VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

POAREVAC


SEMINARSKI RAD
Tema: POVIENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
OBJEKATA




Profesor: Student:
Dr Novica Gruji Radomirovi Miladin 171260/2010

Poarevac 2013.god.



S A D R A J


-Energetski paso zgrade, direktiva EU,uteda energije-ouvanje zdravlja.
-Poveanje ee sistema centralnog grejanja regulacijom i merenjem
energije.
-Analiza uticaja naina gradnje objekata na ee-poboljanja.
-Primena sistema trigeneracije.
-Energetska efikasnost zgrada-merna reenja za identifikaciju kritinih
taaka- upotreba termovizijskih kamera.















Energetski paso zgrade


Ve dugi niz godina problemi odrivog razvoja, nameu se kao globalna tema broj jedan na
svim svetskim forumima vezanim za energetiku, ekologiju, ekonomiju i privredu uopte. Ova
problematika sutinski je povezana sa nesigurnou snabdevanja energijom sa jedne strane, i
sa zagaenjem ivotne sredine i globalnim promenama klime zbog prevelike i neracionalne
potronje energije sa druge strane. Globalna ekonomska kriza koja, ne tedei, pogaa sve
drave sveta i sve privredne sektore, istie u prvi plan presudnu ulogu koncepta odrivog
razvoja i energetske efikasnosti u buduem kreiranju ekonomskih i politikih kretanja, kako na
globalnom nivou, tako i u okviru svake pojedinane drave.


Proizvodnja, prenos, distribucija i potronja energije utiu na sve oblasti ljudskog rada, i na
socijalni i ekonomski napredak svake drave. Trenutno stanje u svetu jasno pokazuje da je
dosadanja, nedovoljno kontrolisana potronja energije neodriva.

Zbog toga se odriva potronja energije, preko racionalnog planiranja i poveanja energetske
efikasnosti svih elemenata u energetskom sistemu neke zemlje, namee kao prioritet.

Zgrade - najvei potroai i zagaivai

Zgrade su najvei pojedinani potroai energije, sa tendencijom porasta u skladu sa porastom
standarda stanovnitva. U Evropi se, oko 40% energije troi u zgradarstvu. Sledei je
saobraaj (32%), a tek na treem mestu nalazi se industrija (28%). Pored toga, zgrade su i
veliki zagaivai okoline, jer takav trend dovodi do poveanja potronje energije i emisije
ugljen-dioksida. Upravo zato, energetska efikasnost u zgradarstvu jeste oblast koja ima
najvei potencijal za smanjenje potronje energije. Uspostavljanje mehanizama koji e da
obezbede trajno smanjenje potronje energije u novim zgradama (novim nainima
projektovanja i korienjem novih materijala) i pravilno rekonstruisanje postojeih zgrada,
jeste glavni cilj energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Direktiva EU

U decembru 2002. godine usvojena je Direktiva EU (Energy Performance of Buildings Directive -
EPBD), broj 2002/91/ES, o energetskoj efikasnosti zgrada. Njenim sprovoenjem obezbeuje
se racionalna potronja energije u zgradama. Ona daje generalni okvir za zajedniku
metodologiju prorauna energetske efikasnosti zgrada, propisujui zahteve koji se odnose na
energetsku efikasnost novih zgrada i velikih zgrada kojima treba renoviranje, energetsku
sertifikaciju zgrada, inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u zgradama itd. U direktivi EU
navode se mere koje je potrebno preduzeti za poveanje efikasnosti, meutim, zemljama
lanicama je ostavljena mogunost da primenjuju i druge mere za postizanje istog cilja, u
skladu sa zakonodavstvom i situacijom u pojedinim zemljama.
Pored utede energije, mere predviene za poveanje energetske efikasnosti zgrada praene
su i poboljanjem kvaliteta unutranjeg prostora, boljom zatitom ivotne okoline i
smanjenjem emisije tetnih gasova koji dovode do efekta staklene bate.
Direktiva od zemalja lanica zahteva:

primenu zajednike metodologije izraunavanja enrgetskih performansi zgrada i
sistema, ukljuujui sisteme za grejanje, hlaenje, provetravanje i osvetljenje,
odreivanje minimalnih standarda energetske potronje novih zgrada, ali i
rekonstruisanih postojeih velikih zgrada,
razvoj sistema za energetsku sertifikaciju za postojee i za objekte u izgradnji koji e
omoguiti da vlasnici, zakupci i korisnici budu mnogo bolje upoznati sa potronjom
energije u zgradama koje kupuju ili zakupljuju,
redovnu inspekciju sistema za grejanje,
klimatizaciju i provetravanje.



20 - 20 - 20

Rastui problemi u energetskom sektoru sve vie navode drave da politiku energetske
efikasnosti definiu na globalnom nivou. Kao jedan od rezultata tih napora, napravljen je, u
martu 2007. godine, Akcioni plan o novoj energetskoj politici EU, koji definie ciljeve za 2020.
godinu. To su:
- poveanje energetske efikasnosti za 20%
- poveanje uea obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije na 20%
- smanjenje emisije CO2 za 20% u odnosu na referentni nivo iz 1990. godine

Uteda energije - ouvanje zdravlja

Potronja energije u zgradama znaajno zavisi od zahteva za kvalitetom unutranjeg prostora,
to se direktno odraava na zdravlje, produktivnost i komfor ljudi koji borave u tim
prostorijama. Stoga se kvalitet unutranjeg prostora pominje nekoliko puta u Direktivi, sa
direktnim naglaskom da se komfor i zdravlje ljudi ne smeju zanemariti primenom mera za
utedu energije. Pored uverenja o energetskoj potronji i stvarnim vrednostima uteene
energije jedne zgrade, preporueno je da se na isti nain daju i procenjene vrednosti ukupnih
indikatora kvaliteta unutranjeg prostora (toplotna ugodnost, kvalitet unutranjeg vazduha,
osvetljenje, buka).

U Direktivi se eksplicitno navodi standard EN 822 za proraun energetskih karakteristika
zgrada, meutim, veliki spektar prateih standarda koji tretiraju, kako energetiku zgrade, tako
i kvalitet unutranjeg prostora, sistematizovan je i pretoen u prateu platformu Direktive,
kroz opti evropski standard EN 15251.

Direktiva je generalna s obzirom na zahteve o striktnoj primeni odgovarajuih standarda. Kako
se odnosi na irok spektar interakcija energetike zgrade i kvaliteta unutranje sredine, ona
obuhvata i ogroman broj vaeih meunarodnih (ISO), evropskih (EN) i nacionalnih
standarda.

Gde smo mi?

Imajui u vidu injenicu da Srbija jo uvek nema meunarodne obaveze u odnosu na navedene
dokumente o efikasnom korienje energije u zgradama, jedino se standard JUS.UJ.5.600,
moe smatrati tehnikim propisom iz te oblasti utede energije. S obzirom da nae metode za
procenu energetske efikasnosti zgrada i indikatora kvaliteta unutranjeg prostora nisu
usklaene sa evropskom regulativom, namee se potreba za usvajanjam novih metodologija
prorauna i za definisanjem integralnih kriterijuma za odreivanje kvaliteta unutranjeg
prostora i energetskih karakteristika zgrade u svim fazama, od projektovanja do njene
operativne upotrebe

Upravo to je tema projekta koji je pokrenula Laboratorija za termotehniku i energetiku,
Instituta za nuklearne nauke Vina", pod nazivom "Razvoj i primena komplementarnih
metoda za procenu energetske efikasnosti i indikatora kvaliteta unutranjeg prostora
stambenih objekata na podruju Beograda," finansiran od strane Ministarsva za nauku i
tehnoloki razvoj u okviru projekata tehnolokog razvoja.

Energetska efikasnost zgrada u Srbiji

Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji je neracionalno
velika potronja svih tipova energije, prvenstveno za grejanje, a u poslednje vreme, zbog
porasta srednjih temperatura tokom letnjih meseci, i za hlaenje zgrada. Pored toga, energija
se koristi jo i za osvetljenje i za napajanje elektrinih ureaja u domainstvima.

Potronja energije za grejanje u proseno termiki izolovanim zgradama u Srbiji iznosi oko
60% ukupne potronje energije. Od toga, 70% odnosi se na potronju toplotne energije, na
koju prvenstveno utie trajanje sezone grejanja i zahtevana temperatura prostora, to zavisi
od klimatskih uslova i standarda kvaliteta korienja prostora. Takoe, znaajan uticaj ima i
kvalitet mehanikog sistema grejanja, ukupna grejana povrina, kao i termika zatita zgrade.

