene zgrade graene
po ekolokim principima danas se
ne razlikuju po nivou komfora, a
uglavnom ni po izgledu u odnosu
na klasine - ali se razlikuju po na-
inu projektovanja". Naa sagovor-
nica napominje i da su ulaganja
vea od uobiajenih, ali kada se
razmatra cena treba imati u vidu i
druge vrednosti kao to su uticaj
na okolinu, ivotni ciklus zgrade
i uteda energije. "Tek kada se uz-
mu u obzir ovi i jo mnogi drugi
parametri moe se govoriti o vred-
nosti zelene arhitekture.
ta je isplativije?
Zelena zgrada moe ali ne mora
biti skuplja u fazi graenja, kae
Ana Radivojevi, profesorka na be-
ogradskom Fakultetu arhitekture.
Ali ono to definitivno jeste nje-
na prednost su znatno povoljniji
finansijski uslovi eksploatacije i
odravanja. Ljudi, pre svega, treba
da shvate da je uspeno reava-
nje pitanja energetske efikasnosti
finansijski korisno, smatra i Mi-
39 B&F, broj 78/79, jul/avgust 2011.
lenko Milinkovi, svetski priznati
inenjer u ekolokom graevinar-
stvu. On je i vlasnik vie zele-
nih patenata, kao i konstruktor
renomiranih ferocementnih ted-
ljivih objekata. Tokom ivotnog
veka objekta utroi se viestruko
vie energije u poreenju sa ce-
nom njegove izgradnje.
Prosena potronja energije za
grejanje zgrada u Srbiji je oko 200 kwh/m
2
godinje, a u Evropi je to
neto preko 100 kwh/m
2
. Milinko-
vieve kolske sportske sale utroe
ispod 40 kwh/m2 a solarna kua
s njegovim MC patentom oko 20
kwh/m
2
godinje. Ako je prose-
na cena kwh 5 euro centi to znai
da za svaki kvadratni metar ove
sale utede 8 evra godinje.
Od ukupne svetske potronje
energije 40% se utroi u zgradama.
Po nekim podacima u Srbiji je to
preko 50%. Kada bi tu potronju
sveli na evropski nivo, dakle, pre-
polovili je, u energetskom bilansu
Srbije pojavio bi se suficit od 25%
sadanje proizvodnje energije. Po-
trebna sredstva da se sistemskim
dravnim merama potronja u
zgradama smanji za polovinu je
znaajno jeftinije reenje od iz-
gradnje novih elektrana tog kapa-
citeta, miljenja je Milinkovi.
Da bi se ostvarilo smanjenje po-
tronje treba stimulisati one koji
ostvaruju utedu a sankcionisati
sve koji to ne ine - plaanjem
trine cene stvarno utroene
energije. U mnogim zemljama
nemogue je dobiti graevinsku
dozvolu ako projektovana zgrada
nema takozvani energetski paso i
ne zadovolji propisane standarde
energetske efikasnosti. Upotrebna
dozvola dobija se samo ako ter-
movizijska merenja potvrde da se
gradilo u skladu sa tim standardi-
ma. Kod nas, naalost, mnogi novi
objekti ni priblino ne zadovolja-
vaju dozvoljene toplotne gubit-
ke, tvrdi on. Primenom usvojenih
propisa i administrativnim mera-
ma investitori bi bili primorani da
vode rauna o energetskoj efika-
snosti. Merenje stvarne potronje
utroene energije i plaanje po
trinim cenama bili bi izvrstan
ekonomski instrument i korektiv
za investitore, jer e kupci, tada,
itekako voditi rauna da li kupuju
stan sa malom ili velikom energet-
skom potronjom.
Opipljive prednosti
Prednosti zelenog graevinar-
stva su veoma merljive i opipljive,
miljenja je Goran Kovaevi iz
USAID-ovog projekta COMPETE,
koji je pomogao realizaciju Zelene
baze. "Zgrade bilo kojeg tipa naj-
vei su izvor ugljen dioksida koji
se isputa u atmosferu ak oko
40%. Zatim, u zgradama se potroi
oko 70% elektrine energije i oko
15% vode od ukupne potronje."
Sa druge strane, sva istraivanja
ukazuju da zelene zgrade tede od
25 do 50% potronje energije, oko
40% vode i 70% vrstog otpada.
Uz to, dodaje na sagovornik, ze-
lene zgrade imaju veu vrednost
prilikom prodaje ili izdavanja, a
pored utroka vode i energije sma-
njuju i operativne trokove za 10%.
U Srbiji se najavljuje gradnja "ze-
lenih objekata" (nova Ambasada
SAD, IT Park u Iniji i zgrada In-
tesa banke na Novom Beogradu),
koju e finansirati inostrani inve-
stitori - strani proizvoai grae-
vinskih proizvoda - pre svega u
okviru svojih programa drutvene
odgovornosti. Oni uestvuju na
globalnom zelenom tritu, a tu su
i nae kompanije i proizvoai ko-
ji imaju pristup stranim tritima.
Napokon, tu je i akademski sektor,
koji predstavlja veliko ali esto izo-
lovano ostrvo znanja o zelenom
graevinarstvu.
Da li ste videli kockaste enske
grudi?
"Razvijamo i reenja kojima bi
nai objekti u Srbiji bili prvi pri-
meri odrive gradnje, opremljeni
foto-elektrinim panelima za pro-
izvodnju struje. Na dobrom smo
putu i da naemo investitora za
svoj prvi objekat odrive grad-
nje i to ak u kategoriji energy
+, najavljuje Miodrag Milinkovi.
"Koenergetske potrebe obezbedi-
li bi iz obnovljivih izvora: suneve
i geotermalne energije. Kada se te
osobine materijala iskombinuju
sa sfernim i lunim oblikom, do-
bijaju se objekti izuzetne otporno-
sti na zemljotrese i olujne vetrove.
Sa druge strane, strukture forme
polulopte, polucilindra, spadaju
u prirodne oblike. Priroda ne po-
znaje, danas ustaljene, kockaste
forme zgrada. Da li ste ikada vide-
li kockaste enske grudi?
Kada se zna da Sunce na te-
ritoriji Srbije emituje godinje
preko 1400 kWh/ m2 , onda je
ignorisnje te injenice isto bo-
gohuljenje. Sa danas dostupnom
opremom uz montau 4 do 8 m2
solarnih kolektora moete 80%
potrebne energije za grejanje
vode za proseno domainstvo
obezbediti iz suneve energije. U
zavisnosti od izbora opreme ulo-
ena investicija se isplati za 3 do
5 godina, pri emu bi masovno
korienje doprinelo znaajnom
relaksiranju elektroenergetskog
sistema Srbije.