Term Odin A Mika

Mi l or ad Boj i
TERMODINAMIKA
Univerzitet u Kragujevcu
Mainski fakultet u Kragujevcu
Mi l orad Boji
Ter modi nami ka
Mai nski f akul t et u Kraguj evcu, Uni verzi t et u Kraguj evcu
Kraguj evac, 2011.
BOJ I TERMODI NA MI K A - PI TA NJ A I ODGOVORI
Autor: Dr Milorad Boji, red.profesor,
Recenzenti:
Dr Gradimir I li, redovni profesor,
Mainski fakultet u Niu
Dr Neboja Luki, redovni profesor
Mainski fakultet u Kragujevcu
Godina izdanja: 2011; broj izdanja: 1, tira: 250 kom.,
lzdava: Mainski fakultet u K ragujevcu, L aboratorija za Termodinamiku i
Termotehniku
Sestre J anji 6, 34000 Kragujevac
Za izdavaa: Prof. dr Mirosiav Babi, dekan
Odlukom Nastavno-naunog vea Mainskog fakulteta u K ragujevcu broj 01-
5/3096-10 od 52.11.2009 godine odobreno je tampanje ovog udbenika kao
glavnog univerzitetskog udbenika.
tampa: tamparija I nterPrint, Kragujcvac
Zabranjeno kopiranje ili pretampavanje
I SBN 978-86-86663-67-2.
CIP -
,
536.7(075.8)
, , 1951 -
Termodinamika / Milorad Boji. - 1. izd.
- Kragujevac : Mainski fakuttet, Laboratorija za
termodinamiku i termotehniku, 201! (Kragujcvac :
Interprint). - 244 str. : ilustr. 24 cm
Na nasl. strani.: Univerzitet u Kragujevcu
Tira: 250. - Bibliografija: str. 217
ISBN 978-86-86663-67-2
a) Termodinamika
COBISS.SR-ID 184810508
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
Sadraj
Predgovor 4
1. Uvod 5
2. Osnovni pojmovi 6
3. Veliine stanja 10
4. Stanje radne materije 17
5. I dealni gas 20
6. Termodinamika svojstva 24
7. Meavine idealnih gasova 32
8. Energija 44
9. Prvi zakon termodinamike 53
10. Termodinamiki procesi 60
11. Kruni ciklusi 85
12. Drugi zakon termodinamike 93
13. Eksergija 107
14. Desnokretni kruni procesi sa idealnim gasom 110
15. Realna materija - Vodena 125
16. Desnokretni kruni procesi sa vodenom parom. K ogeneracija 143
17. Levokretni kruni procesi hladjenja i toplotnih pumpi 153
18. Termodinamike potencijali 160
19. Prostiranje toplote 165
20. Kondukcija 167
21. Konvekcija 174
22. Kondenzacija i kljuanje 181
23. Zraenje 185
24. Prolaz toplote 195
25. Merenje temperature 201
26. Sagorevanje 207
Bibliografija 217
Dodaci 218
. TERMODI NAMI K A - PI TAN/A ( ODGOVORI
PREDGOVOR
Udbenik Termodinamika (pitanja i odgovori) kao osnovni udbenik pokriva
jednosemestralnu nastavu na drugoj godini studija na predmelu Termodinamika na
Mainskom fakultetu u Kragujevcu. Gradivo j e izloeno kroz 26 poglavlja na 239
strana, sa 117 slika, 28 tabeia i bibliografijom od 18 referenci. Da bi studenti to
kavalitetnije saviadali gradivo, udbenik dodatno sadri 62 primera sa sluajevima iz
prakse ili reenim zadacima, 300 pitanja sa mogunou jednostrukog i 189 pitanja sa
mogunou viestrukog izborn odgovora. Primeri i pitanja se nalaze u okviru
odgovarajuih poglavlja pri emu odgovorc na postavljena pitanja sa jednostrukim
odgovorom student moc da dobije iz teksta poglavlja. Rcenja pitanja sa viestrukim
odgovorom se nalaze u dodatku udbeniku.
Obrazovni cilj udbenika je da student uspeno ovlada osnovnim pojmovima i
principima Termodinamike. To su bazina sagledavanja vezano za Termodinamike
sisteme, veliine stanja, prvi i drugi zakon termodinamike, promene stanja i cikluse.
Obradjeni su i idcalni i realni gasovi kao i desnokretni i levokretni ciklusi. Posebna
panja je posveena razmatranju rada kogenerativnih uredjaja i toplotnih pumpi.
Obradjeni su i osnovi prostiranja toplote i sagorevanja. Smatra se da e po ovladavanju
ovom materijom studenti moi da u narednim godinama studija daleko bre i
kvalitetnije ovladaju gradivom koje se odnosi na uredjaje i postrojenja za grejanje,
rashladjivanje, dobijanje elektroenergije, i pogon mobilnih uredjaja.
Udbenik jc rezultat viegodonjeg bavljenja autora nastavom u oblasti
Termodinamike kao i primenom termodinamikih principa u praksi. Udbenik je
zasnovan je na savremenoj [1-7J i klasinoj [8-12] inostranoj literaturi. Izmedju ostalog
i zato ovaj udbenik moc veoma korisno posluiti i inenjerima u praksi u cilju
racionalnog korienja energetskih i ekoloki resursa pri njihovim projektnim radovima
u termotehnici, energetici i procesnoj tehnici. Ovaj udbenik e korisno posluiti da se
studenti osposobe da steena znanja primene u daljem toku kolovanja kao i po
zavrenom fakultetu.
Autor ovog udbenika se zahvaljuje rccenzentiina Profesoru Dr Gradimiru Iliu
sa Mainskog fakulteta u Niu i Prol'esoni Neboji Lukiu sa Mainskog fakulteta u
Kragujevcu na korisnim sugestijama koje su doprinele kvalitetivnom i sadrajnom
poboljanju rukopisa. Takodje se zahvaljujem asistentu Danijeli Nikoli, i studentima
doktorskih studija J asmini Skerli, Draganu Cvetkoviu i Marku Miletiu na njihovoj
pomoi pri izradi nekih ilustracija. tabela i primera.
Zahvaljujem sc sponzorima: Soko I nenjering Beograd, MPG KGfl Beograd i
J KP Vodovod i Kanalizacija Kragujevac i svim ostalima koji su na bilo koji nain
pomogli i omoguili izdavanje ovc knjige.
Sve primedbc i sugestije na sadraj i izgled udbenika su dobrodole, bie
razmotrene, prihvaene i iskoriene u evenlualnim narednim izdanjima.
Mart, 2011. godine Autor
4
. BOJ I TERMODI NAMtK A - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 1. UVOD
Zbog egaje Termodinamika zanimljiva za studente Mainstva? To j e nauka koju
treba poznavati ne samo zbog rada u buduoj struci ve i zato to j e to nauka kojom se
objanjavaju osnove ivota na naoj planeti. Za ivot na naoj planeti imamo da
zahvalimo Suncu koje predstavlja termonukleami reaktor. Na osnovu procesa fuzije
Sunce je zagrejano na veoma visoku temperaturu i kao takvo zrai velike koliine
energije u kosmos pomou elektromagnetnih talasa. Deo te energije pada na nau
planetu. Elektromagnetno zraenje (koje se objasnjava principima Termodinamike) sa
Sunca koje pada na nau planetu predstavlja osnov ivota na njoj. Sunevo zraenje
koriste biljke za svoj razvoj, a biljke koriste druga iva bia za njihov razvoj i tako dalje
do oveka. oveku je potrebna energija u vidu toplote, elektrine energije, mehanikog
rada, ,,hladnoe. Tu energiju ovek koristi za grejanje, klimatizaciju, rashladjivanje
namirnica, za pogon saobraaja bilo na kopnu, u vodi ili u vazduhu. Veliki deo te
energije dobija se sagorevanjem fosilnih goriva pri emu se ugljendioksid (C02) emituje
u atmosferu i dobija efekat staklene bate (ona ista situacija kada leti ostavite kola na
suncu i zatvorite prozore, tada e enormno da se povea temperatura u kolima). Naime,
C 02onemoguava hladjenje nae planete tj. dovodi do poveanja temperature na njoj.
Potrebno je poznavati termodinamiku da bi se sagledalo reenje izlaska iz ove krize.
Sl.1.1 Eksperimentalna instalacija za Sl.1.2 Instalacija za akumuliranje toplote i
proizvodnju elektro energije i toplote od akumuliranje elektroenergije dobijene iz
Solarnog zraenja Solamog zraenja
Osoba koja prethodno nije izuavala termodinamiku, svakako zna ve mnoge
primere koji se objanjavaju pomou termodinamike, kao to su motori sa unutranjim
sagorevanjem i friideri. Motori sa unutranjim sagorevanjem pokreu automobile tako
to deo toplote pretvaraju u rad. Toplota se dobija sagorevanjem goriva - benzina.
Friideri koriste rad koji obavlja kompresor pogonjen elektrinom energijom, da
prebace toplotu iz unutranjosti friidera (i tako je ohlade) u vazduh kuhinje.
Pitanja za proveru znanja i d i s k u s i j u _______________________ ___________________
Zato termodinamiku treba da izuavaju studenti Mainstva?
Navedi dva primera iz prakse koji se objanjavaju teorijom termodinamike.
5
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORl
POGL A V L J E 2. OSNOVNI POJ MOVI
Osnovni termodinamiki pojmovi jesu pojmovi definicije termodinamikog
sistema, defmicije termodinamike, klasifikacije termodinamikih sistema, klasifikacija
termodinamickih povrinima, i opisa metoda izuavanja termodinamike.
2.1. Termodinamiki sistem
"O
Slika 2.1Termodinamiki sistem i okolina
Termodinamiki sistem {dalje sistem) j e onaj deo sveta koji je predmet
termodinamikog izuavanja. On je na sl. 2.1 oznaen saS. Taj deo sveta izdvojen je od
ostalog prostora graninom povrinom koja moe biti ili stvarna ili zamiljena. Ostali
prostor koji nije ukljuen u sistem, predstavlja njegovu okolinu (na slici je oznaen sa
0 ) -
Izmedju termodinamikog sistema i okoline razmenjuje se masa m i energija u
vidu rada L i u vidu toplote Q (i to je prikazano na pomenutoj slici).
2.2. ta je to Termodinamika
Termodinamika predstavlja naunu disciplinu koja izuava medjusobno
delovanje termodinamikog sistema i njegove okoline, koje se ogleda kroz razmenu
mase, toplote i rada preko njihove medjusobne granice.
2.3. K lasiflkacija Termodinamikog sistema
U ovom kursu, Termodinamika prouava samo makroskopske materijalne
sisteme ije su dimenzije mnogostruko vee od dimenzija njihovih elementamih estica.
Ovde se pod elementarnim esticama podrazumevaju molekuli.
Termodinamiki sistemi mogu biti homogeni i heterogeni. Homogeni sistem je
onaj ije su osobine jednake u svim njegovim delovima ili se one kontinualno menjaju
6
. BOJ I TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORI
od jednog do drugog mesta. Heterogeni sistem se sastoji od dva ili vie medjusobno
razliitih homogenih podruja, tzv. faza (primer j e tekua voda u kojoj plivaju jedan ili
vie komada leda).
<HH>
Pokrcme gnmiiiie
|>vruic
Adijabalski izolovan sislcai
IJ ABATSKI. IZ.OL<)VAN
CiRANINti POVRINE
< - >
Nepokrerrie granine
povriuK
1>1 1-RMlCNl- CiR.ANINF
POVR&NE
Slika 2.2 Slike koje prikazuju defijiiciju razliitih Termodinamikih sistema
Ukoliko je mogua razmena mase izmedju sistema i okoline, tada je sistem
otvoren, a ukoliko to nije mogue, sistem je zatvoren. Zatvoren sistem se drugaije
naziva kontrolnom masom, a otvoren sistem kontrolnom zapreminom.
U sluaju da ne postoji razmena energije izmedju sistema i okoline, sistem je
izolovan. Ukoliko granice sistema ne dozvoljavaju jedino razmenu toplote, za sistem se
kae da je adijabatski izolovan.
2.4. Klasifikacija graninih povrina tcrmodinamikog sistema
Granine povrine se nazivaju izolatorima kada j e termodinamiki sistem
izolovan (nema razmene rada i toplote izmedju sistema i okoline).
7
.. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
Vezano za protok toplote, postoje adijabatske i dijatermine granine povrine.
Granine povrine se nazivaju adijabatskim ukoliko je sistem adijabatski izolovan.
Granine povrine su dijatermine, ukoliko tenmodinamiki sistem nije adijabatski
izolovan.
Vezano za protok rada, granine povrine sistema mogu biti pokretne ili
nepokretne. Pokretne granine povrine proputaju rad, dok ga nepokretne ne
proputaju (tako su npr. pokretne granice onog sistema koji sadri ekspandirajui gas,
kao to j e cilindar motora).
2.5. Metodi izuavanja Termodinamikih problcma
Teorija Termodinamike moe se izgraditi na dva naelno razliita naina:
fenomenoloki i statistiki. Na osnovu toga, Termodinamika se deli na fenomenoloku i
statistiku.
2.5.1. Fenomenoloka Termodinamika
Fenomenoloka Termodinamika razmatra stanja, makroskopske osobine
termodinamikog sistema (pritisak, temperatura, masa i sl.) i promene stanja sistema
bez dubljeg ulaenja u njegovu gradju. Ova termodinamika tom prilikom upotrebljava
deterministiku logiku u tom smislu da ako dodje do pojave A, mora da dodje do pojave
B.
2.5.2. Statistika termodinamika
Statisticka termodinamika posmatra makroskopski sistem kao skup vrlo velikog
broja estica. Makroskopska svojstva sistema proraunavaju se na osnovu osobina tih
estica. Zato j e potrebno poznavati mehaniku malih estica (pri tome se umesto klasine
mehanike treba posluiti kvantnom) i statistike zakonitosti koje vladaju u mnotvima
malih estica.
Statistika termodinamika koristi nedeterministiku logiku u smislu da ako dodje
do pojave A, verovatno j e da e doi do pojave B.
Obe metode - fenomenoloka i statistika treba da daju, naravno, iste rezultale. U
ovom kursu termodinamke koristie se fenomenoloki prilaz izuavanja
termodinamikih procesa.
8
Pitanja za proveru znanja i diskusiju
1. taje to termodinamiki sistem?
2. ta je to okolina termodinamikog sistema?
3. Sta se razmenjuje izmedju sistema i okoline?
4. ta je Termodinamika?
5. Sta su to makroskopski materijalni sistemi?
6. ta se u ovom kursu podrazumeva pod pojmom elementamih estica?
7. ta je to homogeni termodinamiki sistem ?
8. ta je to heterogeni termodinamiki sistem ?
9. ta je to otvoren termodinamiki sistem (kontrolna masa)?
10. ta je to zatvoren termodinamiki sistem (kontrolna zapremina) ?
11. ta je to izolovan termodinamiki sistem ?
12. ta je to adijabatski izolovan termodinamiki sistem ?
13. ta su to izolatori ?
14. ta je to adijabatska granina povrina?
15. ta je to dijatermina granina povrina?
16. ta je to pokretna granina povrina?
17. ta je to nepokretna granina povrina?
18. ta je to fenomenoloka termodinamika?
19. ta je to statistika termodinamika?
Test pitanja sa viestrukom mogunou izbora odgovora (tani odgovori su dati u
dodatku)
2.1 Sistem je zatvoren (1) ukoliko je mogua razmena mase izmedju sistema i okoline,
ukoliko nije mogua razmena mase izmedju sistema i okoline, (3) ukoliko nije
mogua razmena energije izmedju sistema i okoline.
2.2 Sistem je otvoren(Q) ukoltko je mogua razmena mase izmedju sistema i okoline,
(2) ukoliko nije mogua razmena mase izmedju sistema i okoline, (3) ukoliko nije
mogua razmena energije izmedju sistema i okoline.
2.3 Sistem j e izolovan u sluaju da izmedju sistema i okolinetU ne postoji razmena
energije, (2) da postoji razmena energije, (3) da ne postoji razmena toplote.
2.4 Sistem je aijabatski izolovan u sluaju da izmedju sistema i okoline (1) ne postoji
razmena energije, (2) da postoji razmena energije, da ne postoji razmena toplote.
9
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 3. VELIINE STANJA
Veliine stanja predstavljaju prepoznatljive karakteristike nekog
termodinamikog sistema pomou kojih se identiflkuje stanje u kome se on nalazi. Te
karakteristike mogu biti za neki gas pritisak, temperatura i zapremina. Na primer,
pritisak od 1 bar, temperatura od 20 C i zapremina od 250 m3su karakteristike koje
identifikuju stanje vazduha u uionici (ukoliko j e to ispitivani termodinamiki sistem).
Ukoliko vazduh u istoj uionici ima isti pritisak od 1bar, istu zapreminu od 250 m3ali
razliitu temperaturu od 25 C tada usled razliite temperature taj vazduh ima razliito
stanje u odnosu na prethodno stanje. Takodje, veliine stanja su struktura radne
materije, masa, unutranja energija kao i mnoge druge veliine o koma e biti rei u
drugim odeljcima.
Veliine stanja su parametri koji definiu stanje termodinamikog sistema.
Promena bilo koje veliine stanja zavisi samo od poetnog i krajnjeg stanja
termodinamikog sistema, a ne od naina vrenja promene stanja.
3.1. Struktura sistema
Struktura sistema je prc okarakterisana hemijskim sastavom kao i fizikim
karakteristikama materijala od koga se sastoji sistem. Hemijski sastav znai naprimer da
gas koji se izuava moe da bude ili vodonik ili vazduh ili ugljen dioksid ili neki drugi.
Fizike karakleristike materijala veim delom zavise od agregatnog stanja u kome se
nalazi taj materijal i koje moe biti gasovito, teno ili vrsto (sl.3.1).
vrsto telo Tenost Gas
Slika 3.1 vrsto telo, tenost i gas
Kod gasova (gasovitog agregatnog stanja) molekuli su medjusobno udaljeni i u
poloajima koji se ne mogu predvideti; kreu se slobodno, nezavisno i nasumice;
razmenjuju koliinu kretanja prilikom svojih sudara.
Kod tenosti (tenog agregatnog stanja) molekuli su vie zbijeni nego u sluaju
gasa, ali mogu da se slobodno kreu. Medjutim, to kretanje nije potpuno slobodno ve
je ogranieno nedostatkoin prostora i medjusobnim privlaenjem ili odbijanjem.
Kod vrste materije (vrstog agregatnog stanja) molekuli su postavljeni veoma
blizu jedan drugome, statini su i mogu da vibriraju oko svog poloaja u prostoru.
3.2. Koliina materije
Koliina materije se meri pomou broja kilomolova, brojem velikh normalnih
kubnih metara, brojem malih normalnih kubnih metara i masom. Elementama estica
10
. BOJ J TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
termodinamikog sistema je 1 molekul. Meutim, broj molekula je vrlo veliki ak i u
najmanjem termodinamikom sistemu. Zato se molekul ne upotrebljava kao jedinica
koliine materije, ve skup o 6,023-1026 molekula (sl.3.2). Ovaj broj molekula naziva
se kilomol. U ovom sluaju, mera koliine materije u termodinamikom sistemu je broj
kolomolova 7V. Ova veliina moe se dobiti iz jednaine:
N - n / r t o , kmol (3.1)
gde j e n - ukupan broj molekula u sistemu, a 0=6,023-1026 molekula/kmol-u -
Loschmidtov ili Avogadrov broj.
Kao jedna od jedinica koliine materije van SI sistema jedinica, ija upotreba nije
dozvoljena (ovde j e data jer se upotrebljava u starijoj literaturi) j e i "veliki normalni
kubni metar" Nm3. To je koliina materije koja zauzima zapreminu od 1 m3 na
/7=101325 Pa i t=0C (st.3.2). Oigledno je da pri razliitim uslovima (temperaturama i
pritiscima) 1 Nm3 zauzima razliite zapremine. Veza izmeu koliine materije Nn
izraene u velikim normalnim kubnim metrima i broja kilomolova je:
jVn-22,41 N, Nm
(3.2)
J edan mali normalni kubni metar nm3 j e koliina materije koja zauzima
zapreminu od 1 nm3 na pritisku od 98066,5 Pa i temperaturi od 10C (sl.3.2). Pri
razliitim uslvima (pritiscima i temperaturama) 1nm3zauzima razliite zapremine.
Sl.3.2 Shematski prikaz razliitih jedininih koliina materija sa njihovim definicijama
Veza izmeu koliine materije Nn u malim normalnim kubnim metrima i broja
kilomolova je:
Nn=24 N, nm
Kao mera koliine materije moe se uzeti njena masa m. Vai da je:
(3.3)
11
. BOJ I TF.RMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORT
m^M N, kg. (3.4)
Ovde je M, kg/kmol, relativna molekulska masa ija je vrednost razliita za
razliite supstance. Kako je M= m/N njena brojna vrednost prestavlja onu koliinu
materije u kg koju poseduje 1kmol neke materije.
3.3. Zapremina
J cdinica za zapreminu V termodinamikog sistema je nr. Odnos mase i
zapremine je gustina: p=m!V, kg/nr. Zato vrednost gustine predstavlja masu jedinice
zapremine neke materije. Ukoliko je masa data u kg i zapremina u m\ tada vrednost
gustine govori koliko kg mase poseduje m^neke materije.
Odnos zapremine i mase je specifina zapremina:
v-Vim. mVkg. (3.5)
Zato vrednost spccifine zapremine predstavlja zapreminu jedinice mase neke
materije. Ukoliko je masa data u kg i zapremina u m3 vrednost specifine zapremine
predstavlja zapieminu u m koju poseduje kg neke materije.
Specifina molarna zapremina dobija se kada zapreminu u kojoj se nalazi gas
podelimo sa njegovim brojem kmolova
vn- V!N, m3/ kmol. (3.6)
Zato vrednost specifine molarne zapreminc predstavlja zapreminu u m3 koju
poseduje kmol neke materije.
3.4. Temperatura
Temperatura je veliina stanja kojaje proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji
velikog broja molekula.
Pri radu sa temperaturom u termodinamikim jednainama uvek e se
upotrebljavati apsolutna temperatura T. Apsolutna temperatura je uvek pozitivna.
Njena vrednost se u SI sistemu jedinica dobija se korienjem Kelvinove
apsolutne temperaturske skale, koja je pokazana na sl. 3.3. Na ovoj skali, jedinica
temperature je stepen Kelvina, koji se oznaava sa K (jedinica SI sistema).
Vrednost temperature moe se iskazati i pomou relativnih temperaturskih skala:
Celzijusa, Reomira i Farenhajta. Na Celzijusovoj temperaturskoj skali kao jedinica
temperature upotrebljava se C. Ovo nije jedinica meunarodnog sistema jedinica, ali je
dozvoljena njena upotreba jer se postic bolja preglednost numerikih vrednosti
temperatura. Stepeni Reomira R Reomirove temperaturske skale i Farenhajta F
Farenhajtove temperaturske skale su jedinice temperature van meunarodnog sistema
jedinica i njihova upotreba nije dozvoljena.
12
. BO/I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A [ ODGOVORI
Vo*b i para 373.16 I 00C SOR 212
Sl.3.3 Shematski prikaz razliitih temperatura za Termodinamike sisteme u ravnotei
Na sl. 3.3 prikazane su zajedno apsolutna temperaturska skala Kelvina i relativne
temperaturske skale Celzijusa, Reomira i Farenhajta. Vidi se da temperatura leda i vode
pri njihovoj ravnotei na pritisku od 101325 Pa iznosi 273,16 K, 0 C, 0 R i 32 F.
Temperatura vode i vodene pare u ravnotei na pritisku od 101325 Pa je 373,16 K, 100
C, 80 R i 211 F. Apsolutna nula temperature odgovara temperaturama o 0 K, -
273,16 C, -218 R, -459 F. Razlika temperatura leda i vode i vodene pare u ravnotei
na 101325 Ra je 100K, 100 C, 80 R i 180 F.
Vidi se sa sl. 3.3 da vae relacije izmeu jedininih stepeni temperaturskih skala:
(376,16-273,16)K= 100 C=80 R=(212-32) F; 100 K=100 C=80 R=180 F, tj.
1=1 C=4/5 R=9/5 F; 1R=5/4 K= 5/4 C=4/9 F. (3.7)
Formule za pretvaranje vrednosti temperature neke od temperaturskih skala u
vrednosti neke od drugih temperaturskih skala su:
T=273,16+f; /=5/4 iR=5/9 (t - 32); fR=4/5 t =4/9 (tF -32) ; fp=9/5 t +32 = 9/4 /R+32 (3.8)
gde su t - temperatura u C. temperatura u R, tF temperatura u F i T apsolutna
temperatura u K.
3.5. Pritisak
J edinica za pritisak u meunarodnom sistemu jedinica j e 1Pa (paskal, Pa=N/m2).
Takode je u upotrebi i 1 bar = 105Pa. Ovo j e jedinica van SI sistema ija je upotreba
13
dozvoljena, jer se njom postie bolja preglednost numerikih vrednosti pritiska. J edinice
van SI sistema jedinica ija upotreba sadanije dozvoljena, a koje su ranije koriene su:
1atm - fizika atmosfera, l at = 1kp/cm2 - tehnika atmosfera, 1mmH?0 = 1kp/mm2
I I mmHg = 1tor. Vae relacije:
I atm = 101325 Pa, 1at = 98066 Pa, 1mmH20 = 9,81 Pa, 1mmHg= 133,32 Pa. (3.9)
U termodinamikim jednainama primenjuje se apsolutni pritisak p. On
prcdstavlja zbir svih normalnih sila usled udara molekula gasa u zid suda u kome se
ovaj gas nalazi u ravnotei i pri emu je taj zbir sveden na jedinicu povrine zida.
Sl.3.4 Shematski prikaz relacija izmedju razliitih pritiska: /j=apsolutni pritisak, /?
barometarski pritisak, p,, =manometarski pritisak, ;?v=vakumetarski pritisak
Ako jc u zatvorenom sudu pritisak nekog gasa vei od pritiska okoline p^,
(barometarskog pritiska), razlika /:?1izmeu apsolutnog pritiska gasa i pritiska okoline
naziva se nadpritisak (vidi sl. 3.4.):
p m=p-ph- (3.10)
Nadpritisak se meri manometrima i esto se naziva manometarskim pritiskom.
Mogue je da je u zatvorenom sudu pritisak nekog gasa manji od pritiska
okoline. Tada se razlika pritiska okoline i apsolutnog pritiska gasa naziva podpritisak
(vidi sl. 3.4.):
Pv =Pb -P- (3.11)
Podpritisak se meri vakumetrima. esto se izraava u procentima u odnosu na
barometarski pritisak:
Pv=(Pb -pVpb 100, %. (3.12)
14
Primer 3.1 Izraunavanje apsolutnog pritiska gasa u rezervoaru
Rezervoar zapremine 150 m3 napunjen je svetleim gasom temperature 25 "C.
Atmosferski pritisak je 1 bar, a raanometar na rezervoaru pokazuje 0,01 bar.
Gasna konstanta svetleeg gasa je 721 J/kgK. Koiika je apsolutni pritisak gasa u
rezervoaru?
Polazni relevantni podaci su pa =1bar i pm =0,01bar.
Apsolutni pritisak gasa u rezervoaru se dobija na sledei nain
p= pa+ pm= t +0,01 =1,01 bar
3.6. Unutranja energija
J edinica za ovu veliinu stanja koja se oznaava sa t/j e l J . Specifina unutranja
energija i molama specifina unutranja energija su date redom
u =Uim, J /kg ; w =U/N, J /kmol. (3.13)
1Veliine
/
stanja}
. .. .1.. ---
Intezivne
! Ekstenzivne
l , V
I % , ,
[ Vn,Un
Sl.3.5 Shematski prikaz podele veliina stanja na intezivne i ekstezivne
3.7 Ekstenzivne i intenzivne veliine stanja
Veliine stanja se dele u dve velike grupe: ekstenzivne (aditivne) i intenzivne.
Ekstenzivne veliine stanja zavise od koliine materije i obeleavaju se velikim
slovima: U, S, V, itd. Za termodinamiki sistem koji se sastoji iz nekoliko delova,
ekstenzivna veliina stanja tog sistema (npr. U) predstavlja zbir veliina stanja (/)
pojedinanih delova tog sistema. Intenzivne, pak, ne zavise od koliine materije u
sistemu i obeleavaju se malim slovima w, 5, v i dodatno p, T,
Pitanja za proveru znanja i diskusiju:
1. ta su to veliine stanja?
2. Cime je okarakterisna struktura sistema?
3. Kada se kae da je agregatno stanje gasovito?
4.
Kada se kae da je agregatno stanje teno, a kada teno?
5.
Nabrojati mere koliine materije. Dati njihove oznake.
15
. BOJ I TRRMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
6. Nabrojati jedinice koiiinc materije.
7. ta je to veliki normalni kubni metar? Dati njegovu oznaku i jedinicu.
8. ta je to mali normalni kubni metar? Dati njegovu oznaku i jedinicu.
9. ta je kliomol a ta je to Loschmidtov ili Avogadrov broj?
10. ta se smatra elementarnom esticom termodinamikog sistema?
13. ta je to relativna molekulska masa? Dati njenu oznaku i jedinicu.
12. ta je to gustina a ta specifina zaprcmina? Dati njihove oznake i jedinice.
13. ta je to specifina molarna zapremina? Dati njenu oznaku i jedinicu.
14. ta je to temperatura u optem sluaju?
15. ta je to apsolutna temperatura? Dati njenu oznaku i jedinicu.
16. Kako se dobijaju reiativne temperature? Dati njihove oznake i jedinice.
17. K.ako se dobija relativna temperatura Celzijusa? Dati njenu oznaku i
jedinicu.
18. Koliko iznosi temperatura leda i vode pri njihovoj ravnotei na pritisku od
101325 Pa u razliitim temperaturskim jedinicama?
19. Koliko iznosi temperatura vode i vodene pare u ravnotei na pritisku od
101325 Pa u razliitim temperaturskim jedinicama?
20. Koliko iznosi apsolutna nula temperature u razliitim tcmperaturskim
jedinicama?
21. Koliko iznosi razlika temperatura leda i vode i vode i vodene pare u
ravnotei na 101325 Pa u razliitim temperaturskim jedinicama?
22. ta je to apsolutni pritisak? Dati njegovu oznaku.
23. Navesti jedinice za pritisak u meunarodnom sistemu jedinica.
24. Navesti jedinice za pritisak van SI sistema jedinica.
25. ta je barometarski pritisak? Dati njcgovu oznaku.
26. ta je to nadpritisak, a ta podpritisak? Dati njihove oznake.
27. Koji p i koje T se upotrebljavaju u termodinamikim jednainama?
28. ta je to specifina unutranja energija? Dati njenu oznaku i jedinicu.
29. ta je to molarna specilina unutranja energija? Dati oznaku i jedinicu.
30. ta su to ekstenzivnc veliine stanja? Nabrojati ih.
31. ta su to intezivne veliine stanja i kako se dobijaju? Nabrojati ih. _______
dodatku)
3.1 Nadpritisak se meri ^manometrima. (2) vakummetrima, (3) barometrima.
3.2 Podpritisak se meri (1) manometrima, [2] vakummetrima, (3) barometrima.
3.3 Ekstenzivne veliine stanja (1) zavisc od koliine materije, (2) ne zavise od
koliine materije, (3) zavise od zapremine.
3.4 Intezivne veliine stanja zavise od koliine materije, (2) ne zavise od
koliine materije, (3) zavise od zapremine.___________ ______________ _____________ __
16
. BOJ I TERMODJ NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORI
POGL AVL J E 4. STANJ E RADNE MA TERI J E
Ovo poglavlje drfinie stanje redne materije, termodinamiku ravnoteu, entalpiju
i jednainu stanja.
4.1 Definicija stanja radne materije
Stanje radne materije je posledica unutranjih nevidljivih mikroskopskih promena
unutar radne materije. Ono j e odredjeno vrednostima veliine stanja kao to su
temperatura, pritisak, zapremina.
Primer: Stanja gasova sa istim temperaturama, a razliitim pritiscima su
medjusobno razliita stanja.
! Temodinaniika tavootea
Mehanifkaravnotea
!Tenmka iavnotea
S taaj e A
pi Ti
Vi
StanjeB
1 T2
Vt
Sl.4.1 Termodinamika ravnotea predstavlja tri vrste ravnotee Prikaz gasova u
cilindrima sa stanjem A i B,
4.2 Termodinamika ravnotea
K.ada je radna materija u termodinamikoj ravnotei tada su svi njeni delovi u
medjusobnoj mehanikoj, termikoj i hemijskoj ravnotei. Ono stanje koje nije
ravnoteno je neravnoteno stanje.
p p
pi
; i
T T ! Ti
p
pt : Tt
p p
pi pi T i Ti
] j :
Termika neravnotea
Sl.4.2 Mehanika i termika ravnotea i neravnotea
C C
c
c c
Ci o
Ci
Ci Ca
He mij ska ra vnote a He mij ska ncra vnotca
Sl.4.3 Hemijska ravnotea i neravnotea
17
SOJ I T!ZRMOD)NAMiKA - PI TANJ A I ODGOVORI
J ednakost pritiska u svim delovima neke radne materije posledica je mehanike
ravnotee. J ednakost temperatura posledica j e termike ravnotee. J ednakost
unutranjeg hemijskog sastava i koncentracije materije posledica j e hemijske ravnotee.
Pri postojanju termodinamike ravnotee makroskopskim merenjima nije mogue
otkriti nikakve promene veiiina stanja sistema.
Nema razmene mase niti
razmene energije
Sl.4.4 Zatvoren i izolovan termodinamiki sistem
Do ravnotenog stanja dolazi se ukoliko ne postoji uticaj okoline na
termodinamiki sistem i obrnuto. To znai da preko granica sistema ne prelazi ni
materija niti energija: rad i toplota (zatvoren i izolovan sistem).
Primer 4.1 Kada je neki gas u ravnotei?_______________________ _
Neka je radna materija neki gas. Taj gas je u ravnotei ako u itavoj zapremini tog gasa
vlada isti pritisak i temperatura i alco je taj gas u toj zapremini svuda istog sastava.
Zakljuna napomena: Ovde se izuava termodinamika radnih materija u
ravnotenom stanju ili u stanju koje je blisko ravnotenom.
4.3 Entaipija - nova vcliina stanja
Ovde je definisana entalpija kao:
h-u+pv, H= ( + V, h--H!m (4.1)
gde su h specifina entalpija u J /kg , a H entalpija u J . Entalpija je veliina stanja jer je
zbir veliina stanja.
4.4 Jednaine stanja
Nije potrebno poznavati sve veliine stanja posmatrane radne materije da bi se
njeno ravnoteno stanje moglo jednoznano definisati i razlikovati od bilo kog drugog
mogueg ravnotenog stanja. J ednaine stanja dele se na termike i kalorine.
18
Termika jednaina stanja u optem obliku data j e relacijom
p=p(v, T) (4.2)
lnae opti oblik kalorinih jednaina stanja je
=u(v,T), h = h(p,T) (4.3)
Inae sve jednaine stanja vae samo za materiju u terraodinamikoj ravnotei,
jer za takav sistem veliine stanja su jednoznano odredjene. Kod radne materije kod
koje je stanje neuravnoteeno, veliine stanja imaju razliite vrednosti u razliitim
delovima te materije, te se na nju ne mogu primeniti jednacine stanja.
1. ta je to stanje radne materije?
2. Kada je radna materija je u termodinamikoj ravnotei?
3. Kada postoji mehanika ravnotea?
4. Kada postoji termika ravnotea?
5. Kada postoji hemijske ravnotee?
6. Koje radne materije izuava Termodinamika?
7. Sta je entalpija? Da li j e to veliina stanja ili veliina promeue stanja? Dati
jedinicu.
8. ta je specifina entalpija?Dati jedinicu.
9. Napisati termiku jednainu stanja u optem obliku.
10. Napisati kalorinu jednainu stanja u optem obliku.
Test pitanj a sa viestrukom mogunou izbora odgovora (tani odgovori su dati u
dodatku)
4.1 Posledica termike ravnotee (1) jednakost pritiska. ({h jednakost
temperature, (3)jednakost koncentracije materije.
4.2 Posledica mehanike ravnotee j e CDi jednakost pritiska, (2) jednakost
temperature, (3) jednakost koncentracije materije.
4.3 Posledica hemijske ravnotee je (1) jednakost pritiska, (2) jednakost
temperature. @>iednakost koncentracije materi j e^
______4.4 Termika jednaina stanja je funkcija {), T, (2)u,T, (3) h. T.________________
19
POGLAVLJE 5. IDEALNI GAS
Ovo poglavlje defmie idealni gas, i njegove termike i kaloricne jednaine
stanja.
5.1 .ldealni gas - definicija
Molekuli idealnog gasa su materijalne take (konane mase i zanemamjive
zapremine). Ti moiekuli se kreu po pravolinijskim i izlomljenim putanjama, a njihovi
medjusobni sudari su centrini i elastini. Izmedju njih ne deluju medjumolekulame
siie.
Ovakav gas ne postoji u prirodi. Medjutim pod odredjenim usiovima moe se
smatratii da su odstupanja ponanja nekog gasa od ponaanja idealnog gasa
zanemarljiva. Ti usiovi mogu postojati pri visokim temperaturama i niskom pritisku.
UkoJ iko jedan atom ini molekul idealnog gasa tada j e to jednoatomni idealni
gas, a ukoliko vie atoma ine taj molekul tada je to vieatomni idealni gas.
5.2 Termike jednaine stanja idealnog gasa
Postoje etiri razliite termike jenaine stanja za idealni gas.
5.2.1 Termike jednaine stanja idealnog gasa pVN Ra T
Eksperiment sa bilo kojim idealnim gasom u zatvorenom sudu pokazae da vai
relacija
p V = N R J
(5.1)
koja se naziva termikom jednainom stanja idealnog gasa. Tu je
Ra =&3\7 J (kmnlK) unjverza[na gasna konstanta, p apsolutni pritisak u Pa , V zapremina
u m3, N broj kilomolova gasa i T apsolutna temperatura u K. Univerzalna gasna
konstanta naziva se univerzalnom jer je njena vrednost ista za bilo koju vrstu gasa.
20
Naime, ista jednaina e vaiti bilo da u sudu imamo kiseonik ili ugljen dioksid ili
vazduh koji je grubo reeno meavina kiseonika i azota.
Primer 5.1 Termike jednaine stanja idealnog gasa pV= N Rn T (primer)_____________
Kolika je zapremina 2 kmol idealnog gasa na tcmperaturi 200 "Ci pritisku 5 barl
Polazni podaci su N=2 kmol, p=5 bar, r=200"c . Dobija se da je apsolutna temperatura
ima vrednost
T = 273 + t = 273 + 200 = 473 K
Uzme se jednaina pV= N RUT i rei po V kada se dobija
V = N R T / p
Zamena vrednosti za N , Ra , T i p u ovoj jednaini daje
.. 2 -8317-473
V =------- -z---- = 15,74 m
5-10
5.2.2 Termika jednaina stanja idcalnog gasa pv n= T
Kako je specifina molama zapremina v" V jV tada se dobija jednaina
pv=R*T (5.2)
koja predstavlja jo jedan oblik termike jednaine stanja idealnog gasa koji vai za sve
vrste idealnog gasa.
5.2.3 Termika jcdnaina stanja idealnog gasa p V = m R T
Ako se desna strana jednaine podeli sa molekulskom masom gasa M i upotrebe
D_ / W
relacije ^ m i , m =N /dobija se novi oblik termike jednaina stanja
P V = m R T ( 53)
R
koja vai samo za odredjene vrste gasova za koje vai i veliina koja se naziva
specijalnom gasnom konstantom. Njena jedinicaje J i ima razne vrednosti za razne
gasove. Ta veliina se dob
dobija iz tablice u dodatku.
gasove. Ta veliina se dobija iz jednaine R emu se M za razne gasove
21
Primer 5.2 Termika jednaina stanja idealnog gasa p V = m R T (primer)
Koliku zapreminu zauzima 6 kg 0 2 na temperaturi 100 C i pritisku 3 bar?
Nekaje m- 6 kg, ^ bar, T - 273 +<= 273+100=373 K,
~ ^~ =260 J! . Koristi , .
z ^ 51 se jedaama p V ^ m R ^ T koja se reava po
zapremini
v ^ m R o J _
P
Kada se zamene vrednosti veliina u toj jednaini dobija se
. . 6'260-373 ^
V =----- . - 1,94 m*
3 105
5.2.4 Termika jednaina stanja idealnog gasa pv = R T
Kada se ova jednaina podeli sa m i iskoristi v=V/m tada se dobija nova jednaina stanja
koja vai samo za odreene vrste gasova za koje je uneta vrednost za R. J ednaina je:
p v = RT
(5.4)
Svi ovi oblici termikih jednaina stanja vae i za dvoatomni idealni gas. To
znai da ako se zna v i T tada se moe izraunati p.
5.3 Kalorine jednaine stanja idealnog gasa
Smatra se da molekuli idealnog gasa (bilo jednoatomni ili vieatomni) poseduju
samo kinetiku energiju, dok ne poseduju potencijalnu energiju medjumolekulamih sila.
Zato su kod idealnih gasova u i h samo funkcije tempearature a ne i pritiska i specifine
zapremine.
Za jednoatomne idealne gasove vae kalorine jednaine stanja u obliku
du t\.dT,dh = <-'pdT
(5.5)
Ovde su cv specifina toplota pri konstantnoj zapremini (J /kgK) i cp specifina toplota
pri konstantnom pritisku (J /kgK). Ove veliine su konstantne kod jednoatomnog
idealnog gasa.
Kod vieatomnih idealnih gasova cvi cpsu nelinearne funkcije temperature, tako
da za vieatomni idealni gas vai da je
u= u(T),h = h(T)
(5.6)
22
. BOJ I TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A 1ODGOVORI
Zakljuak: Da bi se termika i kalorina jednaina stanja kod jednoatorrmog (ili
vieatomnog) idealnog gasa koristile potrebno je poznavati relativnu molekulsku masu
toga gasa (za termiku jednainu stanja) i specifine toplote pri konstantnoj zapremini i
pritisku (za kalorinu jednainu stanja).
Pitanja za provcru znanja i diskusiju:
1. Opisati idealni gas.
2. Koji su uslovi pod kojima se moe uzeti da su odstupanja ponanja nekog
gasa od ponaanja idealnog gasa zanemarljiva?
3. K adaje jedan idealni gas jednoatomni?
4. Kada je jedan iealni gas vieatomni?
5. Napii dve termike jednaine stanja koje vae za sve vrste idealnog gasa.
6. Koja j e vrednost nniverzalne gasne konstante.
7. Koje se vrednosti temperature i pritiska upotrebljavaju u jednainama
stanja?
8. Napii dve termicke jednaine stanja koje vae za pojedinane vrste
idealnog gasa
9. ta je to specijalna gasna konstanta? Dati jedinicu. Da li je njena vrednost
ista za sve vrste gasova?
10. Napii kalorinu jednainu stanja koja vai za jednoatomni idealni gas.
11. ta j e cv?
12. ta j e to cp?
13. Napii kalorinu jednainu stanja koja vai za vieatomni idealni gas.
dodatku)
5.1 Vrednost univerzalne gasne konstante je (1) razliita za razliite gasove,
ista za razliite gasove, (3) ista za razliite tenosti
5.2 Vrednost specijalne gasne konstante je razliita za razliite gasove, (2) ista
za razliite gasove, (3) ista za razliite tenosti
5.3 Kod jednoatomnih idealnih gasova cv i cp (1) su nelineame funkcije
temperature, (2^su konstante, (3) su nelinearne funkcije pritiska.
5.4 Koa vieatomnih idealnih gasova c\ i cp (1) su nelineame funkcije
temperature, (2) su konstante, (3) su nelineame fimkcije pritiska.______________________
23
POGL A V L J E 6. TERMODI NAMI K A SVOJ STVA
Ukoliko se izraunava koliko se radna materija ili iri ili skuplja ili napree, ili
dobija energiju, tada je za radnu materiju potrebno poznavati vrednosti termodinamikih
svojstava to su koeficijent termikog irenja, koeficijent termikog napona,
koeficijent stiljivosti i vrednosti raznih vrsta specifinih topota.
Matematiki formulisana definicija termodinamikih svojstava jeste da su to
parcijalni izvodi nekih veliina stanja po drugim veliinama stanja. Fiziki gledano,
termodinamika svojstva pokazuju koliko neke veliine stanja nekog termodinamikog
sistema menjaju svoju vrednost kada se menja vrednost drugih veliina stanja.
Termodinamika svoistva se dele na termika i kalorina .
6.1 Termika svojstva
J edno od termikih svojstavaje koeficijenat termikog irenja
1 ( cW'
a -
) (6l )
gde je Vo poetna zapremina radne materije. Ukoliko je a=const. tada je
zapremina na kraju nekog procesa koji se izvodi pri konstantnom pritisku data izrazom:
V = Fd(i + a 7")
( 6.2)
Kada se uzme reciprona vrednost veliina ove jednaine i pomnoi sa masom
dobija se emu je jednaka gustina radne materije:
m m
V V^l + ccAT)
; A ^
(1 + )
Sledee termiko svojstvo radne materije je koeficijenat termikih napona
ovde je pi, poetni pritisak radne materije. Ukoliko je /7=<.wu/,tada je pritisak na kraju
nekog procesa pri konstantnoj zapremini
p = po{\ + P AT) ^6 6)
24
. BOJ I C TERMOOI NAMJ K A - PI TANJ A I ODGOVORJ
Zanje termiko svojstvo koje e ovom prilikom biti pomenuto je koeficijent stiljivosti
\ ( W
7 \ ) (6-7)
6.2 Relacija koja povezuje termika svojstva
Polazi se od termike jednaine stanja:
- . ) (6.8)
Ako se diferencira ova funkcionalna zavisnost dobija se:
V') , (<^ ^
- (69)
Akoje K^const. tadaje dK =0paj e
) 7{ ) , ? } (6.10)

Kada se zamene izrazi za \ ) s\ d T ) v\ d T ) p dobija se
tj. konano
(6 1)
Tako se merenjem dva termika svojstva moe izraunati tree termiko svojstvo.
25
. BOJ I C TERM0D1NAMI K.A - PI TANJ A 1ODGOVORl
6.3 Kalorina svojstva
Kalorina svojstva su specijina toplota pri konstantnoj zapremini i pri
konstantnom pritisku.
6.3.1 Deflnicija specifine toplote
Specifina toplota je po definiciji koliina topote potrebna da promeni, pod
izvesnim uslovima, temperaturu jedinice mase radne materije za jedan stepen.
Masena specifina toplota c[ J /(kg K)] je matematiki data jednainom:
1 Q 6Q
c = hm ==--
mdT ( 6 1 2 )
ili
SQ = m c d T,& i = c d T ^
Ukupna koliina toplote koja se prenosi ka radnoj materiji ili od radne materije ka

okolini kada se temperatura promeni od 1 na %data j e pomou jednaine:
Qn - m j c dT
(6.14)
Srednja specifina toplota data je relacijom:
, i\ 7',
jcdT d'f |cdT
- _ Qn _ ____= 7i____ ,__
m(T2-T,) T2-T, T2~ T[ (6-15)
=o" c
Ovde se esto uzima da je i gornji integrali mogu se nai u tablicama.
Primer 6.1 Izraunavanje srednje specifine toplote ________ _
Jednom kilogramu kiseonika (idealni gas) temperature 20 C dovodi se koliina
toplote ^12=40 kJ/kg du neke promene stanja. Krajnja temperature kiseonika je
39,4C. Odrediti srednju specifinu toplotu ove promene stanja.
Polazni podaci su t, = 20 C , <7i2=40 kJ/kg, t2=39,4UC. Konano se dobija
26
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
6.3.2 Specifina toplota pri konstantnoj zapremini
Specifina topiota pri konstantnoj zapremini kao jedno od kalorinih svojstava
data je jednainom
()
./
kgK
Sa druge strane vai relacija:
du = Tds-pitv
(6.16)
(6.17)
Ova relacija je ralacija prvog zakona Termodinamike za kvazistatike promene stanja i
bie detaljnije razmotrena kasnije u ovoj knjizi. Kada se ova relacija podeli sa dT dobija
se:
du ds dv
=7------ p .
dT dT
v - c o m t .
Za
( * ) = {
(<?rjr \T
dalje se dobija:
- m .
odnosno dv - 0 dobija se:
(6.18)
6.3.3 Specifina toplota pri konstantnom pritisku
To je jo jedno od kalorinih svojstava pri emu j e ona defmisana izrazom
(I).
kgK
(6.19)
Vazi sledea diferencijalna jednaina:
dh = Tds + vdp
Ova relacija j e ralacija prvog zakona Termodinamike za otvorene Termodinamike
sisteme i za kvazistatike promene stanja i bie detaljnije razmotrena kasnije u ovoj
knjizi. Ako se ova jednaina podeli sa d T dobija se
27
. BOJ I TERMOI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
dh dp
--- ----+ v
dT dT dT
Kada je ? = const- tj. ~0 tada je
(6.20)
6.4 Veza izmeu kalorinih svojstava
1
dobija:
Kada se diferencira kalorina jednaina stanja u optem obliku u u^ ' v) tada se
4-f)^(ll*
Ako se ova jednaina podeli sa dT i rei na odgovarajui nain dobija se:
Kako vai relacija
du = Tds - pdv
to je
_ Tds pv
C" ~ dT~~dT
-(fl
dv
T
Za p = consL vai
{ t
Jl
paj e
mi
(6.21)
28
esto se koristi i odnos kapa
lC=Cp/Cv
(6.22)
Tabela 6.L Odnos zavisno od broja molekula idealnog gasa
Broj
molekula
1 1,667
2 1,4
3 1,333
6.5 Masena specifina toplota i idcalni gas
Za jednoatnmne idetane gasove specifine toplote su date kao
cv- l ,5 R; cp=2,5 R (6.23)
Za vieatomne idealne gasove cv, cpsu funkcije temperature a ne i pritiska.
Trai se relacija izmedju specifinih toplota za sluaj idealnog gasa. Polazi se od
C- - c =[ , + () Y ^L)
opte izvedene relacije /' c-~ \ > ) \ ^ ) - Za sluaj idealnog gasa: kalorina
u = u(T) =
jednaina stanja J i termika jednaina stanja v p