"Trenutni stambeni fond u Srbiji graen je prema energetski zastarelim propisima, u uslovima
relativno jeftine elektrine energije i nedovoljne primene propisa o toplotnoj zatiti zgrada.
Takve zgrade predstavljaju velike potroae i ne zadovoljavaju nove svetske trendove u zatiti
okoline i smanjenju emisije ugljendioksida", kae za Modul dr arko Stevanovi, nauni
savetnik u institutu Vina i profesor na Mainskom fakultetu u Niu.

Kljune karakteristike potronje primarne energije u sektoru zgradarstva u Srbiji su sledee:

U Srbiji se energija jo uvek troi kao 60-tih godina prolog veka u EU.
Srednja potronja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko 2,5 puta vea nego u
severnoj Evropi.
Potronja energije po jedinici bruto drutvenog proizvoda (BDP) u Srbiji je tri puta vea
od prosene u svetu 2001.
Emisija ugljen dioksida po jedinici BDP-a je najmanje dva puta vea od svetskog
proseka.
Oko polovine svih domainstava u Srbiji troi 340 kWh/m2god., to je 3 puta vie u
odnosu na zemlje zapadne Evrope.
Oko 60 % populacije koristi drvo ili lignit kao glavni izvor energije za grejanje,
sanitarnu toplu vodu i kuvanje.
Hronine bolesti, ukljuujui i bolesti disajnih organa, su direktno povezani sa znatnim
zagaenjem unutranjeg prostora.
Smrtnost tokom zimskih meseci je oko 30 % vea od prosenih vrednosti.
Srbija je blizu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom
unijom i treba do 2014. godine da prilagodi propise EU direktivama, ukljuujui i
Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada.
Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restruktuiranje vaeih propisa u
zgradarstvu, koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prolog veka.


Dr Stevanovi istie da je sutina Direktive EU kompletna kontrola energetskih tokova zgrada
koju je nuno sprovoditi od prve faze projektovanja, preko inspekcije i revizije projekata,
izgradnje, do konanog prijema zgrade. Po Direktivi, nezavisni ekspert je duan da izvri
merenja po propisanim standardima kako bi na kraju izdao sertifikat, odnosno energetski
paso zgrade.

"Kod nas postoji samo jedan nacionalni standard koji definie termike kriterijume u fazi
projektovanja zgrade. Meutim, tu se praktino prekida sva aktivnost vezana za energetiku
zgrade. Za razliku od vodovodnih i kanalizacionih sistema, ili elektrinih instalacija, na primer,
nadzorni organ, skoro po pravilu ne kontrolie elemente koji su vezani za energetiku zgrade,
kako u graevinskom domenu, tako i na nivou mehanikih energetskih sistema. To se
automatski odraava i na prijem zgrade, jer nije propisana obaveza kontrole dostignutih
projektantskih uslova vezanih za toplotnu ugodnost i kvalitet unutranjeg vazduha, to je u
krajnjoj konsekvenci krajnji cilj. Za to moraju da se koriste jasno odreeni indikatori i
kriterijumi na osnovu kojih se daje posebna ocena o uspenosti realizacije projekta, to
konano rezultuje u nivou energetske efikasnosti zgrade, odnosno u njenom energetskom
pasou. Sve to se jasno definie u platformi Direktive, u okviru standarda EN 15251 i setom od
vie desetina prateih EN i ISO standrada", kae dr Stevanovi.
U okviru Evropske asocijacije za izdavanje standarda, osnovano je ak posebno
odeljenje koje
se bavi harmonizacijom i izdavanjem standarda koji su vezani samo za ovu Direktivu.
Sve ovo
zahteva apsolutno multidisciplinaran pristup problemu jer, kako kae dr
Stevanovi, nije
dovoljno napraviti energetski efikasnu zgradu koja e postizati utedu energije,
ve je
neophodno uspostaviti funkcionalnu vezu izmeu energetskih zahteva i indikatora
opte
ugodnosti unutranjeg prostora, ukljuujui i zdravstvene indikatore boravka
ljudi u stambenim prostorima.

"Energetski paso zgrade izdaju nezavisni eksperti koje svaka drava sama odreuje.
To je regulativni deo problema koji, na alost, kod nas nije jo reen. Meutim, da bi
se Direktiva
sprovodila na zahtevanom tehnikom nivou, nama su potrebni osposobljeni strunjaci
koji e
biti u mogunosti da realizuju sve neophodne procedure u ovoj oblasti, koje su
uglavnom
definisano u standardima EN i ISO. Sada smo u fazi opremanja posebne laboratorije,
koja bi u
toku sledee godine trebalo da bude akreditovana. Cilj nam je da za nae uslove
odredimo
adekvatnu metodologiju za sprovoenje Direktive EU u svim fazama tehnikog dela u
sprezi sa
propisanim indikatorima kvaliteta unutranjeg prostora. Vrlo je mogue da e se kao
uslov za
kandidaturu Srbije za lanstvo u EU, kao uslov postaviti donoenje odgovarajuih
zakonskih
regulativa, kao i potrebe za usvajanjem velikog broja EN standarda iz ove oblasti",
upozorava dr Stevanovi.



IZ DIREKTIVE 2002/91/EC EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 16. decembra 2002.
godine
o energetskoj efikasnosti zgrada Sertifikat energetske efikasnosti 1. Drave
lanice e
obezbediti uslove, kada se zgrade grade, prodaju ili izdaju, da se sertifikat o
energetskoj
efikasnosti dobavi vlasniku ili da ga vlasnik preda potencijalnom kupcu ili stanaru, ve
prema sluaju. Vanost sertifikata nee prelaziti 10 godina.
Sertifikacija stanova ili jedinica koje su namenjene da se zasebno koriste u
blokovima
zgradama moe biti bazirana
na:
- zajednikoj sertifikaciji cele zgrade za blokove sa zajednikim sistemom
grejanja, ili - na oceni nekog drugog reprezentativnom stana u istom bloku.

Drave lanice mogu iskljuiti kategorije koje su pomenute u lanu 4(3) iz primene
ovog paragrafa.
2. Sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrada sadrae referentne vrednosti kao to su
vaei zakonski standardi i reperi (uporedne vrednosti) kako bi omoguio potroaima
da uporede i
ocenjuju energetsku efikasnost zgrade. Sertifikat e sadrati i preporuke za
ekonomino pobojanje energetske efikasnosti.
Cilj sertifikata e biti ogranien na pruanje informacija a o bilo kakvim
dejstvima ovih
sertifikata u smislu zakonskih postupaka ili drugog, odluivae se u skladu sa
nacionalnim propisima.
3. Drave lanice e preduzeti mere da obezbede da sve zgrade sa ukupnom korisnom
podnom
povrinom preko 1.000 m koje koriste javna uprava i institucije koje pruaju javne
usluge velikom broju osoba, koje ih stoga veoma esto poseuju, imaju postavljene
na istaknutom
mestu, jasno vidljivom posetiocima, energetske sertifikate koji nisu stariji od 10
godina.


POVEANJE EFIKASNOSTI SISTEMA CENTRALNOG GREJANJA REGULACIJOM
I MERENJEM UTROENE TOPLOTNE ENERGIJE



1.UVOD

Zadatak centralnog grejanja je pre svega da u zatvorenim prostorijama, nezavisno od spoljne
temperature, odri stalnu, normama propisanu temperaturu. Osim ovog, osnovnog zadatka,
postoji i niz drugih ne manje vanih zadataka centralnog grejanja:
- ravnomerna raspodela temperature u prostoriji,
- vedi stepen istode vazduha,
- grejna tela manjih gabarita a vede efikasnosti,
- lako i jednostavno odravanje, itd..
Meutim, u dananje vreme, postavljaju se sve stroiji zahtevi vezani za povedanje efikasnosti
sistema centralnog grejanja. Ovo ima za cilj prevashodno smanjenje energije potrebne za grejanje,
samim tim i potronje goriva, odnosno posredno i smanjenje trokova centralnog grejanja. To se
moe postidi izmeu ostalog slededim merama:
- poboljanjem regulacije centralnog grejanja u kotlarnicama i toplotnim podstanicama,
- regulacijom temperature prostorije,
- regulacijom i merenjem utroene toplotne energije za grejanje po objektima,
- regulacijom i merenjem utroene toplotne energije po stanovima.
Ovi zahtevi se delimino mogu ostvariti intervancijama na postojedim sistemima centralnog
grejanja, ali kompletno reenje povedanja efikasnosti sistema centralnog grejanja bi se jedino
ostvarilo projektovanjem i izvoenjem sistema grejanja kod kojih je mogude ostvariti sve
nabrojane zahteve.


2. KARAKTERISTIKE POSTOJEIH SISTEMA GREJANJA

Osnovna karakteristika centralnog grejanja je da se toplotna energija za grejanje prostorija u
jednom objektu obezbeuje na jednom, centralnom mestu, koje se nalazi na najnioj etai
objekta, najede u podrumu. Toplotna energija se centralno proizvodi u kotlu ili dobija preko
razmenjivaa toplote iz gradskog toplovoda. Od izvora toplote se toplotna energija po objektu
razvodi sistemom cevi, a preko grejnih tela predaje prostorijama koje se greju.
Prema nainu razvoda tople vode razlikujemo dvocevne i jednocevne sisteme sa gornjim i donjim
razvodom.
Analiza postojedih sistema centralnog grejanja u zgradama pokazuje da se najede izvode
dvocevni sistemi centralnog grejanja sa donjim razvodom i jednocevni sistemi sa horizontalnim
cevnim razvodom.
Dvocevni sistem centralnog grejanja je najedi sistem razvoenja toplote do potroaa. Svako
grejno telo se prikljuuje na odvojeni razvodni i povratni vod i dobija toplu vodu priblino iste
temperature iz razvodnog voda. Regulacija toplotnog kapaciteta pojedinog grejnog tela se vri
pomodu regulacionog ventila priguivanjem protoka vode. Kao to je reeno razlikuje se donji i
gornji razvod tople vode za grejanje.
Kod donjeg razvoda, koji je najede u primeni (slika 1), razvodni i povratni vodoovi postavljaju se
ispod tavanice najnie etae (podruma ili suterena). Voda za grejanje odatle, preko razvodnih
usponskih vodova struji u grejna tela i zatim se preko povratnih vertikalnih vodova vrada do
horizontalnog razvoda i preko njega do toplotne podstanice.

slika 1. Pumpno toplovodno grejanje sa donjim razvodom

Jednocevni sistem centralnog grejanja podrazumeva redno ukljuivanje grejnih tela, pri emu
grejna voda prostruji kroz celo strujno kolo svih grejnih tela (slika 2). Osnovni nedostatak ovog
sistema je to grejni kapacitet pojedinih grejnih tela ne moe lokalno da se regulie. Temperatura
vode se sniava sa svakim prostrujanim grejnim telom tako da svako naredno grejno telo mora da
ima vedu grejnu povrinu za isto odavanje toplote u odnosu na dvocevni sistem grejanja.
U cilju boljeg regulisanja protoka vode kroz grejno telo jednocevnog sistema centralnog grejanja
postavljaju se posebni ventili za jednocevno grejanje, koji olakavaju kako proraun jednocevnog
sistema grejanja, tako i njegovu regulaciju pri izvoenju.
U vedim zgradama moe da se primeni jednocevni sistem grejanja ali sa vie grejnih cirkulacionih
kola, pri emu svako strujno kolo snabdeva toplotom po jedan deo zgrade (najede po jedana
stan). Pri tome za svaki zonski grejni krug se predvia poseban, zonski ventil, kojim upravlja
termostat.


slika 2. Jednocevni sistem toplovodnog grejanja


3. POVEANJE ENERGETSKE EEFIKASNOSTI CENTRALNOG GREJANJA

Koliina toplote za grejanje jedne prostorije nije uvek ista u toku dana. Ona zavisi u najvedoj meri
od spoljane temperature ali i od brzine vetra, intenziteta sunevog zraenja, unutranjih izvora
toplote, kao i niza drzgih uticaja. Stalna regulacija uinka grejnih tela i parametara sekundarne
mree u toplotnoj podstanici prema promenljivoj potrebi za toplotnom energijom moe se na
adekvatan nain reiti samo automatskom regulacijom. Pri tom se vrednost temperature u
prostoriji dobija kao optimalno reenje izmeu potrebe ugodnosti i eljene utede. To znai da
sistem regulacije temperature u prostoriji treba da smanji ili iskljui dovod toplote do grejnog tela
u zavisnosti od spoljanje temperature i od vremena.
Uzevi sve ovo u obzir zadaci povedanja energetske efikasnosti sistema centralnog grejanja bi
mogli biti ostvareni ukoliko se obezbedi regulacija:
sistema centralnog grejanja s obzirom na temperaturu spoljanjeg vazduha,
sistema centralnog grejanja s obzirom na akumulacionu sposobnost objekta,
temperature polazne vode zonskog sistema grejanja,
merenja utroene toplotne energije u svakoj zoni,
minimalnog protoka grejnog fluida svake zone,
temperature vazduha u svakoj grejanoj prostoriji.
Regulacija sistema centralnog grejanja moe se izvesti na vie naina u zavisnosti od postavljenih
zahteva.
Najoptiji sluaj je regulisanje sistema centralnog grejanja prema spoljanjoj temperaturi. Ono se
izvodi regulacijom temperature razvodnog voda u zavisnosti od spoljanje temperature.
Temperaturni dava za spoljnu temperaturu, koji se nalazi na spoljanjem vazduhu daje svoju
mernu vrednost centralnom regulacionom ureaju. Ovde podeena karakteristina kriva grejanja
(upravljaki element) daje vezu izmeu spoljanje temperature i temperature u razvodnom vodu
za dovoenje toplote koje je prilagoeno toj zgradi. Podeavanjem protoka vode u primaru
odrava se temperatura u razvodnom vodu. Sasvim je jasno da pri ovakvom regulisanju ne mogu
sve prostorije da imaju apsolutno jednaku tempertauru. Da bi se, na primer, za porodine zgrade
bar jedna prostorija odrala na nekom temperaturnom nivou i iskoristila toplota sa strane, trebalo
bi za tu prostoriju instalirati dopunski sobni termostat. Sobni termostat bi regulisao vrednost
temperature razvodnog voda u zavisnosti od sobne temperature (kaskadno ukljuivanje)
Neto bolji sistem regulacije od ovog je regulacija sistema centralnog grejanja prema unutranjoj
temperaturi test-prostorije.
U odgovarajudoj prostoriji zgrade, test-prostoriji, postavlja se sobni termostat koji odrava
temperaturu u prostoriji konstantnom nezavisno od potrebe za toplotnom energijom ostalih
prostorija. Toplotni uinak grejnih tela u ostalim prostorijama prilagoava se onome u test-
prostoriji. Kod vedih zgrada sa vedim razlikama potrebne koliine toplote za grejanje u pojedinim
delovima zgrade ovaj sistem regulacije nije podesan.
Regulisanje temperature u svakom stanu prema temperaturi test prostoriji tog stana bi povedalo
kvalitet regulacije sistema grejanja.
Najefikasniji sistem regulacije sistema centralnog grejanja bi bio ako bi postojala mogudnost
regulacije temperature u svakoj prostoriji. Ovaj sistem regulacije integrie u sebi prethodne
sisteme s tim da postoji mogudnost regulacije odavanja toplote svakog grejnog tela u stanu. To se
postie postavljanjem termostatskih ventila na svako grejno telo.

4. MERENJE UTROENE TOPLOTNE ENERGIJE ZA GREJANJE STANA

Ukoliko se sistem centralne regulacije centralnog grejanja jednog stana i prostorija u njemu
dopuni mogudnodu merenja utroene toplotne energije moe se znaajno povedati energetska
efikasnost tog sistema. Merenje utroene toplotne energije svakog stana omogudava da se dobije
prava slika potronje toplotne energije objekta. Na osnovu pradenja promene potronje topote sa
vremenom, u toku dana i u toku celog grejnog perioda moe se dodi do podataka o stvarnim
energetskim potrebama jednog objekta. To podrazumeva da postoji mogudnost da se prati
promena potronje toplotne energije u zavisnosti od svih relevantnih parametara kao to su:
spoljanja tempertura, brzina vetra, intenzitet sunevog zraenja, kao i od stepana zaposednutosti
stanova.
Sistem regulacije centralnog grejanja u tom sluaju trebalo bi da integie sledede funkcije (slika 3):
regulisanje sobne temperature i trokova grejanja u zavisnosti od potronje pomodu
ventila za regulisanje i ventila za raspodelu grejnih trokova, kao i pomodu sobnog
ureaja ukljuujudi dava temperature vazduha u prostoriji
obuhvatanje impulsa dodatnih brojila, na primer za vodu i gas
centralno upravljanje temperaturom polazne vode u zavisnosti od potrebne toplote
pojedinih stanova