W =^
' l <?, p
Zamenom ovih relacija u vezi izmedju kalorinih svojstava dobija se Majerova
relacija
p~c' = R (6.24)
vai samo za idealne gasove. Mogue ie napisati c p= k c v pa j e c v (-1) = R
Konano se dobija
Cv~R/(k - 1), =- R/(k - 1) (6.25)
29
Primer 6.2 Izraunati specifine toplote kiseonika
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORJ
Izraunati specifine toplote kisconika.
Za kiseonik kao dvoatomni gas vai da je "=1,4,
7<f- 7 ) - s f c r n ' 6 1 650J,k9K.
O 8^17
=R+ cv = ~ + cv - - ~ + 649.76 =9S0 J/kgK
p Y M 32 ,
ili
Cp = <V = 1,4-649,76 = 910 J l k g K
6.6 Molarna specifina toplota i idealni gas
Razlikujemo i molarnu specifinu toplotu
izmeu masenih i molarnih specifinih toplota
cn [ / (kmol K)]. Vae sledee veze
Cji - M c, cnp- M Cp, ;| - M c _. (6.26)
Ovde su cnpmolarna specifitie topota pri konstantnom pritisku i molarna specifina
toplota pri konstantnoj zapremini. Takodje za ideatne gasove vai sledea relacija
izmedju kalorinih svojstava (Majerova relacija)
(6.27)
esto se koristi i odnos kapa
1 , / -
(6.28)
Mogue je napisati ^?=kc\^vpaj e ' .{ :-1) = Rk . Konano se dobija
c.v= / ( -1), , ?= Ru/(k- 1)
(6.29)
1. Kako se dele termodinamika svojstva?
2. Kavesti termika svojstva.
3. Dati relaciju za koeficijenat termikog irenja, termikih napona i stiljivosti.
4. Dati relaciju za zapreminu na kraju nekog procesa koji se izvodi pri konstantnom
pritisku.
5. Dati relaciju za gustinu na kraju nekog procesa koji se izvodi pri konstantnom
pritisku.
6. Dati relaciju za pritisak na kraju nekog procesa pri konstantnoj zapremini.
3 0
. BOJ I
TERMOD1NAM1K.A - PiTANJ A I ODGOVORI
7. Dati relaciju koja povezuje termika svojstva.
8. Navesti kalorina svojstva.
9. Sta su to specifina toplota, masena specifina toplota, molarna specifina toplota?
10.Dati vezu izmeu masene i molarne specifine toplote?
11 .Dati jenainu za masenu specifinu toplotu.
12.Dati jednainu za proraun ukupne koliina toplote korienjem masene specifine
toplote.
13.Dati relaciju za dobijanje srednje specifine toplote.
14.Pomou parcijalnih izvoda dati relacije za specifinu toplotu pri konstantnoj
zapremini.
15.Pomou parcijalnih izvoda dati relacije za specifinu toplotu pri konstantnom
pritisku.
16.Diferencirati kalorinu jednainu stanja u optem obliku =U( T>V).
17.Dati vezu izmeu kalorinih svojstava.
18.Kolike su specifine toplote za jednoatomne idelane gasove?
19.0d cga zavise specifine toplote c'"cp kod vieatomnih idealnih gasova?
20.Napisati Majerovu relaciju za sluaj idealnog gasa.
21 .Napisati odnos kapa.
22.Napisati vrednosti za veliinu kapa za jednoatomni, dvoatomni i troatomni. idealni
gas.
dodatku)
6.1 Koeficijent termikog irenja daje <a promenu zapremine sa promenom
temperature, (2) promenu pritiska sa promenom temperature, (3) promenu zapremine sa
promenom pritiska.
6.2 Koeficijent termikog napona daje promenu zapremine sa promenom
temperature, (2) promenu pritiska sa promenom temperature, (3) promenu zapremine sa
promenom pritiska.
6.3 Koeficijent stiljivosti daje (1) promenu zapremine sa promenom temperature,
(2) promenu pritiska sa promenom temperature, Q promenu zapremine sa promenom
pritiska.
6.4 Masena specifina toplota je koliina topote potrebna da promeni temperaturu
Q kg radne materije zajedan stepen, (2) kmola radne materije za jedan stepen, (3) Nm3
radne materije za jedan stepen._____________________________________________________
31
. BOJ I TERMODI K AMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 7. MEAVINE IDEALNIH GASOVA
Gasovi u prirodi koji se termodinamiki analiziraju najee predstavljaju
meavine razliitih gasova. Tako na primer meavine su vazduh u gumenom toku
automobila ili produkti sagorevanja koji izlaze kroz auspuh automobila ili produkti
sagorevanja koji izlaze kroz dimnjake. Vazduh uglavnom predstavlja meavinu
kiseonika i azota. Produkti sagorevanja mogu da predstavljaju meavinu ugljen-
dioksia, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, vode u obliku vodene
pare i azota.
Da bi se reavali sluajevi sa meavinama gasova, mora da se objasni njihovo
ponaanje (npr. kako im se menja pritisak i temperatura prilikom raznih promena
spoljanjih uslova). Ovde e se radi jednostavnosti izuavati meavine idealnih gasova.
U daljem tekstu anaHziraju se jednaine stanja meavina idealnih gasova. Pri tom
prouavanju smatra se da je meavina homogena to znai da se u svakom deliu
meavine nalaze molekuli komponenata ravnomerno rasporeeni i izmeani.
Pojedinani gasovi u meavinama se nazivaju komponentama.
U daljem tekstu diskutuje se nain da se predstavi sastav meavine idealnih
gasova tj. koje komponente uestvuju u meavini i u kojoj koliini. Koliina
pojedinanih komponenti moe se predstaviti na tri naina i to pomou molarnih,
zapreminskih i masenih udela. Zatim, ukoliko se poznaje sastav potrebno je odrediti
gasnu konstantu meavine. njenu relativnu molekulsku masu i specifinu toplotu.
7.1. Sastav materije meavine
Ukoliko se sastav materije meavine predstavlja preko broja molekula svake
pojedinane komponente - broi molekula meavine n jednak je njihovom
zbiru:
(7.1)
Ovde je nk ukupan broj razliitih komponenata u rneavini. Kako je broj molekula
veoma visok u sasvim malim termodinamikim sistemima, nije racionalno da se u
praksi na ovaj nain prikazuje sastav neke meavine, ve se najee sastav meavine
prikazuje na broja kilomolova svake od komponenti ili mase svake od
komponenti unutar meavine.
7.1.1 Molarni sastav
Kako j e broj molekula veoma visok u sasvim malim termodinamikim sistemima,
nije racionalno da se u praksi na ovaj nain prikazuje sastav neke meavine, ve se
32
najee sastav meavine prikazuje preko broja kilomolova svake od komponenti ili
mase svake od komponenti unutar mcavine.
Ukoliko se sastav materije meavine predstavlja preko koliina materije
pojedinanih komponenti u kmol-ovima koliina materije meavine u
kilomolovima iVjednaka je njihovom zbiru:
N = N ,+ N 1+... + Nnt = * , (7.2)
Definie se molarni udeo komponente u meavini kao
* ~ N zak=l ,..., nk.
Skup tih vrednosti j e molarni sastav meavine. Kada se (7.2) podeli sa /Vdobija se:
> k=l (7.4)
=1
7.1.2 Mascni sastav
Ukoliko se sastav materije meavine predstavlja preko mase pojedinanih
komponenti w,,m2. k o j e su date u kg, tada j e masa meavine m iednaka ie zbiru
masa pojedinanih komponenata mk
nh
m = wl +/n2+... + >H,l t = m l (7.5)
=l
Maseni udeo komponente u meavini definie se kao:
zak=l ,..., nk;
pri emu skup vrednosti gk je maseni sastav meavine. Kada se zbir masenih udela
komponenti sabere dobija se 1:
33
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODCOVORl
7.2. Parcijalni pritisak komponente i Oaltonov zakon
Definisaemo parcijalni pritisak pojeinane komponente p* kao pritisak koji bi
imala neka komponenta kada bi se nalazila sama u zapremini koju zauzima
meavina. ta to znai? Napravimo misaoni eksperiment. Neka u nekoj prostoriji vlada
apsolutni pritisak od 1 bar to predstavalja apsolutni pritisak vazduha - meavine
kiseonika i azota. Neka je ta prostorija hermetiki zatvorena. Zamislimo da smo iz te
prostorije izbacili sav azot. Tada ponovo izmerimo apsolutni pritisak u prostoriji, u
kojoj je sada ostao samo kiseonik. Dobili bismo da je vrednost tog pritiska na primer
0,21 bar. To predstavlja parcijalni pritisak kiseonika kao komponente vazduha. Sada
zamislimo ponovo prethodni sluaj sa vazduhom u prostoriji. Sada emo iz te prostorije
umesto azota izbaciti sav kiseonik. Tada bismo izmerili da je apsolutni pritisak u
prostoriji 0,79 bar i to predstavlja parcijalni pritisak azota. Zajedno j e zbir parcijalnog
pritiska kiseonika i azotajednak totalnom pritisku koji vlada u vazduhu - lbar.
Za meavinu idealnih gasova vai jednaina stanja idealnog gasa u obliku:
pV=NRuT. (7.8)
Ovde je p - ukupni totalni pritisak meSavine, Za ukupno komponenata mogue je
napisati ukupno /? jednaina stanja: p kV -N^ RVT gde je /=1,..., ili =tfu
N k
ta to znai? Zato je mogue da se napiu jednaine stanja za pojedinane
komponente? Za sluaj vazduha u prostoriji, vazduh se sastoji iz molekula kiseonika i
molekula azota. 1molekuli kiseonika i molekuli azota predstavljaju molekule idealnog
gasa. U prethodnoj lekciji molekuli idealnog gasa su defmisani kao materijalne take tj.
nemaju zapreminu ve imaju samo masu i dovoljno su daleko jedan od drugog tako da
ne oseaju jedni druge tj. izmedju njih nc postoje medjumolekularne sile. To znai da se
pretpostavlja da molekuli kiseonika ne vide molekule azota.
Tako je opravdano pretpostaviti da se za ovu prostoriju praktino moe postaviti
jednaina stanja samo za azot pm V=Nv2RT- U ovoj jednaini pritisak je jednak
parcijalnom pritisku azota. Ovdc sc ima u vidu da je pritisak koji molekuli azota vre na
zid prostorije jednak parcijalnom pritisku azota. Broj kilomolova materije jednak broju
kilomolova azota. Zapremina u jednaini jednaka j e zapremini prostorije, dok je
temperatura u jednaini jednaka temperaturi vazduha u prostoriji.
Tako je opravdano predpostaviti da se za ovu prostoriju praktino moe postaviti
jednaina stanja samo za kiseonik poiV=NmRuT. U ovoj jednaini pritisak je jednak
parcijalnom pritisku kiseonika. Ovde se ima u vidu da je pritisak koji molekuli
kiseonika vre na zid prostorije jednak parcijalnom pritisku kiseonika. Broj kilomolova
materije jednak broju kilomolova kiseonika. Zapremina u jednaini jednaka je
zapremini prostorije, dok je temperatura u jednaini jednaka temperaturi kiseonika u
prostoriji koji je jednak temperaturi azaota tj. celokupnog vazduha.
Kada se ove jednaine stanja saberu dobija se:
34
= N R J PV = r f > ,
*1 *-l r aJ v i=;
(7.9)
Odnosno
= . , (7-10)
*=l
to predstavlja Daltonov zakon: pritisak meavine idealnih gasova jednak je zbiru
parcijalnih pritisaka komponenata.
Primer 7.1 Odredjivanje masenog i zapreminskog sastava i relativne molekulske mase
meavine__________________ ______________________________________________ _
Za meavinu koja se sastoji od 20 kg vazduha i 1 kg svetleeg gasa i gasnu
konstantu meavine je 307,3 J/kg K. Odrediti parcijalne pritiske vazduha i
svetleeg gasa u meavini, ako je pritisak meavine =1 bar.
Polazni podaci za reavanje ovog zadatka su sledei: 20 kg vazduha, 1kg svetleeg
gasa, RM= 307,3 J /kg K, 1bar.
Parcijalni pritisci vazduha i svetleeg gasa u meavini se izraunavaju na sledei nain
04 ^ 88947
PS9= Prsg= ^ - = 4 053
7.3 Redukovana zapremina komponenti i zapreminski sastav meavine
Definisaemo redukovanu zapreminu V^. To je zapremina koju bi pojedinana
komponenta zauzimala kada bi imala ukupni totalni pritisak meavine. Sta to znai?
Napravimo jedan misaoni eksprimenl. Na primer u jednoj prostoriji zamislimo da smo
izbacili sav azot. U tom sluaju bi pritisak. preostalog kiseonika bio bi priblino 0,2I bar
(neka je apsolutni pritisak u prostoriji pre tog izbacivanja azota bio 1 bar), Zamislite da
se jedan od zidova moze kretati i da pokretanjem tog zida smanjujemo zapreminu
prostorije. Tada se uveava prtisak koseonika u uionici. Moemo da smanjujemo tu
zapreminu dok ne dobijemo da je apsolutni pritisak u uionici 1bar. Ta zapremina koja
se tako dobije zove se redukovana zapremina koseonika. Isto se moe uiniti i za azot.
Za ukupno nkkomponenata postavlja se nk jednaina stanja obiika:
pVk=Nv RuT (7 1)
gde je jt=l,2,...,nk. Kada sc ove jednaine stanja saberu, dobija se:
35
= R. T' N* =NR. Ti } . p V^ p j v > odnosno:
(7.12)
Ukupna zapremina meavine je jednaka zbiru redukovanih zapremina komponenata.
Zapreminski udeo komponente u meavini je:
Zakljuuje se da odnos parcijalnog pritiska komponente i ukupnog totalnog
pritiska meavine daje zapreminski udeo komponente u meavini.
7.4 Veza izmeu razliitih vrsta sastava meavine
Sastav meavine idealnih gasova se efmie na tri naina: pomou molarnog,
masenog i zapreminskog udela komponenti u meavini, Pokazae se da ako je poznata
defmicija sastava na jedan od naina onda je mogue izraunati sastav na drugi od
naina.
Veza izmedju zapreminskog i masenog udela se izvodi na sledei nain.
Medjusobno se podeie jednaine stanja komponenata pri emu se dobija:
<~v gde je k-l,2,...,nk.
(7.13)
a zapreminski sastav meavine je skup vrednosti rk. Sabiranjem rkdobija se
(7.14)
Poreenjem jednaina stanja komponenata A Vv. Ru T dobija se
(7.15)
(7.16)
paje:
r k =Vk za k=l,2,...,nk
(7.17)
36
. BOJ IC Tf.RMODI NAMlK A - PI TANJ A I ODGOVORI
tj. zapreminski sastavjednak je molarnom sastavu.
Veza izmedju zapreminskog i masenog sastava moe se dobiti na dva naina i to
ili pomou specijalnih gasnih konstanti ili pomou relativnih molekulskih masa.
Veza izmedju zapreminskog i masenog sastavapreko specijalnih gasnih konstanti
dobija se na sledei nam. Prvo se postavi termika jednaina stanja za komponentu:
gde je /? specijalna gasna konstanta komponente. Zatim se postavi termika jednaina
stanja za meavinu:
gde j e ovde RM - specijalna gasna konstanta meavine idealnih gasova. Konano,
medjusobno delimo ove dve jednaine:
Ova jednaina daje vezu izmeu zapreminskog i masenog sastava meavine.
Veza izmedju zapreminskog i masenog sastava preko relativnih molekulskih
masa dobija se na sledei nain, Za komponente vai da je:
gdejek=1,2,...,nk i daj e:
(7.18)
pV=mRMT (7.19)
Rkf gde su k=l,2,...,nk
(7.20)
(7.22)
gde je - relativna molekulska masa meavine dok j e relativna molekulska masa
komponente.
Uzimajui to u obzir, dobija se:
7.5 Relativna molekulska masa meavine
Relativnu molkulsku masu meavine mogue j e izraunati ili poznavanjem
molarnog sastava meavine ili poznavanjem masenog sastava meavine. Medutim
potrebno je poznavati i reiativne molekulske mase pojedinanih komponenti, to se
dobija iz tablice u dodatku.
I zraz za izraunavanje relativne molkulske mase meavine poznavanjem
molarnog sastava meavine izvodi se na sledei nain. Za meavinu i komponente
meavine j e mogue napisati
mk =Nk Mk gdeje k=1.2,...,nk (7-24)
Ovde je relativna molekulska masa meavine. Ako se sumiraju jednaine
ni nfi rk^
IX PaJ e 73 . (7.25)
Kada se gornja jednaina podeli sa N dobija se:
(7-26)
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
Primer 7.2 Odredjivanje masenog i zapreminskog sastava i relativne molekulske mase
meavine ___________ _________ _________________________ _____________
Odrediti maseni sastav meavine ugljen-dioksida i azota, ako je parcijalni pritisak
ugljen-dioksidap COz=\,2 bar, a ukupni pritisak meavinep =3 bar.
Polazi se od sledeih podataka: meavjna ugljen-dioksida i azota, 2= 1.2 bar,p=l>
bar.
Maseni sastav meavine ugljen-dioksida i azota se odredjuje na sledei nain
Pcoj 1,2 , ^ Pw2 1,8 n .
rCOi ~ - - 3' , Y. Pk - ^ rN2- p - ^ - -
Mk = ^ MCOi + rW; Ni = 0,4-44 + 0,6-28 = 34,4 kg/kmal
Mc ch 44 MN 28
SfcO, =rCCh =0,4 34^4 =5', ^ - ^3474 =49 .
Provera: gk = 0,51 + 0.49 = l .
I zraz za izraunavanje relativne molkulske mase meavine poznavanjem masenog
sastava meavine izvodi se na sledei nain. Prvo se moe napisati za meavinu i zatim
za komponente:
38
. BOJ J
TERMODJ NAMJ K.A - PI TANJ A I ODGOVORJ
(7.27)
7.6 Casna konstanta meSavine
Gasnu konstantu meavine niogue je izraunati ili poznavanjem molarnog
(zapreminskog) sastava meavine ili poznavanjem masenog sastava meavine.
Izraz za izraunavanje gasne konstante meavine poznavanjem zapreminskog
R
sastava meavine izvodi se na sledei nain. Prvo vai da je: = Dalje je:
Primer 7.3 Odredjivanje specijalne gasne konstante mesavine preko relativne
molekulske mase i zapreminskih udela_________________________________________ _
U sudu zapremine nalazi se gas zapreminskog sastava rm=0,3, / 2=0,1 i rNI=0,6.
Odrediti specijalnu gasnu konstantu meavine gasa.
Polazni podaci su =0,3, 1i / N2=0,6. Uzima se jednaina
k =1
Zamena veliina u ovoj jednaini daje vrednost za specijalnu gasnu konstantu meavine
gasova
(7.29)
8317
270 J/ kgK
0,6-28 + 0.1 -44 + 0,3-32
39
I zraz za izraunavanje gasne konstante meavine poznavanjem masenog sastava
meavine izvodi se na sledei nain.
- -
Za meavinu vai da je ~ J1" '1; za komponente vai da je (gde je:
k=l,2,...,nk) = . Sumiranjem gornjih jednaina uzimajui u obzir Daltonov

k J' k
zakon, dobija se: p ^ Ps v ~V . Deljenje ove jednaine sa m daje:
{730)
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
Primer 7.4 Specijalna gasna konstanta meavine u funkciji masenog udela
Gasna konstanta meavine gasova (azot +vodonik) je =2 000 J/kgK. Odrediti
procentualni maseni sastav meavine.
Poetni podaci su da je u pitanju meavina gasova (azot +voonik) i =2 000 J/kgK.
Procentualni maseni sastav meavine se odredjuje na sledei nain
2
* = X 9 & - 9n 2 Rn -, + 9 , ,
ft =l
E Sfc =9n >+9 =1
Rm - R h , 2000-4125
9n>~ Rh 2- RH, 296,7 - 4125 ' ' '
9n 2= 56 %
97^=1-94=44/
7.7. Specifina toplota meavina
7.7.1 Molarna speciflna toplota meavina
Molame specine toplotc meavina [J /(kmolK)] mogue je sraunati ukoliko su
poznati molarni udeli i molarne spccifine toplote komponenata. Izrazi za molarnu
specifinu toplotu meavine pri konstantnoj zapremini i molarnu specifinu toplotu
meavine pri konstantnom pritisku i za Majerovu relaciju su redom
ni
Cv\l = '- = S 7*6/ '1* c - C = R
*=i ' c (7-31)
40
Izraz za izraunavanje molame specifine toplote meavine pri konstantnoj
zapremini izvodi se na sledei nain. Unutranja energija meavine je:
=2>* (7.32)
. BOJ I TERMODI NAMI KA - FI TANJ A I ODGOVORI
Molarna specifina loplota pri konstantnoj zapremini meavine [J /(kmolK)] je po
definiciji:
(7.33)
Kako je =UM/ N to je:
<7'34)
tj-
( 7 ' 3 5 )
Molarna specifina toplota pri konstantnoj zapremini komponenata je:
(736)
(?-37)
gde je: =1,2,...,nk. Ako se sabcru ovc jcdnaine, dobija se:
..(7-38)
Deljenjcm gornje jednaine sa N dobija se:
^= 1 ^= > * ^ (7.39)
t-i *=(
41
tj-
(7.40)
7.7.2 Masene specifine toplote meavina
Masene specifine toplote meavina [J /(kgK)] mogue je sraunati ukoliko su
poznati maseni udeli i masene specifine toplote komponenata. Izrazi za molamu
specifinu toplotu meavine pri konstantnoj zapremini i molarnu specifinu toplotu
meavine pri konstantnom pritisku i Mayer-ova realcija su redom
I zraz za izraunavanje ove specifine toplote meavine pri konstantnoj zapremini
mogue je izvesti na sledei nain. Specifina toplota (masena) pri konstantnoj
zapremini meavine [J /(kgK)] data je relacijom za meavinu:
(7.41)
(7.42)
Specifine toplote pri konstantnoj zapremini komponenata date su relacijama:
(7.43)
Ovde je k=l,2,...,nk. Kada se sumiraju ove jednaine, dobije se:
(7.44)
Pitanja za proveru znanja i disknsiju:
1. ta najee predstavljaju gasovi u prirodi?
2. Kada je meavina homogena?
3. ta su to komponente?
4. Kako se defmie molarni udeo komponente a kako molami sastav
meavine?
5. Kako se definie maseni udeo komponente a kako maseni sastav meavine
42
. BOJ I TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORJ
6. Sta je to parcijalni pritisak komponente?
7. U kom obliku vai vai jednaina stanja za meavinu ideainog gasa?
8. U kom obliku vae jednaine stanja za komponente?
9. Sta je to Daltonov zakon?
10.
Sta je to redukovana zapremina komponente?
11. Kako se definie zapreminski udeo komponente a kako zapreminski sastav
meavine?
12. Dati vezu izmedju zapreminskog i molarnog udela.
13. Kako se moe dobiti veza izmedju zapreminskog i masenog sastava?
14. Dati vezu izmedju zapreminskog i masenog sastava preko specijalnih
gasnih konstanti.
15.
Dati vezu izmedju zapreminskog i masenog sastava preko relativnih
molekulskih masa.
16. Kako se moe izraunati relativna molkulska masa meavine?
17. Dati relativnu molkulsku masu meavine poznavanjem molamog sastava
meavine.
18. Dati izraz za relativnu molkulsku masu meavine kada se poznaje maseni
sastav meavine.
19. Kako se moe izraunati gasna konstanta meavine?
20. Dati gasnu konstantu meavine kada se poznaje zapreminski i maseni
sastav meavine.
21. Kako se moe sraunati molama specifina toplota meavine?
22. Kako se moe sracunati masena specifina toplota meavina?
dodatku)
7.1 Komponenta ima parcijalni pritisak kad se nalazi sama u zapremini
meavine, (2) unutar redukovane zapremine, (3) unutar dvostruke vrednosti redukovane
zapremine.
7.2 Kad je sama komponenta ima redukovanu zapreminu kada joj je pritisak u
njoj jednak pritisku meavine, (2) jednak njenom parcijalnom pritisku, (3) jednak
dvostrukoj vrednosti parcijalnog pritiska.
7.3 Kod meavina Daltonov / se odnosi na njenu (1) entropiju, (2)
zapreminu, (j ) pritisak.
7.4 Kod meavina zakon o redukovanim zapreminama se odnosi na njen (1)
pritisak ^^zaoreminu (3) entropiju. _________________________________________
43
POGL AV L J E 8. ENERGI J A
U prethodnom tekstu reeno je da kroz granice termodinamikog sistema prolazi
masa i energija. Sa druge strane i termodinamiki sistem poseduje energiju. Zato je vrlo
vano da se vidi koje su slinosti i ra/like izmedju raznih vrsta energije tj. one koju
sistem poseduje i one koja prelazi preko njegovih granica. U SI sistemu jedinica za
merenje svih vrsta energije j e 1J (dul). Osnovna podela energije je na postojanu i
nepostojanu energiju. Za postojane energije moemo rei da ih termodinamiki sistem
poseduje. Nepostojane energije jesu energije koje prolaze kroz granice
termodinamikog sistema. Zatim e se nabrojati i obraditi razne vrste postojanih
energija i nepostojanih energija i dati zajednike karakteristike postojanih energija i
zajednike karakteristike svih vrsta nepostojanih energija.
8.1 Postojane energije
Postojane energije mase radne materije (na makroskopskom nivou) su: l.
Kinetika energija, 2. Potencijalna, 3. Unutranja energija.
KINETICKU ENERGI J U ima radno telo kao celina koja se kree. Razlikuje se
1. Kinetika energija translaije h ,
2. Kinetika energija obrtnog kretanja tl* ,
3. Kinetika encrgija vibracije ir .
Sl.8.1 Uredjaji koji poscduju
makroskopsku kinetiku energiju
Sl.8.2 Voda iza brane
poseduje makroskopsku
potencijalnu gravitacionu energiju
Potencijalnu energiju ima radno telo (sistem) kao celina. To je mogunost da se
obavi neki rad ili u optem sluaju oslobodi energija. Potencijalna energija se ne koristi
ukoliko se ne otkloni preprekatom korienju. Vrste ove energije su:
1. Potencijalna energija gravitacije Ukoliko se voda nalazi visoko iznad

turbina ona se moe iskoristiti ako se otkloni prepreka njenom korienju i omogui da
ona sa visine padne na lopatice turbina. Tada se njena potencijalna energija koja postoji
na toj visini moe iskoristiti da se izvri mehaniki rad na turbini i da se dobije
elektrina energija. Da bi sc na taj nain dobila elektrina energija prave se brane na
rekama.
44
. BOJ I TERMOUI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
2. Potencijalna energija hcmijske veze r"
Primer: Hemijska potencijalna cnergija sirove nafte, preradjene nafte, benzina i
uglja. Ona ne predstavlja nita dok se ne iskoristi sagorevanjem i od nje dobije toplota.
Ta energija se moe koristiti kada se otkloni prepreka njenom korienju tj. obezbedi
dovoljno visoka temperatura i kiseonik za proces sagorevanja.
Sl.8.3 (a)Sirova nafta posedujc makroskopsku potencijalnu energiju hemijske
veze, (b)J ezgro uranijuma poseduje makroskopsku potencijalnu energiju
nuklearne veze.
3. Potencijalna energija nuklearnc veze . Ova potencijalna energija se moe
iskoristiti u procesima fisije (nuklearne reakcije -proizvodnja elektrine energije u
nuklearnim reaktorima cepanjcm atoma) ili u procesima fuzije (sjedinjavanjem atoma).
Zivot na zemlji treba da zahvali svoje postojanje procesu fuzije koji se odigrava na
Suncu. U svetu se ulau ogroirmi napori da se kontrolisana fuzija ostvari na Zemlji pri
emu se veruje da bi to reilo energetskc probleme nae i buduih generacija.
Unutranja emrgija / je zbir cnergija e ( svakog od molekula radne materije:
U = (8.1)
Unutranja energija zavisi od mikroskopske energije tj. energije svih molekula.
Svaki od molekula moe da poseduje kinetiku i potencijalnu energiju. Kinetika
energija molekula moe biti njegova kinetika energija translacije, kinetika energija
rotacije, kao i kinetika energija vibracije. Potencijalna energija molekula je energija
njegovog privlaenja sa drugim molekulima (zove se potencijalnom energijom
medjumolekularne veze). Translatorno kretanje molekula moe da dostigne i 100 m/s.
U gasu ili tenosti atomi ili molekuli se kreu slobodno du sluajnih putanja dok
u vrstom telu oni vibriraju oko svoga srednjeg poloaja. U oba sluaja njihovo kretanje
je ,,random. Dovodjenje toplote ili rada prouzrokuje da se atomi ili molekuli ovih
supstanci kreu bre.
45
Primer 8.1 Kinetika i unutranja energija.
Posmatrajmo automobil mase od 1tone. Kada se ne kree nema kinetiku energiju i ima
samo svoju unutranju energiju (svaki od molekula ima neku energiju bilo kinetiku
bilo potencijalnu). Kada se kree brzinom od 100 km/h imae kinetiku energiju koja
odgovara brzini od 100 km/h i masi od 1 tone, medjutim njegova unutranja energija
ostae ista tj. energija molekula materijala od koga se sastoji automobil nee se
izmeniti.
Primer 8.2 Unutranja energija termodinamikih sistema sa istom temperaturom.
Ukoliko imamo tri termodinamika sistema koji su na istoj temperaturi: jednoatomni
gas, vieatomni gas, i materiju u ili vrstom ili tenom stanju, da li je njihova unutranja
energija ista? Odgovor j e da njihova unutranja energija nije ista. Za idealni
jednoatomni gas unutranja energija je samo zbir kinetike energije translatornog
kretanja svih molekula. Medjutim kod vieatomnih gasova u unutranju energiju
uraunava se i rotaciona i vibraciona kinetika energija. Zatim se kod tenosti i vrstih
tela uraunava se i potencijaina energija koja nastaje usled medjumolekularnih
privlanih sila. Prema tome najmanju koliinu unutranje enerije ima jednoatomni gas,
dok najveu materija u obliku tenosti ili vrstog tela. Dole je prikazana
pojednostavljena vizuelizacija dopriosa unutranjoj energiji radi razumevanja tranzicije
faza i drugih fenomena vezanih za unutranju energiju.
Tnuulaltirna
kmctik* cni tpj a
Vihf3i*iMia i rot.-v if r.a
kuncliika
Pntcncijalna cncrjjiiii
tlluiljianokkiibrnili
Mi1. IjL.vh 'ihi
Sislcmi sa istom tempcraturom
e u ::::
iL-lilHlrttOilini
urulranja
energija
Sl.8.4 Unutranja encrgija tri termodinamickih sistema na istoj
temperature
Primer 8.3 Unutranja energiji vode u ai
Da li voda u ai na stolu na temperaturi vazduha u prostoriji ima energiju i ako je ima,
koje vrste? Voda predstavlja masu koja se sastoji iz veoma velikog broja molekula. Na
makroskopskom nivou voda u ai nema neku znaajnu niti potencijalnu niti kinetiku
energiju jer se niti kree niti je na nekoj znaajnijoj visini iznad poda. Medjutim
molekuli vode su u stalnom kretanju, pri emu se neki od njih mogu kretati i velikim
translatomim brzinama koja dostiu i do 100 m/s. Zato voda na mikroskopskom nivou
ima unutranju energiju koja potie od energije molekula i to kinetike energije usted
46
. bo j i TERMODI NAMI K A - PITANJ A I ODGOVORJ
njeihovog kretanja kao i potencijane usled njegovih privlanih sila. Medjutim ta
kinetika energija molekula nema nikakvu vezu sa kinetikom energijom vode kao
celine. Ukoliko se voda baci na daljinu to nee uticati na uveavanje kinetike energije
molekula tj. njena mikroskopska encrgija se nee promeniti. Tada e se samo promeniti
kinetika energija vode kao masc (tj. makroskopska energija vode).
Da ii voda
u aSi na stolu NimnkriKkiipilton
ima neku ivou
cncrglju?
- * | Mikrosfcopnkakmeticks
^ T ctHTgi^je dc*>
vmutroinjc encrgije.
O : MoicfcjSamc pnviadncsjk
^'O sn sii
O pcncnctialnoni .
Sl.8.5 Unutranja energija vode u ai
Totalni diferencijal. Matematiki je mogue napisati male vrednosti ovih
energija kao totalne diferencijale: JU.dE^.dE,,.
Pri promeni stanja radnc materije od poetnog stanja (stanje 1) do krajnjeg stanja
(stanje 2) vai npr:
\JU = V, - l \
(8.2)
Veliina Ut predstavlja unutranju energiju radne materije u poetnom stanju, a
veliina U2 je unutranja energija radne materije krajnjeg stanja. Promena unutranje
energije ne zavisi od naina prelaska sistema iz poetnog u krajnje stanje.
Primer 8.4 Promena unutranje energije
I dealni gas se komprimuje od poetnc zupremine 5 m1 i pritiska 1 bar do
zapremine 1,125 t?i pritiska 6 bar. Kolika jc promena unutranje energije ovog
gasa ako je =1,3.
Nekaje V\ =5 m3 V2 - 1,125 m3 p, ijbar p? = 6bar =1,3.
1 1 >
Promena unutranje energije od stanja l do stanja 2 data je jednainom
AU U2~ U\~ (TjT|) M N ( T2 [) = N n( ^ )
AU - ^ < \
v n~ '2~ i\>
Pi V^ NRuTt . P2V2 = NRu T2. p2 V2 - P( = //^( T2 ,)
=
PiV2- , _ 6 l05 U25- i H>s 5
x-i
1,3-1
= 5.83 105 J 583 kJ
47
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVOR)
8.2 Nepostojane energije
Nepostojane energije predstavljaju vrste energija koje traju santo onoliko
koliko i proces energetske razmene izmedju sistema i okoline. Kaa se pri ovoj razmeni
energije granina povrina izmedju sistema i okoline pomera (dolazi i do promene
zapremine radne materije) energija koja se razmenjuje naziva se mehanikim radom
Kada nema pomeranja te granine povrine tada se razmenjuje toplota .
Q L X l X Q l X Q
Sl. 8.6 Unutranja energija, toplota i rad
5O
Difemcijali toplote odnosno rada oznaavaju se sa da bi se skrenula panja
da ni rad ni koliina toplote nisu veliine stanja ni potpuni diferencijali, jer zavise od
naina obavljanja procesa i njihove razmene izmedju sistema i okoline. Ne vai
* Qi Q\ j er j q 2ne pOStoje pa je
2
Qn = \#Q
(8.3)
Ne vai ! * L. - L, jer L\ i L2 ne postoje pa je
1
2
(8-4)
8.3 RAD
Radna materija u nekom cilindru obavlja rad kada pokree neku od povrina
cilindra (kao naprimer povrinn klipa). Pokretanje povrine je u strogo oekivanom
pravcu.
rrrr
A
Slika 8.8 Unutranja energija i rad u cilindru sa klipom
48
M.BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
8.3.1 Elcmentarni rad irenja
Ako se u nekom cilinm nalazi gas pod pritiskom p onda on deluje na klip silom
F = pA. Kada se klip pomeri za rastojatije dh sila F e izvriti neki elementarni rad
{eJ ementami rad irenja):
= F dh = pA J h - p dV /
V'J)
Sto je vei pritisak to je vea mogunost obavljanja rada gasa unutar ovoga
cilindra. Koliina obavljenog rada zavisi od veliine promene zapremine. J ednaina
(8.7) govori ustvari o jednakosti obavljenog rada SL sa promenom unutranje energije
usled tog obavljenog rada.
8.3.2 ELEMENTARNIIIEMIJSKI RAD
Cemu je jednak elementarni hemijski rad? Elementarni hemijski rad je
OL =HdN (g6)
dN
icijai, a
&!. n
ovog izraza sa izrazom
gde je ^ liemijski potencijal, a promena broja kilomolova materije. Postoji analogija
S L - ^ p d V
8.4 TOPLOTA
Kako se moe objasniti pojam toplote Q? Pojam toplote se moe objasniti na dva
naina: 1) preko potrebne temperaturske razlike objekata izmedju kojih se razmenjuje
toplota i 2) preko promene neieda kretanja molekula u objektu kome se dovodi ili sa
koga se odvodi toplota.
U prvom sluaju toplota predstavlja energiju koja prelazi sa objekta vie
temperature T\ na objekat me temperature T2 ili matematiki kada se znaju temperature
objekata toplota se moe izraunati iz jednaine
Q=K{T,-T2) A t (8.7)
Ovde je K koeficijent prolaza toplote (nain izraunavanja K bie dat u poglavlju o
prolazu toplote), A poviina kroz koju se provodi toplota i vreme. Ukoliko je
termodinamiki sistem na vioj temperaturi od temperature okoline tada e toplota
spontano prelaziti sa termoinamikog sistema na okolinu. Ukoliko termodinamiki
sistem ima temperaturu koja je nia u odnosu na temperaturu okoline tada e toplota
spontano prelaziti sa okoline na termodinamiki sistem.
Neka j e radijator termodinamiki sistem. Za vreme grejne sezone, radijator je na
vioj temperaturi od vazduha u prostoriji (kroz njega struji topla voda) pa e toplota
prelaziti sa radijatora na vazduh. Tako e se vazduh u prostoriji grejati. Zamislite da leti
kroz taj radijator prolazi hladna voda. Tada e temperatura radijatora biti nia od
49
. BOJ I I ERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
temperature vazduha u prostoriji tako da e toplota preiaziti sa vazduha na radijator i
tako e se okolni vazduh hladiti.
Termodinamiki sistcm (u ovom sluaju radijator) ne poseduje toplotu ve
poseduje unutraSnju energiju. Isto tako okolina (u ovom sluaju vazduh u prostoriji) ne
poseduje toplotu ve unutranju energiju. Unutranja energija termodinamikog
sistema koji je na vioj tempcraturi moe da sc umanji kada se toplota odvodi iz toga
sistema dok se unutranja energija okoline moe uveati ukoliko se ta toplota dovede
okolini. Uveanje unutranjc energije sistema dovodjenjem toplote zove se grejanje.
Smanjenje unutranje energije sistema odvodjenjem toplote zove se hladjenje.
Da bi se objasnila toplota mogue je uvesti slian izraz kao zaelementarni rad. U
izrazu za elementarni rad pritisak jc konstantan dok radna materija menja svoju
zapreminu i tako obavlja elementurni rad. U izrazu za elementarnu toplotu, neka je
temperatura materije konstantna dok se elementarna toplota naprimer dovodi radnoj
materiji. Pri tome se intezivira kretanje molckula (uveava nered unutar radne materije)
to se izraava uveavanjem nove veliine koja se zove entropija.
Ovaj izraz govori o jednakosti dovedene elementarne koliine toplote
termodinamikom sistemu (na primer vazduhu u prostoriji) i elementame promene
TdS
unutraSnje energije 1tog vazduha usled dovedene toplote. Temperatura T je
proporcionalna kinetikoj energiji veeg broja molekula dok se veliina naziva
entropijom, i predstavlja meru nereda' u termodinamikom sistemu. to je nered u
termodinamikom sistemu vei to S ima veu vrednost.
S je mera nereda u termodinamikom sistemu tj. mera mogunosti da se estice
kreu to vie nasumice tj. da stohastiki (sluajno, nepredvidivo) zauzimaju razliite
poloaje u prostoru (da su sluajno rasute po prostoru) i da stohastiki imaju razliite
vrednosti kinetike energije (da irn je kinetika energija rasuta po razntm energetskim
nivoima). Sto j e vee S to je vei nercd, a to je manje S to je manji nered u sistemu.
Oigledan primer uveanja nereda"je eksplozija.
Kada se obrati panja, vidi se da se u prirodi stalno stvari kreu spontano od reda
ka neredu. Tako na primer ukoliko utroite dosta vremana da se ukloni nered na vaem
radnom stolu, posle kraeg vremcna u budunosti spontano ponovo nastaje nered na
radnom stolu. Ukoliko se kae da jc entropija mera nereda i da priroda tei maksimalnoj
entropiji (maksimalnom neredu) za bilo kakav izolovan sistem tada se dolazi do ideje na
koju se naslanja drugi zakon termodinamike koji e se izuavati u narednim
poglavljima.
Radi boljeg razumevanja pojma cntropija, potrebno j e paljivo definisati vrednost
(velicinu) "nereda. Da li je nercd vei ili manji to zavisi da li su mogunosti da se
ostvari nered vee ili manje. Neka imamo svoj pisai sto koji je na odgovarajui nain
uredjen. Kada donosimo stvari na pisai sto a ne vraamo ih odakle smo ih doneli, nered
na njemu se uveava. Veliina nereda na pisaem stolu j e prvo manja jer je prvo manji
50
M.BOJ I TERMOPI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
broj stvari na njemu koje nismo vratili pa onda kada j e sve vei broj stvari na njemu,
tada nered raste.
Ako se dato stanje radne materije moe da se postigne na mnogo naina (u ovom
sluaju sa rnnogo stvari) tada je vie verovatno ono koje moe da se postigne na vei
broj naina nego ono koje se moe postii samo na nekoliko naina. Kada se bace dve
kockice istovremeno dobijanje zbira od broja sedam je vie verovatno nego dobijanje
dvojke jer se sedmica moe dobiti na est razliitih naina dok dvojka samo na jedan
nain. Tako mogunost dobijanja broja sedam j e vea nego mogunost dobijanja broja
dva i moe se rei da sedam predstavlja vei nered ili veu entropiju.
Primer 8.5 Da li vea entropija leda ili vode u ai?__________________________ _ _
Da li su u ai u veem nercdu komadii leda (gde je voda u vrstom stanju) ili
voda kao tenost (vidi Sl.8.7). ija je entropija vea? U ai vode je broj molekula
enormno veliki (astronomski). Komadii leda mogu izgledati da su u veem neredu u
poredjenju sa vodom u ai koje izgleda jednoliko i homogeno. Medjutim u
komadiima leda postoje vca ogranicnja u odnosu na broj naina na koji molekuli
mogu da budu u raznim poioajima. U tenom stanju postoje manja ogranienja
molekula da budu u raznim poloajima. Zato molekuli vode imaju vei broj moguih
kombinacija da zauzmu odredjeni poloaj i stoga veu entropiju.
Kada imamo dve radne materije na raziiitim temperaturama kojima se dovodi
ista koliina toplote, tada se telu na vioj temperaturi pri toj razmeni manje promeni
entropija nego teiu na nioj tcmperature (jednaina 8.8). Analogno se vidi da kada
imamo dve radne materije koje se nalaze na razliitom pritisku tada je (jednaina 8.5) za
isti dobijeni rad radnoj matcriji na viem pritisku potrebna manja promena zapremine
nego radnoj materiji na niem pritisku.
Pojam entropi je moe da se proiri i na druge nauke. Tako na primer drava gde
postoje mali broj pravila i ogranienja vodi ka haosu i ta drava ima veliku entropiju.
Drava u kojoj j e dosta toga uredjeno ima manju entropiju.
8.6 DOGOVORI O ZNAKU
Pri radu sa ovim vrstama energije moramo odrediti njihov znak. Za to postoje
odredjeni dogovori.
Slika. 8.7 Voda i led u ai. Sl.8.8 Znak toplote i rada u
Cija je entropija vea? termodinamikim jednainama
51
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I OUGOVORI
Toplota je pozitivna ukoliko prelazi iz okoline u sistem dok je suprotno
negativna. Ukoliko sistem obavlja rad nad okolinom taj rad j e pozitivan (odnosno taj
rad se odvodi od sistema i dovodi okolini). Ukoliko okolina obavlja rad nad
termodinamikim sistemom taj rad je negativan (odnosno taj rad se odvodi iz okoline i
dovodi sistemu)
1. Koja je jedinica za merenje svih vrsta energije u SI sistemu?
2. Sta su to postojane a ta su to nepostojane energije?
3. Nabroj postojane energije koje moe posedovati termodinamiki sistem.
4. Kada radno telo ima kinetiku energiju i koje vrste?
5. ta je to potencijalna energija i koje vrste te energije moe da ima radno telo?
6. Sta su to potencijalna energija gravitacije, hemijske veze i nuklearne veze?
7. ta j e to unutranja energija i koje vrste energije moe da ima svaki molekul?
8. Koje vrste kinetike energije moe da poseduje svaki molekul?
9. Sta je to potencijalna energija molekula?
10. Da li se molekuli u radnoj matcriji krcu bre ili sporije ako se radnoj materiji
dovodi energija u vidu toplote ili/i rada?
11. Kako je matematiki mogue napisati malu promenu postojane energije radne
materije?
12. Koliko traju nepostojane energije (toplota i mehaniki rad)?
13. Kada je mogue sa sigurnou rei tia je razmenjena energija izmedju radne
materije i okoline mchaniki rad, a kada toplota?
14. Kako je matematiki mogue predstaviti malu koliinu razmenjene toplote i rada?
15. Kako je moguc matematiki napisati razmenjenu koliinu toplote 1rada izmedju
termodinamikog sistema i okoline kada termodinamiki system menja stanje od svog
poetnog (stanje 1) do krajnjeg stanja (stanje 2)?
16. Kada e toplota spontano prelaziti izmedju termodinamikog sistema i okoline?
17. Kako se naziva uveanje a kako smanjenje U dovodjenjem toplote?
18. Dati izraz za elementarnu topiotu. Da li entropija raste kada se dovodi sistemu?
19. Kako se entropija oznaava i koja joj je jedinica?
20. Kada toplota a kada rad (dogovomo) ima pozitivnu vrednost, a kada negativnu?
Test pitanja sa viestrukom mogunosu izbora odgovora (tani odgovori su dati u
dodatku)
8.1 Toplota (na osnovu dogovora) ima pozitivnu vrednost (l ) kada se dovodi
radnoj materiji. (2) kada se odvodi iz radne materije, (3) kada se uveava zapremina
8.2 Toplota (na osnovu dogovora) ima negativnu vrednost (1) kada se dovodi
radnoj materiji, kada se odvodi iz radne materije, (3) kada se uveava zapremina
8.3 Rad (na osnovu dogovora) ima pozitivnu vrednost (1) kada se dovodi radnoj
materiji, (2) kada se odvodi iz radne materije, (3) kada se uveava zapremina
8.4 Rad (na osnovu dogovora) ima negativnu vrednost (1 Lkada se dovodi radnoj
materiji, (2) kada se odvodi iz radne materije. (3) kada se uvcava zapremina_______ _
52
. BOJ I C
TERMODI NAMI K A - Pl'l'ANJ A I ODGOVORl
POGL AVL J E 9. PRVI ZAKON TERMODI NAMI K E
Uvek vai opti fiziki princip da ukupna koliina energije ostaje neprontenjena
bez obzira kakvi seprocesi dogadjaju tj. ona se pretvara u razliite oblike.
Kada energija (ili u vidu loplote ili rada) prolazi kroz granine povrine nekog od
termodinamikih sistema potrebno je da se zna la se deava sa materijom u tom
sistemu. Npr. potrebno j e da se zna ta se deava sa vazduhom u balonu (njegovim
pritiskom i temperaturom) kaa se balon zagreva tj. kada kroz gumu balona prolazi
toplota. Potrebno je da se zna ta se deava sa gasovima unutar nekog cilindra motora
kada se pokree njegov klip tj. kada (drugim reima) kroz povrinu klipa zapreminski
rad prolazi i ulazi u cilindar motora. Da bi smo ovo saznali potrebno se upoznati sa
prvim zakonom terrnoinamike za zatvorene sistemc i otvorene sisteme, entalpijom i
tehnikim radom.
9.1 Zatvoreni termodinamiki sistcmi
9.1.1 Sistemi koji kao celinu mirtiju
Unutranja energija zatvorenih sistcma koji kao celina miruju moe se menjati
kada se rad i toplota razmenjuju izmcdju sistcma i okoline. To predstavlja definiciju
prvog zakona Termodinamike za zatvorene Termodinamike sisteme. Zatvoreni
Termodinamiki sistemi su oni sistemi koji su nepropusni za masu radne materije. J edan
od primera ovog zakona je kada se greje gas u nekom ciJ mdrinom rezervoaru, pri eniu
se usled dovodjenja topotc uveava unutranja energija gasa i gas se iri i obavlja rad,
kao to j e gurnje klipa u motoru sa unutranjim sagorevanjem. Matematika formulacija
prvog zakona termodinamike u diferencijaJ nom obliku glasi:
ciU =Q-SL (91)
Ovaj izraz govori da do malog uveanja unutranje energije dU radne materije u
zatvorenom Termodinamikom sistemu dolazi iii ukoliko se toj radnoj materiji dovede
(ili odvede) mala koliina toplote ) i/ili mala koliina rada 1. lntegracija ovog izraza
daje matematiku formulaciju prvog zakona termodinamike u integralnom obliku:
Ovaj izraz govori da se unutranja energija zatvorenog tcrmodinamikog sistema menja
od stanja 1do stanja 2 (Ui- U) tako to se pri ovoj promeni stanja ovom sistemu dovodi
(ili odvodi) odredjena koliina toplote Qn i/i'i odredjena koliina radai i 2-
Ukoliko se gornjc relacijc podele sa masom dobijaju se relacije
(9.2)
du-
u2, = j /12
(9.3)
53
. BOJ I
TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Kaa se zamene relacije za elemcntarnu koliinu toplote i elementarni apsotutn
rad koje vae kod kvazistatikih promcna stanja, dobija se relacija prvog zakon
Termodinamike za kvazistatike promene stanja u diferencijalnom obliku
du =Tds pdv ... ..
(9.4)
w
Riul ohavlicn
It.lll
1 .
T= 100 c
Rad kome sc I/Sae gnsui metSi|um
W = F d = [ A d ] = P A V
K raiiiji: sunj e
Ne moie s <Jali je gas
dosi j gao krai nj e si anj e.
t aKo i t o | z&grevan ili j e b3
t / l oen r adu iti nekoj Kombi naaj i
uva <f va !!<><:
= 200 c
100C
Sl. 9.1 toplota i rad predstavljaju naine prenosa energije.
Prvi zakon identifikuje toplotu i rad kao naine prenosa energije koji dovode do
promene unutranje energije sistema. Primer dat na Sl.9.1 govori o tome da za krajnje
stanje sistema (gas u cilindru) nije /naajno da li mu je energija dovedena ili kao toplota
ili kao rad. Primer moe pomoi da se jasnije razumu pojmovi toplote i rada. Kljuna
ideja iz ovog primera je da ukoliko imate neki gas sa visokom temperaturom ne moe se
rei da li je gas dostigao tu temperaturu tako to je grejan ili to se obavio rad nad njim
ili se desila kombinacija ta dva sluaja. U opisivanju konanog stanja sistema moe se
samo govoriti o promeni unutranje energije sistema.
Primer9.1 Prvi zakon termodinamikc za zatvorene termodinamike sisteme__________
Za kompresiju 5 kg vazduha utroi se 70 Wh rada, pri emu se odvede 110 kJ
toplote. Kolika je ukupna promena unutranje cnergije i promena unutranje
energije po 1 kg kiseonika?
Polazni podaci su m - 5 kg. 12=- 010J, L]2=-70Wh
54
. BOJ I TCRMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Polazi se od jednaine prvog zakona termodinamike za zatvorene termodinamike
sisteme u obliku AL/ =Q.l2- LS2 Kada se u njoj ubace numerike vrednosti dobija se
1/ = - ] 10103- ( - 70-3600) = 142000 7 - 1 4 2 kJ
= = i p = 28,4 kJikg
m 5
9.1.2 Mebaniki ekvivalcnt toplotc
Toplota i rad predstavljaju razliite naine prenosa energije. Kao to je
ilustrovano u prethodnom primeru, temperatura gasa moe da se uvea iii zagrevanjem
ili obavljanjem rada ili istovremeno na oba naina.
U klasinom eksperimenlu 1843 god, J ames J oule dokazao energetsku jednakost
izmedju grejanja i obavljanja rada tako to j e merio promenu potencijalne energije mase
koja pada i goni mealicu koja mea vodu u izolovanom kontejneru. Paljiva meranja
pokazala su da j e uveanje temperature vode proporcionalno mehanikoj energiji koja
se upotrebljava da se mea voda. U to vreme kalorije su bile prihvatljive jedinice za
loplotu i duli su postali prihvaena jedinica mehanike energije. Njihova izmerena
relacijaje 1cal= 4,1868 J .
Primer 9.2 Prvi zakon termodinamike za zatvorene termodinamike sisteme
Za koje vreme je mogue u najpovoljnijem sluaju zagrejati 2 kg vode, elektrinim
grejaem snage 500 od 10 "C do 100 "C? Specifina toplota vode je c=4 186 J/kg.
Polazni podaci pri reavanju ovog zadatka su m - 2 kg, P = 500 W,t\= 10 "C , t 2= 100
"C, c=4186 J/kg.
Vreme za koje je mogue u najpovoljnijem sluaju zagrejati 2 kg vode odredjuje se na
sledei nain
AL/ =Q12- ^-12 , ^-|2 0. t j ) =Q] j
9 i
0,2 =2-4186 (100- 10) =753.48 lO'* J
Q - P i
Q 753,48 I 0J
J = ~p~ 5()'o ~ S 55 , .
9.1.3 Sistemi koji se kao cclina krcu
Ako se sistemi kao celina krevi, tada porcd unutranje energije poseduju jo i
kinetiku i potencijalnu energiju. Ukupna energija zatvorenog sistema je -
E = U + Bt + Ep {9.5)
Za ove sisteme vai
55
-2 " Ql2
(9.6)
9.2 Otvoreni sistemi
U praksi najee e se izuavati termodmamika otvorenih sistema. Otvoreni
termodinamiki sistem koji esto koristimo j e fen za kosu. Ventilator u fenu za kosu
usisava vazduh iz prostorije, zagreva ga na grejau fena i tako zagrejanog ga ubacuje
natrag u prostoriju. Takodje otvoreni termodinamiki sistem jeste motor sa unutranjim
sagorevanjem koji se nalazi u automobilu. Motor uzima od van vazduh i benzin, a
izbacuje van sebe produkte sagorevanja. Unutar motora se deava sagorevanje na
osnovu koga motor pokree klip cilindra motora i preko sistema prenosnika pokree
tokove.
0|2J
1(p1,T1) 2(p2,T2)
5
A A+
Sl. 9.2 Otvoren termodinamiki system. Kroz njegove granice prolazi
vazduh, rad i toplta. Sistem proizvodi tehniki rad
U otvoreni sistem (naprimer fen za kosu) koji se ovde nazva mainom ulazi fluid
(vazduh) stanja 1(/>,,?;), a flui (vazduh) naputa je u stanju 2 (p2T2) . U maini (fenu
za kosu) dolazi do razmene energije. Fluid (vazduh) u maini pored unutranje poseduje
jo i kinetiku i potencijalnu energiju. Ako su brzine strujanja male i strujanje
ekvipotencijalno, promena kinetike i potencijalne cncrgije izmedju stanja l i 2 se mogu
zanemariti u odnosu na koliinu ostale razmenjene energije u procesu. Na sl.9.2
ematski je prestavljena maina (fen za kosu) sa delovima odvodnog i dovodnog
cevovoda za fluide (vazduh). Zamisle se dva klipa A i V u vremenskom trenutku i
posmatra se ta se dogadja ako se ova dva klipa krcu sa brzinama W| i ui. Za vreme
+ klip A dolazi u poloaj A 1 a klip V u poloaj V+, Pri tome su njihova pomeranja
data izrazima
AA+=W{ , BBi=W2 . (9.7)
Nekaje F] povrina klipa A. Pri svome pomeranju AA>, klip A je izvrio rad nad
fluidom (vazduhom) utiskujui ga u mainu
(9.8)
Ovaj rad je negativan jer je okolina izvrila rad nad radnom materijom.
56
. BOJ IC I EKMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Neka je F 2povrina klipa V. Pri svome pometanju BB+, klip B j e primio rad od
fluida (vazduha) istiskujui ga iz maine (fena)
Ovaj rad j e pozitivan jer je radna malerija izvrila rad nad okolinom. Ukupan rad koji se
obavlja u zamiljenom zatvorenom sistemu izmcdju dva zamiljena klipa i okoline dat
je jednainom
Veliina LH2 je rad koji se moe iskoristiti. On se dobija kada se apsolutnom radu Lu
doda rad potreban za potiskivanje radne materije (p\ \) i oduzme rad potreban za njeno
istiskivanje ( 2V2) iz otvorenog termodinamikog sistema po zavrenom procesu.
Tehniki rad j e dat jednainom
Za Lx\2 vae dogovori o znaku o kojima je bilo rei u prethodnom poglavlju. Kada rad
I ,)2 se predaje okolini kao prilikom pokrctanja generatora elektrine energije L,|2>0.
Kada se Lt\i unosi iz okoline u tennodinamiki sistem pomou ventilatora ili pumpe,
LiU<0 okolina - iopaticc radijatora obavljaju rad nad radnom materijom -
vazduhom.
U maini fluid (va/duh) razmenjuje i toplotu 1 (naprimer na elektro grejaima).
Daljeje premaprvom zakonu lermodinamikc za zatvorene sisteme
Za Qn vae dogovori o znaku iz prethodnog poglavlja, Toplota je pozitivna ukoliko
prelazi iz okoline u radnu materiju dok je suprotno negativna.
Uvodi se veliina
koja se naziva entalpijom. To je zbir unutranje energije U i proizvoda pV. Sve tri
veliine U,p i Fsu veliine stanja pa je i entalpija veliina stanja. Datje je:
pri emu ovo predstavlja relaciju za prvi zakon termodinamike u integralnom obliku za
otvorene sisteme. Ovaj izraz govori da razlika entalpija radne materije koja izlazi iz
otvorenog termodinamikog sistcma 2 i radnc materije koja ulazi u otvoreni
P2V2. (9.9)
L\2~Lx\2~P\ V1+P2 V2 (9.10)
Îl2_^l2+Pl V\-P2V2 (9.11)
(9.12)
H=U+pV
(9.13)
1 = - , =q ,2- l iU
(9.14)
57
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
termodinamiki sistem H\ nastaje usled razmene toplote Qn i/ili tehnikog rada Lx
izmedju otvorenog termodinamikog sistema i okoJ ine. Isti dogovor kao i za L n vai
za Ltli- Prikazana relacija prvog zakona Termodinamike vai za bilo koju promen
stanja.
Primer 9.3 Prvi zakon termodinamike za otvorene termodinamike sisteme
Kroz instalaciju gasne turbine prolazi 8 500 kg/h radne materije (vazduh-idealni
gas). Temperatura vazduha na ulazu je 1 250 C, a na izlazu 300 C. Zbog
nesavrenosti izolacije turbina predaje okolini 106 /h toplote. Izraunati snagu
turbine u kW.
Polazni podaci za ovaj zadatak su: gasna turbina, 8 500 kg/h radna materija (vazduh-
idealni gas). t] = 1250 "C, t2- 300 C. 10f>kJ/h toplote. Snaga turbine se izraunava na
sledei nain
= .2- 10 + 8,107-10^= 7,107 I0ft AJ7A--7,l07-10t' / = 1974kW.
Kada se prethodna jednaina podeii sa masom dobija se izraz
^ h - h ^ A, =4i2Aij (
Prvi zakon termodinamike za otvorene sisteme u diferencijalnom obliku dat je izrazom
Ovaj izraz govori da mala razlika entalpija dH radne materije koja izlazi iz i ulazi u
otvoreni termodinamiki sistem nastaje usled razmene elementarne kotiine toplote SQ i
elementame koliine tehnikog rada 6L{ izmedju u otvorenog termodinamikog sistema
i okoline. Kada se gomji izraz podeli sa masom tada se dobija izraz
H Qj2 ~L(i2. Lf i 2~Q^2~AH, L(j2 Q|2&H
d h =c pdT. /= cp( 7"2- ]). h h = m cp(T2- T \ )
9
= 1004 / /7 = 8500-1.004-(300- 1250) = 8,107 kJ/h
(9.17)
Kada se izraz za specifinu entalpiju
h H m = u + pv
diferencira dobija se
d h - d u + p v + vdp
(9.18)
Kako je
Tds = du + pdv . .
> toj e
58
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORJ
dh-Tds+vdp.
(9.19)
Odavde se dobija da je
6lx=-vdp.
(9.20)
1. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za /.alvurene sisteme koji miruju?
2. Napisati tri diferencijalna izraza ovog zakona.
3. Napisati dva intcgralna izraza ovog zakona.
4. Kako glasi prvi zakon Termoinamike za zatvorene sisteme koji se kreu
preko tri diferencijalna izraza ovog zakona?
5. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za zatvorene sisteme koji se kreu
preko dva integralna izraza ovog zakona?
6. Dati definiciju tehnikog rada.
7. Kako glasi prvi zakon Termodinamike za otvorene sisteme?
8. Napisati tri diferencijalna izraza ovog zakona prvog zakona Termodinamike
za otvorene sisteme.
9. Napisati dva intcgralna izraza prvog zakona Termodinamike za otvorene
dodatku)
9.1 Kod zatvorenih termodinamikih sistema prvi zakon Termodinamike govori o
promeni (1) toplote radne materije.^Tjlunutranje encrgije materije, (3) zapreminskog
rada radne materije.
9.2 Kod otvorenih termodinamikih sistema prvi zakon Termodinamike govori o
promeni (1) toplote radne materije, ^2j)entalpije materije. (3) tehnikog rada radne
materije.
9.3 Tehniki rad je rad koji se troi na (1) pokretanje ventilatora, (2) utiskivanju radne
materije u Termodinamiki sistem. (3) istiskivanje radne materije iz termodinamikog
sistema
9.4 Entalpija je (1) veliina promene stanja, 0 ) veliina stanja, (3) nepostojana energija.
sisteme.
59
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
POGL AV L J E 10. TERMODI NAMI K I PROCESI (PROMENE STANJ A)
Kako se tokom vrcmena u nekom Termodinamikom sistemu moe rnenjati il
temperatura ili pritisak ili zapremina, to predstavlja njcgovu promenu stanja. Da bi se t<
promene bolje izraunale dalje se uvodi definicija promene stanja. kao i kvazistatikih
nekvazistatikih promena stanja. Zatim se za kvazistatike promene stanja pokazuj<
kako se izrunava apsolutni rad, tehniki rad i razmenjena koliina toplote, vrenos
specifine toplote, uvodi se defmicija kvazistatike politrope, izentrope, izohore
izobare, i izoentrope. Svaka promena stanja pri kojoj nemamo razmenu toplote
predstavJ ja izentropsku promenu stanja. Promena stanja koja se odigrava u neko
zatvorenoj staklenoj posudi predstavlja izohorsku promenu stanja. Promena stanja
se odigrava tako to se orava stalna temperatura u radnom gasu je izotermska
promena stanja, stanja pri kojoj nema promena pritiska je izobarska promena
stanja.
10.1 Kvazistatistatike i nekvazistatike promene stanja
Sl. 10.1 Promena stanja termodinamikog sistema: a)kvazistatika, b)nekvazistatika
Pod temodinamikim procesom ili promenom stanja termodinamikog sistema
podrazumeva se prelazak posmatranog termodinamikog sistema iz nekog poetnog
stanja u neko drugo stanje pri emu se mcnja ili jedna ili vie veliina stanja tog
sistema. Ukoliko se tokom termodinamikog procesa menja sastav sistema (struktura
i/iji koliina mase u jednoj ili vie njegovih faza) onda je to hemijski proces. Ukoliko
nema promena u sastavu ni jedne od faza tada se radi o fizikom procesu.
Kako j e termodinamika u stanju da defini.e samo stanja sistema u
termodinamikoj ravnotei, odnosno stanja veoma bliska njoj, da bi se
termodinamikim metodama mogla definisati promena stanja potrebno je da se proces
odvija veoma sporo kako bi u svakom momentu sistem bio veoma blizu
termodinamike ravnotee. Ovakav proces naziva se kvazistatikim. Kvazistatiki
proces odvija se veoma sporo i sistem pri prelazku iz jednog u drugo stanje prolazi kroz
niz ravnotenih stanja. Ovakvi procesi se ne mogu nai u prirodi i oni predstavljaju
teorijsku idealizaciju stvarnth proccsa. U temodinamici se prouavaju kvazistatiki
procesi jer su stvami procesi nepogodni za izuavanje. Kada je u pitanju kvazistatiki
60
. BOJ J TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
proces tada se tano zna kojim se putem proces odvija od poetnog stanja 1 do krajnjeg
stanja 2, i zato je ovaj proces na slici 5.1 prikazan punom tinijom.
Stvarni procesi nisu kvazistatiki i nazivaju se nekvazistatikim. Nekvazistatioki
procesi odvijaju se veoma brzo. Pri takvim procesima sistem prolazi kroz niz
neuravnoteenih stanja. Primera radi jedan gas je u neravnotenom (neuravnoteenom)
stanju ako po itavoj svojoj zapremini nema isti pritisak i temperaturu.
10.2 Jednaine kvazistatike promene stanja
Kako se odredjuje zapreminski rad, tehniki rad i toplota kod kvazstatike promene
stanja?
Pri razmatranju Prvog zakona termodinamike pokazano jc difercncijalne jednaine
vae za zapreminski rad, tehniki rad i toplota kod kvazistatikih promena stanja. Za
zapreminski rad vai da je:
SL = pdV. S = pdv
( 10. 1)
Kako je uvek p>0 tada ako se pri promeni stanja poveava specifina zapremina dv>0
tada je d/>0 tj. sistem vri bruto rad nad okolinom. Ako se pri promeni stanja smanjuje
specifina zapremina, dv<o tada jc d/<0 tj. okolina obavlja bruto rad nad sistemom.
p=p(v)
lu = /'
f)l=p dv
dv
Sl. 10.2 Kvazistatika promena stanja termodinamikog sistema up-v koordinatnom
sistemu sa prikazom grafikog dobijanja zapreminskog rada
Za tehniki rad vai a je:
SLt =-Vdp, <S( =-vdp
( 10.2)
Kako j e uvek v>0 tada ako se pri ovoj promeni stanja poveava pritisak, d/)>0 u tom
sluaju je d/t<0 tj. okolina e obaviti koristan rad nad sistemom. U suprotnom sluaju
ako se pri promeni stanja smanjuje pritisak dp<0 dobija se d/t>0 pa e sistem obavljati
koristan rad nad okolinom.
61
Za razmenjenu koliinu toplote Kako vai da je:
TdS, &/ - Tds
(10.3)
pri emu j e T uvek pozitivno, onda ukoliko raste entropija ds>0 tada je dc/>0 pa se
radnoj materiji dovodi toplota, a ukoliko pri procesu opada entropija ds<0 tada se od
radne materije odvodi toplota tj d<y<0.
dp
vv(p)
< > I v dp
- '
v
Sl. 10.3 Kvazistatika prometia stanja termodinamikog sistema u p-v koordinatnom
sistemu sa grafikim prikazom dobijanja tehnikog rada.
T=T(s)
=\ <
1
r.5q=T ds
ds
Sl. 10.4 Kvazistatika promena stanja nekog termodinamikog sistema u T-s