slika 3. Integrisana regulacija centralnog grejanja


Meutim, savremeni sistemi za regulisanje u stambenim zgradama ne bi trebalo da obuhvate
samo regulisanje protoka ili temperature vode u vie strujnih kola ved bi trebalo da obezbede
vremenski optimalni pogon sistema. Komunikacija ovek - regulacioni ureaj vri se preko ureaja
za daljinsko upravljanje i oitavanje vrednosti temperatura u stanovima i potronje toplotne
energije. Iz ovog odnosa dolo bi se do optimalnog pogona sistema centralnog grejanja.
Optimalni pogon grejanja bi podrazumevao sledede mogudnosti:
snienje temperature u prostroiji u najkradem mogudem vremenu
odravanje optimalne nodne temperature u prostorijama
produenje pogona sa snienom temperaturom na maksimalno mogud vremenski period,
tj. ponovno ukljuenje grejanja ujutru u krajnjem doputenom vremenu
zagrevanje u to kradem vremenskom periodu sa maksimalnim rasploivim grejnom
kapacitetom.
Regulacioni ureaji pored standardnih opcija za regulaciju treblo bi da omogude i adaptaciju
karakteristine krive grejanja i parametara optimizacije.
Da bi se obezbedila funkcija regulacionih i mernih ureaja potreban je odgovarajudi sistem
centralnog grejanja. Taj sistem bi trebalo da omogudi:
regulaciju polazne temperature vode za grejanje
merenje ukupno utroene toplotne energije za grejanje objekta
merenje utroene toplotne energije za grejanje svakog stana
regulaciju polazne tempertature vode za grejanje svakog stana
regulaciju unutranje temperature u svakoj prostoriji.
ema jednog od sistema koji bi odgovorio ovim zahtevima prikazana je na slici 4.

slika 4. Sistem centralnog grejanja sa merenjem utroene toplotne energije

U toplotnoj podstanici bi se vrila regulacija temperature polazne vode u zavisnosti od
postavljenih parametara, kao i merenje ukupno utroene toplotne energije za grejanje objekta.
Centralni razvodni i povratni vod bi se vodili kroz stepenini prostor. Na svakoj etai bi se
postavljali ormari sa ureajima za merenje utroene toplotne energije za svaki stan te etae. U
stanovima bi se nalazili ormaridi sa razdelnikom i sabirnikom koji bi obezbeivali nezavisnu
cirkulaciju vode u krugu svakog grejnog tela, kao i regulaciju temperature polazne vode za taj stan.
Regulacija unutranje temperature prostorija bi se vrila preko termostatskih ventila.

5. ZAKLJUAK

Sve vedi zahtevi za povedanjem energetske efikasnosti sistema centralnog grejanja mogu se
uspeno sprovesti iskljudivo integrisanjem savremenih koncepcija sistema centralnog grejanja sa
sistemima za njihovu regulaciju i merenje utroene toplotne energije. Savremeni ureaji za
proizvodnju toplotne energije, pumpe za cirkulacije vode i grejna tela i armatura to omogudavaju.
Jo je vedi trend razvoja ureaja za regulaciju i upravljanje grejnim sistemima. Posebna panja se
mora posvetiti optimizaciji sistema centralnog grejanja svakog objekta, odnosno dodi do
parametara objekta koje bi osnova za programiranje ureaja za regulaciju.
Analiiza uticaja naina gradnje
stambenih objekata na potrebnu
toplotu za grejanje za klimatsko
podruje Beograda





Uvod
S obzirom da se u zgradama troi oko 40% svetske proizvodnje energije, moe
se rei da su zgrade jedan od najveih potroaa energije. Potrebe za energijom jed- ne
zgrade zavise od njenih individualnih karakteristika (konstrukcije zidova, krova, tipa i
veliine prozora, poloaja, itd.). Smanjenje potronje energije postizanjem bo- lje
energetske efikasnosti u zgradama postalo je glavni globalni izazov. Energetska efikasnost
u zgradama podrazumeva minimiziranje potronje energije elektromain- skih sistema, uz
obezbeenje uslova ugodnosti, tj. bez naruavanja uslova ugodno- sti. Evropska unija je
uvela Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD - Energy Performance of
Buildings Directive), kojom pokuava da obezbedi meha- nizme podstaknute tritem kako
bi poboljala energetsku efikasnost u zgradama, ili, drugim reima, odredila ekonomsku
vrednost ouvanja energije. EPBD je krajem 2009. godine postala aktivni deo
zakonodavstva u zemljama Evropske unije (zako- ni, podzakonska akta, set standarda koji
potpomau implementaciju EPBD, tehniki propisi, uputstva, softveri i dr.).
Ovaj rad je fokusiran na unapreenje energetske efikasnosti zgrada. U radu su
razmatrani uticaji promene debljine izolacije i zamene stolarije. Osnovna ideja ovog
pristupa je da se smanji toplotni fluks kroz omota zgrade i time umanje potrebe za
energijom za zagrevanje prostora. Na primeru novog objekta, u Beogradu, u Ulici Stevana
Sremca broj 14, spratnosti P+4S+Pot, ukupne grejne povrine 494 m
2
, spro- vedeni su
prorauni toplotnih gubitaka za 10 razliitih scenarija: u objekat se ugra- uje stolarija u
dve varijante: jednostruki prozori dvostruko zastakljeni obinim sta- klom, sa
propustljivou procepa a = 0,6 m
3
/mhPa
2/3
[1] i stolarija sa termoluks sta- klima, sa
propustljivou procepa a = 0,3 m
3
/mhPa
2/3
[1]. Za oba sluaja analizirana je ugradnja
termoizolacionog sloja u spoljne graevinske elemente razliitih deblji- na: 3 cm, 5 cm, 8
cm, 10 cm i 12 cm.
Za referentni tip gradnje uzet je najnepovoljniji scenario 1 - termika izolacija
je debljine 3 cm, prozori su jednostruki, dvostruko zastakljeni obinim staklom, sa ra-
movima od drveta. U odnosu na referentni sluaj, analizirane su utede energije, po- veanje
investicionih i smanjenje eksploatacionih trokova kao i rokovi povraaja do- datnih trokova
poboljanja termikog omotaa zgrade.
Izvren je izbor grejnih tela kroz 10 scenarija, definisanje kapaciteta izvora to-
plote, kao i proraun godinje potronje toplote prema metodi stependana.
U tabeli 1 se vidi da specifina potronja energije za objekat izolovan termi-
kom izolacijom debljine 3 cm iznosi 108 kWh/m
2
, to je u rangu evropskog proseka za
nove objekte. Koeficijenti prolaza toplote za spoljne fasadne zidove za tu debljinu izolacije
iznose 0,9 W/m
2
K, to odgovara dozvoljenom koeficijentu prolaza toplote prema SRPS
U.J5.600 iz 1998. god. Poveanjem debljine izolacije do 12 cm specifi- na potronja energije
se smanjuje na 90 kWh/m
2
, odnosno za 17% (slika 1).
Tabela 1. Potrebna godinja koliina toplote na bazi stependana za svih
10 scenarija


debljina termike
izolacije/vrsta stolarije


gubici
toplote
zgrade

potrebna
godinja
koliina
toplote za
grejanje

specifina
godinja
potrebna
toplota

Uteda
toplote
za greja-
nje

specifi-
na uteda
toplote za
grejanje

kWh/
W kWh/god. kWh/m
2
god. kWh/god. m
2
god.
1 3 cm / obino staklo 60.916 53.423 108 - -2 3
cm / termoizolaciono 46.472 40.756 83 12.667 26
3 5 cm / obino staklo 56.206 49.293 100 4.130 84
5 cm / termoizolaciono 42.076 36.901 75 16.522 33
5 8 cm / obino staklo 53.380 46.814 95 6.609 13
6 8 cm / termoizolaciono 38.936 34.147 69 19.276 39
7 10 cm / obino staklo 51.810 45.437 92 7.986 16
8 10 cm / termoizolaciono 37.052 32.495 66 20.928 42
9 12 cm / obino staklo 50.554 44.336 90 9.087 18
10 12 cm / termoizolaciono 36.424 31.944 65 21.479 43

Bolji rezultati se dobijaju poboljanjem kvaliteta stolarije, tako da specifina po-
tronja energije u objektu izolovanom termikom izolacijom debljine 3 cm i ugrae-
nom stolarijom od termoizolacionog stakla i boljom zaptivenou, iznosi 83 kWh/m
2
,
to je 24% manje od specifine potronje energije za isto izolovanu zgradu sa stolari-
jom od obinog stakla i veom propustljivou procepa (prva taka linijskog dijagra- ma
za grupu termoizolacionog stakla).
Na slici 1 levo dat je prikaz godinje specifine potrebne toplote za grejanje
stambene zgrade za 10 razliitih scenarija. Uz poveanje debljine izolacionog slo- ja
i ugradnjom kvalitetnih prozora sa termoizolacionim staklom, potrebna toplota za
grejanje moe se znaajno smanjiti. Procentualna uteda toplote za grejanje objekta u
odnosu na scenario 1, kada varira termika izolacija, a u zgradi se ugrauje stolari- ja sa
obinim staklima (scenariji 3, 5, 7, 9), data je na slici 1 desno, na prvoj krivoj.
Vrednosti se kreu od 8% do 17%. Ukoliko se ugrauju prozori sa termoizolacionim
staklom (scenariji 2, 4, 6, 8, 10), vrednosti utede u odnosu na scenario 1 kreu se u
granicama od 24% do 40%.
Na dijagramu prikazanom na slici 2 levo dat je primer promene koeficijenta pro-
laza u zavisnosti od debljine izolacije za spoljni fasadni zid tipa SFZ8 koji se sasto-
ji od maltera, sloja armiranog betona, 20 cm, parne brane, termike izolacije od mi-
neralne vune i maltera. Kada se objekat izoluje termikom izolacijom debljine 3 cm,
koeficijent prolaza toplote je 0,90 W/m
2
K. Poveanjem debljine izolacije do 12 cm,
koeficijent prolaza toplote ima znatno manju vrednost, koja iznosi 0,31 W/m
2
K. Na
dijagramu, na slici 2, desno, vidi se udeo ventilacionih gubitaka u ukupnim gubici-
ma toplote zgrade. Ugradnjom kvalitetnijih prozora sa boljom zaptivenou postie se
snienje udela ventilacionih gubitaka za oko 10%.

S
c
e
n
a
r
i
o



120

100

80

60

40

20

0








3 cm








5 cm








8 cm








10 cm








12 cm

45%
40%
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%



24%



0%

3 cm


31%



8%


5 cm

36%



12%



8 cm

39%



15%



10 cm

40%



17%




12 cm

prozori sa obinim stakliom prozori sa obinim staklom
prozori sa termoizolacionim staklom
prozori sa termoizolacionim staklom

Slika 1. Specifina potrebna toplota za grejanje (levo) i procentualna uteda toplote
za grejanje na godinjem nivou (desno)
U radu su izraunati koeficijenti prolaza toplote za sve graevinske konstrukci-
je u dodiru sa spoljnim vazduhom i negrejanim prostorom (zidovi, podovi, tavanice,
krov) za razliite debljine termike izolacije - 3 cm, 5 cm, 8 cm, 10 cm, 12 cm.

1,00
0,90
0,80
0,70
0,60
0,50
0,40
0,30
0,20
0,10
-


0,90







3cm




0,65






5cm





0,44




8cm






0,36



10cm






0,31



12cm


31%
29%
27%
25%
23%
21%
19%
17%
15%




25,1




16,4

3cm



27,1




18,2


5cm


28,8




19,8



8cm


29,6




20,6



10 cm


30,2




21,1



12 cm

koeficijent prolaza oplote t prozori sa obinimstaklom
maksimalno dozvoljena vrednost prozori termo zolac nim staklom
sa i io

Slika 2. Promena koeficijenta prolaza toplote za spoljni zid u zavisnosti od debljine
izolacije (levo) i udeo ventilacionih gubitaka u ukupnim gubicima toplote (desno)
Poto se u Srbiji planira donoenje podzakonskih akata u oblasti energetski efi-
kasnih zgrada, oekuje se da e se granice k
max
pomeriti na 0,30 W/m
2
K, a to se tek
postie debljinom izolacije od 12 cm i vie, to zavisi od ostalih slojeva graevinske
konstrukcije zida, vrste izolacionog materijala i uticaja toplotnih mostova.
Pravi efekti ugradnje izolacije veih debljina i kvalitetnijih prozora vide se iz
prorauna potrebnih koliina toplote, odnosno stvarne potronje toplote koja se moe
utvrditi i merenjem.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije (Slubeni gla-
snik 72/2009, lan 4), uvodi se obaveza izdavanja energetskog sertifikata za zgrade.
Ova obaveza odnosi se na nove i postojee zgrade koje se prodaju, izdaju ili daju na
lizing. Za postojee zgrade u kojima se vri obimnija obnova, bilo omotaa ili teh-
nikih sistema u zgradi, takoe e biti predvieno unapreenje energetskog razreda.
Podzakonskim aktima bie propisan nivo toplotne zatite zgrade, metodologija pro-

2
)


S
p
e
c
i
f
i

n
a

g
o
d
i

n
j
a

p
o
t
r
e
b
n
a

t
o
p
l
o
t
a

(
k
W
h
/
m


P
r
o
c
e
n
t
u
a
l
n
a

g
o
d
i

n
j
a

u

t
e
d
a

(
%
)


K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

p
r
o
l
a
z
a

t
o
p
l
o
t
e

S
Z

(
W
/
m
2
K
)


Q
v
/
Q
u
k


rauna energetskih potreba, kao i nivoi maksimalne godinje potronje energije za ra-
zliite kategorije zgrada. Svaki energetski sertifikat sadrae i spisak mera za unapre-
enje energetske efikasnost, poevi od ekonomski najisplatljivije - sa najkraim pe-
riodom otplate investicija. U nastavku ovoga rada prikazana je tehnoekonomska ana-
liza primenjenih mera toplotne zatite stambene zgrade.
Finansijske implikacije poboljanja termikih karakteristika
zgrade sa osvrtom na mogue utede energije
Danas se kod nas za grejanje stambenih objekata najvie koriste tena goriva,
elektrina energija i prirodni gas. Energetska kriza i zavisnost od uvoza nameu po-
trebu da se pronalaze reenja za smanjenje potronje klasinih izvora energije. Nedo-
statak i visoka cena tenog goriva i gasa doveli su do vee potronje elektrine ener- gije,
a njeno pretvaranje u toplotnu energiju nije ni energetski ni drutvenoekonom- ski
opravdano.
U ovom radu ekonomski je vrednovano ulaganje u poboljanje termike izolo-
vanosti objekta kao i vrednovanje snabdevanja toplotom objekta iz razliitih sistema.
Akcenat je stavljen na mogue utede energije koje su u direktnoj vezi sa izborom od-
govarajue vrste termike izolacije i stolarije, odnosno veliinom instalisanog kapa-
citeta postrojenja svakog sistema i energenta kojim se taj sistem snabdeva. Sve ana-
lize su raene za 5 debljina izolacije i dve vrste stolarije - 10 scenarija, kao i za ra-
zliite naine snabdevanja toplotom: iz daljinskog sistema JKP Beogradske elektra- ne",
gasom i elektrinom energijom u lokalnoj kotlarnici.
Ekonomsko ocenjivanje sistema je raeno korienjem statike metode - uzet je u
obzir samo jedan vremenski presek u pogledu ulaganja i eksploatacije. Polazni
izraz za izraunavanje trokova je [5]:
n
T I O

(E
k
Q
k
) R
k 1
gde je:
T - neto sadanja vrednost posedovanja i eksploatacije energetskog sistema,
I - investicioni trokovi,
O - trokovi odravanja i popravki,
E
k
- cena energije kte vrste,
Q
k
- godinja potrebna koliina energije kte vrste,
R - ouvana vrednost sistema.
Kompletna analiza je raena u funkciji termikih karakteristika zgrade, za svih 10
scenarija, a poreenje trokova u odnosu na referentni scenario 1. Smatra se da su
trokovi odravanja sistema grejanja zanemarljivi i vrlo malo se razlikuju za razlii- te
termike karakteristike zgrade, pa u ovom radu nisu posebno tretirani. Akcenat je
stavljen na investicione trokove, a od eksploatacionih trokova na trokove potro-
nje toplote.
S obzirom na mogue utede energije, izraunat je period otplate dodatnih ula-
ganja u poboljanje termikih karakteristika objekta.
Investicioni trokovi
Uee investicionih trokova za svih 10 scenarija dato je na slici 3.