koordinatnom sistemu sa prikzom grafikog dobijanja koliine toplote.
Za proces koji se odvija od nekog poetnog stanja 1do krajnjeg stanja 2 integraljenjem
se dobija mehaniki rad, tehniki rad i koliina toplote kako sledi
62
. BOJ I TF.RMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
2 2 2 2
(10.4)
Povrina ispod krive p=p(\>) u p-v dijagramu na sl.10.2 j e specifini apsolutni rad /12;
povrina ispod krive v(p) u p-v dijagramu na sl.10.3 jeste specifini tehniki rad /tl2 i
povrina ispod krive T(s) u T-s dijagramu na Sl.10.4 jeste specifina koliina toplote q n .
Veline /12, 12i mogue j e odrediti na ovakav nain samo u sluaju kavzistatikih
promena stanja.
10.3 Specifina toplota kvazistatike promcne stanja
Kako se izvodi jednaina za specifina toplotu kvazistatike promene stanja?
Napiimo totalni diferencijal funkcije u=u(T,v) i iskoristimo diferencijalni oblik
izraza za prvi zakon termodinamike za zatvorene sisteme i kvazistatike promene stanja
Ukoliko je pri kvazistatikom proccsu v=const. tada je i dvK) pa se u tom sluaju se
Slinim postupkom koristei totalni diferencijal izraza h=h(T,p) i diferencijalni oblik
prvog zakona termodinamike otvorenih sistema za kvazistatike promene stanja uz
uslov da je p - c o n s t dobija se i specifina toplota pri konstantnom pritisku:
Moe se rei da je u optem sluaju specifina toplota za proizvoljnu kvazistatiku
promenu stanja data kao:
(10.7a)
(10.7b)
dobija: pa j e specifina toplota pri konstantnoj zapremini data i
izrazom:
(10.7c)
( 10.8)
(10.9a)
63
Ovde j e n karakteristika promene stanja o kojoj je re. Obino oznaava veliinu
koja je konstantna pri datoj kvazi.statikoj promeni stanja. Odavde se moc napisati da
je:
Sq = c l \
( 10.9b)
10.4. Opta jednaina kvazistatike promene stanja 1
Kako se izvodi opta kvazistatika jednaina stanja koja dajc ralaciju kako se menja
prtisak d/7 sa malom promenom tcrmperatnre d7?
Reavanjem jedname (10.7b) po dq i zamenom izra/.a / Sq sn citJ' l dobija se:
(X{ =c tfT - c vd i + p d v A ) ^- | dv.
( 10.10a)
Kada sc na desnoj strani ove jednaine izvue dv dobija se:
(fl
c JT =c, l ' +
P + \
dv
( 10.10b)
Kada se sa desne na levu stranu jednaine prebaci c yd T i na levoj strani jednaine ispred
zagrade izvuc î zatim cela jcdnaina podcli sa T dobija sc:
f 1 dv
)J:
P +U v / r I dT
( 10.10c)
Zatim se u ovoj jednaini zamem sa " iz take 10-3D dobija se:
- c. =U -
pa je konano
C - C y [ >J
T') ch
- )r < '
dv.
(lO.lOd)
(lO.lOe)
64
10.3D-Dobijanje izraza
Potrebno je odrediti emu j e jednako - . Da bi se to uradilo izraz (10.10c) se
za p '=const kada j e cn=cp i dv/dr=(dv/d7)ptransformie u oblik:
P + ( 10.11a)
Nezna se emu j e jednako (dv/d7)p. Da bi se to odredilo sprovodi se sledea procedura.
Polazi se od relacije v=v(T, p), Kada se ova relacija diferencira dobija se:
dv
Kada se dobijeni izraz podeli sa d dobija se sledei izraz
( 10.12a)
dv _ ( dp ( \
dT V5pJTdT+VT
( 10.12b)
Ako j e p - const tada je d/?-0 i /p/dTM) tako da je:
s)-(
\
p p
( 10.12c)
U izrazu (10.1 la) se zamenjuje (dv/d7)psa (dv/0T):
Cn ~ C<-

( 10.11b)
Ako se ova jednaina rei po
u
dobija se
P +
i
a>),
(fl
(10.11c)
10.4. Opta jednaina kvazistatike promene stanja 2
65
. BOJ I C TERMODiNAMI K A - PI TANJ A I ODUOVORl
Kako se izvodi opta kvazistatika jednaina stanja koja daje ralaciju kako se menja
prtisak dp sa malom promenom specifine zapremine dv?
Kako j e T=T(p, v), to vai:
dT-(f),d',+(f),v ,0)
Takodje vai prethodno izvedena opta jednaina kvazistatikc promene stanja (izmedju
_ P 1 J
d T i dv) ~ c _ c 1 v' Izjcdnaavanjem prethodnih jednaina dobija se
] +[ % ) * ' S ' ( f 1 '* ( 1"14a)
Dalje se prebaci lan sa desne strane an levn stranu jednaine
T) . ( r
+
Kada se prethodna jednaina podeli sa ^ / v p \ j srcdivanjcin i/.raza, dobija se konano:
4fl (f)l '-SH:4f)(f)in)A0
(10.14c)
Zamenom ( i \. ( i dv)^ sa - ( d/ , / dv) r dobija se opta jednaina kvazistatike
promene stanja u obliku:
>-(S)te)
10.4.D - Dobijanje izraza
( / \.( / d v \ = - ( i dv),
Potrebno je potrebno odrediti emu je jednako (dpid'i\{d'l i )p^ ^ j e p-p(v, Ti to
:
=( ! 1 +( ^1 /7 (10.16a)
66
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PITAN.IA I ODGOVORI
Zamenom jednaine (10.13a) u ovoj jednaini umesto d7'dobija se:
(10.16b)
Kada se ova jednacina izmnoi i izvue ispred zagrade dp i dv, tada je ovu jednainu
mogue j e napisati u obliku:
1-

cb
(10.16c)
Za sluaj da je dpÔ sledi da je:
'] ( +(
ttv = 0
(10.16d)
Kada je dv0 sledi daje:
m m M h
Odatle je konano
10.5. Politropska promena stanja
ta je politropa? Dati eksponent politrope, specifinu toplotu i zakone politrope.
Opta jednaina politrope koja je pretbodno izvedena data je izrazom
Ukoliko je:
& Cn ~ Cr
const
(10.16g)
67
. BOJ J TFRMOD1NAV1IKA - PI TANJ A I ODGOVORI
ta kvazistatika promena stanja naziva se politropskom. Zamena ove jednaine u
prethodnu jednainu i zatim sreivanje promenljivih dajc:
dp dv
+ =0
P v (10.17)
Posle integraljenja ove jednainc dolazi se do jednaine politropske promene stanja u
obliku:
P*" = ^const (10.18)
Ova jednaina predstavlja hipcrbolu u p-v dijagramu i naziva se politropom.
lzloitelj n naziva se eksponentom politrope. Ova jcdnaina naziva se i zakonom
politrope u p-v koordinatnom sistcmu.
10.6. Politropska promena stanja idcalnog gasa
10.6.1. Eksponent politropske stanja
Kada se parcijalno diferencira termika jcdnaina stanja idealnog gasa p=RT/v po
specifinoj zapremini pri konstantnoj temperaturi dobija se:
10.6.2. Specifina toplota politropskc promcnc stanja
Reavanjem prethodne jednaine po cn dobija se (znajui du jc c P ~ k c v ):
( $ A RT ^ p
\ b ) r v2 v
Zamenom ovog izraza u izraz za eksponent politrope dobija se
(10.19)
pa eksponent politrope idealnog gasa
= con.sl
( 10.20)
,. ~Cp >ic, - -
n 1 n 1 /11
tj. konano specifina toplota politropske promene stanja
68
. BOJ I TF.RMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
= const
( 10. 21)
10.6.3. Zakoni politrope
Postoji ETIRI zakona politrope:
pv" = const pT'~" - Tv"~] =-consi '
,v- s. - c, In
J edan od zakona politrope - comt izvecjen j e picthodno. Ukoliko se termika

jednaina stanja rei po v: vRT/p i zameni u gornjoj jednaini, dobija se:
pv = p ------- -- p ] "T" R" - con.il
l>"
n
Deljenjem ovejednaine sa R i daljim njenim stepenovanjem sa 1/(1-) dobijase:
to je jo jedan od zakona politropske promene stanja.
Koristei termiku jednainu stanja u obliku p=RT/v u predhodnoj jednaini
dobija se:
Ova dva zakona promene stanja vae samo za sluaj idealnog gasa, jer su
izvedeni korienjem termike jednaine stanja idealnog gasa.
Kako su, prema ranije datim jednainama 8q-7'ds i 5q=cndT to je: rds=cndT
odnosno d.?=cndT/T . Integraljenjem ove relacije (cn=const za politropsku promenu
stanja) dobija se:
i
s - , = cnIn---
p T ] * = - cons t
(10.22)
7V 1=7jv"_l const
(10.23)
T,
( 10.24)
69
. BOJJ TEKMODINAMIKA - HITANJA I ODGOVORJ
to j e zakon politrope u T-s koorinatnom sistemu. Kako su pri i/voenju ove jednaine
upotrebljene jednaine kvazistatike politropske promene stanja to i one vae za jednu
takvu promcnu i to ne samo sa ideafnim gasom.
10.6.4. Specifini rad
Kod politrope pri izraunavanju izraza za specifini rad, tehniki rad i koliinu toplote
polazi se od jednaine za zapreminski rad pri kvazistatikoj promeni stanja od poetnog
stanja 1do krajnjeg stanja 2
2
1> - f pdv-
I
Zatim se zakon kvazistatikc promene stanja rci po pritisku P ^Pivi v i zameni u izraz
za rad pri kvazistatikoj promeni stanja, izbacc kon.stantne veliine ispred intcgrala i
zatim rei integral od 1do 2, i to rccnje uredi na nain ua koji je dat
/,, =j pdv =p}v, j v =P] v, . ~ | , J _ n h > , _
/ __*ZL
12' - 1
)
_R]\
UJ
n ~ \
-(-)
Pz
P\
-I
(10.25)
Mogue je i izvesti (dokazati)
lu = - ) = - ?;)
- l (10.26)
10.6.5. Speciflni tehniki rad
Totalnim diferenciranjcm jcdnaine pvn=const. dobija se: v dp + nPv <' =
Reavanje ove jednaine po dp daje: dp = -npv \tv Zamenom ovog izraza u izraz za lin
dobija se:
2 :
1,13 = - J = J vnpv-'dv = nf pdv = n!n
( 10. 27)
70
10.6.6. Speciflna koliina razmenjene toplote
. TERMODI NAMI K A - lI TANJ A I ODGOVORI
Koristei jednainu ^12" \ C,'(1T ^ znajui da jc za politropsku promenu stanja

idealnog gasa L" c ~ coml dobija sc:
= * \ ( 2- T )
(10.28)
10.6.7. Odnos r/12 i /12
Medusobnim deljenjcm prcthodno dobijenih jednaina za /12 i qn dobija se:
fv^*{7; - )
l n = n - 1_________ ~ 1
4v.
n - 1
pa jc konano:
_ - 1
(10.29)
Primer 10.1Opta politropska promena stanja
Koliina od 0.5 m'1ugljendioksida (idealni gas) pritiska pi = 980 kPa i temperature \
t]= 200C iri se kvazistatiki politropski na petostruko veu zapreminu, pri emu |
pritisak opadne na p^= 150 kPa. Odrediti eksponent politrope, apsolutni rad,
krajnju temperatutu i koliinu toplote razmenjcnu tokom ovog procesa.
Pri reavanju ovog zadatka koriste se sledei polazni podaci: V,= 0.5 m3, ugljendioksid
(idealni gas) pi = 980 kPa, t|200C, kvazistatika politropa Vi= 2.5 m p2=150 kPa.
Eksponent politrope, apsolutni rad, krajnju temperatutu i koliinu toplote razmenjenu j
tokom ovog procesa se odredjuju na slcdci nain ;
l ogWM)-iag\5Q , ,,,
. *? . M -------------------------- -------- ------- ----------------------------------------> 1
1 z , i ogV2 - l o g V { I o g 2 . 5 - i o g 0 . 5
L =_L. ( K - p , F , ) = 1 (980 103 0.5-150 -103-2.5)=676.5 10 J
n - \ 1.17 1 !
- R - 8317 1.17-1.3
c = ------ =-------- -.----- ------ = ?--------------------- = -482 J / k g K
n- 1 / ( - 1 ) - 1 44(1.3- l) 1.17-1
Q\i= = 676.5 1033-A1L7 293.2 10 ./
12 1 - 1 1.3-1
71
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - lI TANJ A I ODGOVORI
/f-1
2=,
/ \