800.000

700.000
600.000
500.000
400.000
300.000
200.000
100.000
-










3 cm










5 cm










8 cm










10 cm










12 cm


cena radijatora - obino staklo

cena radijatora - termoizolaciono
staklo
cena izolacionog materijala

cena kotla - obino staklo

cena kotla - termoizolaciono staklo

Debljina izolacije (cm)

Slika 3. Pregled investicionih trokova u zavisnosti od debljine izolacije

Analiza eksploatacionih trokova
Uporeivanjem trokova pri korienju razliitih sistema grejanja, dobijeni re-
zultati jasno ukazuju da direktno korienje elektrine energije kao osnovnog izvo- ra
u grejnim sistemima, predstavlja najgori mogui izbor. Ne samo u ekonomskom, ve
i u ekolokom smislu, ovaj izbor nosi sa sobom i pritajenu pretnju buduih pro- pisa
koji e biti doneti u okviru suoavanja drutva sa problemom globalnog zagre- vanja.
Analiza pokazuje da TNG predstavlja u ovom trenutku najekonominiju alter- nativu
lo ulju i elektrinoj energiji.
Dijagramima na slikama 4 i 5 prikazani su godinji eksploatacioni trokovi za
svaki od 10 scenarija za posmatrani objekat.
period povraaja investicije
Iz prethodne analize jasno se vidi da to je termoizolacioni sloj deblji, utede u
potronji energije su vee. Ekonomski optimum debljine izolacije zavisi od niza fak-
tora. Za izbor izolacije i stolarije prilikom projektovanja i gradnje, bitan je rok povra-
aja investicije koji se rauna po sledeem obrascu:
Rp I
Np
Rp - vreme (rok) povraaja,
I - iznos investicije, novani tok izvren u nultoj godini, Np -
neto priliv (godinji dohodak).
Pri izraunavanju roka povraaja investicije treba prvo definisati ta e se u
ovoj analizi smatrati investicijom. Smatraemo da je scenario 1 projektovano stanje
objekta" odnosno da je predviena termoizolacija debljine 3 cm i da je stolarija od
obinog stakla. U dodatne investicione trokove spadaju ulaganje u bolju stolariju sa
termoluks staklima i boljom zaptivenou okvira prozora i ulaganje u poveanje de-
bljine izolacije koje raste sa poveanjem debljine izolacije. S druge strane, ulaganje u
instalaciju za grejanje (radijatori, kotao) smanjuje se sa poveanjem debljine izolaci-
je. Investicijom e se smatrati ulaganje u termiko poboljanje objekta umanjeno za

T
r
o

k
o
v
i

(
d
i
n
.
)


300.000

250.000

200.000

150.000

100.000

50.000

-
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm
daljinsko grejanje grejanje na gas grejanje elektrinom energijom

Slika 4. Godinji eksploatacioni trokovi - stolarija sa obinim staklom

250.000

200.000

150.000

100.000

50.000

-
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

daljinsko grejanje grejanje na gas grejanje elektrinom energijom

Slika 5. Godinji eksploatacioni trokovi - stolarija sa termoizolacionim staklom

utedu zbog izgradnje instalacije za grejanje manjeg kapaciteta. Neto priliv u budet
vlasnika objekta je uteda u potronji energije za grejanje.
Iz navedene jednaine jasno se vidi da rok povraaja investicije zavisi od cena
rada i materijala, cena energije kao i tehnikih mogunosti da se objekat greje iz eko-
nomski povoljnijih toplotnih izvora. Posebno treba imati u vidu da je cena energije u
disparitetu sa cenom energije okolnih zemalja, pa je samim tim i rok povraaja in-
vesticije kod nas dui.
Iz dijagrama na slici 6 se vidi da se ulaganje u poveanje debljine izolacije vraa od
2 do 5 godina. Samo ulaganje u stolariju bez promene debljine izolacije vraa se
posle 6 godina. Investiranje u oba poboljanja objekta vraa se za 5 do 6 godina.
smanjanje korisne stambene povrine
U sluaju da se graevinska linija ne pomera pri poveanju debljine izolacije
sa 3 na 12 cm, povrina stanovanja bi se smanjila za 17,31 m
2
, a poslovnog prosto-

T
r
o

k
o
v
i

(
d
/
g
o
d
.
)


T
r
o

k
o
v
i

(
d
/
g
o
d
.
)


ra za 1,45 m
2
. Usvojeno je da je cena stambenog prostora oko 1500 /m
2
, a poslov-
nog 3000 /m
2
. Prikazano je smanjenje profita od prodaje izgraenog prostora (sli- ka
7). Cena energetski efikasnog stana po m
2
bila bi skuplja od stana koji ima loije
energetske karakteristike.

7
6
5
4
3
2
1
0
3 cm 5 cm 8 cm 10 cm 12 cm

obino staklo termoluks staklo

Slika 6. Vreme otplate investicije u odnosu na debljinu izolacije 3 cm iz utede
energije tokom eksploatacije

3.500.000 zakljuak

3.000.000

2.500.000

2.000.000

1.500.000

1.000.000

500.000

-









5 cm









8 cm









10 cm









12 cm
Analize u ovom radu pokazuju da
se ve u fazi projektovanja objekta iz-
borom optimalnih reenja mogu ostva-
riti energetske utede do 40%. Samo
promenom debljine termike izolacije
sa 3 cm na 12 cm, utedi se 17% ener-
gije. Izborom stolarije sa termoizolaci-
onim staklom, kontrolisane propustlji-
vosti, utedi se 24% energije. to je de-
bljina izolacije vea, to je vea uteda
energije i novca.to je bolja stolarija u
pogledu gubitaka i kontrolisanog
provetravanja to je bolje.Analize
pokazuju da se ekonomski optimum
izolacije nalazi izmedju 10-12 cm, ime
seobezbedjuje optimalna termika
zatita po kriterijumima EU.Vremw
povraaja novca u ovoj vrsti zahvata na
objektu kree se od 4 do 6 godina.
Sl.7.-smanjenje korisne stambene
povrine.
P
e
r
i
o
d

o
t
p
l
a
t
e

(
g
o
d
.
)


R
a
z
l
i
k
a

u

c
e
n
i

(
d
)


Primena sistema Trigeneracije i analiza
Prednosti u odnosu na konvencionalni sistem

Pod trigeneracijom podrazumeva se kombinovana proizvodnja elektrine ener-
gije i toplote za grejanje i hlaenje. Sistem trigeneracije proizvodi ova tri korisna
oblika energije troei kao primarni izvor energije gas (slika 1). Elektrina energija
proizvodena gasnim motorom koristi se za potrebe ureaja i osvetljenja zgrade, kao i
za pogon opreme potrebne za grejanje i hlaenje. Koristi se i veliki deo otpadne to-
plote iz rashladne vode motora i izduvnih gasova. Dobijena toplota u zimskom peri-
odu moe da se direktno koristi za grejanje, a u letnjem periodu za pogon apsorpci-
onih ilera. Iako su investicioni trokovi sistema sa trigeneracijom vei, oni su eko-
nominiji u odnosu na sisteme u kojima se elektrina energija i toplota za grejanje i
hlaenje proizvode odvojeno.

Toplotni gubici

13%



Gasovito



Trigeneracija

30% Elektrina
energija
gorivo
100%
Toplota
55%
Hlaenje (leti)
Grejanje
(zimi)
2%

Gubici u transportu

Slika 1. Bilans sistema trigeneracije
Prednost sistema sa trigeneracijom je vea efikasnost iskorienja primarne
energije, to za krajnji rezultat ima smanjenje trokova korisnika zgrade. Jo jedna
znaajna prednost ovakvih sistema je smanjena emisija CO
2
i drugih tetnih gasova
saglasno Protokolu iz Kyota kojim se, u cilju smanjenja globalnog zagrevanja, zahte-
va uteda energije i poveanje energetske efikasnosti.
Glavni faktori koji utiu na ekonomski aspekat korienja ovakvih sistema su in-
vesticioni trokovi i cene elektrine energije i gasa. Trenutno je u naoj zemlji cena
elektrine energije daleko ispod evropskog proseka, tj. njene realne cene. Ugalj je tre-
nutno primarni izvor energije u Srbiji, to dovodi do velikog zagaenja okoline. Od
elektrana se sve vie zahteva upravo smanjenje emisije tetnih gasova u atmosferu,
to e dovesti do poveanja cene elektrine energije. Ukoliko cena elektrine energi- je
bude rasla, a cena prirodnog gasa bude pratila ostale energente, sistem sa trigene-
racijom e biti sve profitabilniji.
Raunski centar
Raunski centar predstavlja zgradu u kojoj su smeteni raunarski sistemi i nji-
hova oprema, kao to su telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija.
Pojedine osobine karakteristine za klimatizaciju raunskih centara su:
- klimatizacija ovih centara mora biti obezbeena 24 asa dnevno, 365 dana u
godini;

- hlaenje objekta neophodno je tokom cele godine;
- najvei deo toplotnog optereenja potie od servera i ostale elektronske opreme
smetene u tehnikim prostorijama u kojima je boravak ljudi povremen i kratkotrajan.
Konvencionalni sistem klimatizacije raunskog centra
Analizirana zgrada predstavlja uobiajen tip raunskih centara, iji se broj u na-
oj zemlji, kao i u celom svetu, ubrzano poveava.
Zgrada je armiranobetonske konstrukcije sa fasadnom oblogom od alukobonda.
Sastoji se od prizemlja, prvog i drugog sprata, krovnih terasa i mainske sale na kro-
vu objekta. U delu zgrade u kom je smetena oprema, sve prostorije su bez prozora i
prirodne ventilacije.
Osnovne tehnike karakteristike prvobitno predvienog sistema klimatizacije
analiziranog raunskog centra su sledee.
Tabela 1. Karakteristike predviene konvencionalne rashladne opreme

Rashladni instalisana Broj Ukupni Ukupna
uinak snaga elek- ure- rashladni instalisa-
ureaja, tropotroaa aja uinak, na snaga
Tip


Vazduhom hlaena
kompresorska rashladna
maina za hlaenje tehnolokih
prostorija
Vazduhom hlaena
kompresorska rashladna maina
za komfornu klimatizaciju
Klima-komore i lokalni
klima-ureaji
UKUPnO
kW



594,2


37,2
po ureaju,
kW


295,20


36,54




4


1
kW



2.376,8


37,2



2.414
elektropo-
troaa,
kW

1.182,10


36,54

234,92
1.453,56
Sistem klimatizacije uz primenu trigeneracije
Elementi sistema:
- gasni motor i generator za proizvodnju elektrine energije,
- apsorpcioni rashladni agregati,
- vodom hlaeni kompresorski agregati,
- toplovodni kotao na gas, -
rashladne kule.
Gasni motor i generator proizvode elektrinu energiju koja pokriva potrebe zgra-
de, ukljuujui maine, servere, opremu za klimatizaciju, osvetljenje. Ovim ureajem
investitor sebi obezbeuje nezavisnost od energetske situacije u zemlji (iskljuenja,
restrikcije, padovi napona), kao i veu pouzdanost u radu. Imajui u vidu da se za
proizvodnju elektrine energije u termoelektranama u Srbiji kao primarni izvor ener-
gije koristi ugalj, stepen iskorienja pogonskog goriva (gasa) kod gasnog motora je
vei. Emisija CO
2
i ostalih tetnih gasova je primenom ovakvih ureaja znatno ma-
nja i u skladu sa ekolokim kriterijumima Protokola iz Kjota. Ukoliko gasni motor




Prirodni
gas


GASNI
MOTOR
Iz mree

Proizvodnja
elektrine energije


Elektrina energija


Razmenjiva toplote
za izduvne gasove





Prirodni gas

Rashladna kula




Apsorpcioni
ileri

Kotlarnica

Bunar

Kompresorski
ileri


Hladna
voda

Slika 2. ema sistema trigeneracije
ne proizvodi dovoljnu koliinu elektrine energije, manjak se nadoknauje iz mree.
Isto tako, ako se proizvede viak elektrine energije, on bi mogao da se izveze (vra-
ti") u mreu, mada to u naoj zemlji jo uvek nije zakonom regulisano. Otpadnu to-
plotu dobijamo iz rashladne vode motora i izduvnih gasova. S obzirom da je za ovu
zgradu neophodno hlaenje tokom cele godine, otpadna toplota se prevashodno kori- sti
za pogon apsorpcionih ilera.
Apsorpcioni ciklus
Kod apsorpcione rashladne maine, kao i kod kompresorske, toplota potrebna za
isparavanje rashladnog fluida odvodi se od vode koja se hladi. Prebacivanje toplote
sa nie na viu temperaturu zahteva dodatni kompenzacijski proces kojim se promena
entropije sistema svodi na nulu (ili vee od nule). Kompenzacijski proces uvek znai
dovoenje energije - kod kompresorskih maina u formi mehanikog rada kompre-
sora (utroak elektrine energije), dok se kod apsorpcionih maina energija dovodi u
vidu toplote (nekoliko puta vie toplote nego rada).
Ukupan rashladni uinak dobija se iz apsorpcionih i vodom hlaenih kompresor-
skih rashladnih agregata (tabela 2). Rashladne kule su potrebne za hlaenje konden-
zatora kompresorskih ilera i apsorbera i kondenzatora apsorpcionih ilera.
Kod apsorpcionih ilera, elektropotroa je pumpa, ija je instalisana snaga znat-
no manja od snage kompresora.
Razlike izmeu konvencionalnog sistema
klimatizacije i trigeneracije
Razlika u investicijama
Prva razlika je svakako u investicionim trokovima. S jedne strane imamo kla-
sian sistem klimatizacije, u iju opremu ulaze: gasni kotao (za grejanje), 4 vea ras-
hladna agregata (+1 rezervni) i jedan manji (za komfornu klimatizaciju u kancela-

g
a
s
n
o
g

m
o
t
o
r
a

9
5

C


T
o
p
l
a

v
o
d
a

n
a

i
z
l
a
z
u

i
z


V
o
d
a

z
a

h
l
a

e
n
j
e

m
o
t
o
r
a


rijama). Ukupna investicija za konvencionalni sistem je 799.000 . Sistem sa trige-
neracijom, pored gasnog kotla, 2 apsorpciona i 2 vodom hlaena kompresorska i-
lera, kao elemente sistema sadri gasni motor, rashladne kule i razmenjiva toplote za
izduvne gasove, pa je i skuplji od konvencionalnog za priblino 50% (investici- ja je
1.218.500 ).
Znaajna je i razlika u ukupnoj instalisanoj snazi elektropotroaa rashladne
opreme. U konvencionalnom sistemu najvei potroai su kompresori rashladnih
agregata (tabela 1), dok je instalisana snaga apsorpcionih i vodom hlaenih ilera da-
leko manja (tabela 3).
Uzevi u obzir i elektrinu energiju koju proizvodi gasni motor, primenom siste-
ma trigeneracije ostvaruje se znatna uteda elektrine energije. Uteda u ukupnoj in-
stalisanoj snazi je 2.400 kW (tabela 4).

Tabela 2. Rashladni agregati uz primenu sistema trigeneracije

Potrebna Broj Ukupna Rashlad- Ukupni insta- insta- Ukupna
koliina ure- potrebna ni kapa- rashlad- lisana lisa- instalisa-
toplote po aja koliina citet po ni kapa- snaga na sna- na snaga
ureaju, toplote, urea- citet, pumpe, ga elek- elektro-
kW kW ju, kW kW tropotr. potr.,
kW po ure- kW
aju,
kW

Apsorpcioni
iler
Kompresorski
iler
Ukupno

938,3

-

2

2

1.876,6

-

633,0

525,2

1.266,0

1.050,4

2.316,4

5,5

-

7,0

96,7

25,0

193,4

218,4

Tabela 3. Ukupna instalisana snaga elektropotroaa rashladne opreme uz
primenu sistema trigeneracije
instalisana snaga Kom. Ukupna
elektropotroaa po instalisana snaga
ureaju elektropotroaa
P
el
[kW] P
el
[kW]
Apsorpcioni iler
Vodom hlaeni
kompresorski iler
Rashladne kule
Klima-komore i unutra-
nje jedinice
12,50

96,70

7,50

234,92
2

2

3



UKUPNO
25

193,4

22,5

234,92

475,82


Tabela 4. Razlike ukupnih instalisanih snaga elektropotroaa konvencionalnog
sistema klimatizacije i sistema sa trigeneracijom

instalisana snaga instalisana Koeficijent Nominal- Ukupna instali-
elektropotroaa u snaga elek- jednovre- na elektrina sana snaga elek-
raunskom centru tropotro- menosti op- snaga koju tropotroaa po
(serveri, raunari, aa rashlad- tereenja proizvodi ga- kojoj se plaa
osvetljenje,...), ne opreme, sni motor, utroena elek-
kW kW kW trina energija,
kW
Konvencio-
nalni sistem
klimatizacije
Sistem sa tri-
generacijom
1.730,00

1.730,00
1.453,56

475,82
0,8

0,8
0

1.618,00
2.546,8

146,66
Razlika u ukupnoj instalisanoj snazi elektropotroaa po kojoj se plaa utroena 2.400,14
elektrina energija
U tabeli 5 prikazane su prosene vrednosti elektrine energije po tarifama (ak-
tivna visoka, aktivna niska i reaktivna), kao i prirodnog gasa za industrijske potroa-
e u Srbiji (izvori: EPS i Srbijagas").
Tabela 5. Cene gasa i elektrine energije po tarifama u Srbiji

Elektrina energija
Prirodni gas
AVT ANT RT Angaovana snaga
cent/kWh cent/kWh cent/Varh cent/kWh cent/Nm
3
cent/kWh
5,5 1,84 0,46 757,85 35,4 3,35

U sistemu trigeneracije imamo sopstvenu proizvodnju elektrine energije, pa je i
angaovana snaga, koja znaajno utie na raun za elektrinu energiju kod industrij- skih
potroaa, dosta manja nego kod konvencionalnog sistema. Manja angaovana snaga
pogoduje kako investitoru (zbog manjih rauna za elektrinu energiju - tabe- la 6),
tako i elektrodistribuciji, kojoj veliki problem predstavlja naglo povlaenje" elektrine
energije iz mree.
Tabela 6. Trokovi za elektrinu energiju (ukljuujui i angaovanu snagu)
na godinjem nivou



Konvencionalni si-
stem klimatizacije
Sistem sa trigene-
racijom

aVT
[]

818.200

47.222

anT
[]

136.774

7.894

RT
[]

5.129

296

Angaovana
snaga []

231.629

13.368

UKUPnO
[]

1.191.732

68.781
U sistemu trigeneracije izvor energije je gas, pa on ima presudan uticaj na tro-
kove sistema, dok je kod konvencionalnog sistema to elektrina energija (tabela 7).
Upravo odnos cena ova dva energenta odreuje ekonomsku prednost sistema.