" =473
150
J
980
I I 7-1
1.17
-360
Razmenjena kolicina toplote moze da se izracuna i na drugi nacin:
9 8 0 ^^4 4 4g
Rc o Ty 8317-473
6]2 =c(72-7i)=5.48-M82)-(360 473)=298.5 -10 1 J
10.7 K arakteristine politropske proinene stanja
Karakteristine politropske promene stanja su izobarska, i/.ohorska, izotermska i
izentropska promena stanja. Reca izo je grkog porekla i znai isto ili jednako. Tako
izobara znai promenu stanja pri jcduakom pritisku, i?.ohora promenu stanja pri
jednakoj zapremini i izentropa promenu stanja pri jednakoj entropiji.
10.7.1 I zobarska promena stanja
P, s
h T
TA
o'
/ 2
V
Sl.10.5 I zobarska promena stanja u pv i Ts koordinatnim sistcmima
Kod izobarske promene stanja cn ~cp. Zato se korienjem jednaine za n za politropsku
promenu stanja idealnog gasa dobija
c . - c , c-cr tj .n=0 (10.30)
Kriva kojom se grafiki predstavlja ova promena stanja naz,iva se izobarom.
J ednaina izobare upv (i pT) dijagramu je pv ~ P : Lml (vidi sl. 10.5)
72
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
p=const (10.31)
u Tv dijagramu Tv"~' =7V' - mn s t tj.
(10.32)
L
i u 7>-dijagramu (vidi sl. 10.5) " ' 11 ,
Upotreba izraza za prvi zakon tennodinamike za zatvorene sisteme daje:
! = - du + &j = - c rT + cpdT = {cp - t \ . ) dT
Kako je - ova relacija cp-cv=R i za kvazistatiki proces 5l~pdv to je:
8l=RdT-pdv
Integraljenjem ovih jednaina dobija se:
/,2=R(T2 - T,) =p(v, - v,) (10.33)
Kako j e d/>=0 dobija se:
2
l,n =-Jv</ p= 0
' (10.34)
I z diferencijalnog izraza za prvi zakon termodinamike za otvorene sisteme dobija se:
Sq cpdT = d h - v d p = d h . Integraljenje ove relacije daje:
Primer 10.2 Izobarska promena stanja
(10.35)
Odrediti veliine stanja u karaktcristinim takama, prikazati promene stanja u
pv i Ts dijagramima, izraunati razmenjene koliinc toplote, izvrene apsolutne i
tehnike radove, promene entalpije, entropije i unutranje energije za izobarsku
promenu stanja = 10 bar, t (= 27C, t2= 227WC, Radna materija je kiseonik
(idealni gas), /02=32 kg/kmot, K_14
73
M.BOJI TERMODINAMIKA - PI'l'ANJA I ODGOVORI
Pri reavanju ovog zadatka koristc se sledci poiazni podaci: izobarska promenu stanja,
= 10 bar, t)= 27C, t2= 227C. kiseonik (idealni gas). W()2- 32 kg^kmol i =1.4.
Veliine stanja se odredjuju u karaktcristinim takama. na sledi nain
0 _ .7; 8317 300
\ ' \ = Ro27] v, = ' -0,078 m fkg
Tiv2 = T2vl
P\ 32 1010'
v? =v, 7 -0.078 =0, m/kg
paje 7' 1T, 300
! P,bar
v, nf/kg T,K
1 10 0,078 300
2 10 0,13 500
Promene stanja u pv i Ts dijagramima sc prikazuju na SU 0.5.
< > - i >' J ik9K' 650J* .
8317
c p = R+ cv = - ^ + cv ^ ^ i- 649.76 - 910
Razmenjena koliina toplotc, izvieni apsolotni i tehniki rad, promenc unutranje
energije, entalpije, i entropijc sc izraunavaju na sledci nain
9 ,2= ( 2- , ) = 910( 500- 300) = 1S2 k J! kgl lU0, j e r j c p - const
l\2~ P(v2 vi)= 10 105-(0,13-0,078)-: 52 U / k g ,/.; / . i82 - 52= 130 k J / k g
=^12- /(|2=182 k J / k g &s--c - ~ - -910/^- =465 J / k g K
7;
300
10.7.2 Izohorska promena stanja
P . s |v
2 /
/
!
/
o V O
Sl.10.6 I zohorska promena stanja u pv i Ts koordinatnim sjstemima
Za izohorsku promenu stanja cn-c\.. Eksponent politrope pri izohorskoj promeni
stanja idealnog gasa dobija se kao: t. .-c, tj:
74
. 80J J TERMODI NAMI K A - HITANJ A I ODGOVORI
=
(10.36)
I I
Vai daje: (pv'1} =(cwray<) - p"v~ p-av =v tj.:
v=const (10.37)
Tako je izohora up v ijagramu predstavljena pravom linijom (sl. 10.6).
I
U p T dijagramu je: '~" = ' = ' = odnosno:
~' =comt (10.38)
U 7V dijagramu dobija se:
v=const (10.39)
i u Ts dijagramu (sl. 10.6)
(10.40)
Za kvazistatiku promenu stanja 5/=j?dv. Kako je dv=0, to je /~0, pa je:
^ =0. (10.41)
Korienjem jednaine za prvi zakon temiodinamike za otvorene sisteme, dobija se:
2 2
An =- /^ =+(/ , - 2) =- - ; ) tj. konano:
i t
1, = 1- )=*( 1- ) (10.42)
Pomou jednaine prvog zakona termodinamike za zatvorene sisteme, dobija se:
Sq = c\ dT du + = du j erj e = 0. I ntegraljenje ove relacije daje:
~u2 -[=c,.(^- T t) (10.43)
Primer 10.3 I zohorska promena stanja
75
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
Odrediti veliine stanja u karakleristinim takama, prikazati promene stanja u pv
i Ts dijagramima, izrannati razmenjene koliine toplote, izvrene apsolutne i
tehnike raove, promcnc entaipijv, cntropije i unutranje energije za izohorsku
promenu stanja p\ 1.5 bar, 0,5 nt/kg, t\450UC. Kadna materija je kiseonik
(idealni gas) =32 kSl k \ ^ 1-4 .
Pri reavanju ovog zadatka koriste se sledci polazni podaci: p, - 1.5 bar, v,= 0.5
m3/kg, t\450C, kiseonik (ideaini gas), ""32 k g i kmoi^ =-1,4.
Veliine stanja u karakteristinim takama se odredjuju na slcdei nain
' ^ 1 > R(h 8317
T 723
\ - \ Pi =P\ 2 =--1,5-------= 3,75 bar
i i ; paje -2 28y
1 p, bar v, m3/kg ; T, K
1 : 1,5 0,5 ! 289
2 ! 3,75 0,5 723
Promene stanja se prikazuju u pv i Ts dijagramima na Sl.10.6.
Razmenjena kolicinatoplote, izvrSeni apsolutni i tehniki rad, promena entalpije,
entropije i unutranje energije se izraunava na sledei nain
9,- 650(723 -289)= 282.1 U , k s ^ j cj c
1 2= v(p,-/72)= 0,5(1,5-3,75)-10s =-112,5 kJ/kg /=12- /12- 282.1 k J /k g
T 7?^
Ah=q\2- l lU= 282,1 +112,5 =394,6 kJ ik g &s=cjn-?- - 650l n - = 5% JfkgK
11 289
10.7.3 I zotermska promena stanja
Kod izotermske promene stanja c-&. K.ao koeftcijcnt n dobija se:
c~c c,
n =
1- | _ ci>
] - Cy }- ' (10.44)
C QO
U p-v dijagramu dobija se:
/>v=const. (10.45)
To je ravnokraka hiperbola, koja se naziva izotermom (sl. 10.7). J ednaina izoterme u
p-T, T-v, T-s koordinatnim sistemima je:
76
T=const ( 10. 46)
Na sl. 10.7. izoterma je predstavljena u Ts dijagramu.
Tv s v T s;
O
v O s
Sl.10.7 I zotermska promena stcinja up v i Ts koordinatnim sistemima
Rad se dobija korienjem termike jednaine stanja idealnog gasa u obliku
= pdv = RT
p - R T / v i izraza za elementarni rad pri kvazistatikoj promeni stanja v .
- RT ln = RT ln
V' (10.47)
Promene unutranje energije i entalpijc su: du=cv AT - 0 i dh =cp dT = 0, jer je d7W).
Elementama koliina toplote data je izrazom: Kako je c = <a, a d7M) to je to
neodreen izraz.
Korienjem prvog zakona termodinamike za zatvorene sisteme dobija se:
Sq = du + 3 = S odnosno prvog zakona termodinamike za otvorene sisteme:
S^^dh + St^ =S(dobija se konano daje:
1\2=1 =<1 (10.48)
Primer 10.4 I zotermska promena stanja______________
Odrediti veliine stanja u karakteristinini takama, prikazati promene stanja u pv
i Ts dijagramima, izraunati razmenjene koliine toplote, izvrene apsolutne i
tehnike radove, promene entalpijc, entropije i uniitranje energije za izotermsku
Integraljenjem gornje relacije dobija se: pa je konano:
77
. B0J 1 TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I OPGOV ORI
promenu stanja ^ K, 8 bar, 25 bar. Radna matcrija je kiseonik
(idealni gas) M<h = 3 2 * g / W - ,4(
Pri reavanju ovog zadatka koriste se sledei polazni podaci ]=300 K, =8 bar, =
25 bar. kiseonik (idealni gas) -32 kgt ! y --1,4.
Veliine stanja u karakteristinim takama se odrcdjuju na sledei nain
Ro J \ 8317 300
av . V, -
I i
-0,0975 '/ <
P\V\=P2V2
P\ 32 -8-10
na ie =v> -0975 4 - {)'0312 */ *
PaJ e 25
........
p, bar v, tn /kg T, K
1 8 0,0975 300
2
L. ..........
25 0,0312 300
Promene stanja se prikazuju u pv i Ts dijagramima na Sl. 10.7.
Razmenjena koliina toplote, izvreni apsoiutni i tehniki radovi, promena entalpije,
entropije i unutranje energije se izraunava na siedei naein
\2=! =l,\2 =P\v\l n~ = 8-10
0 0312
0,0975 tn -r r z z 88.9 kJikg
, 0,0975
==0 Ah=q]2- l n2^ 282,1 +N2,5 =394,6 U i k g
As = - ^ 9 =-0,296 kJ/kgK
Tp 300
10.7.4 Izoentropska promena stanja
P \s v
\
\ \ :
14
T' s| V
3 |
I .
...1 .
V O S
Sl.10.8 I zoentropska promena stanja u pv i Ts koordinatnim sistemima
78
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
Specifina toplota pri izoentropskoj promeni stanja j c c -0. Moe se dobiti:
=
J ednaine izoentrope se dobijaju na osnovu optih jfdnaina politrope
.'
pv* =const . - = const . TV'"1= con.s l X =const
(10.49)
(10.50)
Zadnja jednaina izoentrope je glavna karakteristika ove promene stanja. Na osnovu
optih jednaina za /12, hu i mogue j e dobiti:
(10.51)
(10.52)
RT}
H?ri
_ RT
-("
,_ f p.V
1 ~ - 1
I a j
;
| 2*^129] 20
Primer 10.5 I zoentropska promena stanja
Odrediti veiiine stanja u karakteristinim takama, prikazati promene stanja u p-
v i T-s dijagramima, izraunati razmenjene koliine toplote, izvrene apsolutne i
tehnike radove, promene entalpije, entropije i unutranje energije za
izoentropsku promenu stanja t|=280C, pi = 35 bar, p2 = 5 bar. Radna materija je
kiseonik (idealni gas) M(h =32 kg/kmoi, -1,4 .
Pri reavanju ovog zadatka koriste se sledei polazni podaci /i=280"C, p\ = 35 bar,p2=
5 bar. kiseonik (idealni gas) M,x =32 kg/kmol, =1,4 .
Veliine stanja u karakteristinim takama se odredjuju na sledei nain
8317-553
v, =
32-35105
-I
2 = \
p\
=0,041 m /kg, T^p^ - T 7Pi
*
1,4-1
R(>T2 8317 317
=553^'j M =317 K . v2=-^l --= ^ ^ î =0,165 n i ! k g
p 2 32 510
p, har v, m3/kg ,
l 35 0,041 553
2 5 0,165 317
Promene stanja u pv i Ts dijagramima prikazane su na Sl.10.8.
79
. BOJ I TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Razmenjene koliine toplote, izvreni apsolutni i tehniki raovi, promenc entalpije,
entropije i unutranje energije su izraunate na slcdci nain
=-/,,2=-214 k J / k g As=0
10.7.5 Politropske promene stanjii koje nisn karak(eristinc
Ostale politropske promene stanja su one kojc nisu karaktcristine. Za ove promene
stanjavai opta jednaina politropskc promene slanja. kao i opii irazi koji su
prethodno izvedeni za dobijanje apsolutnog i tehnikog rada kao i koliine toplote.
Tabela 10.1 daje j e opseg vrednosti spcciiinih toplota za ostalc politripske promene
stanja zavisno u kome se opsegu nalaze vrednosti eksponenta politrope. Naiine te
vrednosti tnogu da se nadju u etiri karaktcristina opscga - oo<<0, 0 < <1, 1<n<
i <n < oo. Na sl. 10.9 i 10.10 prikazane su karaktcristine politiope v-const.,
p^const., T=const,7i S=const kao i politropc vp, p , Ts i sv u pv i Ts dijagramima.
Ako promena stanja u pv dijagramu na sl. 10,9 ide ka unutranjosti rafiranog
podruja, tada pri promeni stanja dolazi do porasta vrednosti entropije tj. dovodi se
toplota radnoj materiji. U suprotnom sluaju opada entropija tj. odvodi se toplota radnoj
materiji.
10.7.5 Da li je promena stanja kvazistatika ili nekvazistatika?
Poznato je da su sve pojave u prirodi nekvazistatike. U prethodnom tekstu je prikazan
matematiki aparat za proraun politropskih promena stanja koje su kvazistatike. Kada
se mere karakteristike nekvazistatikih (stvarnih) promena stanja dolazi se do toga da se
njihova promena stanja moe prikazati jednainom promene stanja koja ima isti oblik
kao jednaina kvazistatike politrope. Mejutim u ra/likuju se vrednosti za zapreminski
rad, tehniki rad i koliinu toplote u odnosu n ate vrednosti za kvazistatiku politropu.
Kada se izraunaju ove vrednosti za kva/istatiku politropu mogue je proveriti koliko
se te vrednosti razlikuju u odnosu na vrednosti za nekvazistatiku promenu stanja,
drugim reima koliko se stvarna promena stanja razlikuje od kvazistatike promene
stanja.
~-/j2 = - 153 k J /k g
117
/,|2 - /12---1,4-153-214 kJ/ kg
80
Tabela 10.1 Eksponent politrope i specifina topfota za razliite politropske procese
Proces const. N C
1 I zohora V +00 c\
2 Politropa vp
-OO< < 0
c v< c < Cp
3 Izobara
p
0
c/'
4 Politropa pT 0 < n < 1 Cp< C < )
5 Izoterma T 1 00
6 Politropa TS 1 < n < - c o < c<0
7 Izentropa S K
0
8 Politropa Sv < tl < 00 0<c< cv
Sl.10.9 Kvazistatike promene stanja u p-v koordinatnom sistemu. Tabela 10.1
predstavlja legendu.
Ukoliko je za nekvazistatiku politropu poznat zakon promene stanja u obliku
kvazistatike politrope tada je mogue izraunati i!i zapreminski ili tehniki rad ili
razmenjenu koliinu toplote koristei formule kvazistatike politrope. Tako dobijene
vrednosti se uporede sa izmerenim vrednostima za nekvazistatiku promenu stanja i vidi
se stepen njihove nesaglasnosti (vidi primer 10.9).
Treba napomenuti da je mogue proraunati vrednosti za zapreminski rad,
tehniki rad i koliinu toplote kod nekvazistatikih politropa. Tada se ne upotrebljavaju
se izrazi za proraun tih veliina koje vae za njihov proraun kod kvazistatikih
politropa (vidi primer 10.10).
81
. BOJIC TERMODI NAMI K A - PI TANJ A [ ODGOVORl
Sl.10.10 Kvazistatike promene stanja u T-s koordinatnom sistemu. Tabela 10.1
predstavlja legendu.
Primer 10.6 Test da li je neka promena stanja kvazistatika
Tri kilograma azota (idealni gas) menja stanje po zakonu pv, 3=const. od stanja 1
(/>i=10 bar, V]= 0.15 m3/kg) do stanja 2 ( ^ 1 bar). Pri ovoj promeni stanja
dovodi se 300 kJ toplote. Utvrditi da li je ova promena stanja kvazistatika ili ne i
izraunati odvedeni rad.
Polazni podaci za reavanje ovog zadatka su
m - l k g p t =\0bar v, =0,15 rrr' / kg p 2=\bar Q =300 kJ Mut =32 kg/kmol
* 1 1 * 1
Odrede se nepoznate temperature koristei jednainu politrope pvi ;=eonst.
- 1/
- î v>-
h - R - -
P\v\m n , -105-0,15-28
R 8317
=505A:. T2= Ti
Pi
=505|
10
1.2- 1/
N /1.2
=344 K
i
Zatim se izrauna koliina toplote za kvazistatiku politropu korienjem jednaine koja
vai za kvazistatiku politropu
/ - / R n -
Qu =c A T2-T\)=
n - l
(2->}=
m
(-1) /7-1
{T2-T,)=
= 3
8317 1.2-1.4
28(1.4-1) 1.2-1
(344-505)=358.7 Jfc/
Data koliina toplote se razlikuje od iste za kvazistatiku politropsku promenu sa n=1.2,
pa j e posmatrana promena nekvazistatika. Kako j e u pitanju nekvazistatika
politropska promena stanja to se odvedeni rad ne rauna korienjem jednaina za
kvazistatiku politropu ve korienjem prvog zakona termodinamike koji vai i za
kvazistatike i nekvazistatike promene stanja
L]2 = Q~ mcv{T2- T x)=Q -,
R
*,(-1)
(r2- T])= 300-3
8317
28(1.4-1)'
(344-505)= 658.7 k!
82
Primer 10.7 Nekvazistatika promena stanja_________ __
Azot (idealni gas, m=lkg) menja stanje nekvazistatiki po zakonu />v',4=const. od
stanja 1 (pi = 10 bar, v(= 0.15 m3/kg) do stanja 2 (p2= 1 bar). Srednja specifina
toplota ove promene stanja iznosi c=1.25 k J / k g K . Toplotni ponor menja stanje po
zakonu / =10C=const. Skicirati ovu promenu stanja u T-s dijagramu, odrediti
porast entropije sistema i apsolutni rad.
Polazni podaci za reavanje ovog zadatka su
m= \ k g p x~ \ b a r Vj=0.15 r r ?! kg p 2\ b a r Mn =32 k g / k mo l c - \ . 2 5 k J / k g K
Koristei termiku jednainu stanja idelnog gasa i jednainu nekvazistatike politrope
rauna se | i T2
p1v,_P|V |^qi _10-10i 0,15-32 p S ' ( >^ ' ' 4
Tt = ^ - ^ = - ' - - ^ = - --------------- =577K T2 = T\\ ^
R 8317 ; \ Pl
=577 =299 K
10,
Zatim se za nekvazistatiku promenu stanja izraunaju q n , l l2 i As$.
^12 = 7 ; ) = 1 . 2 S ( 2 9 9 - 5 7 7 ) = - 3 4 7 . 5 k ! / kg
Ovde j e q\2 dobijeno korienjem jednaine sa srednjom specifinom toplotom tj.
jednaine koja se piimenjuje i za kvazistatike i za nekvazistatike promene stanja.
1 ~ I2 =<?12~i u2~ul ) ~ \2 ~ cv =
=-347.5-103--------- -- (299 - 577} =-167 kJ/kg
32 (1.4-1)
Sl. 10.11 Nekvazistatika promena stanja 12 i promena stanja toplotnog ponora 34
Ovde j e l l2 dobijeno korienjem prvog zakona termodinamike tj. jednaine koja se
primenjuje i za kvazistatike i za nekvazistatike promene stanja.
As. =t e RU+ AsTP =0+^1= ^ =1.23 kJ/kgK
83
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODCOVORl
Pitanja za proveru znanja i iskusiju:
1. ta su promene stanja termodinamikog sistema?
2. Sta j e to hemijski a ta fiziki proces?
3. Sta su kvazistatistatike promene stanja termodinamikog sistema?
4. ta su nekvazistatike promene stanja termodinamikog sistema?
5. Koje jednaine vae kod kvazistatikog procesa za odredjivanje zapreminskog rada?
6. Koje jednaine vae kod kvazistatikog procesa za odredjivanje tehnikog rada?
7. Koje jednaine vae kod kvazistatikog procesa za odredjivanje toplote?
8. Kada se sa sigumou moe rei da termodinamiki sistem vri bruto rad nad
okolinom?
9. K.ada se sa sigumou moe rei da okolina obavlja bruto rad nad sistemom?
10.Kada sc sa sigurnou moe rei da e okolina obaviti tehniki (koristan) rad nad
sistemom?
1l.K ada se sa sigurnou moe rei da e termodinamiki sistem obavljati koristan rad
nad okolinom?
12.Kada se sa sigurnou moe rei da se radnoj materiji dovodi ili odvodi toplota?
13.Navesti izraz za specifinu toplotu za proizvoljnu kvazistatiku promenu stanja.
14.Sta je politropa? Dati eksponent politrope, specifinu toplotu i zakone politrope.
15-Za politropu dati izraze za specifini rad, tehniki rad i koliinu topfote.
16.Sta znai izo, izobara, izohora, izoterma i izentropa?
17.Navesti sve o izobarskom procesu i nacrtati ga u pv i Ts koordinatnim sistemima.
18.Navesti sve o izohorskom procesu i nacrtati ga u pv i Ts koordinatnim sistemima.
19.Navesti sve o izotermskom procesu i nacrtati ga u pv i Ts koordinatnim sistemima.
20.Navesti sve o izoentropskom procesu i nacrtati ga u pv i Ts koordinatnim sistemima.
21.Nacrtati zajedno izobaru, izohoru, izotermu i izentropu u pv i Ts koordinatnom
sistemu.
dodatku)
10.1 Termodinamiki sistem razmenjuje rad sa okolinom ^) kada se menja zapremina
sistema, (2) kada se menja pritisak unutar radne materije, (3) menja entropija unutar
radne materije.
10.2 Termodinamiki sistem razmenjuje tehniki rad sa okolinom (1) kada se menja
zapremina sistema, (2) kada se menja pritisak unutar radne materije, (3) menja entropija
unutar radne materije.
10.3 Termodinamiki sistem razmenjuje toplotu sa okolinom (1) kada se menja
zapremina sistema, (2) kada se menja pritisak unutar radne materije, menja entropija
unutar radne materije.
10.4 lzobara je promena stanja kod koje j e (1) v=const., (2)(/7=const., (3) j=const. __
84
POG LAVLJ E 11. KRUNI CIKLUSI
Termodinamika se delom izuava u cilju projektovanja maina i postrojenja koje
proizvode snagu, koje greju, i koje hlade. Proizvedena snaga moe se koristiti ili za
proizvodnju elektro-energije, ili za kretanje automobila, brodova i aviona. Postrojenja
koja greju su toplotne pumpe, a postrojenja koja hlade friideri i zamrzivai. Da bi
maine i postrojenja ostvarili pobrojane funkcije unutar njih mora da postoji radna
materija (neka vrsta gasa ili tenosti) koja praktino ili 1) pretvara toplotu u rad, ili 2)
tro.i rad da bi se toplota uzela prostoru koji se hladi (t taj prostor ohladio) i ili 3) koja
troi rad da bi se toplota prenela iz hladnijeg prostora u prostor koji se greje (taj prostor
zagrejao).
Prilikom obavljanja gore nabrojanih fiinkcija radna materija menja svoje poetno
slanje i zau/.ima nova stanja (kroz promenu razliitih veliina stanja kao to su pritisak,
temperatura, zapremina, unutranja energija, entropija). Medjutim da bi radna materija
dalje nastavila sa promenom stanja i mora da ponovo zauzme ponovo prethodno
poetno stanje. To se ostvaruje pomou krunih ciklusa. Razlikuju se dve vrste ciklusa i
to desnokretni pomou koga se iz toplote dobija rad i levokretni koji slui da se uz
pomo utroenog rada toplota prebacuje iz toplotnog rezervoara na nioj temperaturi u
toplotni rezervoar na vioj temperaturi. Prebacivanje toplote iz toplotnog rezervoara na
vioj temperaturi u toplotni rezervoar na nioj temperaturi ostvaruje se spontano. Prema
tome u tekstu koji sledi definisae se pojmovi: toplotnih rezervoara, krunih procesa i
desnokretnih i levokretnih ciklusa.
11.1 Toplotni rezervoari
Toplotni rezervoar predstavlja materiju beskonano velike mase koja sadri beskonano
veliku koliinu unutranje energije. Zbog beskonano velike mase toplotnog rezervoara,
kada radna materija konane mase razmenjuje toplotu sa njim njegova temperatura se
praktino ne menja.
Toplotni rezervoar moe da se ponaa ili kao toplotni izvor ili kao toplotni ponor.
Kad se toplotni rezervoar ponaa kao toplotni izvor, toplota se spontano dovodi radnoj
materiji iz toplotnog rezervoara pri emu j e toplotni rezervoar na vioj temperaturi od
temperature radne materije. Kad se toplotni rezervoar ponaa kao toplotni ponor, toplota
se spontano odovodi iz radne materije u toplotni rezervoar pri emu je temperatura
radne materije via od temperature toplotnog rezervoara. Primeri toplotnih rezervoara su
atmosfera i okeani, kao i materije na konstantnom pritisku ije su faze u ravnotei (npr.
led i voda u ravnotei na konstantnom pritisku).
Primer 11.1 Masa okeana kao toplotni rezervoar___________________ _____ ___________
Ako j e masa okeana 10ll) kg (10 miliona tona) i njena specifina toplota c = 4,184 kJ /kg
K, tada dodata toplota od 106 kJ okeanu e dovesti do porasta njegove temperature samo
od 2,4' 10'5K (-= 106 /(4,184 1010)), tj., temperatura okeana se praktino ne menja.
85
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
Promena unutranje energije dU razliita je od nule, poto, ak iako je promena
temperature zanemarljivo mala, celokupan sistem (okean) je veoma masivan. Stoga, dU
= mcdT= 10IO'4,l 84-2,4-105= 106 kJ to je jednako prenetoj toploti.
11.2. Kruni procesi -definicija
Procese o kojima smo govorili moemo ponoviti samo tako da radno telo (npr.
vazduh) vratimo iz krajnjeg u isto poetno stanje. Tom prilikom radno telo obavlja
kruni proces ili drugaije reeno ciklus. Tako npr. proces od 1-2 sa sl. 11.1. moemo
ponoviti ako radno telo preko stanja 3 ponovo vratimo u stanje 1. Sutina poznavanja
termodinamike je da se objasne uslovi za generisanje rada (elektroenergije) iii za prenos
toplote sa tela nie na telo vie temperature. Prenos toplote sa tela vie na telo nie
temperature odvija se spontano. Obavljanje ciklusa j e neophodno da bi smo mogli
stalno da generisemo rad ili prenosimo toplotu.
Mogue su dve vrste termodinamikih ciklusa: desnokretni i levokretni.
Desnokretni ciklus slui da se dobije (proizvede) koristan (tehniki) rad. Ovaj ciklus
koriste na primer uredjaji koji se zovu motori i toplotne turbine. Levokretni ciklus slui
da se njime prenese toplota sa tela (materije) na nioj temperaturi na telo (materiju) na
vioj temperaturi. Da bi se to ostvarilo radna materija troi rad. Ovaj ciklus pri svom
radu koriste uredjaji koji se zovu toplotne pumpe i friideri.
11.3 Desnokretni ciklusi-ciklusi za dobijanje rada.
Desnokretni ciklus jeste cikltts u smeru kretanja kazaijke na satu (prikazan je na
sl. 11.2.). Ovaj ciklus slui da se dobije (proizvede) koristan (tehniki) rad i pomou
njega elektroenergija da se pogone mobilne maine - kola, avioni, broovi, vozovi. Ovaj
ciklus koriste uredjaji koji se zovu motori, kompresori i toplotne turbine i
termodinamika postrojenja - elektrane na razne vrste goriva, kao i elektrane na solarnu
energiju.
Desnokretni kruni proces je prikazan zatvorenom krivom na Sl. 11.2. Na toj slici
vide se take 1i 2 i izoentrope s\ i s2 gde je si<s2. Take I i 2 predstavljaju stanja koja
radna materija zauzima kada radi po tom ciklusu. Vrednost specifine entropije s\ jeste
86
minimalna vrednost speciflne entropije koju radna materija zauzima u tom ciklusu, dok
Si predstavlja maksimalnu vrednost specifinc entropije koju radna materija zauzima
dok radi po tom ciklusu. Tako, taka 1 predstavlja stanje sa minimalnom specifinom
entropijom j |, dok taka 2 predstavlja stanje sa maksimalnom viednou specifine
entropije s2. Takodje tu je prikazano da se toplota q dovodi iz toplotnog izvora (Tl) pri
procesu koji radna materija obavlja od 1 do 2, a odvodi u toplotni ponor (TP) pri
procesu koji izvodi radna materija od 2 do 1. Takodje rafirana je povrina koja grafiki
predstavlja rad Lk koji generie radna materija pri jednom obavljenom ciklusu.
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVOR)
Sl. J 1.2 (a) Desnokrettii kruzni proces, (b) Levokretni kruni proces (s2>s|)
Dakle, kod ovog cilklusa se od take 1do take 2 dovodi toplota qd. Dokaz za to
jc to se pri tome vrednost specifine entropije uveava tj, s, i Naime 8q=Tds gde je
uvek T>0, pa kada je ds>0 dobija se da je >0 to znai da se toplota dovodi radnoj
materiji. Toplota se dovodi iz toplotnog izvora koji mora da bude na vioj temperaturi
od temperature radne materije (esto je to toplota koja se dobija sagorevanjem). Ukoliko
je proces od 1 do 2 kvazistatiki proces tada je dovedena toplota jednaka povrini ispod
krive 1-2.
Zatim nastupa process od 2-1. Kod ovog ciklusa se od take 2 do take 1odovodi
toplota q0. Dokaz za to je da se pri tome specifina entropija smanjuje tj. ,sv\v,. Naime,
vai da je &q=Tds gde j e uvek 7>0, pa kada je ds<0 dobija se daje </<0 to znai da se
toplota odovodi od radne materije u toplotni ponor, ija temperatura mora da je nia od
temperature radne materije. Ukoliko je proces od 2 do 1 kvazistatiki proces tada je
dovedena toplota jednaka povrini ispod krive 2- 1.
se prvi zakon termodinamike za otvoreni sistem primeni na jedan kruni
proces, tj. proces vodi od take 1 do 2 kada se dovodi toplota i od take 2 nazad do iste
take 1 kada se odvodi toplota tada je: - jdh.
Pri tom krunom procesu promena entalpije ne postoji (entalpija je veliina
stanja). Tako se moe napisati: jdh = Opaj e konano dobijeni rad jednak ramenjenoj
kolicini toplote prilikom tog desnokretnog krunog procesa /, =J /. Drugim reima
razemnjeni rad je jednak dovedenoj koliini toplote Qd radnoj materiji umanjenoj za
vrednost odvedene koliine toplote Q0
87
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ( ODGOVORI
U ovoj jednaini data je apsolutna vrednost qQj er q0 ima negativnu vrednost a ve<
postoji minus ispred alsolutne vrednosti u jednaini.
Pri ovom krunom procesu, iz okoline (toplotnog izvora koji je na visoko
temperaturi) se dovodi radnom telu koliina toplote q pa se deo ove toplote pretvara i
rad 4 (npr, eiektrinu energiju) dok se ostatak q izbacuje u toplotni ponor (okolinu koja
j e na nioj temperaturi). U ovom slucaju, dobijeni mehaniki rad 4 ie pozitivan jet
radna materija obaviia rad nad okolinom na raun dovedenc koliine toplote g'- iz
toplotnoe. izvora. Mehaniki rad je jednak povrini unutar p-v dijagrama na sl. 11.2.
Kod ovakvih ciklusa, treba teiti da je odnos dobijenog mehanikog rada /i dovedene
koliine toplote to je mogue vei q&. Taj odnos se naziva se termodinamikim
stcpenom korisnosti:
* =_'. = L i _ W
<h , , (11.3)
Uvek je r| manje od 1. Drugim reima: "ne postoji motor u kome se sva toplota iz goriva
pretvara u rad.
Primer 11.2 Desnokretni ciklusi-ciklusi zadobijanje rada
Razmotrimo primer automobila. Neka 3,785 litara benzina oslobadja <^-120 MJ
toplote. Ukoliko je rad koji se prenese na tokove kola samo 4=40 MJ tada je ostalo
<yo-80 MJ energije. Dalje, pretpostavimo da j e toplota koja se gubi preko hladnjaka
motora 40 MJ i da se preko izduvnih gasova izbacuje 40 MJ toplote. Odnos izmedju
rada i toplote dobijene gorivom j e (r|=40/120=0,333) termodinamiki stepen korisnosti.
11.4 Levokretni ciklusi - ciklusi za prenos toplote sa materije na nioj temperaturi
materiju na vioj temperaturi.
Ciklus u smeru suproinom od smera kretanja kazaljke na satu naziva se
levokretnim. Ovaj ciklus koriste pri svom radu uredjaji za grejanje koji se zovu toplotne
pumpe i uredjaji za hladjenje kao to su friideri i zamrzivai. Ciklus je prikazan na sl.
11.2. Slui da se njime prinudno prenese toplota sa materijalnog objekta na nioj
temperaturi na materijalni objekat koji je na vioj temperaturi (Toplota sa materijalnog
objekta na vioj temperaturi na materijalni objekat na nioj temperaturi prelazi
spontano). U ovom sluaju materijalni objekat na nioj temperaturi predstavlja toplotni
izvor, a materijalni objekat na vioj temperaturi toplotni ponor.
Da bi se ostvarilo to prenoenje toplote, potrebna j e radna materija koja troi rad
tj. potrebno je da se radnoj materiji dovede rad 4 >z okoline (mehaniki rad koji se
dovodi radnom telu iz okoline je negativan, tj. okolina vri rad nad radnim telom).
Dovedeni rad je jednak apsolutnoj vrednosti povrine unutar krive iinije na sl. 11.3,
88
Dovedeni rad omoguava da se iz toplotnog izvora radnoj materiji dovodi toplota
qdod stanja 1 do stanja 2 i da joj sc u toplotni ponor odvodi toplota q od stanja 2 do
stanja 1. Dokaz da se radnoj materiji se dovodi toplota r/dza to je situacija da se pri
tome vrednost specifine entropije uveava tj. s^>sj. Naime hq=Tds gde je uvek 7>0, pa
kada je ds>0 dobija se da je to znai da se toplota dovodi radnoj materiji.
Svakako da bi se dovodjenje toplote ostvarilo temperatura toplotnog izvora mora da je
vea od temperature radne materije.
Radnoj materiji se odvodi toplota q (q je negativno) od stanja 2 do stanja 1na
topliji materijalni objekat koji je u ovom sluaju toplotni ponor. Dokaz da se odovodi
toplota j e to to se pri tome vrednost specifine entropije smanjuje tj. s{>s\. Naime
bq=TAs gde je uvek 7>0, pa kadaje dj<0 dobija se da je </<0 to znai da se toplota
odovodi od radne materije. Svakako, da bi se odvodjenje toplote tom prilikom ostvariio,
temperatura radne materije mora da je vea od temperature toplotnog ponora. Inae
ovde je toplotni ponor na vioj temperaturi od temperature toplotnog izvora. Vai da je
\q<\=4d+\k\- Pomou ovih ciklusa rade rashladne maine (friideri) kada se utrokom
rada /odvodi toplota iz friidera q radnoj materiji pri emu se odrava potrebna niska
temperatura u hladienom prostoru friidera. Zatim se ta toplota iz radne materije
izbacuje u okolinu q0. U stacionarnom sluaju koliina toplote koja se odvodi iz
hladjenog prostora friidera (toplotni izvor) na ovaj nain jednaka je koliini toplote
koja ue u friider preko njegovih zidova pa se na taj nain u friideru odrava
temperatura koja je nia od temperature okoline. Za ocenu jednog takvog ciklusa kod
rashladnih maina upotrebljava se koeficijent hladjenja koji je odnos koliine toplote qtl
koja se dovodi radnoj materiji iz friidera (odvodi iz friidera) i rada lk (elektrine
energijc) koju je potrebno utroiti na kompresoru friidera da se to ostvari
(.4)
Takodje pomou ove vrste ciklusa rade i toplotne pumpe. Neka se toplota q,i
oduzima iz spoljnjeg vazduha (koji predstavlja toplotni izvor). Temperatura spoljnjeg
vazduha je obino nia od temperature vazuha u prostoru koji se greje (koji predstavlja
toplotni ponor). Toplota se prebacuje u vazduh prostora koji se greje q (toplotni ponor)
i tako odrava potrebna (via) temperatura tog prostora.
Za ocenu levokretnog ciklusa kod grejanja, upotrebljava se koeficiient greiania
koji prestavlja odnos koliine toplote q se odvodi tz radne materije u prostor koji
se greje (dovodi prostoru koji se greje) i rada lv (elektrine energije) koju je potrebno
utroiti na kompresoru topltone pumpe da se to ostvari
u
(11.5)
89
. BOJ I
Pitanja za provcru znanja i diskusiju:
11.1. ta su to toplotni rezervoari, izvor i ponor? Navedi tri primera toplotnih
rezervoara?
11.2 Opisati desnokretne cikluse kroz odgovore na konkretna podpitanja. (ta je to
desnokretni kruni ciklus? Zato slui desnokretni cilkus u tcmodinamikom uredjaju?
Koji uredaji koriste desnokretne ciklusc u svome radu? Nacrtaj esnokrctni ciklus na p-
v dijagramu stanja i oznai intersantne veliinc za objanjavanje rada ovog ciklusa.
Kako se zakljuuje da se kod ovog ciklusa od take 1 do take 2 ovodi toplota. emu
je ta dovedena toplota jednaka? Odakle se toplota dovodi i emu moraju da budu I
jednake vrednosti temperatura pri tome? Kako se zakljuuje da se od take 2 do take 1 ;
odvodi topiota iz radne materije. emu je ukupna koliina odvedcne toplote jednaka? [
Gde se toplota odvodi od take 2 do takc 1 i emu moraju pri tome da budu jednake
vrednosti temperatura? Cemu je jednak dobijeni tehniki rad tj. rad koji se moe
upotrebiti u okolini? Da li je dobijeni mehaniki rad pozitivan i!i negativan i zato?
Kako se dobijeni mehaniki rad moe odrediti na p-v ijagramu stanja? ta je
termodinamiki stepcn korisnosti desnokretnog ciklusa? ta sc ulae u ciklas a ta se
dobija?
Koje su vrednosti termodinamikog stepana korisnosti moguc? Da li jc mogue dobiti
vie rada nego to se ulae toplota? )
11.3. Opisati levokretne cikluse za hladjenje kroz odgovorc na sleea podpitanja (ta
je to levokretni kruni ciklus? Zato slui levokrctni ciJ kus u temodinamikom
uredjaju? Koji ureaji koristc levokretnc cikluse za hladjenje u svome radu? Nacrtaj
levokretni ciklus na p-v dijagramu stanja i oznai intcrsantne veliine za objanjavanje
prenosa toplotc kod ovog ciklusa. Kako se zakljuuje da se kod ovog ciklusa od take 1
do take 2 dovodi ili odvodi toplota? emu jc ta toplola jednaka? Odakle se toplota
dovodi (gdc se odvodi) i emu moraju da budu jcdnakc vrednosti tcmperatura pri tome?
Kako se zakljuuje da se od take 2 do take 1 odvodi ili dovodi toplota? emu je
ukupna koliina te toplote jednaka? Gde se topiota odvodi (odakle dovodi) od take 2
do take 1 i emu moraju pri tome da budu jednake vrednosti temperatura? emu je
jednaka odvedena toplota iz prostora koji se hladi? Da li j e iskorien mehaniki rad
pozitivan ili negativan i zato? Kako se korien mehaniki rad moe odrediti na p-v
dijagramu stanja? ta je koeficijent hladjenja desnokretnog ciklusa? ta se ulae u
ciklus a ta se dobija? Koje su vrednosti koeficijenta hladjenja mogue? Da li je mogue
odvesti vise toplote iz prostora koji se hladi nego to se ulae rad? ) i
11.4. Opisati levokretne cikluse za grejanje kroz odgovore na sledea podpitanja (taje
to levokretni kruni eiklus? Zato slui levokretni cilkus u temodinamikom uredjaju?
Koji uredaji koriste levokretne cikluse za grejanje u svome radu? Nacrtaj levokretni '
ciklus na p-v dijagramu stanja i oznai intersantne veliine za objanjavanje prenosa j
toplote kod ovog ciklusa. Kako se zakljuuje da se kod ovog ciklusa od take 1 do
take 2 dovodi ili odvodi toplota? emu je ta toplota jednaka? Odakle se toplota dovodi
(gde odvodi) i emu moraju da budu jednake vrednosti temperatura pri tome? Kako se
zakljuuje da se od take 2 do take 1 odvodi ili dovodi toplota? emu je ukupna
koliina te toplote jednaka? Gde se toplota odvodi {odakle dovodi) od take 2 do take 1
90
. BOJ I TERMODI NAMI K A - HITANJ A I ODGOVORI
i emu moraju pri tome da budu jednake vrednosti temperatura? emu je jednaka
dovedena toplota prostoru koji se greje? Da li je iskoriscen mehaniki rad pozitivan ili
j negativan i zasto? Kako se korien mehaniki rad moe odrediti na p-v dijagramu
stanja? Sta je koeficijent grejanja desnokretnog ciklusa? ta se ulae u ciklus a ta se
dobija? Koje su vrednosti koeficijenta grejanja mogue? Da li je moguc dovcsti vie
toplote prostoru koji se greje nego to se ulae rad? )
dudatku)
11.1 Tonlotni rezervoar se nonaa kao tonlotni izvor ukoliko se tonlota snontano
dovodi radnoj materiji i7. toplotnog rezcrvoara; (b) spontano ovodi iz radne materije u
toplotni rezervoar, (c) prinudno dovodi radnoj materiji iz toplotnog rezervoara.
11.2 Kada je toplotni rezervoar toplotni izvor toplotni rezervoar je na vioj
temperaturi od temperature radne materije, (b) toplotni rezervoar je na nioj temperaturi
j od temperature radne materije, (c) toplotni rezervoar moe biti i na nioj i na vioj
temperaturi od tempcrature radne materije.
11.3 Toplotni rezervoar se ponaa kao toplotni ponor ukoliko se toplota (a) spontano
dovodi radnoj materiji \/. toplotnog rezervoara; spontano odvodi toplota iz radne
malerije u toplotni rezervoar, (c) prinudno dovodi radnoj materiji iz toplotnog
rezervoara.
11.4 Kada je toplotni rezervoar toplotni ponor (a) toplotni rezervoar je na vioj
lemperaluri od temperature radne materije, toplotni rezervoar je na nioj temperaturi
od temperature radne materije, (c) toplotni rezervoar moe biti i na nioj i na vioj
temperaturi od temperature radne materije. !
11.5. Toplotni rezervoar je atmosfera; ( b) voda u kotlu; (c) omota zgrade. J
; 11.6 Desnokretni kruni ciklus je ciklus koji (a) se odvija u smeru suprotnom smcru !
kazaljke na satu; se odvija u smeru kazaljke na satu; (c) ima osobinu da mu se
entropija uvek menja od manje vrednosti ka veo j. \
11.7 Desnokretni cilkus u temodinamikom uredjaju slui da se (a) prostor odrava na
niskoj temperaturi; proizvodi rad; (c) vazduh u prostoru odrava na visokoj
temperaturi .
11.8 Desnokretni klus se koristi u^D motoru; (b)ve maini; (c) usisivau.
11.9 Kada se od take 1 do take 2 dovodi toplota (a) entropija opada; (b) entropija
raste; (c)entropija ostaje konstantna.
11.10 Dovedena toplota je (a) pozitivna; (b) negativna; (c) nije vano da li j e pozitivna
ili negativna.
11.11 Toplota se dovodi iz (a) toplotnog ponora; (b) toplotnog izvora; (c) iz toplotnog
ponora i toplotnog izvora.
11.12 Kada se toplota dovodi iz toplotnog izvora (a) temperatura toplotnog izvora mora
da bude vea od temperature radne matcrije; (b) temperatura toplotnog izvora mora da
bude manja od temperature radne materije; (c) temperatura toplotnog izvora mora da
bude jednaka temperaturi radne materije.
91
11.13 Kada se od take 2 do take 1odovodi toplota (a) entropija opada; (b) entropija
raste; (c)entropija ostaje konstantna.
11.14 Odvedena toplota je (a) pozitivna; (b) negativna; (c) nije vano da li jc pozitivna
ili negativna.
11.15 Toplota se odovodi u (a) toplotni ponor; (b) toplotni izvor; (c) i u toplotni ponor i
u toplotni izvor.
11.16 Kada se toplota odovodi u toplotni ponor (a) temperatura materije u toplotnom
ponoru mora da bude vea od temperature radne materije; (b) temperatura materije u
toplotnm ponoru mora da bude manja od temperature radne materije; (c) temperatura
materije topiotnog ponora mora da bude jednaka temperaturi radne materije.
11.17 Dobijeni tehniki rad tj. rad koji se moe upotrebiti u okolini jednak je (a)
dovedenoj koliini toplote; (b) odvedenoj koliini topote; (c) razlici dovedenc i
odvedene koliine toplote.
11.18 Dobijeni mehaniki rad kod desnokretnih ciklusa je (a) pozitivan; (b) negativan;
(c) moe biti ili pozitivan ili negativan.
11.19 Termodinamiki stepen korisnosti desnokretnog ciklusa je (a) odnos dobijenog i
mehanikog rada i dovedene toplote; (b) odnos dovedene toplote i dobijenog
mehanikog rada; (c) odnos odvcdene toplote i dovedenc toplote.
11.20 Termodinamiki stepan korisnosti moe da ima vrednosti (a) vee od 1; (b)
manje od 1; (c) izmedju 1 i 2.
11.21 Vezano za dobijeni mehaniki rad i dovedenu toplotu mogue je dobiti (a) vie
rada od dovedene toplote; {b) manje rada od dovedene toplote; (c) isto onoliko rada
koliko se dovede toplote.
11.22 Kevokretni kruni ciklus je ciklus koji (a) se odvija u smeru suprotnom smeru !
kazaljke na satu; (b) se odvija u smcru istom kao smer kazaljke na satu; (c) ima osobinu !
da mu sc entropija uvek menja od manje vrednosti ka veoj.
11.23 Levokretni cilkus u temodinamikom uredjaju slui da sc (a) vazduh u prostoru
odrava na niskoj temperaturi; (b) proizvodi rad; (c) proizvodi elektroenergija.
11.24 Levokretni ciklus se koristi u (a) motoru; (b) vc maini; (c) friideru.
11.25 Utroeni tehniki rad kod levokretnog ciklusa jednak je (a) dovedenoj koliini
toplote; (b) odvedenoj koliini topote; (c) razlici dovedene i odvedene koliine toplote.
11.26 Utroeni mehaniki rad kod levokretnog ciklusa je (a) pozitivan; (b) negativan;
(c) moe biti ili pozitivan ili negativan.
11.27 Koeficijent hladjenja kod levokretnog ciklusa je (a) odnos dobijenog mehanikog
rada i dovedene toplote; (b) odnos doveene toplote i dobijenog mehanikog rada; ()
odnos odvedene toplote iz prostora koji se hladi i dovedenog mehanikog rada.
11.28 Koeficijent grejanja kod levokretnog ciklusa je (a) odnos dobijenog mehanikog
rada i dovedene toplote; (b) odnos dovedene toplote u prostor koji se greje i utroenog
mehanikog rada; (c) odnos odvedene toplote i dovcdenog mehanikog rada.
11.29 Koeficijenti hladjenja i grejanja mogu da imaju vrcdnosti (a) vec od 1; (b)
manje od 1; (c) jednake l. ______________ ___________ ___________
92
POGL AV L J E 12. DRUGl ZAKON TERMODI NA MI K E I POVRATNOST
PROCESA I CI K L USA
Drugi zakon termodinamike j e baziran na zajednikom Ijudskom iskustvu, a ne
na sloenim teorijama i sloenim eksperimentima. Drugi zakon termodinamike pomae
da se razume zato se svet ponaa kao to se ponaa.
Ustvari drugi zakon termodinamike pomae da se objasni gotovo sve to se
deava u fizikom svetu. U hemiji. zakon je specijalno vaan jer moe rei da li e se
bilo koja hemijska reakcija koju napiemo na papiru verovatno spontano i ostvariti.
Drugi zakon termodinamike pomae da se objasni kako e maine koje nam
obezbedjuju energiju u eljenom obliku da rade sa to manje gubitaka energije tj. sa to
veom efikasnou. Uvek postoji razlika izmedju idealne vrednosti za efikasnost nekog
procesa, i stvarne vrednosti. Da bi se procenio gubitak energije u procesu tj. njegova
efikasnost. uvode se pojmovi drugog zakona termodinamike i povratnosti procesa.
Drugi zakon termodinamike objanjava zato toplota spontano prelazi sa tela koje
je na vioj temperature na telo koje je na nioj temperaturi, i zato spontani prelazak
toplote sa tela na nioj temperaturi na telo na vioj temperaturi nije mogu.
12.1 Pugled na entropiju
Entropija, entropija, entropija! Sta je to entropija? Naalost, neki profesori i
udbenici jo uvek imaju stav: Ne pitaj da bi razumeo. Samo radi na zadacima sa
entropijom i polako e da razume ta je entropija i reie sve zadatke."! To je stari
nain univerzitetskog rada koji se sada naputa. Entropija moe da se opie kao
jednostavna ideja (bez obzira kako se sloeno raunaju njene vrednosti). Zbog
svobuhvatnog pristupa, bazina verzija drugog zakona termodinamike moe sada da se
razume mnogo lake. I manekoliko definija entropije.
1. Entropija je veliina stanja ija promena je mera razmenjene toplote izmedju
radne materije i okoline. Ukoliko se pri toj razmeni toplote entropija uveava, onda se
radnoj materiji dovodi toplota. Ukoliko se pri toj razmeni toplote entropija smanjuje,
onda se radnoj materiji odovodi toplota. To sledi iz jednaine za razmenjenu toplotu
g-Tds.
2. Toplota koja prelazi sa radne materije na vioj temperaturi je kvalitetnija (ima
vii energetski potencijal) u odnosu na toplotu koja prelazi sa radne materije koja se
nalazi na nioj temperaturi. Mera toga kvaliteta j e promena entropije pri prelazu toplote.
Inae toplota j e kvalitetnija jer je njena upotrebna vrednost" vea. Tako, toplota koja se
uzima iz radne materije na 400K ima daleko vei energetski potencijal nego toplota koja
se ovodi (odvodi sa) radne materije na 200K. Energetski potencijal toplote radne
materije na vioj temperaturi ogleda se u injenici da ta toplota moe spontano da se
razmeni sa radnim materijama na daleko veem broju niih temperatura. Tako, radna
materija na 400K moe da prenese toplotu na sve radne materije koje se nalaze na
temperaturama koje su manje od 400K. Radna materija na 200K moe da prenese
toplotu na sve radne materije koje egzistiraju na temperaturama koje su manje of 200K.
93
Ukoliko je vei opseg tih temperatura koje ta rana materija moe da opslui ona bi
imala vei energetski potencijal.
Korisnost toplote se moe proceniti iz promenc entropije pri razmeni toplote. Za
istu koliitiu razmenjene toplote i istu radnu materiju ukoliko je promena entropije
manja la toplota je korisnija nego kada j e ta promena entropije vca. Manja promena
entropije se javlja ako se toplota koristi iz radne materije na vioj temperaturi. Tada jc
ta toplota korisnija nego ako je radna materija na nioj temperaturi. Ukoliko je radna
materija na veoj apsolutnoj temperaturi, promena njcne entropije pri istoj ovedenoj
koliini toplote mora da je manja nego kada je radna tempcrature na nioj apsolutnoj
temperaturi,
Prenos toplote sa radne materije na vioj temperaturi na niu temperaturu
umanjuje korisnost te razmanjenje energije (toplote). Tako kada sc toplota prebaci sa
radne materije na temperaturi od 400K na radnu materiju na temperaturi od 200K dolazi
do umanjenja potencijaSa razmenjenjc toplote.
Primer 12.1 Metalne ipke na razliititn temperaturama_______
Neka postoje dve metalne ipke od kojih j c jedna vioj a druga na nioj
temperaturi. Toplota koja se dobija sa ipkc koja je na vioj tempcraturi izgubie svoj
kvalitet kada predje na ipku sa niom temperaturom. Prilikom razmcne toplote sa ipke
na nioj tcmperaturi promena entropijc bie manja nego promena entropije ipke na 1
nioj temperaturi kada toplota prelazi na nju, :
2. Entropija i nered. Iz svakonevnog ivota, moc se utvrditi da u prirodi stvari
spontano prelaze iz reda u nered. Oko toga postoji gotovo univerzalna saglasnost i to je
deo zajednikog iskustva. Na primer mogue je provesti dosta vremena u sredjivanju
radnog stola, podnima, i tavana. Medjutim izgleda da se posle toga radni sto, podrum i
tavan gotovo spontano vraaju nazad u nered i haos. Tako ako se kae da je entropija
mera ncreda, i dapriroda tei maksimalnoj entropiji (neredu) za svaki izolovani system,
tada j e mogue i lake shvatiti ideje drugog zakona tcrmodinamike.
Entropiia kao vremenska strela. J edna od ideja koncepta entropije jeste da priroda u
izolovanim sistemima tei od reda ka neredu.
Primer 12.2 Red ili nered - poloaj molekula ______________________
Cestice koje predstavljaju molekule gasa na normalnim temperaturama nalaze se
unutar zatvorenog suda. Koja se od ilustrovanih konftguracija sa Sl.12.1 ostvaruje prva:
da li desna kod koje su molekuli uredno sloeni u gomjem levom uglu ili leva kod koje
r u neuredno razbacani po celoj zapremini zatvorenog suda'? Kako priroda u izolovanim
sistemima tei od reda ka neredu to nam govori da e se poloaj molekula u levoj kutiji
ostvariti pre poloaja molekula u desnoj kutiji. 'lakvu mformaciju ncemo dobiti iz
Newton-ovih zakona koji opisuju krctanje molekula.
94
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
A.ko f.esiicc pTedstavl};j\ i molckute ; nn nonnali'soj lempcraUiri
uiiui.ir / -alvoienog . koja jc od llusti uvanil'i konliguiacij
nastjla pr%;i?
t'k o lik n bi b;sL * i l i cig)c kjnviionj, kojii ;rii'iuici cig.ilii
bi vccovaliifjc [lapuivili?
Neevd ." vtruva tnij i J fc
i'.l red.i |1 ,1 |:7
12.1 Nered i red
Primer 12.3 Reci ili nered - bacanje cigti sa kamiona____________
Ako se cigle izbacuju sa kamiona (Sl.12.1) gomila cigla e se pre napraviti?
Da li leva ili desna? To e biti desna gomila jer je nered vie verovatmji nego red, a
ona je u neredu a leva je uredno sloena.
Entropija mera 'viestrukosti sistema. Verovatnoea da e sistem zauzeti
neko stanje zavisi od viestrukosti tog stanja. Viestrukost stanja je proporcionalna
broju naina na koji se moe zauzeti to stanje. Mora se paljivo definisati "nered" ako
se eli da razumeti pojam entropije. Mnogo precizniji nain da se okarakterie entropija
jeste da se kae da je to mera mnotva naina "viestrukosti" kojima je mogue postii
odredjeno stanje objekta. Ono stanje koje moe da se realizuje na mnogo naina je
mnogo vie verovatno u odnosu na stanja koja se mogu realizovati na samo nekoliko
naina. Kada se bacaju dve kocke, dobijanje sedmice je mnogo vie verovatno nego
da se dobije dva jer se sedam moe dobiti na est razliitih naina dok postoji samo
jedan nain da se dobije dva. Tako sedam ima veu ,,viestrukost nego dva, i moemo
rei da sedam predstavlja vei "nered" ili veu entropiju.
Primer 12.4 Koja aa ima veu entropiju_______________________ ___________________
Na primer u ai (Sl.12.2), voda bilo kao led ili u tenom stanju ima beskonano
veliki broj molekula. Na prvi pogled izgleda da je masa leda u komadiima u veem
neredu u odnosu na vodu u tenom stanju koja izgleda da je uniformna i homogena.
Medjutim komadii leda ograniavaju broj poloaja koje molekuli mogu zauzimati.
Molekuli vode u ai vode mogu da zauzimaju mnogo vic poloaja; imaju veu "
viestrukost i stoga veu entropiju.
95
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODUOVORI
Sl.12.2 Koja aa ima veu entropiju? Da li ona sa ledom ili ona sa
vodom?
12.2 Deflnicija drugog zakona termodinamike.
Drugi zakon termoinamike glasi da je promcna entropije izolovanog sistema
uvek ili vea ili jednaka nuli:
dSs- ( 12.1)
Izolovan je sistem kod koga ne postoji nikakva razmena energije sa okolinom.
Promena entropije izolovanog sistema ni u kom sluaju ne moe biti manja od
nule.Izolovani sistem sastoji se iz radne matcrije i toplotnih rezervoara (toplotnih
izvora i toplotnih ponora) pa se drugi zakon termodinamike moe napisati u obliku:
ASs AS|<v ASjj, +AST[ 0
( 12.2)
Ovde RM oznaava radnu materiju, TP - toplotni ponor i TI - toplotni izvor. Svaki od
ovih sabiraka moe biti manji od nule, meutim svi oni zajedno moraju da budu vei od
nule.
12.3. Nepovratni procesi
Za bilo kakve promene u prirodi, entropija izolovanog sistema u kojem se
promene odigravaju raste:
ASs>0. (12.3)
To znai da su sve promene koje se deavaju u prirodi nepovratne (ireverzibilne). Sto je
vea razlika izmedju entropija prvobitnog i postignutog stanja, time je brzina kojom se
promena odvija vea.
Oni koji sudeluju u jednoj ovakvoj promeni stanja ne mogu se vratiti u prvobitno
stanje ako se ne izvre neke trajne promene u okolini. Tako, na primer, svaki proces sa
pojavom trenja uvek prati stvaranje toplote. Prema iskustvu sa toplotom, nije mogue je
vratiti natrag telu bez nekakvih dodatnih trajnih, pomonih i propratnih pojava.
96
J edan drugi nepovratni proces je izmena toplote meu telima sa konanom
razlikom u temperaturama. Toplota prelazi u smeru nie temperature, a prema iskustvu
sa topJ otom, nije j e mogue vratiti na viu temperaturu takodje bez nekih dodatnih
trajnih, pomonih i primetnih promena.
Tako nije mogue uvek svuda uspostaviti ista stanja koja su bila pre prelaza
toplote.
Primer 12.5 Dokaz postojanja Drugog zakona Termodinamike pomou ekia i sijalice
Fopis: Sijalica se omota u tkaninu i polomi ekiem. Polomljeni parii sijalice nee se
| spontano niti neki drugi nain ponovo sastaviti u sijalicu (vidi sliku ispod).
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A J ODGOVORI
Sl.12.3 Dokaz Drugog zakona Termodinamike (a) pomou ekia i sijalice i (b)
potnou ibica
Primer 12.5 Dokaz postojanja Drugog zakorrn Tennodinamike pomou ekia i sijalice
Opis; Ako se upali jedna ibica i izgori nemogue je da se od izgorelih ostataka ponovo
napravi ta ibica.
Primer 12.6 Dokaz postojanja Drugog zakona Termodinamike pomou raznobojnih
loptica________ _______ __________________________
etiri crvene loptice i etiri ute loptice su postavljene u jednom redu u posudi. Loptice j
se meaju i posle toga im se dopusti da se vrate ponovo u red. Lopte se retko vraaju u
poetni raspored (moda nikad)._______ ________ _________ __________________ _______
97
. BOJ I TERMODI NAMI KA -PI TA NJ A I ODGOVORI
Sl.12.4 Dokaz Drugog zakona Termodinarnike preko utih i crvenih loptica
12.3. Povratni procesi
U limesu moemo zamisliti promene kod kojih j e razlika entropije izmedju dva
stanja beskonano mala - tei ka nuli. Takve promene e se odvijati beskonano malom
brzinom. Ako je razlika entropije izmedju dva stanja ravna nuli to ta dva stanja imaju
istu termodinnamiku verovatnou, oba stanja su jednako vcrovatna pa prema tome
promena je mogua u oba smera. Takve su promene povratne. Vai da je
dSs = 0. (12.4)
J asno da su ova stanja ravnotena. Kako se takve promene odvijaju beskonano
malom brzinom, te promene su i kvazistatike. Mejutim, sve kvazistatike promene
stanja nisu povratne. Kod kvazistatikih promena samo posmatramo radnu materiju.
Kod povratnih procesa posmatramo izolovani sistem koji se sastoji iz toplotnog izvora i
toplotnog ponora. Povratni procesi drugaije se nazivaju i reverzibilnim procesima.
Potpuno povratni procesi u prirodi ne postoje. Svuda i uvek e se pojaviti makar i
slabo trenje, a za svaku razmenu toplote, potrebne su makar i neznatne razlike
temperatura.
Ipak, povratni procesi su vrto korisni granini sluajevi kojima bi se mogli po
volji pribliiti da procese izvodimo sa dovoljno panje, dovoljno polako i to biie
lokalnim ravnoteama i sa to manje trenja.
Cmienica da se radni gas u krunom procesu uvek vraa u prvobitno stanje nije
nikakav znak za povratnost tog procesa. pa se moraiu razlikovati poimovi povratnosti i
nepovratnosti od poima kmnoe procesa ier postoie povratni i nepovratni kruni procesi
kao to postoje procesi koji su povratni i nepovratni a koji nisu kruni.
98
12.4. Razmena toplote izmeu tela sa konanom razlikom temperatura
Neka su dva tela medjusobno spojena putem dijaterminog zida, tj. nema
razmene rada izmedju njih, ve samo toplote. Osim toga, ova dva tela su izolovana od
njihove okoline. Telo I neka ima temperaturu T, a telo 2 temperaturu 2. Ova dva tela
ine zajedno jedan izolovani sistem. Vai da j e T\> T2. Prilikom razmene toplote
izmedju ova dva tela kada su ona u kontaktu, ukupna promcna njihove entropije mora
daj e prema drugom zakonu Termodinamike. Promena entropije pri toj razmeni
je jednaka zbiru promene entropije tela I dSi i promene entropije tela 2 dStr pa je
Kako je 7'i> T2 to je i d5>0 to znai da entropija sistema od dva tela sa konanim
temperaturskim razlikama izmedju kojih postoji razmena toplote, mora porasti, tj.
proces mora da je nepovratan, Taj porast entropije j e uslovno vci odnosno
nepovratnost procesa vea ukoliko j e razlika temperatura vca. Potpuno povratnu
razmenu toplote imali bismo u graninom sluaju kada bi bilo T\ ~=T2 tj. kada bi ova
tela dola u medjusobnu toplotnu ravnoteu. Tada j e dÔ. Medjutim, tada praktino
sva razmena toplote prestaje.
12.4. Povratna izotermska ekspanzija odnosno kompresija gasa
Takodje izotermska ekspanzija odnosno kompresija mogu biti povratne i to samo
u sluaju ako se temperatura radnc materije razlikuje neznatno za od temperature
toplotnog rezci"Voara iz koga radna materija dobija toplotu ili kome radna materija
dovodi toplotu.
Kod izotermske ekspanzije toplota iz toplotnog izvora se dovodi radnoj materiji
(vidi Sl.12.5). Kada se toplota dovodi radnoj materiji tada se njena entropija poveava
tj. promena njene cntropije je pozitivna i data izrazom
Tada se istovremeno toplota odvodi iz toplotnog izvora kome entropija smanjuje
tj. promena entropije toplotnog izvora je negativna i data izrazom
dS= dS, +dS|. Ovde su: dS,
L
dSjj
(12.5)
( 12.6)
5Q\ilT-\\. (12,7)
99
.
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ) ODGOVORI
Ukupna promena entropije izolovanog sistema koji ine radna materija i toplotni
izvor data je u ovom sluaju kao
AS-ASjM+AS-n- Qn!T\-Q\2iTi\Q\7{yiT-\-\tT\\)>0 (12.8)
Kako je Tj\>T\ to j e 1/|>1/1 tj. (1/ 1/71)>0 pa je ovaj izotermalni proces
nepovratan. Ovaj proces je povratan samo u graninom sluaju kada je temperature
toplotnog izvora gotovo jednaka temperaturi radne materije =7| to je 1/]=1/7 tj.
(1/|-1/7|)=0. Tadaje S= 0 to je uslov povratnosti ovog procesa.
Q se povratno DOVODIIZ
TOPLOTNOG IZVORA
U RADNU MATERIJU
T, je neznatno manje od Tp
T2je neznatno manje od Tp
Qdnv<rdio
........
ati
(a)
.Q se nepov
TOPLO
URADl
' , je zna
T2je zns
ratno E
TNOG
NUMA
tno ma
itno ma
OVODIIZ
IZVORA
TERIJU
nje od T
nje od
1 Qdov*dMy
1 fc
-
2
i
t-
V
tOf
Temj
lotno
eratur
; izvon
4-------
AST[
s
(b)
vl
T^Temperatura
toplatnflg.izvara
AS-,
Sl.12.5 Tzotermska ekspanzija gasa
promena.
(a) nepovratna promena, (b) povratna
Kod izotermskc kompresije toplota iz radne materije se odvodi toplotnom izvoru
koji je na nioj temperaturi od temperature radne materije (vidi Sl. 12.6). Kada se toplota
odvodi od radne materije tada se njena entropija smanjuje tj. promena njene entropije je
negativna i data izrazom bSmT-Q\iiT\. Tada se istovremeno toplota dovodi toplotnom
ponoru kome se entropija uveava tj. promena entropije toplotnog ponora je pozitivna i
data izrazom ^^^^/^. promena entropijc izolovanog sistema koji ine
radna materija i toplotni ponor data je u ovom sluaju kao
-QviiT]+QyJT\\.- Qi2 (-1 /|+1/>)>0 (12.9)
Kako je T\> to je \1 > \ tj. (-1/1+1/)>0 pa j e ovaj izotermalni proces
nepovratan. Ovaj proccs j e povratan samo u graninom sluaju kada je temperatura
toplonog ponora gotovo jednaka temperaturi radne materije >- \ to je \iT\ = \iTjv tj. (-
1/|+1/)=0. Tada je 4S= 0 to je uslov povratnosti ovog procesa.
100
BOJ IC
T Q se ncpovratno ODVODI
SA RADNOG TELA
U TOPLOTNI PONOR
T, je znatno vee od Tp
T2je znatno vee od Tp
(a)
2o
1
<?1
odi edcno
Tp~Temper itura
toplotnog
ASB
AST
(b)
Q se povratno ODVODI
SA RADNE MATERIJE
U TOPLOTNI PONOR
T, je neznatno vee od Tp
T2je neznatno vee od T
2
,=2
.........c
'Tp=Temper:
toplotnog po
odvedcno
ASM AST
S1.12.6 Izotermska kompresija gasa (a) nepovratna promena, (b) povratna promena.
Primer 12.7 Nepovralna izotermska ekspanzija odnosno kompresija gasa (primer)
Kiseonik (iealni gas) menja stanje kva/istatiki izotermski od stanja 1 (p| - 10
harVj=0.12 ni/kg) do stanja 2 (p2= 1 bar). Temperatura toplotnog izvora je
=550 K=const. Kolika je nepovratnost ove promene stanja?
Poetni podaci su O2(idealni gas), pi = 10 bar, vi= 0.12 rn/kg, = 1bar, Tj=550
K=const. Potrcbno je izraunati temperaturu i razmanjenu toplotu ovog izotermskog
proccsa
/V I
Pi v i M O-,
10105 0,12 32
8317
=467 K
Vidi se da su temperature , 7? manje tod temperature toplotnog izvora T,=550K to se
toplota dovodi radnoj materiji:
M,
- , 1 ^ = ^ - ( , 1 =276.5 kJ/kg
32 1
Pi (
Da bi se dobila promena entropije izolovanog sistema i utvrdila nepovratnost ove
promene stanja izraunavaju se promena entropije radne materije i promena entropije
topotnog izvora i to se sabira i dobija sledea pozitivana vrednost
, - A.'i'/n/ +&sTi - s2 - =^-+---2 + ^:5- =() .096 kJlkgK
2 I _ j . 7- 4 6 ? 55( )
Mogue je oba procesa predstaviti na Sl.12.6.
12.5. Adijal?atska promena stanja
Ukoliko pri jednom procesu nema razmene topiote izmedju radne materije i
okoline taj proces je adijabatski. Zato kod njih smatramo da ne postoji niti toplotni izvor
niti toplotni ponor pa je A.SVi = -0. Ti procesi mogu biti i povratni i nepovratni.
Ccliri takva proccsi su prikazana na Sl.12.7 i to dva procesa adijabatske ekspanzije 1-2 i
101
. BOJ J TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
1-2 na Sl. 12.7a i dva procesa adijabatske kompresije 1-2 i 1-2 na S1.12.7.b. Povratna
adijabatska promena stanja se naziva izentropskom promenom stanja.
Povratni procesi su procesi 1-2 na Sl.12.7a i 12.7b i to su redom izoentropska
ekspanzija i izoentropska kompresija gasa. Kod njih nema trenja. pa je =0-
U sluaju pojave trenja pri ovim procesima, oni su nepovratni i ^1>0. Ti
procesi su procesi 1-2 i prikazani su na Sl. 12.7a i 12.7b redom za adijabatsku
ekspanziju i kompresiju.
Primer 12.8 Adijabatske promene stanja (primer)
Koliina od 3 kg azota (idealni gas) poetnog stanja pi = 10 bar, t]= 250C menja
stanjc: a) izoentropski do pritiska p2= I bar, b) priguuje se adijabatski do islog
pritiska. Odrediti razmenjenc koliine toplote, izvrene apsolutne i tehnike
radove ovih promena stanja.
Vrcdnost polaznih veliina j e m=3 kg, azot (idealni gas), pi =10 bar, t|= 250UC,
izoentropa do p2 = 1 bar, adijabata do p3- 1bar.
Prvo se za izentropu izraunaju traene veliinc proinenc stanja:
b) Za adijabatsko priguivanje koje prcdstavlja nekvazistatiki process, dobija sc daje j
Sl. 12.7 (a)Adijabatska ckspanzija, (b) Adijabatska komprcsija
102
. BOJ I TF.RMODI NAMIKA - PI TANJ A I ODGOVORI
Qii=o l ]2,=0 l , , =o
Poto je proces priguivanja proces pri konstantnoj eutalpiji, dh=0 i nema razmene
toplote, sledi da nema ni promene temperature, tj. dT=0, pa samim tim je promena
unutranje energije jednaka 0 po I zakonu termodinamike A/|2'=0 . Ovi procesi mogu
sc prikazati na hs dijagramu stanja
Primer 12.9 Nepovratnost neke opte promene stanja (prinier)
Azot (idealni gas) ekspandira adijabatski od stanja 1 (p^ = 10 bar, Vi= 1 m*) do
stanja 2 (p^ = 1 bar, V2= 7 m3). Dokazati da je ova promena stanja nepovratna.
Polazni podaci sup\ = 10 bar, V\= 1m}, p 2 = 1bar, V2= l mJ , =1.4, A/v, =28 kg/kmol
Osim pomou nekvazistatike adijabatske ekspanzije, radna materija moe da se
prevede od stanja 1do 2 i pomou kvazistatikih politropskih promena stanja. To se
radi tako sto se prvo obavi process pri v=const. od 1 do 3, a zatim prip=const. od 3 do
T T
2. Tako se za promenu entropije moe napisati da je ^ - i j =c\Jn . =c,Jn
T\ > Ty

Sabiranjem prcthodnih relacija sc dobtja =cpl n + t \ J n
Tj 7",
: _.^ ^ 1
| Takodje se dobija za izohorski proces od 1do 3 (v=const) p p .
! .= 2
Za izobarski proces od 3 do 2 [pconst) se dobija f j.' .
j Kada se ove izvedene relacije zamene u ralaciju za promenu entropije dobija se
s-, - s , =cin +L\Jn = c l / +ln 1
7 v, p, l K p, J
Promena entropije sistema jednaka je promeni entropije radne materije jer je promena
stanja adijabatska tj. nema razmene toplote itmedju radne materije i okoline:
As =,,/ = s2- i- , = -------- ^ [ in +ln \= ].4/ - +/ n 1= 313J/ kgK
J 2 1 ./.~1)[ K, P l ) 28(1.4-1)1 1 10j
103
. BOJ I TE.RMODI NAMIKA - PI TANJ A I ODCOVORl
: p v dijagram sa nacrtanom optom promenom stanja 12, izohorom 13 i izobarom
32 (primer 12.9) ___________ ___ __________ ______________________________
12.6. Povratni Carnot - nv kruni proces
J edini ciklus koji moe da bude povratan jeste Carnot - ov ako je sastavljen iz dve
izentrope (koje su uvek povratne) i dve povratne izoterme (koje mogu da budu
nepovratne). On je prikazan na sl. 12.9 up-v i T-s koordinatnim sistemima.
Sl. 12.9 Povratni Karno-ov kruni process
J edna izoterma je na vioj temperaturi T i na tom delu ciklusa od 1do 2 dovodi se
toplota radnom telu iz nekog toplotnog izvora, vri ekspanzija radnog tela i radno telo
vri rad nad okolinom. Zatim radno telo ekspandira od 2 do 3 po izoentropi i vri rad
nad okolinom pri emu nema razmene toplote sa okolinom. Posle toga, na nioj
temperaturi 7 od 3 do 4 toplota prelazi sa radnog tela u toplotni ponor, a okolina sabija
radno telo, tj. vri rad nad njim, i najzad od 4 do 1 radno telo se komprimuje po
izoentropi, tj. okolina vri rad nad radnim telom bez medjusobne razmene toplote
izmedju okoline i radnog tela.
Termodinamiki stepen iskorienja bilo kog pa i Camot - ovog ciklusa
dobija se iz formule: /?( . =i - gde su (na bazi povrina na T-s dijagramu)
104
.
TF.RMODI NAMIKA - PI T'ANJ A I ODGOVORI
Qa = - S j f i ..=7,,( \ ^ |2 =\-54) paj e = Kako
- 54 i S 3 = S 2 to je i S 2 - S) = S j - S 4 pa jc konano:
T
T
( 12.10)
_
I "
\
1 2
3
4I 5
6 7
\
Toi
I T m:n
Sl.12.10 Proizvoljni ciklus i Carnot-ov ciklus
Prema tome, slepen iskorienja Carnot - ovog ciklusa zavisi samo od krajnjih
temperatura procesa, a ne i od svojstava radnog tcla. Od svih termodinamikih ciklusa
izmedju ovih temperatura toplotnog ponora i toplotnog izvora, Carnot - ov eiklus ima
najvei stepen iskorienja.
J edan ciklus moe se aproksimirati veim brojem Carnot - ovih ciklusa, kao to je
prikazano na sl. 12.10. Najvii stepen iskorienja imae ciklus 4, jer on radi sa
najveim odnosom /^ a svj ostaIi Camot - ovi ciklusi imae manji stepen
iskorienja. Na taj nain, na ciklus imae manji stepen iskorienja od ciktusa 4 pa se
moe zakljuiti da e svaki ciklus kod koga se temperatura menja, imati manji stepen
iskorienja od Carnot - ovog ciklusa izmedju minimalne i maksimaine temperature
procesa.
12.1 Drugi zakon termodinamike
12.2 Nepovratni procesi
12.3 Povratni procesi
12.4 Razmena toplote izmeu tela sa konanom razlikom temperatura
12.5 Povratna izotermska ekspanzija odnosno kompresija gasa
12.6 Povratna adijabatska promena stanja = izentropska promena stanja
12.7 Povratni Carnot - ov ciklus
105
dodatku)
12.1 Drugi zakon termodinamike glasi da ^ ) promena entropije izolovanog
sistema uvek i!i vea ili jednaka nuli; (2) promena entropije izolovanog sistema uvek ili
manja ili jednaka nuli; (3) promena entropije izolovanog sistema uvek manja od nule.
12.2 Izolovan sistem je sistem kod koga ne postoji 0nikakva razmena energije
sa okolinom; (2) mase sa okolinom; (3) toplote sa okolinom.
12.3 U optem sluaju izolovani sistem sastoji se iz^l") radne materije i toplotnih
rezervoara, (2) radne materije; (3) toplotnih rezervoara.
12.4 Ma kakve promene da se odigravaju u prirodi, entropija izolovanog sistema
u kojem se promene odigravaju raste; (2) opada; (3) ostaje jednaka tiuli. |
12.5 Sve promene koje se deavaju u prirodi su nepovratne (ireverzibilne); (2)
povratne; (3) reverzibilne.
12.6 Sto je vea razlika izmedju entropija prvobitnog i postignutog stanja, time je
brzina kojom se promena odvija^T) vea; (2) manja; (3) ista.
12.7 Nepovratni proces je izmena toplote meu telima sa konanom razlikom u
temperaturama kada toplota prelazi ^T) u smeru nie temperature; (2) u smeru vie
temperature; (3) u bilo kom smeru.
12.8 Kod povratnih promena stanja razlika entropije izmedju dva stanja ravna 0}
nuli; (2) vea od nu!e; (3) manja od nule.
12.9 Povratni procesi drugaije nazivaju i reverzibilnim procesima; (2)
ireverzibilnim procesima; (3) nepovratnim procesima.
12.10 Potpuno povratni procesi u prirodi (T) ne postoje; (2) postoje; (3) postoje u
praksi.
12.11 Kruni procesi su (1) uvek povratni; ponekad povratni; (3) uvek
nepovratni.
12.14 Ukoliko pri jednom procesu ncma razmene toplote izmedju radne materije i
okoline taj proces je (1) adijabatski; (2) izoentalpski; (3) izohorski.
12.15 Adijabatski procesi su (1) povratni; (2) nepovratni; (3) mogu biti i povratni
i nepovratni
12.16 Povratni adijabatski procesi su ( izentropski; (2) izotermski; (3) izobarski
12.17 Izotermska ekspanzija moe biti povratne i samo u sluaju (J T})ako se
temperatura radne materije razlikuje neznatno od temperature toplotnog izvora; (2) ako
se temperatura radne materije razlikuje neznatno od temperature toplotnog ponora; (3)
ako se temperatura radne materije razlikuje dosta od temperature toplotnog izvora
12.18 Izotermska kompresija moe biti povratna samo u sluaju (t) ako se
temperatura radne materije raziikuje neznatno od temperature toplotnog ponora; (2) ako
se temperatura radne materije razlikuje neznatno od temperature toplotnog izvora; (3)
ako se temperatura radne materijc razlikuje dosta od temperature toplotnog ponora.
12.19 Camot - ov kruni proces je sastavljen iz CTidve izentropc i dvc izoterme;
(2) dve izentrope i dve izohore; (3) dve izentrope i dve izobare.
12.20 Povratan Camot - ov ciklus je sastavljen iz<(l) dve izentrope i dve povratne
izoterme. (2) dve adijabate i dve povratne izoterme. (3) dve izentrope i dve izoterme.
106
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
POGLAVL.J E 13. EK SERGI J A
Kada se iz dovedene toplote dobija rad na klipu motora tada je potrebno odrediti
maksimalnu koliinu rad koju je mogue dobiti. Neka je na raspolaganju neka energtja
0,i koja se u vidu topote stalno dovodi termodinamikoj maini (motoru) u kojoj (kroz
prelazak radne materije kroz cikluse) se stalno pretvara u mehaniki rad. Taj rad
omoguava stalno obrtanje razliitih osovinskih uredjaja (npr. tokova automobila,
generatora za dobijanje elektroenergije). Ukoliko se u termodinamikoj maini koriste
neki od povratnih ciklusa (to je najpovoljnije) tada se najvei deo od toplote Qd moe
pretvoriti u mehaniki rad koji se tada oznaava sa Ex i naziva eksergijom. Deo toplote
koji se tom prilikom ne pretvara u mehaniki rad se naziva anergijom i oznaava sa B
(vidi sl. 13.1). Ta toplota se prenosi u toplotni ponor (npr. atmosferu). Zato vai relacija:
Qa ~ Ex + B
(13 )
Sl.13.1 Dovedena toplota Qd , eksergija i anergija B kod povratnog
desnokretnog ciklusa.
Termodinamiki stepen korisnosti ciklusa je ranije definisan kao
Termodinamiki ciklus se ocenjuje i pomou eksergetskog stepena iskorienja:
. 0OJ 1 TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
Za povratan proces x = Lt a kod nepovratnog procesa Lk= Lnp pa je (vidi sl.
13.2):
Qd = B + Bnp + Lnp (13.3)
gde je:
:x = 5np+ Lnp (13.4)
Ovde je Bnp gubitak eksergije u maini usled nepovratnosti koja se pretvara u toplotu i
predaje toplotnom ponoru.
Sl.13.2 Dovedena toplota Qd , utroena eksergijaL np i eksergetski gubici finp
kod nepovratnog desnokretnog ciklusa.,
Vai daje:
E _
E. E,
=! - ?<]
E,
(13.5)
108
. BOJ I TERMODI NAMI KA - PI TAN.I A I ODGOVORI
1. Objasniti pojam eksergijc i anergije.
2. Sta je to eksergetski stepen iskoriscenja?
Test pitanja sa viestrakom mogunou izbora odgovora (tani odgovori su dati u
dodatku)
13.1 Bksergija predstavl j anaj veu koliinu mehanikog rada koja se moe
dobiti iz toplote; (2) najmanju koliinu mehanikog rada koja se moe dobiti iz toplotc;
(3) prosenu koliinu mehanikog rada koju j e moguc dobiti iz toplote.
13.2 Deo toplote koji se prilikom proizvodnje elektroenergije iz toplote ne
pretvara u mehaniki rad se naziva^T) anergijom; (2) eksergijom; (3) energijom.
13.3 Eksergetski stepen iskorienja je odnos (l)dobijenog tehnikog rada i
eksergije; (. dobijenog tehnikog rada i uloene koliine toplote; (3) eksergije i
uloene koliine toplote.___________
109
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A [ ODGOVOR]
POGLAVLJE 14. DESNOKRETNI KRUNI PROCESI SA IDEALNIM
GASOVIMA
Ukoliko j e elja da se konstruiu razni motori koji pogone automobile, ili turbinski
motori koji pogone avione, tada je potrebno prouiti cikluse po kojima oni rade. U
ovom poglavlju izloie se bazne injenice vezane za est najvanijiha desnokretnih
ciklusa sa idealnim gasovima, i to Carnot-ov, Oto-ov, Diesel-ov, Sabatije-ov, Dul-ov i
Erikson-ov cilklus.
14.1. Carnot - ov kruni proces
Carnot - ov kruni proces sastavljen j e iz dve izoterme i dve izoentrope. On je
prikazan na sl. 14.1 u p-v i T-s koordinatnim sistemima.
V O'
,- Q
----------------L""-------
i
_L_
Kod ovog ciklusa jedna izoterma se nalazi na vioj temperaturi T i na tom delu ciklusa
od 1 do 2 dovodi se toplota radnom telu iz nekog toplotnog izvora, vri ekspanzija
radnog tela i radno telo vri rad nad okolinom. Zatim radno telo ekspandira od 2 do 3 po
izoentropi i vri rad nad okolinom pri emu nema razmene toplotc sa okolinom. Posle
toga, na nioj temperaturi 7 od 3 do 4 toplota prelazi sa radnog tela u toplotni ponor, a
okolina sabija radno telo, tj. vri rad nad njim, i najzad od 4 do 1 radno telo se
komprimuje po izoentropi, tj. okolina vri rad nad radnim telom bez medjusobne
razmene toplote izmedju okoline i radnog tela. Carnot-ov ciklus moe biti povratan i
nepovratan. Povratan je ciklus kada je temperatura toplotnog izvora T\=T i kada je
temperatura toplotnog ponora Tp=Ta. Tada je termodinamiki stcpen iskorienja Camot
- ovog ciklusa , , =1- - ; (to je izvedeno u prelhodnom poglavlju). Carnot-ov ciklus je

nepovratan kada je T,>T i Tp<Tq. Tada je = ^~~j emu ,- <7/.> Prema tome,
termodinamiki stepen iskorienja Camot - ovog ciklusa zavisi samo od krajnjih
temperatura procesa, a ne i od svojstava radnog tela. Od svih Carnot-ovih ciklusa
110
VI. BOJ IC
izmedju istih temperatura toplotnih ponora i izvora, najvei je za povratni Camot-ov
ciklus.
14.1, Carnot - ov kruni proces (primer)
1 kg vazduha (idealni gas) ostvaruje Karnoov krnni proces izmeu temperatura
627 nC i 27 C, pri emu je najvei pritisak 60 bar a najmanji 1 bar. Odrediti
vcliine stanja u karakteristinim takama, dovedenu i odvedenu koliinu toplote,
koristan rad kao i terniodinamiki stepcn korisnosti. Skicirati proces u p-v i T-s
dijagramu.
Polazni podaci ovog zadatka su m = 1kg, (vazduha-idealni gas), Karnoov kruni
process, t3= 627 C, ti= 27 nC, p3=60 bar, p,= 1bar. Prvo se odredjuju veliine stanja u
karakteristinim takama i kompletira tabela veliina stanja:
R J , 287-300 no,, 3 RVT3 287-900
v , = L=-------- - =0,861 m ikg v3 =~ ------=0,043 m /kg
P i
P i = P i
M03
1.4
(300W-i 2 287-300 . 3/,
=60- -1,283 ocrr v, = -~-=---------- =0,671 w ikg
UooJ > 1,28310
1,4
-| ( 900)1.4-1 RvTa 287-900 . . . . 3
=1- ----- =46,76 bar v4 =- - - =----------- -=0,055 m tkg
1.300 j P t 46,76-10
p, bar T, K
1 0.861 300
1.283 0.671 300
60 0,043 900
46.76 0,055 900
Skica ciklusa u pv i Ts koordinatnim sistemima data je na Sl.14.1. Zatim se odredjuje
dovedena, odvedena koliina toplote i koristan rad
v4_->0'7 r,w..M^=63 58 u / k g
0.043
=RJ, hr '-^287 -900/
q0 =RVT In- =287 - 300 / ^ . =- 21.47 U / k g
Vj 0.861
h =^-^1=63.58-21.47=42.11 kJ/kg
Na kraju se odredjuje termodinamiki stepen korisnosti ciklusa. Tom prilikom je
mogue koristiti obe formule pri emu se dobijaju isti rezultati
111
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ( ODGOVORI
14.2 Otto - ov kruni proces
Nikolaus A. Otto je 1876. godine prijavio patent termodinamikog ciklusa koji se
danas naziva Otto-ov ciklus. Na bazi tog ciklusa razvijeni su motori sa unutranjim
sagorevanjem i paljenjem meavine goriva i vazduha pomocu spoljanjeg izvora,
nazvani njemu u ast oto motori.
S1 .14.2 Otto-ov ciklus (dve izohore i dve izentrope)
Termodinamiki ciklus ine, sl. 14.2: izentropska kompresija od stanja 1 do stanja 2,
dovodjenje toplote *,1.2:?pri izohori i odvodjenje toplote QaA, pri izohori, i izentropska
ekspanzija radne materije od 3 do 4,
Na delu ciklusa od 1do 2 radno telo se komprimuje po izoentropi, tj. okolina vri
rad nad radnim telom bez medjusobne razmene toplote izmedju okoline i radnog tela.
Od 2 do 3 dovodi se toplota radnom telu iz nekog toplotnog izvora pri r=const. - nema
ekspanzije radnog tela i radno telo ne vri rad nad okolinom. Zatim radno telo
ekspandira od 3 do 4 po izoentropi i vri rad nad okolinom pri emvi nema razmene
toplote sa okolinom. Posle toga, od 4 do 1toplota prelazi sa radnog tela u toplotni ponor
pri ^const. gde se ne razmenjuje rad sa okoliniom.
Dovedena i odvedena toplota iznose:
Kompresija i ekspanzija radne materije u ciklusu odvijaju se izmedju istih zapreminskih
vrednosti, pa je V\=V4, i (-'i=I V Odnos poetne zapremine i krajnje (kompresione)
zapremine V2 karakteristian je zatoplotne motore i naziva se stepenom kompresije e:
O
v o
:s
= mcv(7j -72), |0I)?4i| = mc\{TA- T , )
(14.1)
112
. BOJ I TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORl
( 14. 2)
Pri kompresiji se poveava pritisak i temperatura radne matcrije. Njihove vrednosti
mogu se odrediti iz jednaine za izentropsku kompresiju:
Ako se T! uzme kao temperatura okoline, iz ove jednaine se vidi da temperatura na
kraju kompresije T2 zavisi od stepena kompresije. Kod Otto motora ova temperatura
mora biti manja od temperature samozapaljenja meavine gorivo - vazduh, jer paljenje
mora biti inicirano u odredjenom trenutku spoljanjim izvorom (elektrinom iskrom). Iz
toga uslova proizilaze granine vrednosti stepena komprestje kod Otto motora.
Iz jednaina izentropske kompresije 1 izentropske ekspanzije
a kako je V ^ V 2, i V\=VX, mogue je dobiti daje 7; .
Poveanjem optereenja ciklusa, tj. dovodjenjem vee koliine toplote sl.
14.2, dobija se vea vrednost maksimalne temperature ciklusa T3, ali i temperature T4.
Prva temperatura karakterie dovedenu toplotu, a druga odvedenu toplotu ciklusa.
Njihovim poveanjem dobija se vei rad ciklusa Lk = ?<),23 | Qa \\- Termodinamiki
stepen korisnosti Otto-ovog ciklusa je:
(14.3)
(14.4)
T, T
, - ; (j; / ,)-( 3/ 7;)
4-, _ L__ (,/7;)-1
(14.5)
= Z i ZL . Z L _ Z L =Z L / Z L _ n Z U Z L Z i Z l
je 7^ 7^7^ to je: 7^ 7^ , 72 Osim toga je: , j 7; ^ pa kako vazi
T, L , ,
(14.6)
Odavde sledi da je:
. BOJI TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A l ODGOVORI
Iz jednaine se vidi zavisnost stepena korisnosti ciklusa od vrste radne materije ( ) i
konstrukcijske karakteristike stepena kompresije (c). Za odredjenu materiju, |,, zavisi
samo od e . To j e u razvoju Otto motora i vodilo stalnom poveanju vrednosti e. Takodje
se vidi da termodinamiki stepen korisnosti r|n ne zavisi od porasta pritiska u toku
sagorevanja, il! optereenja motora. Iz Ts-dijagrama Otto-ovog ciklusa j e vidljivo da
povcanje dovedene toplote u ciklus prati proporcionaino poveanje i odvedene toplote.
Odnos rada (povrina 12341 na T.v-dijagramu) i dovedene toplote (povrina ispod krive
23 na Tj-dijagramu) priblino je isti u bilo kom delu ciklusa, pa zato poveanje
dovedene toplote nema uticaj na stepen korisnosti.
Primer 14.2 Otto - ov kruni proces (vidi Sl.14.2)
Vazduh menja stanje na sledei nain:najpre se izoentropski komprimuje od 0,9
l>ar i 100C, do 10 bar a zatim se pri konstantnoj zapremini dovotli toplota tako da
pritisak poraste do 25 bar. Sledi izoentropska ekspanzija do pocetne zapremine i
odvoenje toplote pri konstantnoj zapremini (OTO cikius). Odrediti veliine stanja
u karakteristinim takama, koristan rad i termodinamiki stepen korisnosti.
Polazni podaci ovog zadatka su sledei: vazduh kao radno telo, pi= 0,9bar, T]= 100C,
= 10bar, pv 25bar. Prvo se odredjuju veliine stanja u karakteristinim taatka kama
i kompletira tabela veliina stanja:
! ]
RVT, ^ 8317-373 11 j 3
v, = = 29---------------=1,19 m i kg v-, =v, =1.19 - =0,213 m i kg
p, 32 0,910 2 \ ) V 10 J
= P2V2=P2V2M =10>05 0,213 29=712
2 R 8317
T = 25105 0,213 29 ^
* Rv R 8317
- 2 5 . , 0 - ^ =2,25 f c , l '.L "
,A \ v j ^ 1.19J . 4 R 8317
p, bar v, ms/kg T, K
1 0,9 0,19 373
2 10 0,213 742
3 25 0,213 1855
4 2,25 1,19 933
Skica ciklusa u pv i Ts koordinatnim sistemima data je na Sl.14.2.
Zatim se odredjuje dovedena, odvedena koliina toplote i koristan rad. Na kraju
se odrcdjuje termodinamiki stepen korisnosti ciklusa.
qd = q ^ = cv (3-,)=720(1855 -742)=790 kJ/kg
114
.
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORJ
= \4 = Cv(?i - )= 720 (373 - 933 )=- 402 kJ/kg
Qd Qj 799
14.3, Dizel - ov kruni proces
Rudolf Diesel je 1892. godine patentirao termodinamiki ciklus sa
samoupaljenjem goriva koji u njegovu ast nosi naziv Diesel-ov ciklus. Na sl. 14.3 dati
su p v i J lv-dijagram tog ciklusa. Termodinamiki ciklus se sastoji od izoentrope
s'- const. (oznaena sa s) od stanja 1 do stanja 2, izobare /j=const. (oznaena sa p) od
stanja 2 do 3, izeontrope 5=const. (oznaena sa ) od stanja 3 do 4 i izohore v=const.
(oznaena sa v) od stanja 4 do 1. Dalje se moe rei da se na izoentropskom delu
ciklusa od 1 do 2 radno telo komprimuje, tj. okolina vri rad nad radnim telom bez
medjusobne razmene toplote izmedju okoline i radnog tela. Od 2 do 3 pri /?=const.
radnom telu se dovodi toplota Qj s iz nekog toplotnog izvora. Tada dolazi i do
ckspanzije radnog tc!a kada se dobija rad tj. radtio telo obavlja rad nad okolinom. Zatim
od 3 do 4 po izoentropi radno telo ekspandira kada se daljc dobija rad - radno telo
obavlja rad nad okolinom bez razmene toplote sa okolinom. Posle toga, od 4 do 1pri
v^const. toplota Q4I prelazi sa radnog tela u toplotni ponor i nema razmene rada sa
okolinom.
Sl. 14.3 Dizelov ciklus {dve izentrope sa po jednom izobarom i izohorom)
Uporedjenjem Diesel-ovog i Otto-ovog ciklusa vidi se razlika u dovodu toplote
Q?3. I zohorski dovod toplote kao to je kod Otto-ovog ciklusa zamenio jc Diesel
izobarskim dovodom, proces 2-3. To je mogue ako se kompresijom dobije dovoljno
visok pritisak za dobijanje rada u ciklusu, a da pri tome stepen korisnosti bude povoljan.
Diesel je predvideo kompresiju istog vazduha, pa stepen kompresije moe biti takav da
se naknadno ubrizgano gorivo zapali samo od sebe(samopaljenje). Tako, relativno visok
pritisak nije potrebno poveavati u procesu sagorevanja, pa se isto odvija uz promcnu
zapremine, tako da pritisak ostaje konstantan, tj. pi=p\.
115
Dovedenu toplotu u ovom ciklusu daje relacija:
Qn m ( 2). ( 14. 8)
Odvedenu toplotu QA1pri izohori data je izrazom
|g4i| =mcv{T4 - T\). (14.9)
Stepen korisnosti ciklusaje
(14.10)
Unoenjem odnosa koji slede iz jednainaza izentropsku kompresiju i ekspanziju:
i uvodjenja odnosa kojim se definie porast zapremine pri izobarskom dovodjenju
toplote
Ovaj izraz sadrzi u sebi i izraz za stepen korisnosti Otto-ovog ciklusa. Zato i ovde vazi
zakljucak da r\ raste kada i r. raste. Porast odnosa zapremina odraava se negativno,
tj. smanjuje vrednost korisnosti ciklusa.
IJ ticaj optereenja ciklusa moe se videti na T-s dijagramu, Zbog razlike u nagibu
izobare i izohore (strmija), vee optereenje, tj. poveana koliina dovedene toplote
daje sve manji prirataj korisnog rada. Zbog toga je odnos korisnog rada i dovedene
toplote manji, pa >j blago opada. Suprotno, smanjtvanjem optereenja odnosi rada i
toplote postaju povoljniji pa i stepen korisnosti blago raste.
(14.11)
ili medjusobnim deljenjem ovih jednaina:
(14.12)
<P=V}/V2
(14.13)
stepen korisnosti ciklusa postaje:
1 - 1
' ~' ( - ])
(14. 14)
14.4. Sabatie - ov kruni proces
. ROJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORI
Sl.14.4 Sabatieov ciklus (Toplota se dovodi pri izohori i izobari, a odvodi pri
izohori, tu su i dve izentrope)
Sabatth-eov ciklus na slici 14.4 se sastoji iz dve izentrope, dve izohore i jedne izobare.
Toplota se dovodi delom po izohori a delom po izobari. Zatim se se obavlja izentropska
ekspanzija, izohorsko odvodjenje toplote, kao i izoenropska kompresija kao to je i
sluaj kod Otto-ovog i Diesel-ovog ciklusa. Zato se ovaj ciklus esto u literaturi zove
kombinovani ciklus. Ovaj ciklus je termoinamika osnova dizel motora odnosno
motora sa ubrizgavanjem goriva u cilindre.
Ko ovog ciklusa dovcdena koliina toplote pri izohori data jc izrazom
Q^- Qi ym c\(T^-T2).
Dovedena koliina toplote pri izobari data je izrazom
Qi'=Qi4=m cp (7>3).
Tako ukupno dovedena toplota iznosi
Qd = Qj ' + Sj -
Ovedena koliina toplote pri izohori data je izrazom
|g5i| = mcv(T5- ,).
(14.15)
(14.16)
(14.17)
(14.18)
Stepen kompresije, porast pritiska pri izohorskom dovodjenju toplote i porast zapremine
pri izobarskom dovodjenju toplote dati su izrazima, kako slede
t ^ V t/V2; X=p:Jp2=p4lpi,
<P=VJV2
(14.19)
Zatim su izvedeni izrazi za etiri karakteristine temperature ovog ciklusa. Temperatura
na kraju izentropske kompresije data je izrazom
117
^(f) ^ T'SK'-
( 14. 20)
Temperaura nakon izohorskog dovoda toplote data je izrazom
T. = 2= , ~'
Temperatura nakon izobarskog dovoda toplote data je izrazom
^ ^ ^-'
Tempearatura nakon izentropske kompresije data je izrazom
' - ] '
Termodinamiki stepen korisnosti je dat izrazom
______ ___________
Q2i - + ^ - )- (14.24)
Unoenjem odgovarajuih vrednosti u jednainu za termodinamiki stepen korisnosti i
odgovarajucim sredjivanjem dobija se
, ______L _. V " 1 _
7* -"' (-1) +* : ^- 1) (14.25)
I z ove jednaine se vidi da termodinamicki stepen korisnosti raste sa poveanjem
vrednosti za , i X. Porast vrednosti za umanjuje vrednost stepenu korisnosti.
Zavisno od vrednosti koliina toplote Q' i Q'i Sabathe-ov ciklus se pribliava
parametrima Otto-ovog ili Diesel-ovog ciklusa.
Primer 14.4 Sabatie - ov kruni proces (Sl.14.4)
Brodski dizel motor radi po sledeem ciklusu: vazduh se usisava iz atmosfere (1
bar, 20C) i izentropski se sabija pri emu je 8=14. Sledi sagorevanje pri stalnoj
zapremini do tj=700C, a potom se pri konstantnom pritisku dovede jo 100 kJ/kg
toplote. Posle izoentropske ekspanzije vazduh se pri konstantnoj zapremini
izbacuje u atmosferu. Predstaviti ciklus u pv i Ts dijagramu, odrediti veliine
(14.21)
(14.22)
(14.23)
118
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TA NJ A 1ODGOVORI
stanja u karakteristinim takama, termodinamiki stepen korisnosti (Rv=287
J/kgK).
Polazni podaci ovog zadatka su sledei: vazduh kao radno telo, pj= t bar, T |- 20(IC, s=
14, t3= 700nC, 00 kJ /kg . Prvo se odredjuju veliine stanja u karakteristinim
takama i kompletira tabela velitna stanja:
v=- ^-=0,84 nr/kg, ~ p\ | =/>," =1.-14'4=40,2 bar
p y 110
v2 = '-= =0,06 rr? i k g . .,~- = =
e 14
, 287-973
p - = ----------------------
V, 0,06
734~c (î - 7)
40, 2105 0,06

287
= 840 K
= 46,5 bar
= 5+ ^1=973+ - = 1072 K
paje 17. ovog izraza 4 5 c i oi 0
0.0662 V 4
= ^ 4- = 287 1 v =0,0662 rni kg , p< - p \ Vi I =46.5 1 - - | =|,33*r
p, 46.510' * \ v j l 0.84 )
^ ^ ^
, 287
Taka p, bar v, nV'kg T, K
1 0,84 293
40.2 0,06 840
46.5 0,06
973
46.5 0.0662 1072
1.33 0.84 389
Skica ciklusa u p v i Ts koordinatnim sistemima data je na Sl.14.4.
Zatim se odredjuje dovedena, odvedena koliina toplotc i koristan rad. Na kraju
se odredjuje termodinamiki stepen korisnosti ciklusa.
q = q2i + qM= c, (7, ~T2) + qM= 720(973-840) + 100000=195760 J/ kg
= </si = ~Ts) = 720(293-389) = -69120 J i k g
l = q . - \ q = 19576069 ] 20=126640 J/kg =^- = 1 ^ ^ =0,65
1 1 ; qtl 195760
14.5. Dul - ov kruni proces
J oule-eov (Brayton-ov) termodinamiki ciklus sastavljen je od dve izerttrope i dve
izobare kao to|e predstavljeno na Sl.14.5. Na osnovu ovog ciklusa rade gasne turbine i
mlazni motori. Sematski prikaz gasne turbine sa otvorenim ciklusom dat je na Sl. 14.6a
119
i gasne turbine sa zatvorenim ciklusom na Sl. 14.6b. Ovaj prikaz daje pregled potrebnih
uredjaja kojima se moe realizovati J ouie-ov ciklus. Ti uredjaji su kompresor KO,
razmenjiva toplote ili komora za sagorevanje R23, turbina (miaznik kod mlaznog
motora) TU, i hladnjak (razmenjiva toplote) R4). U kompresoru KO se izentropski
sabija isti vazduh - idelani gas - od stanja 1 do stanja 2. U uredja' j R23 se izobarski
dovodi toplota Q23 od stanja 2 do 3. Toplota se dovodi ili od van preko razmenjivaa
toplote ili izobarskim sagorevanjem ubrizganog goriva. Dalje, u turbini TU do pritiska
okoline p izentropski ekspandiraju prethodno zagrejani vazduh ili vreli produkati
sagorevanja od stanja 3 do 4. Tada se dobija rad koji se moe korisno upotrebiti za
pogon generatora (radi dobijanja elektro energije) i koji nadoknadjuje energiju potrebnu
za pogon kompresora. Konano, se pomou razmenjivaa toplote R41 na pritisku
okoline p (, izobarski odvodi toplota Q4l od stanja 4 do 1, sve do izjednaavanja
temperature gasova sa temperaturom okoline. Time je radna materija dovedena u
poetno stanje I i to je zatvoren ciklus. Kod otvorenog J oule-ovog ciklusa se radna
materija stanja 4 izbacuje u okolinu, a kompresor KO usisava okolni vazduh stanja 1pa
je ciklus otvoren.
Sl.14.5 Dulov ciklus (Toplota se dovodi po izobari i odvodi po izobari; tu su
takoe i dve izentrope)
Da bi se odredio termodinamiki stepen korisnosti ciklusa potrebno je odrediti
dovedenu i odvedenu koliinu toplote pri ovom ciklusu. Dovedena toplota Q23moe se
odrediti korienjem izraza
= ( ) (14.26)
a odvedena koliina toplote ^j se dobija korienjem izraza
\Qu\=mcf (Tr Tfi. (14.27)
Termodinamiki stepen korisnosti ciklusa je
120
. BOJ I
TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORI
tj. =1-
,- 2) 2}_
( 14.28)
-
; 2 )
Komp-
i resor
------- R o J
3 ( \
1
i K o m p -
(a)
: 1
1;
(4'
(b)
' >
T urbina
R*.
r
<
Sl. 14.6 ematski prikaz gasne turbine (a) sa otvorenim ciklusom i (b) sa
zatvorenim ciklusom.
vae sledee relacije za temperature
2 U Z L Zk = Z _ i = Z i _ ]
T4 T, i f i 2 T, i , T,
( 1 4 . 2 9 )
Karakteristian odnos pritisaka n = pi/p\ u ovom ciklusu jeste stepen kompresije u
kompresoru pa je
Tt
- TA 1-'
_
T j V- T, u
-
( 1 4 . 3 0 )
Uz pomo gomjih relacija mogue napisati termodinamicki stepen korisnosti ciklusa u
sledeem obliku
^ =1- r =1- ,-i
2 7t *
(14.31)
Termodinamiki stepen korisnosti zavisi od vrednosti i n. Vee vrednosti
dobijaju se sa veim vrednostima i . Promenom optereenja ne menjaju se vrednosti
niti za niti za , pa optereenje nema uticaja na stepen kompresije.
121
. BOJ I C TERMOI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
Primer 14.5 Dulov ciklus (Sl.14.5)
Stacionarno postrojenje gasne turbine radi Dulovom ciklusu sa ovoenjem
toplote pri konstantnom pritisku i predaje elektrinom generatoru snagu od 15
MW. Maksimalna i minimalna femperatura u ciklusu iznose 850C i 17C, a
maksimalni I minimalni pritisak je 4,5 bar i 1 bar. Odrediti snagu koju troi
kompresor, snagu turbine i protok mase kroz sistem.
Polazni podaci ovog zadatka su sledei: vazduh kao radno telo, /, = ^, = 850nC, p ,
= p 4=1 bar, =/> = 4,5 bar, Pgen= 15 MW. Prvo se odredjuju veliine stanja u
karakteristinim takama i kompletira tabela veliina stanja:
= & -
- 1 1,4 1
=290| U =446 K.
- J .
-