Tabela 7. Eksploatacioni trokovi konvencionalnog sistema i sistema trigeneracije


Sistem


Konvencional-
ni sistem kli-
matizacije
Sistem sa trige-
neracijom

instalisana
snaga el. po-
troaa
[kW]

2.547

147

Godinja
potronja
gasa
[Nm
3
/god.]

62.026

3.662.386

Godinji
trokovi za
gas
[]

21.957

1.296.484

Godinji
trokovi za
el. en.
[]

1.191.732

68.781

Ukupni go-
dinji tro-
kovi
[]

1.213.689

1.365.265

Isplativost sistema trigeneracije u Srbiji
Oigledno je da sa ovakvim odnosom cena gasa i elektrine energije, i bez ika-
kvih podrki i subvencija vlade, sistem sa trigeneracijom trenutno nije isplativ u Sr-
biji, jer su trokovi sistema sa trigeneracijom vei od trokova konvencionalnog si-
stema klimatizacije.
S obzirom da je u Srbiji elektrina energija socijalna kategorija i da je njena cena
nerealno niska, daleko nia od onih u zemljama u regionu, uraena je analiza troko- va
sistema sa razliitim cenama elektrine energije, a pri istoj ceni gasa. Time se uka- zuje
na znaajan uticaj upravo odnosa cena gasa i elektrine energije na trokove si- stema i
rok otplate ulaganja u sistem trigeneracije.
Da bi se uopte govorilo o roku za koji se isplati poetna investicija u sistem sa
trigeneracijom, neophodno je da godinji trokovi tog sistema budu manji od troko-
va konvencionalnog sistema klimatizacije, tj. da odnos trokova konvencionalnog/tri-
generacije bude vei od 1 (slika 3).
Sa trenutnom cenom gasa u Srbiji, na dijagramu se vidi da bi se o isplativo- sti
sistema sa trigeneracijom moglo govoriti tek pri ceni elektrine enerije od 6,4

1,8

1,6

1,4

1,2

1

0,8

0,6











5











6











7











8











9











10











11

1,8

1,6

1,4
1,2
1
0,8
0,6











0,3 0,35 0,4 0,45 0,5 0,55 0,6 0,65
Odnos cene gasa i
Cena elektrine energije
u cent/kWh
Slika 3. Odnos trokova konvencional
nog sistema i sistema trigeneracije u
zavisnosti od cene elektrine energije
cene elektrine energije

Slika 4. Odnos trokova konvencional
nog sistema i sistema trigeneracije u
zavisnosti od odnosa cene gasa i cene
elektrine energije

cent/kWh i vie, tj. odnosom cena gasa i cene struje niom od 0,5 (slika 4). to je
cena elektrine energije vea, time e uteda koja se ostvaruje primenom sistema sa
trigeneracijom biti vea.
Tabela 8. Investicioni i godinji trokovi u prvoj godini rada, sa rokom otplate
investicije u sistemu trigeneracije



Cena struje

Cena gasa

Odnos cena gasa i
struje
Poetna investicija
sistema sa trigene-
racijom
Godinji trokovi
sistema sa trigene-
racijom
Ukupni trokovi
sistema sa trigene-
racijom
Poetna investici-
ja konvencionalnog
sistema
Godinji troko-
vi konvencionalnog
sistema
Ukupni trokovi
konvencionalnog
sistema
Rok otplate


cent/
kWh
cent/
kWh

-



















god.

Austrija

14,5

5,77

0,40


1.218.500


2.382.867


3.601.367


799.000


2.679.616


3.478.616

1,41

Maarska

13,16

5,60

0,43


1.218.500


2.329.458


3.547.958


799.000


2.888.982


3.687.982

0,75

engleska

11,79

5,97

0,51


1.218.500


2.454.750


3.673.250


799.000


2.593.825


3.392.825

3,02

Slovenija

10,57

4,37

0,41


1.218.500


1.821.616


3.040.116


799.000


2.318.451


3.117.451

0,84

Bugarska

8,34

4,10

0,49


1.218.500


1.689.383


2.907.883


799.000


1.834.039


2.633.039

2,90

Trokovi sistema u zemljama Evrope pokazuju dosta drugaije rezultate. U ta-
beli 8 prikazane su cene gasa i cene struje kao i trokovi ova 2 sistema sa rokovima
otplate, koji su u nekim zemljama, kao to su Maarska i Slovenija, manji od 1 go-
dine. S obzirom da uteda primenom sistema trigeneracije najvie zavisi od odnosa
cena prirodnog gasa i elektrine energije, za trenutno vaei odnos cena ovih energe-
nata u vie evropskih zemalja, izraunate su utede koje se mogu postii u periodu od 5 i
10 godina eksploatacijom postrojenja za trigeneraciju u odnosu na konvencional- ni
sistem klimatizacije jednog raunskog centra.
Odnos Evropske unije prema sistemu trigeneracije
Evropska unija, ba kao i mnoge razvijene zemlje u svetu (pre svega Kina i Ja-
pan), prepoznale su potencijal u primeni ovakvih sistema, kako u manjim instalaci-

35.000.000

30.000.000
25.000.000
20.000.000

15.000.000
10.000.000
5.000.000
0
Austrija Maarska Engleska Slovenija Bugarska

prva godina trigeneracija prva godina konvencionalni trigeneracija za 5 godina
konvencionalni za 5 godina trigeneracija za 10 godina konvencionalni za 10 godina

Slika 5. Trokovi sistema u nekim evropskim zemljama
jama, tako i u proizvodnji elektrine energije i toplote za grejanje i hlaenje za ita-
ve gradove i oblasti. Od posebne vanosti je i stav vlade svake drave koja bi u ova-
kvim sistemima trebalo da prepozna znaajnu ulogu u razvoju privrede i energetske
stabilnosti drave.
Zemlje lanice Evropske unije sprovode razliite mehanizme podrke prodoru
sistema trigeneracije na trite i njegovoj masovnijoj primeni na dravnom nivou (fi-
nansijska pomo u pokrivanju investicionih trokova, poreske olakice, mogunost
prodavanja" - vraanja u mreu - vika proizvedene struje).
Zakljuak
Za investitore u Srbiji primena sistema trigeneracije pri trenutnom odnosu cena
prirodnog gasa i elektrine energije nije povoljna, to nije sluaj u mnogim zemlja- ma
u Evropi i svetu. Prethodno je potrebno uraditi tehno-ekonomsku analizu, prven-
stveno uzevi u obzir potronju i cene prirodnog gasa i elektrine energije kako bi se
odredila isplativost investiranja u trigeneraciju. Na ovom primeru pokazalo se koli-
ko je sistem trigeneracije energetski isplatljiviji od postojeeg sistema, koji je stan-
dardan u veini raunarskih centara. Svakako je za ovaj sistem povoljnije da je cena
struje to via, a gasa to nia, to i jesu neka predvianja na osnovu analiza trita
ovih energenata.
Rezultati poreenja konvencionalog sistema klimatizacije i sistema uz primenu
trigeneracije svakako ukazuju na neracionalnu" potronju elektrine energije u na- oj
zemlji. Sasvim je prirodno da investitori i inenjeri uvek biraju takve elemente in-
stalacije, kao to su kompresorski rashladni agregati, koji za pogon koriste elektri-
nu energiju, jer im je upravo taj energent najjeftiniji i najpristupaniji. injenica da je
elektrine energija kod nas socijalna kategorija onemoguava razvoj i unapreenje
sistema trigeneracije, koji bi svakako bio energetski efikasnije reenje.
Sa svakodnevnim poveanjem potronje elektrine energije, neophodno je vo-
diti rauna o njenom korienju, kao i primeni sistema kojima se postie rasteree-

nje mree, decentralizacija proizvodnje i poveanje efikasnosti sistema. Upravo u tim
aspektima trigeneracija pokazuje odline rezultate, zbog ega se i oekuje njen pro- dor na
trite.