=1123
1
4.5
1.4-1
1,4
=731 K
, bar ,
290
4.5 446
4.5 1123
731
Skica ciklusa u pv i Ts koordinatnim sistemima data je na Sl.14.5.
Zatim se odredjuje se utroeni tehniki rad, dobijeni tehniki rad, koristan rad na
raspolaganju, protok mase kroz gasnu turbinu, snaga koja se utroi na kompresoru, i
snaga koja se generie na turbini.
/2 =-A,2 =- c p (2 - ,)=-1.01 (446 - 290)=-156 kJ/kg
/,34 =- AhiA = - c p (4 - 3 )= -1.01 (73 i -1123 )= 392 kJ/kg
h ~ h \2 + ^34 = 156 +392 =236 kJ/kg Pk = Pge= mlk . m = -j- =
> > lt
15000
236
=63.56 kg/s
Pkomp = ml,n =63.56 156 =9915 kW P,urh = mlM = 63.56 392 =24915 kW
14.6. Erikson - ov kruni proces
Erikson-ov ciklus se sastoji iz dve izobare i dve izoterme. Ciklus j e prikazan na Sl.14.7
na pv i Ts dijagramima. Ovom ciklusu se dovodi toplota Qn i Q34. Toplota Q2 se
dovodi pri konstantnom pritisku od 2 do 3 i toplota Qu se dovodt pri izotermskoj
ekspanziji od 3 do 4. Ovom ciklusu se odovodi toplota Q4] i Q\2. Toplota Q4l se odvodi
pri konstantnom pritisku od 4 do 1i topota Qn se odvodi pri izotermskoj kompresiji od
1do 2.
122
Erikson-ov ciklus bi se mogao realizovati u gasnoj turbini sa regeneratorom toplote R
to j e predstavljeno na Sl. 14.8. Regenerator toplote je suprotnosmeran razmenjiva
toplote koji slui za regeneraciju toplote tj. da se toplota koja se inae mora odvesti iz
ciklus slui kao topota koja se dovodi ciklusu. Pri tome se pretopstavlja da u
regeneratoru nema pada pritiska i da se u njemu odvija idealan prenos toplote tj. da su
razlike temperatura dve struje radne materije beskonano male. Vidi se da je koliina
toplote Qt koja se predaje gasu izmedju stanja 2 i 3 (povrina 23ba2 u Ts dijagramu)
jednaka toploti koja se oduzima gasu izmedju stanja 4 i 1 (povrina 14dcl u Ts
dijagramu), Ostaje potreba da se toplota dovodi izotermskoj turbini TU samo od stanja
3 do stanja 4, a da se odvodi izotermskom kompresoru samo od stanja 1do stanja 2.
Sl.14.7 Eriksonov ciklus (Sastoji se iz dve izobare i dve izoterme) (a) upv i Ts
koordinatnim sistemima
Poto se odvod i dovod toplote kod Ericsson-ovog ciklusa sa regeneratorom toplote
odvija praktino samo u izotermskim procesima, ukofiko se temperature pri kojima se
odvijaju ti procesi gotovo ne razlikuju u odnosu na temperature toplotonog izvora i
ponora tada je ovaj ciklus povratan. U tom sluaju je
123
izoterme) (a) u Ts koordinatnom sistemu, (b) postrojenje radi po tom
ciklusu.
r}=rjc (14.32)
Praktino je vrlo teko ostvariti ovaj ciklus iz istog razloga kao i Camot-ov ciklus.
Naime, nemogue je ostvariti izotermsku ekspanziju ili kompresiju ak iako ova gasna
turbina radi pri najniim brojevima obrtaja. Takodje dolazi do pada pritiska u
regeneratoru i do konane razlike temperatura izmedju dve struje koje protiu kroz
regenerator R.
Pitanja za proveru znanja i iskusiju:
1. Nacrtati Carnot-ov ciklus u p v i Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za r;
2. Nacrtati Oto-ov ciklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za i j .
3. Nacrtati Diesel-ov ciklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za t).
4. Nacrtati Sabatije-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za
5. Nacrtati Dul-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za .
6. Nacrtati Erikson-ov cilklus u p vi Ts koordinatnim sistemima i izvesti izraze za /.
Pitanja sa viestrukom mogunou izbora odgovora (tani odgovori su u dodatku)
14.1 Oto-ov ciklus je sastavljen iz dve izentrope i dve izoterme; ^>dve izentrope i
dve izohore; (3) dve izentrope i dve izobare.
14.2 Diesel-ov ciklus je sastavljen iz (1) dve izentrope i dve izobare; (2) dve izentrope i
dve izohore; (3^dve izentrope i jedne izobare i jedne izohore.
14.3 Sabatie-ov ciklus je sastavljen iz (1) dve izentrope i dve izobare i jedne izohore;
(2) dve izentrope i dve izohore; (^J dve izentrope i jedne izobare i dve izohore.
14.4 Dul-ov ciklus je sastavljen iz (Ddve izentrope i dve izobare; (2) dve izentrope i
dve izohore; (3) dve izentrope i jedne izoterme.
14.5 Erikson-ov ciklus je sastavljen iz o dve izoterme i dve izobare; (2) dve izoterme i
dve izohore; (3) dve izentrope i dve izobare. ________ ___________________ _______
124
BOJ J TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 15. REALNA MATERIJA-VODENA PARA
U termodinamikim uredjajima ne upotrebljava se samo kao radna materija idealan gas
nego i esto realna materija moe biti u gasovitom, tenom ili vrstom stanju.
Tako naprimer u termoelektranama se upotrebljava voda tako to se stalno transformie
iz tenog u gasovito stanje i obratno, radi dobijanja elektroenergije iz (potencijalne
hemijske) energije uglja. Tada, ugalj sagoreva u kotlovima gde se sa tako oslobodjenom
toplotom zagreva voda da bi isparila. Tako se dobija vodena para (voa u gasovitom
stanju) koja se zatim u kotlovima pregreva. Pregrejana vodena para koja j e na visokom
pritisku dovodi se do uredjaja koji se zovu turbine. Ona unutar turbina ekspandira to
dovodi do obrtanja turbina. Turbine okreu elektrogeneratore koji proizvode elektrinu
energiju. Ekspandirana para ide zatim u kondenzator gde se hladi i ponovo pretvara u
vodu koja se pumpom opet prebacuje u kotao i tako proces ponavlja. Drugi primer je
kada se voda zagreva (ali ne isparava) u kunim kotlovima i alje u radijatore koji greju
prostorije. Trei primer je transformaja materija koje se nazivaju freoni iz tenog u
gasovito stanje i obratno to se koristi za hladjenje friidera. etvrti primer su toplotne
pumpe koje radi grejanja prostorija mogu da koriste C 02 pri emu ga transformiu iz
tenog u gasovito stanje i obratno. Da bi smo proraunali ovakve i sline uredjaje koji
koriste realnu materiju kao radnu materiju i odredimo njihov pritisak, specifinu
zapreminu, temperaturu, unutranju energiju, entropiju, entalpiju i druge njene
karakteristine veliine mora da imamo informacije o termikim i kalorinim
jednainama stanja radne materije kada je u tenom i gasovitom agregatnom stanju. Te
informacije treba da imamo za vodu, freone, C 02i druge materije koje upotrebljavamo.
15.1 TERMODINAMIKE POVRINE
U optem sluaju jednaine stanja supstance (koje se upotrebljavaju kao radna
materija) su daleko komplikovanije nego jednaine stanja idealnog gasa. ' se
termika jednaina stanja za vodu kao i za bilo koju supstancu (kao to su freoni koji su
radna materija kod friidera i klimatizera, C 02, i td.) moe predstaviti u optem sluaju
kao funkcija od p, v i T ili matematiki kao
F(p,v,T) = 0. (15.1)
Ova jednaina prostorno predstavlja povrinu u koordinatnom sistemu OpvT i
naziva se termodinamikom povrinom. Na sl. 15.1.a i sl.l5.1.b su skicirane dve
karakteristine termodinamike povrine su skicirane. Termodinamika povrina sa sl.
15,l.a j e karakteristina za supstance koje se pri zamrzavanju skupljaju (kao to je
CO:), a termodinamika povrsina sa sl. 15.1.b za supstance koje se pri zamrzavanju ire
(voda). Na ovim povrinama. svaka njihova taka predstavlja inogue ravnoteno stanje
ije su veliine stanjap,v, T.
Jednofazna supstanca. Supstanca moe postojati ili kao jednofazna ili kao viefazna.
Supstanca je jednofazna kada se nalazi ravnotei u obliku jedne faze. Faza moe biti ili
125
M.BOJ I
TERMODINAMTKA - PI TANJ A l ODGOVOR)
tena ili gasovita ili vrsla. Primer je kada se u nekom sudu nalazi samo voda u tenom
stanju. Stanja jednofaznih supstanci na termodinamikim povrinama su predstavljena
slabije osenenim povrinama (povrine 5 K 6 7 8 9 10 5 i 12341).
Sl. 15.1 Termodinamike povrine za supstanee (a) koje se pri zamrzavanju
skupljaju (C0 2) i (b) koje se pri zamrzavanju ire (voda)
j g j.. lura
I
l_______I
para
biti u obliku tene faze F, i gasovite faze G
Povrina ,,5 K 6 7 8 9 10 5 predstavlja stanja gde je jednofazna supstanca u obliku ili
tene i/i gasovile faze. Tena faza je oznacena sa F, a gasovita faza sa G. Na Sl.15.2 u
cilindru sa klipom sa leve strane je prikazana supstanca u tenom stanju i sa desne
strane u gasovitom (parnom) stanju. Medjutim na Sl. 15.1 vidi se da na
termodinamikim povrinama ne postoji jasno definisana granica izmedju ove dve faze
tj. na ovoj povrini postoje takva jednofazna stanja gde se ne moe sa sigurnosu rei a
li je ta supstanca gasovita ili tena. U stvari da li je neka supstanca dobiia naziv tenost
ili gas to zavisi [13] koliko je tu supstancu mogue sabiti i da li ta supstanca ima
slobodnu povrinu. Gas e pri sabijanju daleko vie promeniti svoju zapreminu nego
tenost, a osim toga tenost uvek ima svoju slobodnu povrinu dok je gas nema. Inae je
uobiajeno da se i tecnost i gas nazivaju fluidima tako da e se dalje o podruju 5 K 6
7 8 9 10 5 govoriti kao o oblasti fiuda. Medjutim, kada j e specifiina zapremina gasa
Sl. 15.2 J ednofazna supstanca moe
126
. BOJ I TERMODI NAMI KA - PI TANJ A 1ODGOVORI
Kriva K-5 je donja granina kriva. Ona razdvaja oblast fluida gde je materija u
tenoj fazi (F) od oblasti mokre pare (F+G). Kriva predstavlja stanja gde je supstanca u
tenom stanju koju nazivamo zasiena tenost (ako je to voda onda se naziva ili
kljualom vodom ili vrelom vodom). Veliine stanja na ovoj (donjoj graninoj) krivi
oznaie se sa gornjim indeksom prim (v' h , s ).
Taka K je kntina taka koja predstavlja kritino stanje gasa. Supstanca je u kritinom
stanju okarakterisana kritinim pritiskom p k, kritinom specifinom zapreminom vL i
kritinom temperaturom ^. Razliite supstance imaju razlicito p k, vb Tk to se i vidi iz
tabele D15.1
Povrina 2 5 10 3 2 oznaena je sa C+F. Povrina predstavlja stanja u kojima
su u medjusobnoj ravnotei vrsta i tena faza.
Povrina 2 6 7 12 je oznaena sa +G. Povrina prcdstavlja stanja u kojima su
u medjusobnoj ravnotei vrsta i gasovita faza.
Linije 2 5 6 sa sl. 15.1.a i 5 2 6 sa sl. 15.1.b jesu trojne linije. Linije
predstavljaju stanja sa trofaznom supstancom tj. stanja gde su u ravnotei zajedno
gasovita, tena i vrsta faza (+G+F).
Promene stanja na termodinamikim tiovrinama, Na termodinamikim povrinama
vide se izoterme i izobare. Izoterme su linije oznaene kao Tu , T2, . One su po
definiciji kvazistatiki procesi. Naime, kako supstance, pri kvazistatikim procesima u
kojima uestvuju, prolaze kroz niz ravnotenih stanja, to e linija koja povezuje njihovo
poetno i krajnje stanje (taku) leati celom svojom duinom na termodinamikoj
povrini. Izoterma se naziva kritinom izotermom. I zoterma T\ lei celom svojom
duinom na termodinamikoj povrini oznaenoj sa G. Izoterma 2 lei na
termodinamikim povrinama oznaenim sa C, +F, F, F+G, i G. Izoterma 5 lei na
termodinamikim povrinama oznaenim sa , t-G, i G.
Izobare su linije oznaene kao pl; , p2. One su po definiciji kvazistatiki procesi.
I zobara naziva se kritinom izobarom. I zobara pi lei na termodinamikim
povrinama oznaenim sa , +F, F i G.
15.2 VEL I I NE STANJ A U J EDNOFAZNOM PODRUJ U
U podruju fluida supstancaje jednofazna i moe se nalaziti ili kao tenost ili kao
gas. I zotermski procesi u ovom podruju nisu jednovremeno i izobarski kao u sluaju
viefazne supstance. Poznavanje jedne od intenzivnih veliina stanjaje nedovoljno da
se stanje supstance u ovom podruju jednoznano odredi. Neka temperatura nekog
stanja Mgu podruju fluida ima vrednost T\. To stanje je prikazano na termodinamikoj
povrini na sl. 15.1.a. Bezbroj stanja mogu da imaju tu temperaturu tj. sva ona koja u
ovom podruju lee na izotermi (. Medjutim, zna se da je u stanju M6 pritisak
supstance pi- Tako se to stanje (taka ) na ovim povrinama i dijagramima odreuje
u preseku izobare p 2 i izoterme T\. Tako j e ovo stanje jednoznano odredjeno, Prema
tome, da bi stanje supstance u ovom jednofaznom podruju bilo jednoznano odredjeno,
tj. sve intenzivne veliine tog stanja poznate, potrebno je poznavati vrednosti dve od
njegovih intenzivnih veliina stanja. To isto vazi i za jednofazno podrucje .
128
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORJ
Tablica D15.2 u prilogu sadri podatke o vrednostima veliina stanja v.h,s
pregrejane vodene pare u funkciji pritiska u opsegu od 1 bar do 500 bar i u funkciji
temperature u opsegu od 0 C do 700 C.
15.3 RAVNOTEA FAZA
Da bi stanje dvofazne supstance bilo prikazano na termodinamikim povrinama,
obe faze moraju da budu u medjusobnoj ravnotezi. Stanje neke dvofazne supstance na
termodinamikim povrinama i dijagramima stanja predstavijeno j e nekom od taaka
unutar njihovih dvofaznih oblasti. Take na grannim krivama ovth oblasti
predslavljaju stanje svake od faza (zasienih jednofaznih supstanci) ove dvofazne
supstance, Tako, taka M,| na sl. 15.1.a predstavlja stanje dvofazne supstance koja se
sastoji iz tene i gasovite faze koje su u medjusobnoj ravnotezi. Stanje tene faze
(zasiene tecnosti) je dato taakom 2 na donjoj graninoj krivt, a stanje gasne faze
(zasiene pare) taakom 2 na gornjoj graninoj krivi.
Bilo koja taka na trojnoj liniji npr, sa sl. 15.1.a predstavlja ravnoteno stanje
trofazne supstance koja se sastoji od vrste, tene t gasovite faze. Stanje vrste faze je
dato taakom 2 na donjoj graninoj krivi, stanje tene faze (zasiene tecnosti) je dato
taakom 5 na donjoj graninoj krivi, a stanje gasne faze (zasiene pare) taakom 6 na
gornjoj graninoj krivi.
Da bi faze viefazne supstance bile u ravnotei mora da postoji njihova
mehanika, lermika i hemijska ravnotea. Kod mehanike ravnotee pritisci ovih faza
moraju da su jednaki, a da bi se ispunila termika ravnotea treba da su jednake i
njihove temperature. Kod hemijske ravnoteze potrebna je jednakost hemijskih
potencijala tih faza.
U prethodno pomenutoj taki Mdg, u oblasti mokre pare neka su pritisak,
temperatura i hemijski potencijal redom p 2,T-i, i g i Da bi obe faze ove dvofazne
supstance bile u ravnotei potrebno j e da obe faze i celokupna dvofazna supstanca imaju
isti pritisak, temperaturu i hemijski potencijal tj. vazi: p 2 =p 2 =p i \ T2 =T{'~ T2\ g 2=
gi = gi" Ovi uslovi jednakosti pritiska i temperature jednoznano odredjuju stanja faza
na donjoj i gornjoj graninoj krivi termodinamicke povrine. Presek izobarsko-
izotermske linije koja prolazi kroz taku Mdg sa gornjom i donjom graninom krivom
daje redom tacke 2 i 2 koje predstavljaju stanja gasovite i tene faze ove dvofazne
supstance .
Slino se moc rei i za dvofaznu supstancu ije stanje j e predstavljeno tackom
;,;. Ona se takodje sastoji iz dve faze i to jedne vrste zasiene stanja j i druge
gasovite zasiene stanja 3". Ova stanja se na graninim krivama 1-2 i 6-7 dobijaju na
gotovo identian nain kao sto je to uinjeno za dvofaznu supstancu u oblasti mokrc
pare. Obe faze sa stanjima 3 i 3" i njihova dvofazna supstanca imaju isti pritisak,
temperaturu i hemijskj potencijal. Takodje kod dvofazne supstance stanja M^, njena
vrsta faza stanja 2, i zasiena tena faza stanja f2 su na istom pritisku i temperaturi i
imaju isti hemijski potencijal. ', u optem sluaju za dvofaznu supstancu i njene
faze a i b vazi: p ^ p i r p , T-= Tb= T, ga= g b= g.
129
Na trojnoj liniji sve tri faze, a zato i sama supstanca bie na istom pritisku i
temperaturi i imae isti hemijski potencijal. Zato ce ove tri faze biti predstavljene
takama na samoj trojnoj liniji i to: taka 2 (vrsta faza), 5 (tena faza) i 6 (gasovita
faza). Mogu se napisati jednakosti: p 2iu=p 2=p ^ , T25^ T2=T5=Tu g 2^ g2_ g ^ gh
15.4 VEL I I NE STANJ A POJ EDI NANI H FAZA
Ako se zna da je temperatura nekog stanja na gornjoj graninoj krivi (kriva K-6
sa sl. 15.1.a i sl. 15.1.b) T2, tadaje to stanje jedndnoznano odredjeno u preseku ove
granicne krive i izotermc T2. To j e taka 2" na tim slikama. Prema tome, intenzivne
velicine stanja na gomjoj gramnoj krivi su jednoznano odredjene ukoliko se poznaje
samo jedna od intezivnih veliina stitnja. Isto se moe zakljuiti i za donju graninu
krivu K-5.
Kako su tcmperatura i pritisak obe faze voj'azne supstancc iste, to ukoliko se
poznaje jedna intenzivna veliina stanja j e d m od faza ove supstance tada sit
jednoznano odredjene sve intenzivne veliine stanja obe faze.
Posmatrajmo ponovo dvofaznu supstancu koja se npr. sastoji iz gasne i tene
faze. Neka jc temperatura obih faza 7V U tom sluaju presek izotcrme Ti sa gornjom
graninom krivom jednoznano odredjuje tacku 2", a presek iste izoterme sa donjom
graninom krivom jednoznano odredjuje taku 2'. Tako su jednoznano odredjena
stanja 2" i 2' i mogue je jednoznano dobiti njihove veliine stanja npr. p{, v{, s2'. h{.
P2\ v 2',S2, h 2 idruge.
Cesto su na raspolaganju i tabele termodinamikih osobina faza dvofaznih
supstanci. Ove tabele su date u ovom udbeniku samo za dvofaznu vodu koja se sastoji
iz tene i gasovite faze. Tako, tabela D15.3 daje veliine stanja kljuale vode i suve pare
u zavisnosti od temperature t u njenom intervalu od 0C do 374,15C. Tabela DI5.4
daje veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti od p i to u opsegu od 0,01 bar
do 220 bar. Veliine stanja koje su date u ovim tabelama su v, v'\ h'. h", s', s". Iz ovih
tabcla se vidi da su razlike vrednosti za v' i v" i za h' i h", i za s' i s" sve manje ukoliko
su tcmperature i pritisci tene i gasovite faze vii. Tako, za neku temperaturu (u ovim
tabelama za vodu to je 374,15C) - kritinu temperaturu, ova razlika i ne postoji. U
stvari u kritinoj taki nemamo dvofaznu supstancu ve jednofaznu.
Za sluaj trojne linije, za odredjivanje intenzivnih veliina stanja sve tri faze
trolazne supstanee na ovoj liniji mje potrebno znati niti jednu od njenih intenzivnih
veliina stanja. U stvari, pritisak i temperatura i ostale intenzivne veliine stanja ovakve
supstance odredjene su samo njenom prirodom. Za neke od razliitih supstanci pritisak i
temperatura trojne linije dati su u tabeli D15.1.
15.5 RAVANSKI DI J AGRAMI STANJ A
Na sl. 15.5, 15.6 i 15.7 prikazani su redom pv, Ts i hs - dijagranti stanja neke
proizvoljne supstance. Svakako da se pv-dijagram mozc dobiti projekcijom
termodinamikih povrina sa sl. 15.1.a i sl. 15.1.b na koordinatnu ravan Opv. Inae, na
svim ovim dijagramima prikazana su dvofazna stanja supstance u oblasti mokre pare
(F+G) i njena jednofazna stanja u fluidnoj oblasti. Takodje na ovim dijagramima
130
ucrtane su gornja granina kriva K- i donja graniina kriva K-d. Gornja granina kriva
K- odvaja dvofaznu oblast mokre pare (F+G) od jednofazne oblasti oznaene sa G.
Donja granina kriva K-d odvaja dvofaznu oblast mokre pare (F+G) od jednofazne
oblasti oznaene sa F. Inae oblast F u hs - dijagramu j e ograniena na izuzetno malu
povrinu, gotovo uz donju graniinu krivu. Tako ovaj dijagram nije pogodan za rad u
ovoj oblasti. Ipak As-dijagram je najee u praktinoj upotrebi. U dodatku prikazan je
/-dijagram stanja vodene pare koji slui za razne praktine proraune. Takodje u
dodatku su date (1) veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti od t (TABELA
D15.3), (2) veliine stanja kljuale vodc i suve pare u zavisnosti od p (TABELA
DI 5.4), (3) Veliine stanja pregrejane vodene : kao funkcija temperature i pritiska
(TABELA D15.2).
. BOJ I TERMODJ NAMI KA - PJ TANJ A I ODGOVORI
(<*) (b)
Sl. 15.5 Razne promene stanja u pv- dijagramu stanja: a) /j~eonst., r=const. i
x=const., b) v=const. i s=const.
15.6 PROMENE STANJ A NA RAVANSKI M DI J AGRAMI MA STANJ A
U svim oblastima na ravanskim dijagramima stanja (na sl, 15,5, 15.6 i 15.7)
prikazane su izoterme, izobare, izohore i izentrope, dok se linije konstantnog stepena
suvoe samo prikazuju i karakteristine su za oblast F+G.
15.6.1 I zoterme kada je Tt>TK-
Ako se neki proces vodi po izotermi Tt (vidi Sl. 15.5-7) pri cemu je ]> ^, supstancaje
uvek jednofazna (gasovita). Iskustvo pokazuje da za 7", > tiema tog pritiska koji bi
gas preveo u teno stanje. U /n-dijagramu, na viim temperaturama u ovom podruju,
izoterme dobijaju oblik hiperbole idealnog gasa. Medjutim, u 7s-dijagramu u svim
oblastima izoterme su paralelne sa s-osom. U gasnom podruju u /Lv-dijagfamu vidi se
da se za niske pritiske ove izoterme gotovo poklapaju sa izentalpama pri emu se
131
BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
uveavanjem pritisaka ove izoterme zakrivljuju. Kod idealnog gasa izotermske promene
stanja su istovremeno i izentalpske.
S). 15.6 Razne promene stanja u 7s- dijagramu stanja: a) p=coast., T^const. i
A-=coiist., b) v=const. i j=const.
Sl. 15.7 Razne promene stanja u As-dijagramu
15.6.2 I zobare kada j e p^>p.
U pv-dijagramu stanja izobare su paralelne osi v. I zobare u 7>-dijagramu stanja su krive
koje u podrucju G blizu kritine tacke K imaju infleksiju. Za nie pritiske u gasnoj fazi
(iznad take K) izobare prelaze u izobare idealnog gasa. Za kvazistatiki proces vazi
jednaina (diferencijalna jednaina prvog zakona termodinamike za otvorene sisteme)
Tds = dh vd/j, tj. d/i = Tds + vd/7, i kako je za izobarski proces dp = 0 to je: (dh!ds)p =
T. Odavde sledi da j e vrednost nagiba izobara podruja G u /js-dijagramu vea na viim
temperaturama.
132
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODOOVORI
15.6.3 Kritine izoterme i izobare.
Kritina izoterma: pv-diiagram. Kritina izoterma u kritinoj taki u />v-dijagramu ima
za tangentu izobaru pa joj je u taki K nagib nula. Osim toga, za kritiinu izotermu
taka K je i prevojna taka pa vae relacije: (dp!dv)TK = 0 , { 2 ! \- ) = 0.
Kritina izoterma: Ts-diiagram. Ova kritina izoterma u J j-dijagramu je paralelna osi s
kao i sve izoterme u ovom dijagramu.
Kritina izoterma: /zs-diiagram. U /'-dijagramu K je taka infleksije kritine izoterme.
Kritina izobara: pv-dijaeram. Tzobara/) je u ^v-dijagramu paralelna osi v kao uostalom
i sve izobare u ovom dijagramu.
Kritina izobara: T^-dijagram. U 7tf-dijagramu u taki K nagib izobare je nula sa
prevojnom takom: (GT/vs)pK = 0, (d7T/ds2)pK = 0
K ritina izobara: fe'-diiagram, Inae u hs-dijagramu kritina izobara ima nagib jer je
u tacki K (dhlds)t,K = ,
15.6.4 Izoterme 2< .
Ukoliko se gas sabija (uveava mu se pritisak) pri procesu sa konstantnom
temperaturom npr. >, koja je manja od kritine, tada pri dostizanju tano odredjenog
pritiska otpoinje njegov prelazak u tenost (kondenzacija). Pri toj temperaturi taj
pritisak se odrava sve dok gas potpuno ne kondenzuje. Slino se deava kada se
tenosti pri ovoj temperaturi umanjuje pritisak na kome se nalazi. Ona pri dostizanju
nekog tano odredjenog pritiska poinje da prelazi u gas (isparavanje). Pri toj
lemperaturi taj pritisak se odrava sve dok gas potpuno ne ispari.
*!, ^ ' j
'J' pjrc
A i
I . 1 J'.n.i
e *
.I
b)
Sl. 15.8 Izobarska promena stanja: a) voda u sudu; b) promena u -ijagramu
stanja
15.6.5 I zobarepi<pn.
Ako se gas hJ adi pri konstantnom pritisku p2 koji je manji do kritinog. tada pri
dostizanju odredjene tcmperature dolazi do poetka kondenzacijc gasa. tcmperatura
se pri tom pritisku odrava sve dok gas potpuno ne kondenzuje. Kada se tenost zagreva
pri islom tom pritisku pri dostizanju odredjene temperature dolazi do njenog
133
. TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
isparavanja. Pri tom pritisku ta temperatura se odrava sve dok gas potpuno ne ispari.
I nae treba napomenuti da u podruju tenosti F u Ts i /u-ijagraminia stanja izobare se
gotovo poklapaju sa donjom graninom krivom.
15.6.6 Kondenzacija. Isparavanje.
Kondenzacija pare jeste naziv za prelazak gasovite u tenu fazu, a isparavanje za proces
u suprotnom smeru.
15.6.7 Izotermsko-iznbarski proces.
Sa svih dijagrama i prethodno prikazanih termodinamikih povrina vidi se da je svaki
izotermski proces sa viefaznom supstancom istovremeno i izobarski. Pri jednom od
izotermsko-izobarskih procesa, odredjenoj temperaturi procesa odgovara tano
odredjena vrednost pritiska. Zato se izotermske i izobarske linije na ovim dijagramima
stanja u viefaznim podrujima medjusobno preklapaju, dok se van njih razilaze. Tako
npr. u dvofaznoj oblasti mokre pare (F+G) od 2' do 2, kada je temperatura 2=const.
j = const. (vidi SI.15.9), zasiena tenost stanja 2' prelazi pri konstantnom pritisku i
konstantnoj temperaturi u zasieni gas stanja 2". Moguce je voditi proces i od 2" do 2'
kada su istovremeno T2 = const. i p : const.
\
Vflper
iln
a)
Vaurontd |.||)>
h)
AIUtiHV
c)
Sl. 15.9 Proces se vodi u dvofaznoj oblasti mokre pare (F+G) od 2' do 2", kada je
temperatura T2 - const. i p 2 = const. Tada zasiena tenost stanja 2' (a) prelazi pri
konstantnom pritisku i konstantnoj temperaturi u zasieni gas stanja 2" (c).
2jsii'fia paru
b)
Via/rva
Mehiir p.tre
Za.sit-4' I l - i i o . s I
meavtnii
Sl. 15.10 Proces se vodi u dvofaznoj oblasti mokre pare (F+G) od 2" do 2\ kadaje
temperatura T2 - const. i p 2 = const. Tada zasieni gas stanja 2" prelazi pri
konstantnom pritisku i konstantnoj temperaturi u zasienu tenost stanja 2'.
I nae vidi se, da su u /n-dijagramu stanja u oblasti F+G, ove izotermsko-izobarske
promene stanja paralelne osi v, u -dijagramu stanja osi s. U fa-dijagramu stanja ove
134
promene stanja su predstavljene pravama koje su pod nekim nagibom u odnosu na osu
s. Nagib zavisi od vrednosti temperature ovog procesa.
15.6.8 Sublimacija, desublimacija.
Proces r 3", koji je prikazan samo na sl. 15.1.a i sl. 15.1.b, se odvija u dvofaznoj
oblasti (C+G) pri p j - const i = const. Pri tome dolazi do prelaska vrste faze stanja
3 u gasovitu stanja 3". Ovaj proces se moe odvijati u suprotnom smeru. Prelazak
vrste faze u gasovitu naziva se sublimacijom, a gasovite u cvrstu desublimacijom.
15.6.9 Mrnjenje, topljenje.
Pri procesu 2 - f 2, koji je prikazan samo na sl. !5.1.a kada je r 2=const t /j7|=const,
vrsta faza stanja 2 prelazi u tenu stanja f2.1 ovaj proces moe se odvijati u suprotnom
smeru. Prelazak tene u vrstu fazu naziva se mrnjenjem i vrste u tenu topljenjem.
15.6.10 Prelazak iz jedne u druge faze na trojnim linijama.
Trojne linije sa sl. 15.1.a i sl. I 5.1.b takodje predstavljaju istovremeno izoterme i
izobare. Na njima dolazi do prelaska iz jedne faze (npr. gasne) u druge dve (vrstu i
tenu fazu).
15.6.11 Izohorske promene stanja.
I zohorske promene stanja u />v-dijagramu su paralelne osi p dok su u Ts i hs-
dijagramima to krive linije koje su strmije od izobara. Na slikama 15.5-6 su prikazane
izohore v[v, vK, vsv. pri cemu je v]v > >v2v.
15.6.12 Izentropske promene stanja.
Izentropske promene stanja takodje su prikazane na dijagramima 15.5-7. U Ts-
dijagramu stanja to su prave paraielne osi T. U fe-dijagramu stanja to su takodje prave
paralelne osi h. Medjutim u pv-dijagramu to su krive koje su neto strmije od izotermi.
U svim ovim dijagramima je j |s >sK >^2s,
15.6.13 Linije konstantnog stepena suvoe.
U oblasti mokre pare F+G koja je dvofazna oblast (sa zasienom tenou i zasienom
parom) na ovim dijagramima date su i linije konstantnog stepena suvoe x=const.
Stepen suvoe () je po definiciji odnos mase zasiene pare (m" ) i ukupne mase
dvofazne supstance (/= m" +m') pa je
- = m "/mx i/i l - m '/mx .
VI. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
( 15.2)
Ovde j e m' masa tenc faze dvofazne supstance (zasiene tenosti). Inae kako stanja na
onjoj graninoj krivi nemaju zasienu paru to je m =0 to je x=0. Na gornjoj graninoj
krivi sva materija je u obliku zasiene pare pa j e m " - m x i x = \ . Kada se zna stanja
(sl. )5.1.a) u ovoj dvofaznoj oblasti, tada se moze ret da 1 kg mokre pare tog stanja
sadrzi kg zasiene pare i (1-) kg zasiene tenosti. U oblasti mokre pare prikazane su
iinije .v=const koje sve polaze iz tacke K. Ovde je > .
15.7 VEL I CI NE STANJ A MOK RE PARE
Dvofazna supstanca u oblasti mokre pare (oblast F+G) sastoji se iz zasiene tenosti i
zasiene pare pri emu su za tu paru i tenost isti p,T i g. U zavisnosti od toga koliko je
tj. koliko j e para mokra, njene ostale veliine stanja kao v*, hKrazlikovae se u
odnosu na iste veliine stanja faza te meavine.
Zapremina ove dvofazne supstance j e zbir zapremina koje zauzimaju zasiena
tenost i zasiena para: Vx =mV + m"v. Ova zapremina kao i sve velicine stanja u ovoj
oblasti oznacena je sa indeksom . Ako se ova relacija podeli sa masom dvofazne
supstance tada se dobija: vx= VJmx = m v /m^ + m"v/mx. Kako je 1- * =m'/mx i = m " i
m* to je vx= (1 -) v' + v" tj. konano
vx- v '+ x (v"-v). (15.3)
Analogno ovom izrazu za bilo koju veliinu stanja "v" mogue je napisati:
y*= y + x { y -y r). (15.4)
Tako u podruju mokre pare za specifinu entropiju i za specifinu entalpiju vae
s* = s + (s"-s ), h* - h ' + (h"-hf). (15.5)
Primer 15.1 VEUCI NE STANJ A MOKRE P A R E ______________________________
Odrediti raunski i iz dijagrama sve veiiine stanja vlane vodene pare, ako je
njeno stanje zadato sa p= 16 bar i x=0,94.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: vlana vodena para, p = 16
bar i x=0,94.
lz tablica u dodatku se za veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti od p za
p= 16 bar dobijaju sledee vrednosti:
/ = 201,4" C . v' = 0.1238 m' Ikg s = 2,344 LJ/ kgK s' = 6,422 kJ/ kgK. 1 - s' = 4,078 kJ/ kgK.
h' = 858,3jt7/Ag. / =279,3 kj i kg. r =h" - h' = 5 k J ! k g . u ' = *56,4kJ/ kg. u" =2595 k j / k g .
* > J J >
= ' - ' = 1738.6*.//*#
Zatim se izraunaju ux, vMhx, i s x:______________ ______________________________ ____
136
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORJ
u, = v + x(u" - m') = 856.4 + 0.94 1738.6 - 2490.684 U/ k g
v, = v' + x ( v '-v ' ) = 1.1565-10- +0.94 (0.1238-1.156510, ) = 0.11644 nv/ kg
h, = h' + x(h" - h') = 858.3 + 0.94 (2793 - 858.3) = 2676.94 kJl kg
' = 1+ x(s" - . ( ' ) = 2.344 + 0.94 (6.422 - 2.344) = 6.177 kJ/ kgK
Sa hs dijagraraa za vodenu paru (u dodatku)
mogu da se oitaju vrednosti , = 2675 kJ/ kg s =6.17 kJ/ kgK
15.8 VEL I I NE PROMENA STANJ A
15.8.1 Specifina koliina toplote, speificni rad Sirenja i specifini tehniki rad
Formule za izraunavanje veliina kvazistatikih promena stanja i to veliina
promene stanja q,l,!,. pri nekoj od promena stanja date su ranije. One vae za
kompresibilnu materiju u optem sluaju. Tako se te jednainc mogu primeniti za sve
izohorske, izobarske, izotemske i izentropske procese realne materije koji su prikazani
na sl. 15.1, i 15.5-7. Takodje, postoji mogunostda se specifini rad irenja 1i specifini
tehniki rad l, odrede graflki iz pv-dijagrama stanja, a specifina koliina toplote q iz
7s-dijagrama stanja. U poglavlju 10 prikazano j e kako se ove veliine odredjuju
grafiki. Osim toga, As-dijagram je vrlo pogodan za odredjivanje razmenjene koliine
toplote pri />=const. jer je npr. za jedan izobarskiproces od stanja 1 do stanja 2:
? )2 = 2-, (15.5)
Tako je u ovom dijagramu q ]2 predstavljeno pomou dui. Za izentropski proces od 1
do 2 vazi:
h\i ~ h\ ~^2 (15.6)
pa je u ovom dijagramu ltl2za izentropski proces takodje predstavljeno pomocu dui.
137
Primer 15.2 I zoterma sa odredjivanjem rada, razmenjene koliine toplote i promene
unutranje energije______________________________________________________________
Vodena para ekspandira izotermski od pritiska 30 bar i stepena suvoe x=0,85 do
pritiska 1 bar. Odrcditi rad, razmenjcnu koliinu toplote i promenu unutranje
energije. Prikazati ovu promenu stanja u p-v, h-s i T-s dijagramu.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podatakaivodena para, /5| =30 bar i X|
-0,85, p 2 1bar.
Sa hs dijagrama u doatku se mogu oitati sledee vrednosti:
/i, 2530 kJi kg s, =5.655 kJi kgK v, = 0.1)57nr i'kg
> >
h, = 2940 kJi kz , = 7.96 U/ kgK v, = 2.39,' fkg t = 235"C (T = 508 K)
. BOJ I TERMODI NAMI - PI TANJ A I ODGOVORI
Sl.15.13 Promenu stanja u hs dijagramu stanja
Nekaje =/12-/1
Razmenjena koliina toplote je Promena unutranje energije su
q,2 =7'(- ,) =508- {7.96-5.655) = 1171 U/ k g
Au =u2- , - h 7- p,v, A, + p{vt =
= 2940 - I 105 2.39 -103 - 2530 + 30 105 - 0.057 10-3 = 342 kJ/ kg
Rad je / |3 = qa - Au =1171 - 3 4 2 = 829 U/ k g
Primer 15.3 Izohora sa odredjivanjem koliine razmenjene toplote
U zatvorenom sudu nalazi se 1 mJ suvozasiene pare na pritisku od 10 bar.
Odrediti konani stepen suvoe i koliinu toplote koju oa para ako se ohladi do
tcmperature od 60C.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: zatvoreni sud, 1m3,
suvozasiena para, pi = 10 bar, t2= 60C. Za ovu promenu stanja hs dijagram stanja je j
138
10 bar
1= 604:
Sl. 15.14 hs dijagram stanja za izohorsku promenu stanja
Iz tablica u dodatku se za p=\ 0 bar dobija v' =0,1946
I ztablicau dodatku se za t2 =60 C dobijav; =1.0171 10_! m^/kg-, v' =7.678m' / kg
Vidi se da je v, =v, =v"; v2 =v' + " - v ), odakte sledi konani stepen suvoe
v , - v ; 0.1946- 1.0171 10'
= = ----------------------- = 0.025
v ' - v ; 7.678-1.0171 I0' 1
Daljeje
u2 = u2 +* ( 2 -)= 251.1+ 0.0254 (2456-251. l)= 306 kJ/ kg (prema podacima iz tablice)
, = u* = 2583 kJ/ kg pa je konano koliina toplote koju oda vodena para ako se ohladi
i do 60C je q]2 = Au = , - , = 306-2583 = -2277 U/ k g
Primer 15.4 I zobara i izoentropa
Kroz pregreja parnog kotla prolazi 5000 kg/h pare. Stepen suvoe pare na ulazu
u prcgreja je 0,95, a pritisak 50 bar. Temperatura pare posle pregrevanja iznosi
500C. Para zatim izoentropski ekspandira do pritiska od 0,5 bar. Odrediti
koliinu toplote potrebnu za rad pregrejaa ako je koeficijent iskorieenja 0,9 i
snagu turbine u kojoj se vri ekspanzija. Prikazati proces u h-s i T-s dijagramu.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: pregreja parnog kotla, 5000
kg/h pare, =0,95, pi = 50 bar, t2~ 500C. izoentropski ekspandira, p.^=0,5 bar. r| = 0.
Proces pregravanja se odvija pri konstantnom pritisku. prema tome- =A=
I z tablica u dodatku se dobija za p=50bar : h[ = \ \ 54AkJ/ kg. t\ - h - h[ - 1640U/ k g
h, = h[ + x{h"~h[) = h[ + = 1154,4 + 0.95 1640 = 2712.4 kJ/ kg
Iz tablica u dodatku se dobija za /?=50 /><</i / =500" : h, = 3433kJ/kg
<Ju =Ah = h2- h, = 3433-2712,4 = 720.6 kJ/ kg
= m :e <1,,= = = 800,7 kJt kg
' Pa > 0.9
Toplota potrebna za rad pregrejaa je
139
. BOJ I TF.RMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORl
5000-800.7
(J =, = ------------ - =1112 kW
3600
Dalje /,2, = h2- h s Sa dijagrama za taku 3 se obija: A, = 2424k,//kg [ x3^=0,904, pa
je /,2! = h, 3433-2424 = 1009 kJikg
Snaga turbine u kojoj se vri ekspanzija je P = ml,iy = - 1009 = 1401 kw
3600
Proces se prikazuje u hs i Ts dijagramu na sledei nain
t-5CC0 C 2 /
/
S
o.J bsr \
3
Sl.15.15 Izobarski i izoentropski procesi u hs i Ts dijagramu
Primer 15.5 Adijabatsko priguivanje
Vodena para pritiska 10 bar priguuje se adijabatski na pritisakp 2- l bar i
temperaturu 120C. Odrediti vcliine stanja pare pre priguivanja, kao i pritisak
do kog bi trebalo priguivati ovu paru da ona postane suvozasiena. koliki je
porast entropjie od stanja 1do stanja 2? Prikazati proces u hs dijagramu.
Pri resavanju zadataka polazi se od sledeih polaznih podataka: vodena para, p= 10 bar,
priguuje se adijabatski, p 2~l bar i t= 120C. Proces u hs dijagramu se prikazuje
sledei nain:
Sl.15.16 Adijabatsko priguivanje u hs dijagramu
140
Adijabatsko priguivanje je proces pri konstantnoj cntaipiji: //2=^1
Odrediti veliine stanja pare pre priguivanja, kao i pritisak do kog bi trebalo priguivati
ovu paru da ona postane suvozasiena. Iz Tablica u dodatku dobija se
za p=\ bar i / = 11204: : h2 =21\ 7kJ/ k%, s2 ~7A6SkJ/ kgK
za p=\ Obar : h\ = 162, 7kJ/ kg, r, =2015 k. //kgK
h, = h\ + . - h\ ) = h\+x>- . %= = 0,97
, paje r r 2U15
Sa hs dijagrama dobija se: -, 0,97 i p\ = 2,6har
+ X, (sr"- s;) = 2,138 + 0.97 (6,587 - 2,138) = 6,454 kJ/ kgK
Porast entropjie od stanja 1 do stanja 2 je *,2=s, - , = 7,465 - 6,454 = 1,011 kJ/kgK
15.7.2 L atentna toplota
Kod dvofaznih supstanci najznaajnije je poznavanje latentne (skrivene) toplote
koja je takodje veliina (izotermsko-izobarske) promene stanja od jedne zasiene do
druge zasiene faze. Pri ovim izotermsko-izobarskim procesima u zavisnosti od
njihovog pravca dovodi se ili odvodi toplota. Ona koUina toplote koja se pri procesu
potpunog pvetvaranja jedne faze jeinine koliine materije u drugu fazu, kada su p =
const i T = const dovodi toj istoj kotiini materije naziva se latentnom tj. skrivenom
toplotom. Latentna toplota koja se dovodi pri potpunom isparavanju kg zasiene
tenosti je latentna toplota isparavanja koja se oznacava sa r. Po apsolutnoj vrednosti je
jednaka onoj koliini toplote koju treba odvesti od kg zasiene pare da bi se ona u
potpunosti kondenzovala, Latentna toplota potrebna za potpunu sublimaciju 1 kg
vrstog tela oznaava se sa rsi naziva latentnom toptokm sublimacije. Ista koliina
toplote se odvodi po kg zasienog gasa pri istom p i T kao i pri sublimaciji kada gas
prelazi ceo u vrsto telo. Latentna toptota topljenja oznaava se sa >\ i odnosi se na
prelazak vrste u tecnu fazu,
Razmenjena koliina toplote po kg materije pri potpunom prelasku faze "a" u
fazu "b - J atentna toplota - data je izrazom:
fjab K-h.) (15.7)
J ednakost rab= q ^ T \ s h-s3) dobija se iz uslova da se ta toplota razmenjuje pri
izotermskom procesu kod koga je ?>q=T d.y, a jednakost ~ qab = hb-hAdobija se iz
uslova da se ta razmena odvija i pri izobarskom procesu kada vai da je bq = dh.
Za mokru paru b =" i a = pa vai:
r T(s"-sr) = h"-h' (15.8)
Kako je s ' - s = r/T, tada se jednaina ss = s ' + : (s"-s ) moe napisati u obliku:
sx =-s'+rx/T (15.9)
141
a jednaina hx - h ' + (h "-hr) u obliku
/ =- / 7' + rx. ( 1 5 . 1 0 )
1. Realna materija i termodinamike povrine. j
2. Viefazna supstanca i veline stanja na termodinamickim povrsinama.(gornja
granina kriva. donjagranina kriva, kritina taka, trojne linije)
3. J ednofazna supstanca i njene veliine stanja u jednofaznom podruju
termodinamikih povrina.
4. Ravanski dijagrami stanja (pv, Ts i hs - dijagmmi stanja)
5. Izotermske promene stanja na termodinamikim povrinama i ravanskim
dijagramima stanja (izoterme kada je t\>tk. Kritinc izolerme i izobarc. Izoterme /'2</k.)
6. I zobarske promenc stanja na ravanskim dijagramima stanja (izobare kada je P\>P\-- i
Kritine izoterme i izobare. I zobare/j2</jk. )
7. Kondenzacija. Isparavanje. Sublimacija, desubtimacija. Mrznjenje, topljenje.
Prelazak iz jedne u druge faze na trojnim linijama.
8. Izohorski procesi na termodinainikim povrinama i ravanskim dijagramima stanja.
9. Izentropske promene stanja na termodinamikim povrinama i ravanskim ;
dijagramima stanja (izentropske promene stanja.)
10. Linije konstantnog stepena suvoe i izraunavanje velicina stanja mokre pare
11. Veliine promena stanja (specificna koliina toplote, specifini rad irenja i
spccifini tehniki rad, latentna toplota)
Test pitanja sa viestrukom mogunou izbora odgovora (odgovori su u dodatku)
15.1 U oblasti mokre pare F+G materija postoji u tenoj (F) i gasovitoj (G); (2) |
tenoj (F) i (3) gasovitoj (G).
15.2 U oblastt mokre pare F+G veliine stanja se oznaavaju sa indeksom 0 * (v,,
,hs ); (2) sekundum (v",h",s"); (3) pnm (v' h , s ' ) .
15.3 U oblasti gornje granine krive materija je kao (1) F+ G; (2) kao F i kao G.
15.4 U oblasti gomje granine krive vcliine stanja se oznaavaju sa (l ) (i\ ,.v( );
(J êkundum (v",h",s" ); (3) prtm (v', h', s ).
15.5 U oblasti donjegranine krive materija postoji kao (T^F+G; (2) kao F i (3) kao G.
15.6 U oblasti donje granine krive veliine stanja se oznaavaju sa indeksom (1)
(v4,/?,s\ ); (2) sekundum (v",h",s"); ^pri m (v', h', s ' ) .
15.7 U oblasti gasa materija postoji kao (1) F i G; (2) kao F i @j)kao G.
15.8 U oblasti gasa veliine stanja se oznacavaju indeksom (1) ( \ \ Jh ,sK); (2)
sekundum (v",h",s" ); lez indeksa (v, h, s1). |
15.9 Za/?=const. kod vodene pare od 1do 2: O ? 12 hi - h \ - (2)<7i2 p2 - P\, (3)#|2 ^2-5| j
15.10 Zai -const. kod vodene pare od 1 do 2:^T}/,]2=Ai -/2:(2)/1|2 ~P\ - - (3)/2=s\ -s^
15.11 Latentna toplota isparavanja je toplota ( ^ koja se dovodi pri potpunom
isparavanju kg zasiene tenosti; (2) koja se odvodi pri potpunom isparavanju kg
1zasiene tenosti; (3)dovodi pri potpunom isparavanju kg vrstog tela.
. 1'ERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
142
VI BOJ I TEHMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 16. DESNOKRETNI PARM CIKLUSI
Ovi ciklusi se upotrebljavaju u elektranama i energanama gde je najee radni
medijum vodena para. Voda jer je vrlo jeftina i u stoji nam u najveim koliinama na
raspolaganju. Medjutim, da bi se podigao termodinamiki stepen korisnosti, ponekad se
primenjuju i drugi radni medijumi npr. u binarnim procesima.
16.1 RANKINE-OV CIKLUS
Energane sa pamim turbinama obino rade po Rankine-ovom ciklusu. U ovom
ciklusu imamo kompJ etnu kondenzaciju pare umesto njene nekompletne kondenzacije u
Carnot-ovom ciklusu, Tako u ovom ciklusu vie nemamo nisko efikasan kompresor ve
napojnu pumpu koja je mala i vrlo efikasna.
a; fa)
Sl. 16.1 (a) Rankine-ov cikius u Ts- dijagramu, (b) Shema
postrojenja koje radi po Rankine-ovom ciklusu.
I dealan Rankine-ov cikius prikazan j e u Ts- dijagramu na sl. 16.1.a. Na ovoj slici,
taka 3 predstavlja stanje kljuale vode u kotlu na pritisku p3. Linija 3-4 predstavlja
proces isparavanja vode u kotlu. Proces 4-5 se odnosi na suenje tako dobijena para u
pregrejau. Proces 5-6 predstavlja proces pregrevanja suve pare u pregrejau pare na
pritisku Pf, = Pi = - ps. Voda isparava u kotlu i sui se na raun toplote dobijene
sagorcvanjem ili uglja ili prirodnog gasa. Proces 6-7 predstavlja izentropsku ekspanziju
tako pregrejane pare u pamoj turbini do pritiska i temperature kondenzatora (taka 7)
koji su redom p 7 i T7. Prilikom ove ekspanzije turbina pogoni generator elektro energije
i dobija se kvalitetna elektrina energija (energija koja se sastoji samo iz eksergije). Pri
procesu 7-1 ova vodena para se pri konstantnom pritisku i temperaturi potpuno
kondenzuje do kljuale tecnosti (taka 1) pri emu se u kondenzatoru oslobadja toplota
hladnoj vodi kondenzatora (toplotni ponor). Voda koja hladi kondenzatore uzima se iz
reke ili mora ili jezera i kao zagrejana se vraa odakle je uzeta. Zagrejana voda moe da
se odvede u kulu za hladjenje gde se hladi pomou vazduha. Proces 1-2 prestavlja
r
143
sabijanje vode kao tenosti koje se ovija u pumpi. Pumpa se pokree pomou turbine
jer se obino nalazi na istom vratilu. Taj proces je izentropski pri cemu se zanemarljivo
uveava temperatura vode. Linija 2-3 se odnosi na zagrevanje vode pri /;6=const do
temperature njenog kljuanja.
Koliina toplote koja se ovodi ciklusu kada je p = const. pri procesima 2-3, 3-4 i
4-6 jednaka je razlici entalpija u krajnjoj taki 6 i poetnoj taki 2 ovog sveukupnog
procesa
qd = hfj- h 2 (16.1)
Sl. 16.2 J edno od postrojenja koje proizvodi struju i radi po Rankine-ovom ciklusu
Toplota se odvodi iz kondenzatora pri izotermsko-izobarskom procesu 7-1 pa je:
q0 = h]-h-! (16.2)
Odavde je stepen korisnosti Rankine-ovog ciklusa dat jednainom (koji je istovremeno i
stepen sveukupnog iskoricenja energije u ovom postrojenju):
_ <7j -| ?| _ h 6- h 2- {h-, - h t) _ hb- h, - (h7- / >,)
'~ 9, " K ~ fh K - h i ( 163>
U ovako preuredjenom izrazu za termodinamiki stepen korisnosti, h^-h-, predstavlja
specifini tehniki rad koji se dobija pri izentropskoj ekspanziji u turbini dok je izraz h2-
h\ specini tehniki rad koji se troi za pogon pumpe. Kako se ovaj rad moe zanemariti
u odnosu na rad koji se dobija u turbini tj. h2-h\ tada izraz za termodinamiki
stepen korisnosti Rankine-ovog ciklusa ima oblik:
144
( 16.4)
SJ. 16.3 Rashlani lornjevi postrojenja koje proizvodi elcktroenergiju korienjem
Rankine-ovog ciklusa sa vodenom parom kao radnim medijumom.
Obino, lermodinamiki stepen korisnosti ide do 33%, ali pravi problem je to se
ne koristi toplota koja se izbacuje van ciklusa u okolinu (reku ili atmosferu) pa je
termodinamiki stepen korisnosti jednak svekupnom stepenu iskorienja energije.
Shema postrojenja koje radi po ovom ciklusu prikazana je na sl. I6.1.b. Stvami
Rankine-ov ciklus 12 3 4 6 7 1sa nepovratnim procesom u turbine prikazan je takodje
na sl. 16.1 .a.
Primer 16.1 RANKI NE-OV CIKLUS
Parno postrojenje radi po Rankine-ovom ciklusu sa pregrejanom vodenom parom
pritiska 50 bar i temperature 550C. Stepen dobrote ekspanzione maine iznosi
0,85. Odrediti protok pare i snagu pumpe za napajanje kotla vodom, ako je snaga
postrojenja 5000k\V, a pritisak u kondenzatoru 0,2 bar.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih polaznih podataka: $ = 50 bar i
=550C. f/ST = 0,85, P = 5000kW, P(>= 0,2 bar.
Prvo se skicira ciklus u Ts dijagramu stanja:
Iz tablica u dodatku se nadju vrednosti za hs , s5, s'(l, s*t, r6 Dalje:
s l - s b 7,907 - 0,8319
h^, = +x(;r{, =251,46 +0,89 2357,54 =2349,67 k j / k g
145
Sl.16.4 Skica Rankinovog ciklusa u Ts dijagramu stanja
tk = %7.(5-^)= 0,89 -(3S48,7 - 2349.67)= 1019,15 kJ/kg
Tehniki rad pumpe je
Inz =v!(Pi ~ Pi) = ?1' 10~3'(50 ~^2)* 1q5 =5.065 M k g
Protok vodene pare je
p 5000 , ,
m = =------- =4,9 kg/ s
lk 1019,15
Snaga pumpe za napajanje kotla vodom je
Pp =ml,n = 4,9-5,065 =24,82 kW
16.2 UTICAJ RAZLITIH PARAMETARA NA TERMODINAMIKI STEPEN
KORISNOSTI RANKINE-OVOG CIKLUSA
U ovom poglavlju razmotrie se razliite naini kako da se uvea termodinamiki
stepen korisnosti RANKI NE-ovog ciklusa. Tako govorie se o (1) Uticaju vrednosti
pritiska pare na ulazu u turbinu, (2) Uticaju vrednosti temperature pare na ulazu u
turbinu, (3) Uticaj vrednosti pritiska u kondenzatoru
16.2.1 Uticaj vrednosti pritiska pare na ulazu u turbinu
Sa uveanjem pritiska pare na ulazu u turbinu, pri emu se na ulazu u turbinu
odrava ista temperatura, a u kondezatoru isti pritisak, znatno se uveava
termodinamiki stepen korisnosti Rankine-ovog ciklusa. Tako se (vidi s!. 16.5)
uveanjem pritiska p\ na pritisak p { dobija ciklus 1 2' 3' 4' 1. Kod novog ciklusa
uveava se srednja temperatura pri kojoj se dovodi toplota. Kako se srednja temperatura
146
. BOJ I TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
radne materije pri kojoj se odvodi toplota nije promenila, to se uveavanjem pritiska na
ulazu u turbinu uveava i termodinamiki stepen korisnosti. esto u energanama koje
rade na vodenu paru upotrebljavaju pritisci vodene i do 300 bara.
16.2.2 Uticaj vrednosti temperature pare na ulazu u turbinu
Pri uveavanju vrednosti temperature vodene pare na ulazu u turbinu sa 7? na 3
(vidi sl. 16.6) srednja temperatura dovodjenja toplote je vea, pa kako temperatura
odvodjenja toplote ostaje ista, to se termodinamiki stepen korisnosti Rankine-ovog
ciklusa uveava. Ovde j e pritisak pare na ulazu u turbinu i u jednom i u drugom sluaju
isti. Danas turbine najee rade sa vodenom parom temperature do 565C. Dalje
uveavanje temperature pregrevanja vodene pare ogranieno j e mogunostima metala
od kojih su napravljene cevi da izdri visoke pritiske pri visokim temperaturama.
Sl. 16.6 Uticaj vrednosti temperature pare na ulazu u turbinu
147
. BOJ I TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A 1ODGOVORl
16.2.3 Uticaj vrednosti pritiska u kondenzatoru
Umanjenje pritiska u kondenzatoru je najefektivniji nain uveanja
termodinamikog stepena korisnosti Rankine-ovog ciklusa. J asno j e na sl. 16.7 da se sa
smanjenjem pritiska u kondenzatoru smanjuje temperatura odvodjenja topiote pri ovom
ciklusu i zato poveava njegov termodinamiki stepen korisnosti. Medjutim, izbor ovog
pritiska je odredjen temperaturom vode za hladjenje koju imamo na raspolaganju za
odvodjenje toplote iz kondenzatora.
S
Sl. 16.7 Ulicaj vrednosti pritiska u kondenzatoru
16.3 NAKNADNO PREGREVANJ E PARE
Prethodno je pokazano da uvecanje pritiska na ulazu u turbinu i
umanjenje pritiska u kondenzatoru vodi ka viem termodinamikom stepenu korisnosti
Rankine-ovog ciklusa, medjutim, to takodje vodi ka umanjenju stepena suvoe pare to
nepovoljno utie na rad turbine tj. dovodi do veih gubitaka energije na njoj.
7U. --
T ^-
:
>]
sy
Sl. 16.8 Ideaini ciklus sa naknadnim pregrevanjem pare: a) Ts- dijagram
ciklusa, b) postrojenje koje radi po tom ciklusu
J edan od naina uveanja stepena suvoe pare na izlazu iz turbine je naknadno
pregrevanje pare. Ovaj ciklus prikazan je u Ts- dijagramu na sl. 16.8.a, a postrojenje
148
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ! ODGOVORI
koje radi po ovom ciklusu na sl. 16.8.b. U ovom ciklusu vodena para ekspanira u turbini
1sa temperature T:i i pritiska na medjupritissk /?4. Onda se ponovo zagreva u kotlu do
temperature , = 7\ posle ega ekspandira u turbini II do pritiska kondcnzacije p {,.
Srednja temperatura dovodjenja toplote kod ovog procesa nesto je vea nego kod
obinog Rankine-ovog ciklusa pa je i njegov termodinamiki stepen korisnosti takodje
vei. Inae je termodinamiki stepen korisnosti ovog ciklusa dat formulom:
= !l = fh ~ - h,, )
<!,< ,-2+5-4 (16.5)
Pri izraunavanju tjt ovde je zanemaren rad potreban za pogon pumpe.
Primer 16.2 NAKNADNO PREGREVANJ E PARE
Ideaini Rankin-Klauzijusov ciklus sa dvostepenom ekspanzijom radt sa vodenom
parom pritiska 30 bar i temperature 400C. U prvom stepenu turbine vri se
ekspanzija do 5 bar, a zatim se para ponovo pregreva na 400C. Ekspanzija u
drugom stepenu turbine vri se do pritiska od 0,01 bar. Skicirati ciklus u hs
dijagramu i odrediti koliine toplota dovedene pregrejaima. Koliki je stepen
korisnosti i snaga postrojenja ako je proizvodnja kotla 20 t/h pare?
Poetni podaci su sledei: idealni Rankin-Klauzijusov ciklus, vodena para, p 4 = 30 bar,
= 400C, /?5 = 5 bar, t(, = 400", p-i ~ 0,01 bar, Proizvodnja kotla = 20 t/h vodene pare.
Skiciranjem ciklusa u hs dijagramu se dobija
Sl.16.9 hs dijagram idealniog ciklusa sa naknadnim pregrevanjem vodene pare
Iz tablica u dodatku dobiju se vrednosti za ,, , /4, hs i h6
Koliine toplota dovedene pregrejaima su
<7/ =? =>h^lh =3229 - 2804 =425 kJ/kg
qu = qs(>=hb - =3271,5 - 2749 = 522,5 U l k g
149
. BOJ I
Ukupno dovedena toplota je
qd -^] 4 +q5b - 4 - h , + q$6 =3229 -191,9 +522,5 =3559,6 kJ/kg
Sa hs dijagrama se dobijaju vrednosti za *7 = 0,965 i h7 = 2470 kJ/kg
1 =/,4j + /,67 =(4 - A5 )+ [hb - k ,) =(3229 - 2749)+(3271,5 - 2470) =1281,5 kJ/kg
Termodinamiki stepen korisnosti je
Snaga postrojenja je
P = mi =- ^- 1281,5 =7119 kW
3600
3600
1281,5 =7119 kW
16.4 I STOVREMENO GENERI SANJ E EL EK TRI NE ENERGI J E I TOPL OTE
-K OGENERA CI J A
U najpovoljnijim uslovima r| Rankine-ovog ciklusa nije vei od 50%. Ako se
uzmu u obzir razni toplotni gubici tada | elektrane na vodenu paru nece prei 30 do
tokom svoje kondenzacije predaje toplotu vodi. Medjutim, ta vodena para je na pritisku
niem od atmosferskog i ima nisku temperaturu (oko 30(IC), tako da se njena toplota
predata vodi dalje ne moe koristiti ve se izbacuje ili u vodotokove ili u atmosferu. Ta
izgubljena toplota je predstavljena na sl, 16.10.a srafiranom povrinom 15761. Ali
ako se krajnji pritisak pare p; uvea do 2 bara tada se temperatura te izradjene vodene
pare uvea do oko 140 C i ona se moe koristiti za grejanje zgrada, njihovo snabdevanje
toplom vodom ili za tehnoloke potrebe u nekoj fabrici. U tom sluaju je korisno da se
proces u nekom postrojenju preuredi da se istovremeno proizvodi i elektrina energija i
toplota.
Sl. 16.10 Postrojenje koje istovremeno proizvodi elektricnu energiju i toplotu: a) proces
postrojenja u TS dijagramu, b) shema postrojenja
Shema jednog ovakvog postrojenja je data na sl. 16.10.b. Ono se sastoji iz pamog
kotla I, pregrejaa II, parne turbine III, kondenzatora toplotnih potroaa IV i pumpe V.
U kotlu I, toplota se predaje vodi koja tada isparava. U pregrejau II, toplota Qn se
dalje predaje vodenoj pari koja se pregreva. Ukupna koliina toplote koja se predaje
35%. Najvei toplotni gubitak j e u kondenzatoru gde izradjena vodena sa turbine
150
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
vodi je Qd\+Q&, = Q,[- U parnoj turbini III, pregrejana vodena para ekspandira pri emu
se deo toplote Qd pretvara u rad Lk (elektrinu energiju). Zatim se u kondenzatoru
toplotnih potroaa IV, vodena para kondenzuje pri emu se toplota Qv predaje
toplotnim potrosaima.
Veliina pritiska na koji vodena para ekspandira u topJ otnoj turbini odredjena je
zahtevima potrosaa za temperaturom grejanog medijuma. to se zahteva vea
temperatura, tako to je taj pritisak vei, koliina toplote Q koja se koristi za grejanje je
vea, dok j e proizvedena elektrina energija Lk na turbini manja.
Stepen sveukupnog iskoricenja toplote u ovom postrojenju:
Njegova vrednost moe da dostigne 85% to je daleko vie nego kod Rankinevog
ciklusa koji nije kogenerativni. Medjutim koliina proizvedene elektrine energije L>J e
manja nego kod Rankine-ovog ciklusa koji nije kogenerativni i ôvog ciklusa iznosi
Da bi se kontinualno proizvodila elektrina energija u ovom procesu, mora da
se tokom cele godine obezbedi kondenzacija izradjene vodene pare iz turbine i
odvodjenje tako dobijene toplotc QL Radi najveeg stepena iskorienja toplote
prilikom proizvodnjc elektrine cnergije u ovom procesu, mora da se tokoni celc godine
ta toplota (Q) koristi korisno, na primer kroz grejanje sanitarne vode ili njenom
upotrebom u industriji. Medjutim, ukoiiko ova toplota (Q0) slui samo zimi za grejanje
stambenog prostora dok se ona leti izbacuje u reku ili atmosferu, tada je sveukupno
iskorienje toplotne energije u ovom postrojenju na godinjem nivou znatno manje,
ali jo uvek vee nego u sluaju kada se ta toplota (Q) tokom cele godine izbacuje ili u
vodotokove ili u atmosferu.
1. Za energanu koja koristi Rankin-ov parni desnokretni ciklus bez naknadnog
pregrevanja vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog rada
i izvesti izraz za termodinamiki stepen korisnosti njegovog rada.
2. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa razliitim pritiskom pare u Ts dijagramu stanja.
Kako vrednost pritiska pare na ulazu u turbinu utie na termodinamiki stepen
korisnosti rada Rankin-ovog cikfusa.
3. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa razliitim vrednostima temperature vodene pare
na njenom ulazu u turbinu. Kako vrednosti temperature pare na ulazu u turbinu utiu na
termodinamiki stepen korisnosti rada Rankin-ovog ciklusa.
4. Nacrtati dva Rankin-ova ciklusa sa razliitim vrednostima pritiska u kondenzatoru.
Kako vrednosti pritiska pare u kondenzatoru utiu na termodmamiki stepen korisnosti
rada Rankin-ovog ciklusa.
>hu = (Lk +16..1&1
(16.6)
= (Q<r\Q0\)/Q- L k/Qd. (16.7)
151
, BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORl
5. Za energanu koja koristi Rankin-ov parni desnokretni cikius sa naknadnim
pregrevanjem vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog
rada i izvesti izraz za termodinamiki stepen korisnosti njegovog rada.
6. Za energanu-toplanu koja koristi kogenerativni Rankin-ov pami desnokretni ciklus
bez naknadnog pregrevanja vodene pare, nacrtati shemu postrojenja, nacrtati Ts
dijagram njegovog rada i izvesti izraz za termodinamiki stepen korisnosti njegovog
rada i stepen sveukupnog iskorienja energije.
16.1 Kod Rankine-ovog ciklusa voda otparava i dobijena para se sui kotlu; (2) j
turbini; (3) kondenzatoru.
16.2 Kod Rankine-ovog ciklusa generirana pregrejana para ekspandira izentropski u (1)
kotlu; (^turbi ni ; (3) kondenzatoru. j
16.3 Kod Rankine-ovog ciklusa toplota se oslobadja u (1) kotlu; (2) turbini;
kondenzatoru.
16.4 Sa smanjenjem pritiska pare na ulazu u turbinu, pri emu se ulazu u turbinu
odrava ista temperatura a u kondezatoru isti pritisak, znatno se (l ) uveava
termoinamiki stepen korisnostj Rankine-ovoq ciklusa; znatno se umanjuje
termodinamicki stepen korisnosti Rankine-ovoq ciklusa; (3) termodinamiki stepen
korisnosti Rankine-ovoq ciklusa ostaje isti.
16.5 Sa smanjenjem temperature pare na ulazu u turbinu (1) uveava se termodinamiki
stepen korisnosti Rankine-ovoq ciklusa. m umanjuje se termodinamicki stepen
korisnosti Rankine-ovog ciklusa; (3) termodinamicki stepen korisnosti Rankine-ovog
ciklusa ostaje isti.
16.6 Sa smanjenjem pritiska pare u kondenzatoru uveava se termodinamiki stepen
korisnosti Rankine-ovog ciklusa; (2) umanjuje se termodinamiki stepen korisnosti
Rankine-ovog ciklusa; (3) termodinamiki stepen korisnosti Rankine-ovog ciklusa
ostaje isti.
16.7 Kogeneracija predstavlja (1) proizvodnju elektroenergije; (2) proizvodnju toplote;
istovremenu proizvodnju rada i toplote.
16.8 Kada Rankinov ciklus radi kao kogenerator tada se otpadna toplota (1) izbacuje u
reku; (2) izbacuje u vazduh; troi u tehnolokom procesu._________________________ |
152
POGLAVLJE 17. LEVOKRETNI CIKLUSI SA REALNOM MATERIJOM -
NESPONTANO PREBACIVANJE TOPLOTE SA SUPSTANCE NA NIOJ
TEMPERATURI NA SUPSTANCU NA VIOJ TEMPERATURI
Lcvokietni ciklusi se koriste kod rashladnih uredjaja i toplotnih pumpi. Prvi
uredjaji slue da odre nisku tempeaituru u prostoru koji se hladi dok drugi uredjaji
slue da odre visoku teniperaturu u prostoru koji se greje. U ovoj glavi prikazani su
kompresorski rashladni ciklusi i kompresorski grejni ciklusi.
17.1 KOMPRESORSKl PARNI RASHLADNI CIKLUS -RASHLADNI UREDJAJ
Termodinamike maine (rashiadni uredjaji) kod kojih je potrebno u njihovoj
unutranjosti ostvariti niu temperaturu nego van njih su friider, zainrziva ili
rashladna komora. Kroz zidove tih maina ulazi toplota spontano41tj. ona se prebacuje
sa okolnog vazduha koji je na vioj temperaturi u vazduh i prostor koji je na nioj
tempcaraturi. Da se temperatura prostora ne bi povisila onda je potrebno istu koliinu
toplote nespontano'4prebaciti iz unutranjosti friidera (koji je u ovom sluaju toplotni
izvor) na nioj temperaturi u vazduh koji se nalazi u okolini friiera (koji je u ovom
sluaju toplotni ponor) na vioj temperaturi. To se odigrava uz pomo radnog medijuma
koji se obavlja neki od levokretnih ciklusa pri emu se troi kvalitetna energija
(mehaniki rad u obliku elektrine energije). Ovde e se opisati funkcionisanje
komprcsorskog rashladnog ciklusa.
SI. 17.1 Friider kao jedan od uredjaja koji radi po kompresorskom rashladnom ciklusu
Kao radni medijumi instalacija za hladjenje u kompresorskom rashladnom
ciklusu koriste se izmedju ostalog amonijak i freon. Razlog je taj to ove supstance u
tenom stanju kljuaju na pritiscima koji su bliski atmosferskom. U praksi, te materije
najee se koriste u instalacijama koje hlade neki prostor do temperature od -20 C.
153
Ovakva instalacija je shematski prikazana na sl. 17.2.a a proces u njoj u 7! -
dijagramu stanja na sl. 17.2.b. Ta instalacija sadri kompresor, kondenzator, prigusni
venti! i ispariva. Ispariva se nalazi u unutranjosti friidera dok se kondenzator nalazi
izvan friidera.
Sl. 17.2 Kompresorski parni rashladni ciklus: a) shema postrojenja b) proces
ovog ciklusa u Ts- dijagramu stanja
Proces se odvija na sledei nain. Zasiena para stanja 1 se uvodi u kompresor
gde se sabija du izentrope 1-2 do stanja pregrejane pare u laki 2. Za to sabijanjc
(pomou kompresora) se trosi mehaniki rad u vidu kvalitetne elektrine energije.
Dobijena pregrejana se uvodi u kondenzator (koji se nalazi izvan friidera) gde se
u potpunosti kondenzuje u tenost stanja 4 tako sto joj se toplota spontano odvodi u
okolinu (toplotni ponor) pri konstantnom pritisku (proces 2-3-4). Tom prilikom
temperatura pare koja se kondenzuje je via od temperature okolnog vazduha. Iz
kondcnzatora tenost se uvodi u priguni ventil gde se pri izentalpskom procesu
priguuje od 4 do 5 to dovodi do pada temperature i pritiska kao i dcliminog
isparavanja ove tenosti. Kako j e ovaj proces nepovratan, on sc predstavlja na
dijagramu sa sl. 17.2.b isprekidanom linijom. Zatim se radna materija uvodi u ispariva
(koji se nalazi unutar friidera) gde isparava od stanja 5 do stanja 1. Du procesa 5-1
radnoj materiji se u isparivau dovodi spontano toplota iz prostora koji se hladi (toplotni
i/,vor). Tu je temperatura dvofazne radne materije nia od lemperature prostora koji se
hladi. Zatim se tako dobijena zasiena para ponovo uvodi u kompresor i dalje se proces
nastavlja na prethodno objanjen nain.
Vidi se da u ovom ciklusu nema turbine kao u ciklusu 1 2 4 6 1 na prethodno
pomenutoj slici gde je proces na turbini 4-6. Umcsto turbine se upotrebljava priguni
ventil kroz, koji se radni medijum priguuje (proces 4-5). Ova zamena turbine sa
prigunim ventilom smanjuje ellkasnost jednog ovakvog ciklusa. medjutim, instalacija
za hladjenje sc u ovom sluaju znatno pojednostavljuje. Tnae sa sl. I7.2.b jasno jc da se
toplota koja se dovodi radnoj materiji pri izobarskom procesu iz prostora za hladjenje
(toplotnog izvora) moe izraunati iz izraza (ovde cc sc uzcti u obzir i da za izentalpu 4-
5 v;izi da h\=lu):
154
. BOJ I
TERMODI NAMI KA - PJ TANJ A 1ODGOVORI
hr hs =h r h4
( 17. 1)
a rad koji se utrosi na izentropskoj kompresiji ove pare je:
h.h r h2
pa j e koeficijent hladjenja:
= h\ = (hr h4) / ( h r h0 (17.2)
Ovakve kompresorske maine za hladjenje imaju velike prednosti u odnosu na gasne
maine za hladjenje zato Sto su jeftinije, gabaritno manje i imaju veu vrednost faktora
hiadjenja.
Primer 17.1 Kompresorski pami rashladni ciklus-rashladni uredjaj
Za hladnjau kapaciteta Qh = 2 kW odrediti teorijsku snagu za pogon izentropskog
kompresora, ako je u hlanjai potrebno odravanje konstantne temperature t,=-
30C, a spoljna temperatura iznosi tp=40C=const. Radna materija je freon 12 koji
u kompresor ulazi u u suvozasienom stanju. Kruni proces se vri sa
priguivanjem, a bez pothlaivanja tenosti. Skicirati kruni proces u hs
dijagramu.
Polazi sc od sledeih podataka Qh = 2 kW, ti=-30(1C, tP=40C-const.
I z tablica[ 18] sc dobijajn vrednosti za h2, h2
KI = 2 - , = 682 - 642 = 40 U/ kg
qj - /i, = - /> - 642 - 540 = ]02 kJlkg
w = = - - - = 0,0196 ksis
'02
Teorijska snaga za pogon izentropskog kompresora je
P = m|/^| =0,0196-40 = 0,784 kW
Skica krunog procesa u hs dijagramu stanja je data na sledei n a i n _________
155
Sl. 17.3 Skiciran rashladni kruni proces u hs dijagramu
17.3 K OMPRESORSK I PARNI GREJ NI CI K L US -TOPL OTNA PUMPA
Toplotna pumpa slui da odri temperaturu u prostorima koje zagreva. To je
uredjaj koji radi pomou ]evokretnog ciklusa. Uredjaj se sastoji iz isparivaa,
kondenzatora, kompresora i priguSnog ventila (kao kod rashladnog uredjaja). Toplotna
pumpa se upotrebljava za prirtudno prebacivanje topiote sa materije koja ima niu
temperaturu (od spolja) na materiju sa viom temperaturom (u prostoriju). Pri tom
prebacivanju toplote troi se na kompresoru najkvalitetnija energija (elektro energija
koja je ista eksergija). Tako, u kompresorskom parnom ciklusu, pri pogonu
kompresora toplotne pumpe dolazi do utroka mehanikog rada. Inae, toplotna pumpa
se upotrebljava u procesima grejanja (najee u zgradama) ukoliko postoje velike
koliine materija (blago zagrejanih vodenih tokova, zemlja, spoljni vazduh itd.) sa
niskim temperaturama (oko temperature okoline) kao i tamo gde nam stoje na
raspolaganju velike koliine jeftine energije (to je sluaj kod zemalja gde se elektrina
energija dobija uglavnom iz hidrocentrala).
Posmatrajmo rad toplotne pumpe koja sabija paru pomou kompresora. Princip
rada je ientian principu rada kompresorskog parnog rashladnog postrojenja koje je
prethodno objanjeno. Tako je i shema postrojenja toplotne pumpe na sl.l 7.5.a identina
shemi rashladnog postrojenja sa s!. 17.2.a. Proces koji se odvija u toplotnoj pumpi moe
se skicirati na identian nacin u 7s-dijagramu stanja kao sto je skiciran proces koji se
odvija u rashladnom postrojenju (vidi sl. 17.5.b). Inae, radni medijum koji kljua na
niskoj temperaturi (amonijak, freoni) stanja 5 isparava u isparivacu (koji se nalazi izvan
prostora koji se greje) na raun toplote dobijenc spontano iz spoljanje sredine (npr.
nisko-temperaturskog toplotnog izvora). U ovom sluaju, radni medijum u isparivau je
na temperaturi $= \ nioj od temperature spoljanje sredine. Ovako dobijena para ulazi
u kompresor u kome temperatura radnog medijuma raste sa temperature T\ na
temperaturu 7V Kompresor radi na raun najkvalitetnije elektrine energije. Para
temperature T2 se prvo hladi do temperature T^=T4 i zatim kondenzuje u kondenzatoru
156
. BOJ I TERMOD1NAMIK.A - PI TANJ A 1ODGOVOR!
koji se nalazi u prostoriji koja se grejc i spontano prenosi toplotu na tenost ili vazduh
unutar grejanog sistema. Radi spontanog prenosa toplote. tempeartura radne meierije je
vea od temperature zagrevane tenosti iti zagrevanog vazduha. Formirani kondenzat se
priguuje u prigunom ventilu od pritiska p A do pritiska p 5. Zatim, ovako dobijena
vlana para ponovo isparava u isparivau koji se nalazi u okolnoj sredini.
Kako radi t opl ot na pumpa?
1. Rashl ai va s0kori sti za prebaci vanj e topl ote.
2. Razmenj i vao topl ote zagr eva sredstvo za hSaenje.
3. Rashi ai va pretvara tednost u gas.
4. Kompresor poveava t emperat uru gasa.
5. Topl ota gasa se osl obaa a zagr ej e kucu.
6. Gas za htaenj e se nazad konde?uj e u tenost
7. Rashl adi va j e spreman da ponovo zapone ci:
Spolina toplotna pumpa
J bdoor bft onl
withf u ma or tnr handfer
Sl. 17.4 Primena topjotne pumpe za grejanje vazduha u stambenom prostoru toplotom
vazduha koji je na temperaturi nizoj nego vazduh u stambenom prostoru
Posmatranjem sl. 17.5.b vidi se da vai
I 141= h 2-hj (17.3)
pa kako je koeficijent grejanja dat izrazom ee=lq0| 11lk| to je:
a,A= (h2-h4) / ( h 2-h{) (17.4)
Ako toptotna pumpa radi, po levokvetnom Carnot-ovom eiklusu, tada se koeficijent
grejanja moe dobiti iz izraza:
T4/ ( T r T,) (17.5)
157
Tako, npr. kada se zgrada zagreva zimi ako je temperatura recne vode T\ =280 K, a
temperatura radnog medijuma u sistemu za grejanje 4=355 K tada se dobija da je t'gC-
4,73. Ovaj koeficijent grejanja pokazuje, da ako uiozimo npr. I MJ elektricne energije
tada se topiota od 4,73 MJ prenosi sistemu za grejanje tj. 4,73 puta vie toplote se dobija
nego pri grejanju zgrade samo pomou elektrine energijc. Zato je nesumnjivo upotreba
toplotnih pumpi veoma korisna.
Primer 17.2 Kompresorski parni grejni ciklus-toplotna pumpa
Levokretni kruni proces sa priguivanjem i bez pothlaivanja tenosti koji
obavlja vodena pare, odvija se izmeu pritisaka 0,1 bar i 1 bar. U kumpresor, u
kome se obavlja izentropska kompresija, para ulazi u u suvozasienom stanju.
Odrediti razmenjenu koliinu toplote u isparivau i kondcnzatoru po jednom
kilogramu vodene pare. Skicirati kruni proces u h-s dijagramu.
; Levokretni kruni proces sa priguivanjem i bez pothladivanja tenosti, vodena para,
pi = 0,1 bar, pj 1bar. kompresor, (izentropska kompresija, para ulazi u u
suvozasienom stanju).
I z tablica [18] se dobijaju vrednosti hi= 2548 kJ /kg, \\2= 3040 kJ /kg, hj=417,4 kJ /kg.
Koliina toplote koja se dovodi u isparivau je
qi h4 2584 417,4 = 2)66,6 k.f/kg
Koliina toplote koja se odvodi u kondenzatoru je
/ = - h2 = h4 - h2 = 417,4 - 3040 - -2622.6 kJ/kg
Kruni proces se skicira u hs dijagramu na sledei nain
Sl. 17.5 Kompresorski parni ciklus toplotnih pumpi: a) shema
postrojenja b) proces ovog ciklusa u Ts- dijagramu
stanja
158
1. Za rashladni uredjaj koji koristi kompresorski parni rashladni ciklus, nacrtati shemu
postrojenja, nacrtati Ts dijagram njegovog rada i izvesti izraz za koeficijent hladjenja.
2. Za kompresorski pami grejni ciklus kod toplotnih pumpi, nacrtati shemu postrojenja,
nacrtati Ts dijagram njegovog rada i izvesti izraz za koeficijent grejanja.
17.1. Kod friidera toplota se uzima iz komore friidera pomou ^j)isparivaa; (2)
kondenzatora; (3) prigunog ventila
17.2. Kod friidera toplota se iz friidera izbacuje u kuhinjski prostor pomou (1)
isparivaa; ^2^kondenzatora; (3) prigusnog ventila
17.3 Kod toplotnih pumpi toplota se ubacuje u prostoriju koja se greje pomou (1)
isparivaa; {5^kondenzatora; (3) prigunog ventila
17.4 Kod toplotnih pumpi toplota se uzima od van pomou Qj) isparivaa; (2)
kondenzatora; (3) prigunog ventiia____________________________________________
159
. BOJ I
TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORJ
POGLAVLJE 18. TERMODINAMIKI POTENCIJALI
J edan od metoda kojim se fenomenoloka terinodinamika slui za reavanje
termodinamikih problema jeste metod termodinamikih potencijaia. U ovoj glavi se
razmatraju termodinamiki potencijali: unutranja energija, entalpija, Gibb-sova
tunkcija I Helmhotz-ova funkcija. Izvodi se kako se raunaju neke veliine stanja kao
parcijalni izvodi drugih veliina stanja, I konano daju se Maxwelovi odnosi koji
predstavljaju parcijalni izvode drugih parcijalnih izvoda. Konano se objanjava Born-
ov termodinamiki etvorougao.
18.1. Unutranja energija kao termoinamiki potencijal
Ranije j e izvedenaje relacija
<iU=TdS-pdV (18.1)
Ova jednaina vai za zatvorene termodinamike sisteme u ravnotei i kvazistatike
promene stanja tih sistema. Posmatranjem ove relacije moe se zakljuiti da je
unutrainja energija funkcija entropije i zapremine.
U=U(S,V) (18.2)
tj. da se T \ p mogu dobiti kao parcijalni izvodi od U\
r=(^l; p = ~ i % \ (18-3)
Funkcija unutranje energije od S i V naziva se termodinamikim potencijalom.
18.2. Entalpija kao termodinamiki potencijal
Ranijeje izvedena relacija
dH = TdS+ Vdp (18.4)
koja vai za kvazistatike procese otvorenih termomehanikih sistema. Iz ove jednaine
sledi daje:
H = H ( S , p ) (18.5)
160
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TAN/ J ODGOVORI
Ova funkcija se takoe naziva termodinamikim potencijaiom. Takode slede
identicnosti:
18.3. Helmholc - ova funkcija kao termodinamiki potencijal
Vidi se da je U funkcija S i V. Meutim, ne postoji ureaj koji meri entropiju, ve
se stanje termomehanikog sistema u laboratorijskim uslovima odreuje merervjem p i T
ili merenjem V i T. Zato se trae takve funkcije stanja koje zavise od V i T i od p i T.
Takve veliine stanja su Helmholcova i Gibsova funkcija.
se na dl / doda -dfST) dobija se:
d /-d(ST)d( U-ST)= TdS-pd K-Sd T- TS.
Helmholtz - ova funkciia koja se esto naziva i slobodrtom energiiom, definisana
je relacijom:
(18.6)
U-ST
(18.7)
pa je
dF=-SdT-pdV
(18.8)
Odavde je Helmholtz - ova funkcija kao termodinamiki potencijal oblika:
F=~-F(T,V) (18.9)
Takoe je:
(18.10)
18.4. Gibss - ova funkcija kao termodinamiki potencijal
Sabiranjem jednaine dF=-SdT-pdVsa d(pV) dobija se:
d(F+pV) - -SdT-pdV+pdV+Vdp
Definisaemo novu veliinu stanja
161
G = F+p V~ U-ST+p V=H-ST (18.11)
Ova veliina stanja zvae se Gibss - ovom funkcijom ili slobodnom entalpiiom. U ovom
sluaju je:
dG=-SdT+Vdp (18.12)
paj e jo jedan od termodinamikih potencijala funkcionalna relacija u obliku :
G=G(T, p ) (18.13)
pri emu je
s='(),; =(1 (18.14)
18.5. Veliine stanja kao parcijalni izvodi termodinamikih potencijala
Na osnovu gomjih izvedenih relacija mogue j e napisati:
r=(f) -(}*--(] -ff
18.6. Maxwel - ovi odnosi
Ako se poe od parcijalnog izvoda drugog reda po termodinamikom potencijaiu
U=U(S,V) tadaje:
\ _
KdV ~ ~ M ' l t S
Parcijalni izvod drugog reda po H=H(S, p) daje:
_ ^ ( _ _ ( 1 \ _ { < &
" { J s " 1 <3 ,
162
. BOJ I
Parcijalni izvod drugog reda po F(T, V) daje :
Analognim postiipkom dobija se
dHi

Odavde su Maxwetl - ovi odnosi:

18.7. Bornov termodinamiki etvorougao
Odnose izmeu termodinamikih potencijala i njihovih odgovarajuih nezavisno
promenljivih i Maxwell - ovi odnosi najlake se mogu pamtiti pomou memo eme koja
se naziva Bornov termodinamiki etvorougao i koja je prikazana na sl. 18.1.
Na ovom dijagramu, termodinamiki potencijali se nalaze na stranama kvadrata,
a njihove nezavisno promenljive na susednim te-menima kvadrata. Ove nezavisno
promentjive me|usobno su povezane strelicama. Vrh strelice daje znak - dok drugi kraj
strelice daje znak +.
Totatni diferencijal nekog potencijala (npr. F ) dobija se kao zbir proizvoda
diferencijalnih prirataja nezavisno promenljivih tog potencijala (kako su susedna
temena stranice F oznaena sa K i T to su V i T nezavisno promenljive tog potencijala) i
veliina koje su zapisane na dijagonalno suprotnim temenima etvorougla. Znak ovih
proizvoda j e negativan ili pozitivan u zavisnosti od toga da li je vrh strelice uperen u
teme nezavisno promenljive ili ne. Tako se dobija dF=-SAT-pdV,
Radi dobijanja Maxwell - ovih odnosa iz ove memotehnike Seme posmatraju se
samo uglovi etvorougla.
Tako j e parcijalni izvod neke veliine u jednom uglu (npr. T) po veliini u susednom
ugJ u u smeru suprotnom od kazaljke na satu (V) za konstantnu veliinu u dijagonalno
suprotnom uglu S jednak je parcijalnom izvodu veliine u drugom susednom uglu (p)
po veliini koja j e susedna ovoj u smeru kazaljke na satu (S) a za konstantnu veliinu u
dijagonalno suprotnom uglu (V). Znak svakog od ovih parcijalnih izvodaje ili negativan
ili pozitivan u zavisnosti od toga da li je strelica dijagonalnih vektora u memotehnikoj
emi uperena ka ili od temena veliine po kojoj se vri parcijalni izvod. Tako se dobija
163
Sl.18.1 Bomov termodinamiki etvorougao
1. UnutraSnja energija kao termodinamiki potencijal
2. Entalpija kao termodinamiki potencijal
3. Helmholc - ova funkcija kao termodinamiki potencijal
4. Gibss - ova funkcija kao termodinamiki potencijal
5. Veliine stanja kao parcijalni izvodi termodinamikih potencijala
6. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamikom potencijatu U=U(S. V)
7. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamikom potencijatu H=H{S, p)
8. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamikom potencijalu F=F(T, V)
9. Izvesti Maxwel - ov odnos po termodinamikom potencijalu G=G(T,p)
10. Nabrojati Maxwe!l - ove odnose
11. Bomov termodinamiki etvorougao
dodatku)
18.1 Unutranja energija je funkcija (1) S i V, (2) S 'ip, (3) T i V, (4) T i p.
18.2 Entalpija je funkcija (1) S i V%{ 2 ) S \ p , ( 3 i ) T \ V, (4) T i p .
18.3 Helmholcova funkcija je funkcija (1) S i V, (2) 5 \ p , (3) T i V, (4) T \p.
18.4 Gibsova funkcija je funkcija (1 j S i V, (2) S i p, (3) T \ V, (4) T \ p.
18.5 Unutranja energija se oznaava sa (1) U. (2) H, (3) F, (4) G.
18.6 Entalpija se oznaava sa (1) U, (2) H, (3) F, (4) G.
18.7 Helmholcova funkcija se oznaava sa (1) U. (2) H, (3) F, (4) G.
18.8 Gibsova funkcija se oznaava sa (1) U, (2) H, (3) F, (4) G.
18.9 dt/je jednako (1 )7cLS-/xl V; (2)TdS+Vp\ (3)-SdT-/Ki K; (A)-SdT+VAp.
18.10 dHje jednako (X)T&S-p<\V\ (2)TdS+Vdp; (3)-SdT-pdV; (4)-SdT+Vdp.
18.11 dF je jednako (l)TdS-pdF; (2)TdS+Vdp; (3)-SdT-pdV; (4)-SdT+Vdp.
18.12 dG j e jednako (1)TdS-pdV; (2)TdS+ Vdp; (3)-dT-pdV: (4)-SdT+ Vdp.___________
164
. BOJ I C TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 19. PROSTIRANJE TOPLOTE
Toplota se spontano prenosi sa tela koje je na vioj temperaturi na telo koje je na
nioj temperaturi i to se u optem sluaju naziva prostiranjem toplote. Toplota se moe
odvoditi ili dovoditi na tri razliita nacina:
1. Provodjenjem (kondukcijom) od jednog delia materije do drugog kada se delii
materije (atomi, molekuli) ne kreu;
2. Konvekcijom sa jednog dela materije na drugi kada se delovi materije kreu i nose
sa sobom svoju energiju;
3. Zraenjem, kada se toplota pretvara u energiju zraenja - energiju
elektromagnetnih talasa kojima se sa nekog tela prenosi kroz prostor, pa i vakuum,
a naiiaskom na drugu materiju ponovo transformie u toplotu.
Stvarno prostiranje toplote j e kombinovano, to znai da su u izvesnoj meri i
istovremeno zastupljena sva tri naina prostiranja toplote.
Problematika prostiranja toplote prisutna je u inenjerstvu kada se nastoji da se
prostiranje toplote ili intezivira ili uspori, ili kada treba optimizirati toplotne sisteme.
Kao osnovni pojmovi prostiranja toplote objanjeni su pojmovi temperaturskog
polja kao i dovedene i odvedene toplote.
19.1 Temperatursko polje
Skup temperatura u svim takama nekog prostora u datom trenutku ini temperatursko
polje. Temperatura u biio kojoj taki tog prostora odredjena je koordinatama te take (,v,
, z) i vremenom .
Temperatursko polje dato je matematiki jednainom
Ako se temperature iJi srednje temperature, ukoliko postoje promene temperature
oko njene srednje vrednosti, u datom temperaturskom polju ne menjaju tokom vremena
onda je takvo temperatursko polje ustaljeno ili stacionarno. Naprotiv. ako se
temperature (srednje temperature) menjaju sa vremenom tada je takvo temperatursko
polje nemtaljeno iU nestacionarno. Primenom ove deftnicije temperaturskog polja na
proces provodjenja toplote dobija se sluaj ustaljenog ili stacionarnog provodjenja
toplote, te sluaj neustaljenog ili nestacionarnogprovodjenja toptote. Sve take sa istim
temperaturama u temperaturskom polju formiraju povrine jednakih temperatura koje se
nazivaj u izotermskim povrinama.
19.2 Dnvedena ili odvedena toplota
Koliina dovedene il! odvedene toplote Q tokom provodjenja toplote u J iznosi:
165
Q = 4>* ' (19.2)
gde je: tp u J /(m2 s) - gustina toplotnog fluksa tj. koliina toplote Q koja prolazi kroz
jedinicu povrine u jedinici vremena; A - povrsina u rr.2. Toplotnim protokom (fluksom)
definisana j e koliina toplote to se u jedinici vremena provede (u J /s=W) kroz materiju:
V " 4*4 . (19.3)
19.1 ( )pisati prenos toplote koji je spontan i onaj koji nije spontan.
19.2. Dati defmicije temperaturskog polja i izotermskih povrina.
19.3. Dati definicije kolicina dovedene ill odvedene toplote Q, gustine toplotnog fluksa,
i ;nlotnog protoka. _________
dodatku)
19.1 Toplota se spontano prenosi^flj sa teia koje je na vioj temperaturi na telo na nioj
temperaturi, 2) sa tela na nioj temperaturi na teto na vioj temperaturi, 3) sa tela koje je
na nekoj temperaturi na telo koje je na istoj temperaturi.
19.2 Skup temperatura u svim takama nekog prostora u datom trenutku posmatranja
iniT.) temperatursko polje, 2) temperaturski prostor; 3) stanje temperatura.
19.3 Ako se temperature ili srednje temperature,ukoliko postoje promene temperature
oko njene srednje vrenosti, u datom temperaturskom polju ne menjaju tokom vremena
onda je takvo temperatursko polje 'ffl) ustaljeno ili stacionamo, 2) neustaljeno tli
nestacionamo, 3) kvazistatiko.
19.4 Sve take sa istim temperaturama u temperaturskom polju formiraju povrine
jednakih temperatura koje se nazivaju (f| izotermskim povrinama. 2. izentropskim
povrinama; 3. adijabatskim povrinama.
19.5 Kolicina dovedene ili odvedene toplote u J se oznaava kao | | Q; 2) <p; 3)Q.
19.6. Gustina toplotnog fluksa tj. koliina toplote koja prolazi kroz jedinicu povrine u
jedinici vremena /( s) se oznaava kao 1) Q; 0 <p ; 3) Q.
19.7 Toplotni protok (fluks) (koliina toplote to se u jedinici vremena provede kroz
materiju) u W se oznaava kao 1) Q\ 2) <p;$) Q
166
POGLAVLJE 20. KONDUKCIJA
Temperatura neke materije je proporcionalna kinetikoj energiji molekula. Ukoliko je
kinettika energija molekula vea to je temperatura te materije via. Provodjenje
toplote, ili komiukcijci odvija se po sledeem mehanizmu. Molekuli vrstih materija koji
su na viim temperaturama vibriraju bre oko svog ravnotenog poloaja tj. imaju veu
kinetiku energiju vibracije. Pri sudaru sa molekuiom na nioj temperaturi prenose na
njega energetski impuls zbog ega mu ubrzaju vibracije (kinetiku energiju vibracije),
pa se tom delu materije poveava temperatura. Istovremeno se molekulu koji odaje
impuls smanjuje brzina vibracije i temperatura. Opisani mehanizam se nastavlja sve dok
postoji termiika neravnotea izmedju molekula u telu. Ovaj nain prostiranja toplote je
manje izraen kod fluida, a gotovo uvek kod vrstih tela.
20.1 Provodjenje toplote kroz jednoslojni ravan zid (beskonaan)
Sluaj provodjenja toplote kroz ravan i beskonaan zid je jedan od elementamih
primera provodjenja toplote sa kojim se susreemo u praksi. Neka je provodjenje
toplote stacionarno i normalno na zid, sluaj provodjenja toplote prikazan je na sl.
20.1 Zid j e jednostruki, debljine u m. Izotermske povrsine \ i 2>se podudaraju sa
spoljanjim povrinama pa je koiiinatoplote odreena sa:
Q= { ' ~ ^ (20.1)
J ednaina pokazuje da je Q direktno proporcionaino k, T\-T2, A, , i obrnuto
proporcionalno . Pri tome temperatura u zidu linearno opada od vrednosti T, do T2.
SI.20.1 Provodjenje toplote kroz jednostruki ravan zid
167
BOJ I TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A 1ODGOVORI
Toplotna provodnost k ija je jedinica W/(m K) za vrste materije uglavnom je
malo zavisna od temperature, dok je kod tenosti i gasova jako zavisna, a manje od
pritiska. Kod metala je poznato da vrednost k raste sa poveanjem istoe sastava
metala, pa zato legure imaju uvek manji k nego isti metali. Drvo ima veu vrednost
toplotne provodnosti pri provodjenju toplote u pravcu vlakana od vrednosti toplotne
provodnosti u pravcu popreno na vlakna. Vrednosti toplotne provodnosti k za neke od
razliitih materijala date su u tabeli D.20 u dodatku.
Primer 20.1 Provodjenje toplote kroz jednoslojni ravan zid (beskonaan)_____________
Odrediti toplotni protok i koliinu toplote koja za 6 h proe kroz ravan zid od
opeke, visine 5 m, irine 4m i debljine 250 mm. Temperature povrina zida su
konstantne i iznose 27C i -23C.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: = 6 h, ravan zid, opeka,
visina= 5 m, irina= 4m, =250 mm, t]= 27C, t2= -23C.
X=0,872 WhK
Vrednost toplotnog protoka se dobija na sledei nain
Q =X F(t}- t 2) = 0,872 54(27 +23)= 3488 W
2' 0,25 V
Vrednost koliine toplote se dobija na sledei nain
Q =Qx =3488-6-3600 =7,53 104 kJ
20.3 Provodjenje toplote kroz vieslojni ravan zid (beskonaan)
Neka se ravan zid sastoji iz vie (tri) sloja kao na Sl.20.2 gde je pokazan sluaj
provodjenja toplote kroz troslojni zid. Gustina toplotnog fluksa kroz vieslojni ravan zid
pri stacionamom provodjenju mora biti jednaka za pojedine slojeve l,2,...,n. Moe se
napisati:
< =^ (T, - ) =^ ( 2 - T J =(7; - TA)
, 2 d,
Temperaturski pad u pojedinom sloju je linearan, all gledano u celini ima zakonitost
izlomljene linije. Za odnosni sloj viestrukog zida temperaturski pad iznosi
. BOJ J C
; ; , ,
!
I
Sl.20.2 Provodjenje toplote kroz Iroslojni ravan zid
pa se ukupni temperaturski pad dobija sabiranjem pojedinih padova:
T ^ - T . + T . - T . + T ^ T ^ T , - ! ,
jer postoji jednakost temperatura izmedju slojeva.
- T - (+- - 'i
Ukupni temperaturski pad iznosi: 1 4_ ^ +*7
(T,-T4)At
a kolicina toplote:
k\ K.
Sada se ukupni temperaturski pad moe iako odrcditi za n-to slojni zid:
,- ,-
i =3 ,
odnosno koliina toplote koja se provodjenjem odvede, ili dovede kroz n-to slojni zid:
(20.2)
R =
gde j e sa ~^k A oznaena toplotna otpornost.
Primer 20.2 Provodjenje toplote kroz vieslojni ravan zid (beskonaan)
Odrediti specifini toplotni protok kroz zid loita parnog kotla debljine 625 mm,
koji se sastoji iz 3 sloja: sloja amotne opeke debljine 250 mm, izolacionog sloja
debljine 125 mm i sloja obine opeke debljine 250 mm. Temperatura unutranje
povrine loita je t[=1527eC, a spoljanje povrine 47 . Koeflcijenti provoenja
169
toplote su: za amot X.] =1,28 WimK, za izolaciju W!mK \ za obinu opeku
, = 0.8 W/ mK. Odrediti za koliko e se promeniti specifini toplotni protok kroz
zid, ako se sloj izolacije zameni obinom opekom i nai temparaturu izmeu
slojeva.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: [ =0.250 m, 2 =0,125 m i
; =0,25 m. U=\521C, t4= 47C. \,=1,28 W/ mK, .2 =0,15 W/ mK, X3=0,S W/ mK .
Specifini toplotni protok kroz zid loitapamog kotla j e.
M*. ' = 8| , 3 , - 0,2 0,25 - 3 *V!
Xt X2 + 1,28 0,15 0,8
Ako se izolacija zameni obinom opekom:
1,28 0,8
Temperature izmeu slojeva:
f2=f ,- ^l - =1527-^^=1312C f3 =fz- ^- 2=1312-1103 25 =393C
2 1 1,28 . 3 2 X2 0,15
Ako se izolacija zameni obinom opekom:
t =, , - M l =]527- - =1092C
X, 1,28
20.5 Provodjenje toplote kroz jednoslojni zid cilindrine cevi (beskonane) -
osnovne informacije
Sluaj provodjenja toplote kroz jednostruki cilindrini zid prikazan je na Sl. 20.3.
Koliina razmenjene toplote se u tom sluaju rauna iz izraza:
Q = 2jdJT ~ r {Tx- ) (20,3)
In 2
J ednaina pokazuje da je Q direktno proporcionaino k, T\-T2, L, , i obrnuto
proporcionalno ln ( 2/ ]).
170
. BOJ J
Sl. 20.3 Provodjenje toplote kroz zid ciltndrine cevi
Odavde je:
T^ ~ Tl=~ 2 ^ k t ]nVt (20.4)
J ednaina pokazuje da se temperatura u zidu cevi du radijusa r menja po
logaritamskom zakonu.
20.6 Provodjenje toplote kroz vieslojni zid cilindrine ceve (beskonane)
L
Za cilindrinu cev iji zid ima dvasloja dobija se: zaprvi sloj Q = 2 1. -(7; - T , )
za drugi sloj 0 =2^(/' -7', ) . , .... . . * - . ,

J i kolicina toplote jednaka:
r.
Q = 2nLx
T , - l \
k,
In
/', ,n. (20.5)
U optejn sluaju za n-to slojni zid cilindrine cevi je:
T - T
(20.6)
gdeje:
171
. BOJ I C TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
i n '
R<=
2 tzL ^ k, (20.7)
Ukupni temperaturski pad za n-to slojni cevni zid je sloen od n medjusobno spojenih
logaritamskih krivih.
Primer 20.3 Provodjenje toplote iz prakse
Neka pare elika i drveta budu na 0C. ovek osea da je elik hladniji nego drvo jer je
toplotna provodnost elika mnogo vea. Toplota mnogo bre odlazi sa njegovih prstiju
na elik. Ako su oba materijala na 40C, ovek osea se da je elik mnogo topliji od
drveta jer e provoditi energiju na njegove prste mnogo intezivnije. Tako se moe se
primetiti da toplotna provodnost materije koja se dodiruje utie na oseaj ili hladnog ili
toplog. Zato oseaj dodira nije pouzdan termometar jer oseaj ,,toplote i!i hladnoe"
povrine zavisi i od drugih faktora osim temperature._______ __ _ _______
Primer 20.4 Provodjenje toplote kroz troslojni zid cilindrine ceve ______
elina cev 200/220 mm prekrivena je dvoslojnom izolacijom, pri emu je
debljina prvog sloja 50 mm sa X(=0,2 Wl mK , a drugog 80 mm sa X2=0,1 Wl mK.
Temperatura unutranje povrine cevi je 350C, a spoljanje povrine izolacije
40C. Odrediti toplotni protok po metru duine cevi i temparature izmeu slojeva,
ako je za elik X =52,5 W/ m K .
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: Celik, (X = 52,5 W/ mK ),cev
200/220 mm, dvoslojna izolacija, debljina prvog sloja =50 mm sa
( =0,2 ^/wAT),debljina drugog sloja =80 mm (X2 =0,1 W i m K ) = 350C, = 40C.
Toplotni protok po metru duine cevi je
^= 2, ( , , - 0 ( l | 220 1
v ' ' / ln + ln + In
52,5 200 0,2 220 0,1 3200
Temperatura cev prvi izolacioni sloj
(2 =f = 3 5 0 - 328>6 / - = 350- 0,095 a 350C
2 1 2 , rf, 2 52,5 200
Temperatura izmeu izolacionih slojeva
172
. BOJ i TERMODI NAMI K A - PTTANJ A I ODGOVORI
,, =/ - . , & . 350. ^
22 d2 2n - 0,2 220
Ili
/ , d. 328,6 , 480 _ o
h = +~ ~ l n - =40+~ l n-----=252' C
2 >:} d^ 2 0,1 320
Pitanjii za proveru znanja i diskusiju:
20.1. Kako se toplota prostire provodjenjem (kondukcijom).
20.2. Provodjenje toplote kroz ravan i beskonaan zid
20.3. Toplotna provodnost k
20.4. Toplota se provodi kroz troslojni zid.
20.5. Toplota se provodi kioz n-slojni ravan zid.
20.6. Sluaj provodjenjatoplotekrozjednostruki cilindrini zid
20.7. Provodjenje toplote kroz vieslojni zid cilindrine cevi (beskonane).
20.8. Provodjenje toplote kroz n-to slojni zid zid cilindrine cevi (beskonane).
20.9. Da li je hladniji ili elik ili drvo na 0 C? Da li je topliji ili elik ili drvo na 100 C?
Tesl pitanja sa viestrukom mogunoii izbora odgovora (odgovori su u dodatku)
20.1 Provodjenje (kondukcija) predstavlja odvoenje ili dovoenje toplote pri raznim
tehnikim procesima i to((ôd jednog delia materije do drugog kada se deliii
materije (atomi, molekuli) ne krecu; 2. kada se estice materije kreu i nose sa sobom
svoju energiju; 3. kada se toplota pretvara u energiju elektromagnetnih talasa kojima
se prenosi kroz prostor.
20.2 Toplota se moze raznim tehnikinn procesima odvoditi ili dovoditi konvekcijom 1.
od jednog delia materije do drugog kada se delii materije (atomi, molekuli) ne
krecu; )kada se cstice materije kreu i nose sa sobom svoju energiju; 3. kada se
toplota pretvara u energiju elektromagnetnih talasa kojima se prenosi kroz prostor.
20.3 Toplota se moze raznim tehnikim procesima odvoditi ili dovoditi zraenjem, l.od
jednog delia materije do drugog kada se deliii materije (atomi, molekuli) ne kreu;
2. kada se estice materije kreu i nose sa sobom svoju energiju; j pkada se toplota
pretvara u energiju elektromagnetnih talasa kojima se prenosi krozprostor.
20.4 Provodjenje toplote ili kondukcija j e nain prostiranja toplote koji je izrazen 1) kod
fl ui da/^kod vrstih tela; 3) u vakumu.
20.5 k u W/(m K) se naziva 1) koeficijenat prolaza toplote, ^koeftci j ent provodjenja
toplote, 3) koeficijent prelaza toplote.
20.6 k u W/(m K) se naziva l)toplotna prohodnost, 2) toplotna preIaznost,(!}J toplotna
provodnost.
173
. BOJ I
POGLAVLJE 21. KONVEKCIJA
Pri konvekciji toplota se prostire kretanjem delova samog fluida (tenosti ili gasa)
I ) kroz fluid ili 2) sa fluida na vrstu povrinu ili 3) sa vrste povrine na fluid.
Prostiranje toplote se odvija tako to deo fluida (delii materije) prelazi iz sredine sa
jednom temperaturom u sredinu na drugoj temperaturi ge se meaju sa deliima
materije na toj temperaturi. Prilikom meanja razmenjuje se unutranja energija dela
fluida na vioj temperaturi sa unutranjom energijom dela fluida na nioj temperaturi.
Tada se delu fluida na vioj temperaturi smanjuje temperatura, dok se delu fluida na
nioj temperaturi uveava temperatura. Osim konvekcijom, toplotu je mogue preneti
kroz fluid (tenost ili gas) takodje kao i kroz vrsto telo sa molekula na molekul tj.
kondukcijom, medjutim, takav nain prostiranja toplote kroz fluid se moe zanemariti u
odnosu na prostiranje toplote konvekcijom.
21.1 Toplotna prelaznost-koeficijent prelaza toplote
Sl. 21.1 Prelaz toplote sa fluida tia neku ivrstu povrinu
Najesce nas interesuje ona koliina toplote koja prelazi sa nekog fluida na neku
vrstu povrinu (ili obrnuto). Ova toplota je data izrazom (vidi sl. 21.1),
= (21)
Ovde je T temperatura fluida, a Tz temperatura zida, dok je h [W/(m2 K)] toplotna
prelaznost (koeficijent prelaza toplote) koju je definisao Nevvton. Cesto je oznaka za
ovaj koeficijent a. Koeficijent najveim delom obahvata prostiranje toplote u fluidu
konvekcijom (kretanjem delia materije). Medjutim kako se toplota prostire u fluidu i
provodjenjem (molekularno) veoma malim intezitetom to h obuhvata i to. Molekularno
prostiranje zavisi od temperaturskog polja, a prostiranje toplote kretanjem delica
materije od brzinskog i temperaturskog polja.
174
. BOJ I
TERMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Prenos toplote konvekcijom i samim tim h zavisi od sledeih faktora: vrste fluida,
oblika i stanja povrine na kojoj se razmjenjuje toplota, uslova i brzine strujanja i
temperaturske razlike.
Karakteristini sluajevi konvektivne razmene toplote deavaju se : povrinama
ravnih zidova razliitog poloaja, povrinama zidova cevi, kugli i ostalih oblika koje
imaju uredjaji koji se primenjuju u tehnici.
Toplotnu prelaznost (koeficijent prelaza toplote) A[W/(m2 K)] u optem sluaju
je teko izraunati za sve sluajeve u tehnici. pa se stoga u veini sluajeva odreuje
eksperimentalno. Tipine vrednosti za ovaj koeficijent su za 1. Prirodno strujanje
vazduha 5 do 25 W/(m2 K), 2. Prinudno strujanje vazduha 10 do 200 W/(m2 K), 3.
Prirodno strujanje vode 20 do 100 W/(m K), 4.Prinudno strujanje vode 50 do 10.000
W/(m2 K).
Kod konvekcije u neposrednoj blizini zida dolazi do nagle promene temperature
fluida, jer prilikom provodjenja toplote kroz granini laminarni sloj fluida toplota se
vie provodi molekulamo nego kretanjem kretanjem delia materije. Ako sc granini
laminarni sloj smanji prenos toplote je vei i obrnuto (hrapave povrine imaju bolji
prenos toplote konvekcijom).
21.2 Utjicaj brzine strujanja na koeficijent prelaza toplote
Utjicaj brzine strujanja na a procenjuje se sa obzirom na vrstu strujanja, koje
moe biti: 1. Laminarno (kod strujanja u cevima Re < 2.300), 2. Prelaz iz laminamog u
turbulentno (kod strujanja u cevima/fe = 2.300 do 10.000), 3. Turbulentno (kod
strujanja u cevima je Re > 10.000). Re predstavlja bezdimenzionatni Reynolds-ov broj
Re=w rfh/v. (21.2)
Ovaj broj uzima u obzir: vrstu strujanja (kroz w[m/s]=brzina strujanja), vrstu fluida
(kroz v[m2/sJ =^memalska viskoznost fluida) i dimenzije strujnog kanala ili prostora
(kroz <4=hidrauliki prenik). Hidrauliki prenik (dh [m]) zavisi od poprenog preseka
strujanja (A [m2]) i od obima poprenog preseka strujanja (O [m]). Dat je sledeim
izrazom
dh=4AZO. (21.3)
Kod cevi; dh ~ 4 A/O = 4 (e^n/4)/dn - d pri emu j e d unutranji prenik cevi. Kod cevi
u cevi; dh - 4 A/O = 4 [(2/4)-(^2/4)]/(D+d)n = D-d pri emu su D i d redom
unutranjj prenik vee cevi i spoljanji prenik manje cevi.
21.3 Uticaj vrste fluida na koeficijent prelaza toplote
Ovaj uticaj na a se occnjuje na osnovu Prandtl-ovog broja:
Pr= rj c'p/A v/a (21.4)
175
Ovde j e 7[kg/m s] dinamika viskoznost fluida, cp[J /kgK] specifina toplota fluida pri
/>=const.5 A[W/mK] koeficijent pmvodjenja toplote fluida (dat kao k u prethodnom
odeljku), />[kg/m3] gustina fluida, a[m2/s]temperaturska provodljivost fluida.
Uzima se da je Pr= 0,71 za vazduh, Pr= 10,4 za ulje za podmazivanje, i Pr= 7,0 za
vodu. Ove vrednosti za Pr vae pri okolnom pritisku i temperaturi od 1bar i 20 nC.
Temperaturska provodlj ivost fluidaje data izrazom
-() (21,5)
Primer 21.1 lzraunavanja Rejnoldsovog, Pekleovog i Prantlovovog broja
Izraunati Rejnoldsov, Pekleov i PrantJov broj za vazduh srcdnje temperature
50C koji struji brzinom od 7 m/s kroz cev unutranjeg prenika 216 mm, ako je
pritisak u cevi 50 bar.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: vazduh, srednja temperatura
= 50C, w = l m/s, rf=216 mm,/>- 50 bar.
p 50105 ,
p = = ---------- = 53,9 kg/m
RT 287-323
Za temperaturu 50C i pritisak 50 bar, iz tablica je:
cp =1,085 kJ/kgK >.=0,0302 WlmK =20,57 - 1 0 'Ns/m2
p 53,9 , pcf, 53,9'1085
Vrednost Rejnoldsovog broja se izrunava na sledei nain
Re - = 7' Q;216 = 96 106
v 3 81-107 turbulentno strujanje
Vrednost Pekleovog broja se izraunava na sledei nain
a 56 10
Vrednost Prantlovog broja se dobija na sledei nain
p e = = 7 'l216, =2,93 6 ... Pe = RePr = 3,96 106 0,738 =2,93 106
a 5,16 10 111
21.4 Uticaj sile uzgona fluida usleil razlika temperatura na koeficijent prelaza
toplote
Ovaj uticaj na a se ocenjuje osnovu Grashoff-ovog broja:
p ^ T g d , :
0 ~ ^ (21.6)
176
. BOJ I
TERMODJ NAMI KA - PJ TANJ A I ODGOVORI
Ovde su ji 1/273,15[1/K] koeficijent termickih napona, c/i,[m] hidrauliki prenik,
A7J K] temperaturska razlika, g - 9,81 [m2/s] koeficijent ubrzanja zemijine teze i v[mVs]
kinematska viskoznost fluida.
H g
Sika 21.2 Strujanje u pravoj cevi Sika 21,3 Popreno opstrujavanje

cilindra
O
O
O
O
o
ooo
ooo
ooo
Sika 21.4 Nastrujavanje cevi u Sika 21.5 Nastrujavanje cevi u
ahovskom rasporedu koridornom rasporedu
21.5 Uticaj oblika i stanja povrine i vrste fluida na koefieijent prelaza toplote
Ovaj uticaj na /r[W/m K] uzima se u obzir pomou Nusselt-ovog broja:
Nu ~ h d^/ X (21.7)
Ovde su /h[ra] hidrauliki prenik i [W/mK] koeficijent provodjenja toplote fluida
(dat kao k u prethodnom odeljku).
21.6 Opta formula za izraunavanje Nu broja
Postoji niz formula za izraunavanje Nu-broja koje su dobijene eksperimentalno,
koje imaju sledei oblik:
177
. BOJ I l'ERMODI NAMJ KA - PI TANJ A 1ODGOVORI
Nu = N11(Re.Gr.Pr). (21.8)
Prema leoriji, ako smo za neku oredjenu vrstu povrsinu cksperimentalno odredili Nu
broj, to emo za sve geometrijski sline povrine za koje imamo istc Re, Gr i Pr brojcve
dobiti isti i jVH-broj. Ovu funkciju su do sada u mnogobrojnim eksperiinentima
odredjivali razni islrazivai za razliite geometrijske oblike i razne Re, Pr i G/\ tako da
postoje izrazi za Mf-broj za niz vrstih povrina koje se sreu u tehnici. Razlikuju sc
dva sluaja: sluaj prinudne i prirodne konvekcije
21.7 Prinudna konvekcija
U ovom sluaju konvekcije kod koje se strujanje fluida ostvarujc ili pomou
pumpi ili ventilatora obino moemo zanemariti sile uzgona, tj. uticaj Gr broja bie
neznatan, osim u sluaju laminarnog strujanja u pravoj cevi. Opti izraz za srednji Nu
broj pri prinudnoj konvekciji moe se napisati u obliku:
Nu =C Re Pr'" Gr' ( / ; ) "3' 2 { ^
Ovde sc daju najee koriene formulc za vei broj sluaja. Uz svaku formulu
za Ari/-broj mora da se naznae temeperature za koje se odreuju fizike vcliine fluida
na primcr: ukoliko se one odredjuju za temperaturu fluida to je indeks f, ukoliko se
odredjuju za srednju temperaturu fluida i zida to je indeks l,\ ili ukoliko sc odredjuju za
tempcraturu zida to je indeks z. Koeficijenti C, n, m i r koji vae za pojeine vrste
strujanja i odredjene obiike i poloaje vrste povrine (vidi sl. 21.2-6), pri ovoj vrsti
prenosa toplotc dati su u dodatku- Tabete D21.1-6.
Sika 21.6 Nastrujavanje na ravnu plou
Primer21.2 Prinudna konvekcija__________________________________ ________
Kroz vertikainu cev kvadratnog poprenog preseka 40x40 mm kree se
vazduh srednjom brzinom 1 m/s. Temperatura vazduha na ulazu u cev je
150flC, a na izlazu 50C. Srednja temperatura zidova cevi je 40 . Odrediti
178
. BOJ I TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
da li je reim strujanja laminaran ili turbulentan i izraunati kocficijent
prelaza toplote sa vazduha na ccv, ako je dtiina cevi 5m.
Pri rcavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: vertikalna ccv,
kvadratni poprean presek 40x40 mm, v= 1 m/s, t,= 150aC, t:= 50UC, srednja
temperatura zidova cevi = 40C. duina cevi = 5m
Da li je reim strujanja laminaran ili turbulentan izraunava se na sledei nain:
v.23,i 3.i o
O 4 0.04 2 2 ,
10. 04
1 v 2313 i _ 6 ~ < 2320. pa je to lammarno strujanje
Nu = cRei}33Gr ti' p r0' ^ /V
Pr2 ) c 0.15e = 0,15 1= 0,15 ( ^=1 za L! d>5 0)
Gr = = = . T^ ~ Tz = 9.81 0,043 37 3 - 3 1 3 _ ( ?60
2 v 2 TK (23,13-106 j2 373
Za 100()C, Pr=0,688.Za40C,Pr^=0,699
Nu = cRe{)33Gr U Pr [)Ai{ Pr 1 = 0,1S-1730 760 -0.688 4 f 0 688) = 5 02
\ P r J V 0.699;
. tvsK^100C, ?.=0,032l W!mK Koeficijent prelaza toplote sa vazduha na cev ;
Nuk 5.02 0,0321 .
= ----- =----------------- = 4 , 0 3 Wi m K
Rh 0,04
21.8 Prirodna konvekcija
U sluaju prirodne konvekcije, tj. kada strujanje nastaje samo usled
razlika u gustinama, brzine su tako male da se sile trenja mogu zanemariti. U
tom sluaju otpada zavisnost od -broja 1 ostaje: hu-Nu(Gr, Pr)
Eksperimentom je utvrdjeno da je obino Nu = Nu{G>- Pr) .Opti izraz za srednji
Nu-broj pri prirodnoj konvekciji jc:
Nu = C (Gr )" (P r/P r.),J 2' , 10
Vrednosti koeficijenta C i ' za horizontalnu cev i vertikalnu povrinu date su u
dodatku literaturi (Tablica D21.7)
21.1. Opisati prostiranje toplote konvekcijom. Karaktedstini sluajcvi
konvektivne razmene toplote.
21.2. Q koja prelazi sa nekog Huida na neku vrstu povrinu (ili obrnuto)
21.3. Toplotna prelaznost.
179
21.4. Utjicaj brzine strujanja na a (vrsta strujanja, Re broj, Hidrauliki prenik)
21.5. Uticaj vrste fluida na koeficijent prelaza toplote.
21.6. Uticaj sile uzgona fluida usled razlika temperatura na h.
2 1.7. Opta formula za izraunavanje Nu broja.
21.8. Prinudna konvekcija.
21.9. Prirodna konvekcija.
Test pitanja sa viestrukom mogunou izbora odgovora (tani odgovori
su dati u dodatku)
21.1. h [W/(m2 K)] predstavlja 1) koeficijenat prolaza toplote, 2) koeficijent
provodjenja toplote,0) koeficijent prelaza toplote.
21.2. h [W/'(m2K)] se naziva l)topiotna prohodnost, toplotna prelaznost, 3)
toplotna provodnost.
21.3. a [W/(m2 K)] predstavlja 1) koeficijenat prolaza toplote, 2) koeficijent
provodjenja toplote,$) koeficijent prelaza toplote.
2 iV
21.4. a [W/(m K)] se naziva l)toplotna prohodnost, toplotna prelaznost, 3)
21.5. Molekularno prostiranje toplote zavisi od 1) temperaturskog polja, 2)
brzinskog i temperaturskog polja, 3) brzinskog, pritisnog i temperaturskog
polja.
21.6. Prostiranje topiote kretanjem delica materije zavisi od 1) temperaturskog
polja, }) brzinskog i temperaturskog polja, 3) brzinskog, pritisnog i
temperaturskog polja.
21.7. Strujanje u cevi je laminamo kada j e ^ Re < 2.300, 2) Re = 2.300 do
10.000, 3) Re> 10.000.
21.8. Prijelaz iz laminamog u turbulentno strujanje u cevi je kada je 1) Re <
2.300,0 Re = 2.300 do 10.000, 3) Re > 10.000.
21.9. Turbulentno strujanje u cevima je kada je 1) Re < 2.300, 2) Re = 2.300
do 10.000,$) >10.000.
21.10. Kod konvekcije brzina strujanja se uzima u obzir preko
bezdimenzionalnog 0)Re broja, 2) Prbroja, 3) Gr broja.
21.11. Uticaj vrste fluida na koeficijent prelaza toplote se uzima u obzir preko
bezdimenzionalnog l)Re broj Prbroja, 3) Grashoff-ovog broja.
21.12. Uticaj sile uzgona fiuida usled razlika temperatura na koeficijent prelaza
toplote se uzima u obzir preko 1) Re broja, 2) Pr broja, 0 Gr broja.
21.13. U sluaju prinudne konvekcije strujanje fluida moe da se ostvari $
pomou ventilatora, 2) na bazi temperaturski razlika, 3) na bazi razlika u
specifinoj toploti.
21.14. U sluaju prirodne konvekcije strujanje fluida moe da se ostvari 1)
pomou ventilatora, ^ na bazi temperaturski razlika, 3) na bazi razlika u
specifinoj toploti._____________________ ________________________________
180
. BOJ I
TERMODI NAMI K.A - PI TANJ A I ODGOVORI
POGLAVLJE 22. KONDENZACIJA I KLJUANJE
Zajednika karakteristika pmcesa kondcnzacijc i procesa kljuanja jc u
tome sto j e sve dok proces traje pri konstantnom pritisku temperatura
konstantna. Osim toga na granici izmedju faza pojavljuju se diskontinuiteti koje
treba uzeti u obzir pri razmatranju problema prostiranja toplote.
22.1 Konenzacija
Kondenzacija neke materije je njcno pretvaranje iz gasovite u tenu fazu. Tako
j e kondcnzacjja vode predstavlja prctvaranje vodene pare u tenost-kondenzat.
Na odredjcnom pritisku postoji samo jedna temperatura pri kojij vodena para
prelazi u kondenzat - temperatura kondenzacije. Tom prilikom se iz vodene
pare odvodi toplota tako da temperatura zida na kome se vri kondenzacija mora
da bude niza od temperature kondenzacije. Dok je temperatura zida via od
temperature kondenzacije za dati pritisak, vodena para se nee u dodiru sa
zidom kondezovati ve e prelaz toplote tei kao kod obinog suvog gasa. Tek
kada je temperatura zia nia od temperature kondenzacije, pojavljuje se
kondenzacija bez obzira na to da li je para dalje od zida zasiena ili pregrejana.
Kod kondenzata koji dobro kvasi zid nastae film (sloj) kondenzata pa
govorimo o filmskoj kondenzaciji (sl. 22.1.a). U tom filmu tcnost tee nanie ili
j e oduvava parna struja, a istovremeno se stalno kondenzujc nova vodena para.
Kod loeg kvasenja zida, kondenzat se trenutno sakuplja u sitne kapljice, stvara
sc rosa. Takve kapljice naglo rastu dok ne poteknu ili dok ih struja pare ne
oduva. Izmedju kapljica je stalno goli zid na koji nadim moiekuli vodene pare.
Ovde govorimo o kapijiastoj kondenzacijii (sl. 22.1.b). Nadjcno je da je
vrcdnost prelaznosti toplote pri kapljiastoj kondenzaciji i reda veliine 40000
W/(m2K) i vie prema nekih 6000 W/(m2K) kod filmske kondenzacije.
Za postizanje kapljiaste kondenzacije kao i prednosti koje ona prua
potrebni su specijalni uslovi koji se u praksi teko odstvaruju, pa se kapljiasta
kondenzacija moe smatrati u termotehnici dosta retkom i kratkotrajnom
pojavom.
Sreclnji Nu- broj pri jiimskoj kodnertzaciji, dat je optim izrazom;
Nu = C,(Ar Pr >25 (22
Veliinc Ar, Pr, K i e t su definisane u tabeli D22.1 u dodatku. U toj tabeli, koja
se odnosi na filmsku kondenzaciju iste suvozasiene i nepokretne pare na
vrstoj nepokretnoj izotermnoj povrini, date su vrednosti koeficijenta C\ za tri
nacina oticanja kondenzata: strogo laminarno-vertikalna povrina; 2. strogo
laininarno-horizontalna cev i 3. laminarno valovito-vertikalnapovrina.
181
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORJ
Sl. 22.1 Kondenzacija: a) filmska; b) kapljicasta
22.2 Kljuanje
Kljuanje neke materije predstavlja njen prelazak iz tene u gasovitu
fazu. Tako kljuanje vode predstavlja prelazak vode iz tenog agregatnog stanja
u vodenu paru. Na odredjenom pritisku postoji samo jedna temperatura pri kojoj
voda u tenom agregatnom stanju prelazi u vodenu paru. Ta temperatura se zove
temperaturom kljuanja. Tada se vodi dovodi toplota tako da temperatura zida
sa kojim je voda u kontaktu mora da bude via o temperature kljuanja.
Tenosti (vodi) i bez kljuanja mogu se prirodnom konvekcijom predati
relativno mali toplotni protoci, pri emu se isparavanje odigrava na samoj
slobodnoj povrini tenosti. Kada prirodna konvekcija nije u stanju da odrava
grejnu povrinu na temperaturi ispod take kljuanja na pojedinim mestima ove
povrine javie se mehurii i nastupie mehurasto kljuanje. Pri tome se
prirodna konvekcija ispoljava kao glavni uzronik i pokreta cirkulacije. Ovaj
sluaj je predstavtjen na sl. 22.2 delom krive h = h{Tr Tt), izmedju taaka A i
B.
182
. BOJ I
h
.PARA'. :
=,
Sl. 22.2 Zavisnost preJ aznosti toplote Sl. 22.3 Mehurasto kljuanje i filmsko
temperature zida i vode
Ovde su T, i 7"f, redom temperature grejne povrine i fluida neposredno do nje.
Ukoliko se intenzitet dovojenja toplote uvea tada poraste razlika temperature
zida i tenosti. Naime, tada temperatura tenosti mora da ostane ista jer vlada
isti pritisak, tada mora da se uvea temperatura zida, Tada, dolazi do jaeg
komeanja mehuria pare sto izaziva jaku cirkulaciju tenosti - bumu
cirkulaciju. Sada je mehanizam prenoenja toplote kroz tenost prinudna
konvekcija. Po dostizanju maksimalne vrednosti za h u tacki C (na sl. 22.2), sa
daljim uveavanjem razlike temperatura grejne povrine i tenosti, ovaj
koeficijent opada. Razlog tome je narasto film (sloj) vodene pareneposredno
zidu usled toga to centri obrazovanja mehuria postaju tako brojni da se
medjusobno stapaju - ftlmsko kljuanje. Mehurasto i filmsko kljuanje su
shematski prikazani na sl. 22.3. Za eksperimente sa vodom i mehurasto
kljuanje u velikoj zapremini, sl. D22.1 u dodatku, daje se vrednost prelaznosti
toplote u funkciji toplotnog fluksa po jedinici povrine (velicina <p) sa koje se
vri prelaz toplote i pritisak p koji vlada u vodi.
pri kljuanju vode od razlike kljuanje
183
. ROJ J TERMODJ NAMI K A - PJ TANJ A I ODGOVORJ
22.1. Kondenzacija
22.2. Kljuanje________________________________________ ________________
Test pitanja sa viestrukoin mogunou izbora odgovora (tani odgovori
su dati u dodatku)
22.1. Proces kondenzacije i procesa kljucanja se odvijapri konstantnomff})
pritisku, 2) entropiji, 3) specifinoj toploti.
22.2. Pri fUrnskoj kondenzaciji, je u odnosu na kapIjiastu prenos toplote
intezivniji ; 2) slabiji; 3) isti.
22.3. Pri filmskom kljuanju, j e u odnosu na mehurasto prenos toplote 1)
intezivniji ;rff) slabiji: 3) isti.____________ _____________________ _
184
POGLAVLJE 23. ZRAENJ E TOPL OTE
Pored provodjenja i konvekcije, zraenje j e jo jedan nain prostiranja toplote.
Takvo prostiranje toplote se deava izmedju bilo koja dva objekta koja se nalaze na
razliitim temperaturama bez obzira da li je izmedju njih vakum ili nije. Svaki objekat
emituje zrai toplotu. Vatra \ otvorenog loita zrai veliku koliinu toplote. U tosteru
se toplota prenosi na hleb zraenjem. Pri sunanju sunce zrai toplotu na vae telo.
Objekti koji su hladniji od vatre ili sunca emituju mnogo manje toplote zraenjem jer
emitovana toplota zavisi od etvrtog stepena apsolutne temperature. Zato se esto
zraenje toplote sa hladnijih tela moe zanemariti u poredjenju na prostiranje toplote
kondukcijom i konvekcijom. Ali ako se prenos toplote odvija na visokim
temperaturama ili ako nema niti kondukcije niti konvekcija kod vakumskih izolacija
onda sc obino toplota prenosi samo zraenjem.
23.1 Osnovne informacije
Sva tela sa svojih povrina zrac toplotu na druge povrine pomou elektromagnetnih
talasa ija se talasna duina kree od 0,1 do 1000 pm. Svako zraenje toplote imae
odgovarajui intezitct i spektralni raspored koji veoma mnogo zavisi od temperature
objekta sa kojeg se zrai i prirode njegove povrine. Na primer, ukoliko je temperatura
povrine jednaka temperaturi sunca od 5800 K najvie energije se emituje na talasnim
duinama oko 0.3 . Medjutim kada su povrine na prosenim temperaturama oko
293 K emitovanje toplote zraenjem se deava na talasnim duinama od oko 10 .
Ova karakteristika zraenja toplote dovodi do globalnog otopljavanja (ili efekta staklene
bate) na naoj planeti te i zabriutosti za njenu sudbinu. Smatra se da je globalno
otopljavanje rezultat uveane koliine ugljendioksida u atmosferi. Ovaj gas proputa
zraenje toplote sa sunca koje je sa kraim talasnim duinama ali je nepropusan za
zraenje toplote emitovano sa zemtje na veim talasnim duinama. Na taj nain toplota
se zadrava na planeti i dolazi do postepenog zagrevanja atmosfere kao u to je to sluaj
u staklenoj bati.
Cvrstu tela i lenosti emitttju toplotu punim spektrom, tj. u talasnim duinama od
ultravioletnih (kada je talasna duina zraenja reda veliina bltzu 0,8 ) do
infracrvenih (kada je talasna duina zraenja reda veliine blizu 400 ). Gasovi
emituju i tipsorbuju energiju samo odreenih talasnih intervala - selektivno zraenje.
Uopteno, se moe rei da vazduh potpuno proputa zraenje.
Koliina toplote koja se prenosi zraenjem zavisi od: temperatura povrina
izmedju kojih se prenosi, veliina povrina i stepena crnoe povrine (sivoa
povr'sine) dok ne zavisi od: razmaka povrina, a ponekad i od jluida izmedu njih i
temperalure fluida izmeu njih.
23.2 Sjaj povrine-ukupna energija koju zrai m2 neke povrine
Ukupna energija koju zraei kvadratni metar neke povrine u jedinici vremena
naziva se sjaj povrine tp,,. U njoj moc bili sadrano:
1. Zraenje koje je nastalo u samom te!u, tzv. emitovano zraenje,
2. Zraenje koje je nastalo u nekom drugom telu, dozraeno je na posmatrano
telo pa se sa njegove povrine odbija tzv. rejlektovano zraenje,
. BOJ IC
TF.RMODI NAMJ KA - 1 I ODGOVORJ
3. Zraenje ozraeno sa rugog tcla i prolazi kroz posmatrano telo, tzv.
prolazno zraenje.
23.3 Energija snopa zraka koja nailazi na neko telo - Refleksija, apsorpcija i
dijatermija
Energija snopa zraka 0[W] koja naie na drugo telo (vidi Sl,23.1) delom se
odbije (reflektuje) od povrine teia Q [W], delom apsorbuje Q [W]i delom prolazi
kroz telo <2d[W] pa j e Q = Q,+ C?af 2d[W]. Kada se prethodni izraz podeli sa O tada se
dobija 1- {QJ Q)+( O J Q)+{ QJQ)-r+a+d. Stedi da je:
r + a + d = \ (23.1)
gde su /--koeficijent refleksije (za crno tijelo r-0, a=l , d=0, za sjajnu povrinu/ogledalo/
r= 1, a=0, d=0), a-koeficijent apsorcije (za crno tijelo a=l , =1), o'-koeficijent
dijatermije (prozimosti) (za neprozirno telo d= 0).
Sl. 23.1 Energija snopa zraka koja nailazi na neko telo - Refleksija, apsorpcija i
dijatermija
Vrednosti ovih koeiicijenata zavise od prironih osobina tela. Osim toga, tela tia
razliite naine reaguju u odnosu na koliinu energije zraenja i njihove talasne duine.
Tako npr. vrsta tela ve sa nekoliko j.imdebljine apsorbuju sve toplotne zrake. Tenosti
mogu biti prolazne za svetlosne zrake, ali su uvek neprolazne za toplotno zraenje. Beii
papir dobro reflektuje svetlosne zrake ali apsorbuje infracrvene. Prozorsko staklo je
prolazno za svetlost, ali neprolazno za toplotne, infracrvene i ultravloletne zrake.
Zavisno od vrednosti pojedinih koeficijenata javljaju se i osnovne osobine povrina, sl.
23.2. Kod glalke povrine, sl. 23.2.c, nastaje delimina refleksija i apsorpcija, pa vredi
da je r + a = 1. Bela povrina, sl. 23.2.d, uglavnom reflektuje zrake, ali ih i rasipa. Sa
hrapave povrine sl. 23.2.e, nastaje apsorpcija i refleksija, ali i rasipanje zraka, Ve
debljina zida od nekoliko (.imkod vrstih tela moe ih nainiti neprolaznim pa se za
vrsta tela (povrine) obino moe smatrati da j e d=0.
EreniiSen ztaenje
RpsorhuVano / ni enj c
186
. BOJ J
Sl. 23.2 Primeri zraenja povrine tela (a) ogledalo, (b) cmo telo, (c) glatka
povrina, (d) bela povrina, (d) hrapava povrina.
23.4 Stefan-Boltzman-ov zakon-emitovano zraenje (zraenje nastaje u
samom telu)
Boltzman je pomou kinetike teorije dokazao Stefan-ov empirijski zakon prema
kojem je koliina energije (koja nastaje u samom telu) u W/m2 koju zrai m crne
povrine temperature T u jedinici vremena:
V - * * 1" (23.2)
gde je: a = 5,67 10'8 W/(m2 K 4) - konstanta zraenja crnog tela. Proizilazi da se
Stefan-Boltzman-ovim zakonom dokazalo, da je zraenje cmog tela proporcionalno
etvrtom stepenu njegove apsolutne temperature. Za praktinu primenu pogodnije je
pisati za emitovano zraenje koje nastaje u samom crnom telu:
^' =,(00 (23.3)
gde je: Cc - 1004cr 5,67 W/(m2 4)- koeficiient zraenia crnog tela. 2a siva tela -
povrinu vai- 1<?zc ~ e, (odnos koliine toplote odzraene sa obinog tela i koliine
toplote odzrene sa crnog tela je koeficijent emisije e) to jednaina za emitovano
zraenje koje nastaje u sivom telu (povrini):
P- ^ C,(i00)4 (23.4)
Veliina C ~ e C c . n a z i v a se koeficijentom zraenia sivog tela.
Koeficijent emisije jednak koeficijentu apsorpcije tj. s - a. Vrednost koeficijenta
emisije iznosi od 0 za apsolutno belo telo, pa do 1 za apsolutno cmo telo, To znai da
neko telo jako emituje toplotno zraenje ako ga jako i apsorbuje. Tabela D23.1.
prikazuje koeficijent emisije raznih povrsina. Koeficijent emisije (e) za povrine nekih
materijala iznosi: c = 0,07 za povrinu od aluminijuma, e = 0,037 za povrinu od slabo
oksidisanog bakra, t : = 0,610 za povrinu od slabo zaralog gvodja, e = 0,940 za
187
staklenu povrinu, i e = 0.950 za gumenu povrinu, povrinu maltera, i krovni pokriva.
23.5 Razmcna toplote zraenjem izmedju dve paralclne povrine sa malim
mejusnbnim ndslojanjem u poredjcnju sa nihovim dimenzijama
Do razmene toplote zraenjem meu vrstim telima dolazi ako je meuprostor
popunjen sredinom koja ne apsorbuje zraenje (vakuum, vazduh). Apsorpcija toplote
zraenja kod vrstih tela odvija se u tankom povrinskom sloju tela. Razmatraju se
procesi kod kojih su temperatura tela i fiuks zraenja toplote u vremenu nepromenljivi.
tj. stacionarno zracenje toplote. Takoe, u svim takama povrine jednog tela iste su
temperature, isti koeficijent apsorpcije, isti koeficijent emisije i isti koeficijent
refleksije. Primerima koji se dalje navode obuhvacni su neki jednostavniji sluajevi.
Razmena toplote zraenjem izmcdju dve paralelne povrine 1 i 2 sa malim
medjusobnim odstojanjem u poredjenju sa nihovim dimenzijama (sl. 23.3) jednaka je
razlici energija zracnja koju emituje povrina 1 Upsi) i encrgije zraenja koju emituje
povrina 2 {ipsiK sve u W/m2tpl2----(psl-(psl
Kako povrine nisu crne to e odreena energija zraenja koja pada na povrinu 1 biti
delom apsorbovana (sa koeflcijentom apsorpcije ) i delom reflektovana (odbijena) na
drugu povrinu (sa koeficijentom refleksije /] - 1 - a\ = 1- t-j). Na povrini 2 se opet
energija koja pada na povrinu 2 delom apsorbujc (sa koeficijentom apsorpcije az) i
delom reflektuje (odbija od te povrine) natrag (sa koeficijentom refleksije r2 - 1-- a2 =
Ukupna energija zraenja povrine 1(9)31) se naziva sjaj povrine l i predstavlja
zbir energije zraenja koja nastaje u samom telu 1 (ip^) i energije zraenja koja se
dozrauje sa povrinc 2 i odbija od povrine 1((1 - |) />*) Pa j e <Ps\ =<P-i (1
Ukupna energija zraenja povrine 2 (ps 2) se naziva sjaj povrine 2 i predstavlja zbir
cnergije zraenja koja nastaje u samom telu 2 (<pz2) i energije zraenja koja se dozrauje
sa povrine 1 na povrinu 2 i odbija od povrine 2 ((1 - e2) psi) pa je
<ps, -<p., +( ! - , Zamenom vrednosti za ^si i 2. u jednainu za razmenu toplote
zraenjem dobija se jednaina za razmenu toplote zraenjem izmedju povrina 1i 2:
2
2
Sl. 23,4 Zraenje izmedju dvatela pri
emu je telo 1obuhvaeno telom 2
B
Sl. 23.3 Zraenje izmeu dve
paralelnc povrine
1 - e2l
, - f ~
Y\ -
(23.5)
188
. BOJ I
Povrine 1 i 2 imaju temperature T\ i T2 i koeficijente emisije e , i e2) tj. koeficijente
zraenja Ci= ?.|Cc i C>= c2Cc. Prema Stelan-Boltzman-ovom zakonu, energija
nastaje po u samom telu 1 se zrai preko povrine 1(prema povrini 2) ata je
izTazom <> Takodje prema Stefan-Boltzman-ovom zakonu energija koja
po m2nastaje u samom telu 2 koju zrai povrina 2 (prema povrini 1) data je izrazima
C C^
< :-*-7. < . Unoenjem vrednosti za pz] i (pzl u jednainu za razmenu toplote
zraenjem dobija se jednaina za koliinu izmenjene toplote zraenjem izmedju
povrina 1i 2 u obliku:
_ :(;__
. - l
, t:.
100 100
=c ( - - ( ^ -
100 100
(23.6)
gdeje:
1
1 1 , 1 1 I
+ -I + -
t'i f.2 ( , C r
(23.7)
Iz jednaine za konstantu zraenja Cl2 se vidi da je njena vrednost manja od svake
pojedinane vrednosti konstante C| i C2.
23.6 Razmena toplote zraenjem izmedju dve povrine od kojih je jedna sa svih
strana obuhvaena drugom povrsinom
Neka se izmedju povrina tela 1i tela 2 prikazanih na sl. 23.4 razmenjuje toplota
zraenjem. Kako povrina tela 2 sa svih strana obuhvata povrinu tela I to je povrina
tela 1manja od povrine tela 2. Primer za to je cev (povrina 1) u prostranom kanalu. U
ovom sluaju deo energije koju emituje (zrai) povrina 2 prolazi pored povrsine 1 i
pada na drugi deo povrine 2. Povrina 1j e uvek konveksna (ispupena), pa zraci sa
bilo koje take A povrine 1stiu na povrinu 2. Za povrinu 2 postavlja se uslov da se
iz bilo koje njenc take B vidi bilo koji obris tela 1, a to znai na njoj ne sme biti veih
udubljenja ni izboina. Neka je veliina povrine 1 oznaena kao A t dok je veliina
povrine 2 oznaena kao 2. Uzimajui ovo u obzir moe se napisati (analogno sluaju
paralelnih povrina) da je toplotni fluks zraenja sa povrine 1(na povrinu 2)
= o,)
Kod ove jednaine, prvi sabirak desne strane predstavlja toplotni fluks zraenja koje
emituje samo telo 1, a drugi sabiarak predstavlja toplotni fluks zraenja sa povrine 2
koje se odbija (reflektuje) od povrine 1. Ovde j e deo zraenja koje sa tela 2 pada na
telo 1.
189
. FiOJ l TEKMODI NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORI
Toplotni fluks zraenja sa povrine 2 (na povrinu 1) je
f? vz = + 0 - ) Qs,+ " 2 )d - Q :i
(23.9)
17. ovc jcdnaine vidi se da je ~ S2 jednak zbiru toplotnog fluksa zraenja koje emituje
samo telo 2 (sabirak 1desne strane jednaine), toplotnog fluksa zraenja sa povrine l
koje se odbija (reflektuje) od povrine 2 (sabirak 2) i toplotnog fluksa zraenja sa
povrine 2 koje se odbija od povrine 1i zatim odbija (reflektuje) od povrine 2 (sabirak
3). Reavanjem ove dve jednaine po >1<QSI dobija se jednaina za sjaj povrine 1 i
jednaina za sjaj povrine 2
n - ~ )< - +U - ! )< - , 0. : : . </.)<,- . 1
+ }0 ~ j (j., + a.,at3 (23.10)
Faktor f5 zavisi samo od geometrijskili odnosa, a ne od temperatura 7"i i >.
Za slucaj daje [ >T2 razmenjena encrgija zraenjem je: Qu -
Posle zamene vrednosti za sjaj povrine 1i 2 dobija se:
<_ ^ ,
trn : ~
a2 + 7 o?at^>
(23.11;
a sa vrednostima za P:l i ova jednaina postaje:
Q,1= C<a'a>
ci, + . - , .
T T
(!-)4-&1{--)4
1100 100
(23.12)
Kada se uzme da i:=0 tada je T\ = T2 = T, = gornja jednacina

dobija oblik:
Qm =CA,
( 7,-)4- ( .7V )4
100 100
(23.13)
gdc je: C - konstanta zraenja nekog tcla sa svih strana obuhvaenog nekim drugim
telom. Vrednost konstante C je:
C =
C(.
C(-
C +A ( C ~ ]) C +(C ~ ]) C, A2 C2 c, c .
(23.14)
190
Prethodna jednaina za Qn pokazuje da je izmena toplote zavisna od (preko konstante
O i da je tim manja to se pribliava vrednosti 1. U konkretnom sluaju gubici toplote
nekog izolovanog rezervoara spoljanje povrine A, su tim manji to je rezervoar
smeten u manju prostoriju 2.
\z gornje jednacine slcdi da pri odnosu Ai 2 moe biti <5~ 0, pa je C ~ C\ C(: .
To znai da su za razmenu toplote vane samo karakteristike zraenja tela i, tj.
obuhvaenog tela, npr. tcrmometra u sobi.
Primer 23.1 Zraenje-sluaj cev u kanalu ______________
Orediti koliinu toplote koja pree zraenjem sa eline cevi spoljanjeg prenika
d=75 mm i duine /=3 m pri (emperaturi spoljanje povrine cevi od 227C za
sluaj cevi u kanalu od opekc, dimenzija 0,3x0,3, a unutrasnja povrina kanala
ima temperaturu t=27C.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: elina cev, d=75 mm, 1=3
m, temperaturi spoljanje povrine ccvi = 227nC; opeka, dimenzije 0,3x0,3, temperatura
unutranje povrine kanala t=27HC.
F. = 1 = 0.07 -3=0.66 m2 F, =4al = 4 0.3-3=3.6 m2
Fy 0,66
F2 ~1^"
=0,183
c, =t,cr =0.65 -5.67 =3,69 Wtm2K \ c 2 = 2 = 0,88 5,67 - 5 Wim*K
1 1
'12
1 0,66/1 i
+
-- =3,63 W/m2K 4
c, F2 { c, c j 3,69 3,6 V5 5,67
Koliinu toplote koja pree zraenjem je
Q\ 2 - F\c \2
ioo J uooj
=0,66-3,63-5,67-
ioo ) Vm o )
Primer 23.2 Zraenje-cev u prostoriji
Odrediti koliinu toplote koja pree zraenjem sa eline cevi spoljanjeg prenika
d=75 mm i duine 1=3 m pri temperaturi spoljanje povrine eevi od 227 kada je
cev je u prostoriji od neomalterisane opeke, temperature t=27C;
Pri rcavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: elina cev, d=75 mm, 1=3
m, temperaturi spoljanje povrine cevi - 227C; opeka, dimenzije 0,3x0,3, tempera(ura
unutranje povrine kanala t-27(lC.
- > 0 . c,-, c, = . ,
f 2 ; Pa.ie 1 (
Koliinu topiotc koja prede zraenjem je
4 / \ 4
e, =0,65
)
Q\1 = F\Z\<-'r
100 100
= 71-0,07-3-0,65 5,67
500
100
300
100
=1323 W
191
BOJ I TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A I ODGOVORl
23.7 Ekran
Vi J ijiva svellosl se probip kraz sl;ikln

imisitu infaciTOs; Mifkiui staklo
Sl. 23.5 Ekran-toplotna zavcsa
Slika 23.6 Emisija int'racrvene svetlosti
blokirana staklom
esto je u termotehnikoj praksi potrebno smanjiti emitovanje energije zraenja sa
nekih povrina. To se postic kada se primene topiotne zavese - koje se drugaije
nazivaju ekranima.
Analizirae se sluaj kada se izmedju dve ravne paralelne povrine 1 i 2 postavi
ekran koji je takodje ravan i paralelan njima (sl. 23.5). Temperature povrina 1i 2 bie
) i T-i a temperatura ekrana Tc. Takodje, uzima se da su koeficijenti zraenja i
koeficijenti apsorpcije svih povrina jednaki, pa je mogue primeniti jednainu
razmenu toplote zraenjem izmedju dve paralelne povrine sa malim medjusobnim
odstojanjem u poredjenju sa nihovim dimenzijama:
<P:= C
z
(^-( [=c
100 100 1
(.ZL)<_(A.)4
100 100
Odavde ie ( --)4- ( - ) = </>. / \
100 100
(.V _( ^ y=<p / c
100 100 1
. Sabiranjem ove dve jednaine dobija se:
(?' )* ~(Ti
100 100
- p. ,
2
(23.15)
Ovde je \ energija koja se razmenjuje zraenjem izmedju dveju paralelnih povrina
kada izmedju njih ne postoji ekran. Moe se izvui zakljuak da se u ovom sluaju
primenom jednog ekrana izmedju dveju paralelnih povrina razmena toplote zraenjem
smanjuje na polovinu. Moe se pokazati da se primenom j ekrana kod kojih je C, =
=......=Cj dobija:
192
<P, = <Pn
7 + 1
(23.16)
23.8 Prelaznost toplote zraenjem-koeficijent prelaza toplote zraenjem
Potrebno je prilagoditi proraun prenosa toplote zraenjem proraunu prenosa
toplote konvekcijom i kondukcijom. Zato se uvodi prclaznost toplote zraenjem
(koeficijent prelaza toplote zraenjem) hz. Za dva susedna zida mogue je napisati
reiaciju:
L\ 2 =h:A(-/]-T2) = ACn { 1 ( ' )'
100 100
( ' )*-{ ~ )4
T, -r,
(23.17)
23.9 Uticaj Stakiene Bate
Fenomen staklcne batc odnosi se na okolnosti gde vidljivo svetlo kratkih talasnih
duina sa sunca prolazi kroz provini medijum stakJ ene bate, ali infracrveno zraenje
duih talasnih duina koje se zrai iznutra od zagrejanih objekata nije u mogunosti da
prodje kroz providan medijum. Zarobljeno dugotalasno zracnje dovodi do poveanjog
grejanja i vie rezultirajue temperature u staklenoj bati. Osim primcra grejanja
staklene bate pomou sunca koje prolazi kroz zadihtovane providne prozore i
zagrevanja automobila kroz haubu, efekat staklene bate se nairoko upotrebljava da
opie zarobljavanje vika toplote usled uveanja koncentracije ugljen dioksida u
atmosferi. Ugljen dioksid proputa kratkotalasno zraenje sunca, dok infracrveno
zraenje sunce veoma dobro apsorbuje i ne dozvoljava da mnogo od tog zraenja
pobegne u atmosferu. To uveava temperaturu vazduha koji se nalazi blizu povrine
zemlje. Uveane temperature se smatraju razlogom mnogih katastrofalnih dogadjaja u
raznim delovima sveta u poslednje vreme.
23.1. Opisati prostiranje toplote zraenjem,
23.2. I ntezitet i spektralni raspored zraenja toplote.
23.3. Sjaj povrine i cnergija zraenja koja pada na povrinu tela. (crno telo, ogledalo,
neprozirno telo)
23.4. Stefan Boltzman-ov zakon
23.5. Razmena toplotc zraenjem izmedju dve paralelne povrine sa malim
medjusobnim odstojanjem u poredjcnju sa nihovim dimenzijama
23.6. Razmena toplotc zraenjcm izmedju dve povrine od kojih j e jedna sa svih strana
obuhvacena drugom povrsinom.
23.7. Toplotna zavesa
| 23.8. Prelaznost toplote zracnjem.
193
. BOJ T TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
23.1. Sa svojih povrina sva te!a zrae toplotu na druge povrine pomou
elektromagnetnih talasa ija sc talasna duina krce u intervalu od^j 0,1 do 1000
|im; 2) 0,1 do 1000 mm; 3) 0,1 do 1000 m.
23.2. Sunevi zraci imaju 1) veu, ^ manju, ili 3) istu istu talasnu duinu kao
infracrveni zraci.
23.3. vrsta tela i tenosti emituju toplotu punim spcktrom, 2) emituju toplotu u
odreenom talasnom intervalu 3) ne emituju toplotu.
23.4. Gasovi mogu ili 1) daemituju i apsorbuju energiju punim spektrom,{| da emituju
i apsorbuju energiju u odreenom talasnom intervalu, 3) ili da ne emituju i
apsorbuju cnergiju.
23.5. Vazduh ^ proputa, 2) emituje, 3) apsorbuje zraenje.
23.6. Zraenje koje je nastalo u samom telu je emitovano zraenje,2) reflektovano
zraenje, 3) prolazno zraenje.
23.7. Zracnje je nastalo u nekom drugom telu, dozraeno je na posmatrano telo pa
se sa njegove povrine odbija je 1) emitovano reflektovano, 3) prolazno zraenje.
23.8. Zraenje dozraceno sa drugog tela i prolazi kroz posmatrano telo je 1) emitovano
zraenje, 2) reflektovano zraenje,^ prolazno zraenje.
23.9. Za crno telo vai da je'jf) r=0, =1, e=l, d=0; 2) r=l , a=0, d=0; 3)rf=l.
23.10. Za sjajnu povrinu/ogledalo/ je 1) r=0, a= 1, 1, d=Q\%) r - 1, a=0, d=0; 3)c/=l.
23.11. Za neprozirno telo vai a je 1) r^0, a= 1, e=l, d=0; 2) r= 1, cr=0, d=0?$V=l.
23.12. Kocficijent emisije c je ^ odnos toplote zraenja obinog tela i toplote zraenja
crnog tela; 2) odnos toplote zraenja ogledala i toplote zraenja crnog tela; 3) odnos
toplote zraenja belog tela i toplote zraenja crnog tela;
23.13. Prema Boltzman Stefan-ovom zakonu koliina energije koju zrai m2 crne
povrine u jedinici vremena 1) proporcionalna prvom stepenu njene apsolutne
tempcrature; etvrtom stepenu njene apsolutne temperature; 3) obrnuto
proporcionalna njenoj apsolutnoj temperaturi.
23.14. Primenom jednog ekrana izmedju dveju paralelnih povrina razmena toplote
zraenjem sman juje na f ) polovinu; 2) etvrtinu; 3) zanemarljivo.
23.15. Fenomen staklene bate odnosi se na okolnosti gde {^vidljivo svetlo prolazi kroz
providni medijum, ali mfracrveno zraenje koje sc zrai iznutra od zagrejanih i
objekata ne prolazi kroz providan medijum; 2) vidljivo svetlo ne prolazi kroz j
providni medijum, ali infracrveno zraenje koje se zrai iznutra od zagrejanih
objekata prolazi kroz providan medijuin; 3) vidljivo svetlo prolazi kroz providni
medijum, i infracrveno zraenje koje se zrai iznutra od zagrejanih objekata prolazt
kroz providan medijum.
194
POGL A V L J E 24. PROL AZ TOPL OTE
Kada neka toplota Q prelazi sa nekog fluida kroz neki vrsti zid na neki drugi fluid to je
tzv. prolaz toplote. U tom sluaju se istovremeno koriste svi naini prostiranja toplote:
kondukcija, konvckcija i zracenjc.
24.1 Ravan zid
U stacionarnom stanju za prolaz toplote sa jednog fluida kroz jednoslojan ravan zid na
drugi fluid mogu se postaviti tri jednakosti (vidi sl. 24.1).
O ^ A h ^ - T , )
Q = A J (T, - r ,) r
f>
Q= Ah ?(T2 - T 2 )
Ti
9
s
<
;
V___Ti__
!>*
1 1
(24.1)
(24.2)
(24.3)
Sl.24.1 Prolaz toplote kroz jednoslojan
raven zid
Sl. 24.2 Prolaz toplote kroz dvoslojan
raven zid
Ovde su T\ temperatura fluida 1,
'
temperatura povrine zida u fluidu 1, T2temperatura
fluida 2, i 2temperatura povrine zida u fluidu 2. Prva jednakost predstavlja izraz za
koliinu toplote (u J ) koja preiazi konvekcijom (i eventualno zraenjem) sa fluida 1na
povrinu 1ravnog zida. Ovde je h\ koeficijenat prelaza topiote sa fluida 1 zid. Druga
jednakost predstavlja izraz za toplotu koja se provodi kroz ravni zid debljine i
koeficijenta provodjenja toplote k. Trea jednakost predstavlja izraz za prelaenje
toplote konvekcijom sa zida 2 u lluidu 2 na fluid 2. Ovde je h2 koefijent prelaza
toplotc sa zida na fluid 2. Ovdc se smatra da su obe povrine zida i to prcma fluidu 1i 2
jednake i imaju vrednost A.
Iz ovih jednaina eliminisanjem temperatura pomenutih povrina zidova T\ i
T2 dobija se:
195
Q = A ~\ T {T[ ~ ) (24.4)
+ +
Aj k h2
Toplotna otpomost u [K /W] se definie izrazom:
D 1/ 1 6 1
R = --(--- + + ---) /'
A h, k V ^2 4 '5)
Koeficijenat prolaza toplote (toplotna prohodnost) u [W/(m2K)j se definie izrazom
=1/(/^0 =1/( ^+|+^) =(;+ / +;'1 (24 6)
Konano je:
. BOJ I C TERMODJ NAM1K.A - PI TANJ A 1ODGOVORJ
Q = R~'(T, -T2)t ^ -
IVjrneT 24 . 1 Prolaz toplote kroz jednostruki ravan zid
(24.7)
Odrediti specifini toplotni protok sa dimnih gasova na kljualu vodu kroz ravan
elini zid debljine 10 mm sa >.=50 W/ mK, kao i koeflcijent prolaza toplote kada je
temperatura gasova 1127UC, temperatura kljuale vode 227UC, koeflcijent prelaza
toplote sa gasova na povrinu zida a, =100 W/ m2K sa zida na kljualu vodu
a 2 =5000 W/ m2K.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: elini zid, debljina =10 mm
( >.=50 W/ mK), temperatura gasova= 1127nC, tetnpei atura kljuale vode =227C,
a , = 100 W/ m2K , a 2 =5000 W/ m2K .
Koeficijent prolaza toplote je
, ( I 1 ' f 1 0,01 1 V' ll/r
k, ----- 1----- 1----- = ---------- --------4--------- = 96,2 ft / K
â, X a 2J VmO 50 5000)
Specifini toplotni protok sa dimnih gasova na kljualu vodu kroz ravan elini
Zidje = * i ( ' / ! - ' f/ 2 ) = 96>2 (1127-227) = 86580 W/ m
Za viestruki ravan zid vai (prolaz toplote kroz dvoslojan ravan zid prikazan je na sl.
24.2):
: =,1+ ^/ i , +v 1)"1
( 24. 8)
gde je n broj zidova.
196
Primer 24.2 Prolaz toplote ktoz viestruki ravan zid______
Odrediti specifini toplotni protok sa dimnih gasova na kljualu vodu kroz ravan
elini zid debljine 10 mm sa X=50 Wi m K , kao i koeficijent prolaza toplote kada se
na povrini sa strane gasova stvorio se tokom eksploatacije sloj ai debljine 2 mm
sa J l=0,09 Wt mK a ustali uslovi su nepromenjeni.
Izraunati temperature na dodirnim povrinama i izmeu slojeva i za koliko puta
se smanjio koeflcijent prolaza toplote u drugom sluaju.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: elini zid, debljine - 10
mm { - 5 0 W/ mK) ; sloj ai, debljina = 2 mm (=0,09 W/ mK ) .
, , 1 V ' f I 0, 01 0 . 0 0 2 . t V ' . 2 ,
k7 = \ + = - - + - + ^ ^ + ----- =30,66 Wi mz K
' ' , K 2 J U00 50 0,09 5000 J
Odrediti specifini toplotni protok sa dimnih gasova na kljualu vodu
t/2 = *2{f \ - f / i ) = 30^6 (l 127-227) = 27594 Wi m2
Izraunati temperature na dodirnim povrinama i i2medu slojeva
>/\ 1f2 + ~^~ = 227+^ =232,5C
' a 2 5000
IZ2 + ^ =232.5+27594- 01 =238(,C
2 Zl X 50
=i + h h . = t i2 =n27_ 27594 =g5] 0c
X, 1 , 100
k
Koeficijent prolaza toplote se u drugom sluaju smanjio za 3,14 puta: = 3,14
k-,
24.2 Cilindrian zid
Ako imamo cilindrinu povrinu kao to je cev, prolaz toplote kroz cev sa fluida
1 unutar cevi na fluid 2 izvan cevi mogue j e u stacionamom stanju opisati sa tri
jednaine (za upotrebljene oznake vidi si. 24,3):
0 =2 * {T; - )
ln(t/2 /rf,)
Q = d^nLh^ ('K - )r
Prva jednaina predstavlja ioplotu koja se prelazi konvekcijom sa fluida u cevi na
unutranju povrinu cevi. Druga jednaina predstavlja toplotu koja se prenosi
kondukcijom kroz cev sa unutranje na spoljnu povrinu cevi. Trea jednaina
predstavlja toplotu koja prelazi konvekcijom sa spoljanje povrine cevi na fluid 2.
(24.9)
(24.10)
(24.11)
197
. BOJ I C TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A [ ODGOVORI
Sl. 24.3 Prolaz toplote kroz jednoslojan
cilindrian zid
Ovde je L duzina cevi tj. cilindrimog zida. Eliminacijom temperatura povrina cevi T\ i
T 2 iz ovih jcdnaina dobija se:
Q =
d,7ih. 2 7tk d2nh-,
( T. - T2) Lt
(24.12)
Obino se stavlja da j e toplotna otpornost:
R = ( K CL) - ' ^ [ ( d ^ , ) - ' + ( , V 2 x k ) \ n ( d 2 / d l ) + < d ^ i y ' \ / L 13)
Koeficijent prolaza toplote za jednosiojnu cilindrinu cev je data izrazom
K, + (1/ 2nk)\n(d2/dj ) + {d17ih1)-' ]"'
(24.14)
Moe se napisati za viestruki cililndrian zid (ovde je n ponovo broj slojeva u zidu) da
(24.15)
je toplotna ot
R = ( Kt:L)-' =
pomost:
(^,)-1+^(1/2()1{^, !d,) +W,|2)
/ L
Koeflcijent prolaza toplote za viestruki cilindrini zid je data izrazoin
*<=
(d, , ) +(1/2,) ln(c/r+] !d,) + (d^rih)"
(24.16)
Ovde je:
Q = - - nh = ( ,- ,
(24.17)
Primer 24.3 Prolaz toplote kroz cilindrian zid
elina ccv 180/200 mm (X=50 W/ mK) prekrivena je slojem izolacije debljine 50
mm sa X =0,18 W/ mK. Preko sloja izolacije postavljcn je sloj plute debljine 50 mm
198
sa A,=0.06 W/ mK. Srednja temperatura pare koja protie kroz cev je 427 , a
temperatura okolnog vazduha iznosi 27UC. Koeficijenti prelaza toplote su: sa pare
na cev 04=200 Wi m2K a sa plute na vazduh 2=10 w/ m2K . Odrediti specifini
toplotni protok po dunom metru parovoda.
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih podataka: elina cev, 180/200 mm
( =50 Wi m K ); izotacija debljina= 50 mm (X=0,I8 Wi mK );pluta, debljina =50 mm
{ X = QS) ( , W/ mK) 7tn=427uC, tl2=27uC, a, =200 Wi m2K , a 2 =10 Wi m2K .
+ ' - / - ' i U - '
< .j <-i 'j
f/,7iaj 2 , d, dn+\TU3.2
1 + 1 In200 + ' l n300 + 1 l n400 -t 1
,18 200 27t-50 180 2n 0,18 200 + 2tt-0,0G " 300 "* 0,4 10
kr =0,826 WimK
Specifini toplotni protok po dunom metru parovoda je
<li =kv [tf] - t [2 ) =0,826 (427 - 27)=330 W!m
24.3 Konvekcija sa zraenjem
Veliki broj uredjaja koji se nalazi na nekoj temperaturi oslobadja toplotu na dva naina
koja se odvijaju istovremeno: konvekcijom i zraenjem. Umesto prikaza teorije te
pojave pojava e se objasniti preko reavanja jednog zadatka u primeru 24.4.
Primer 24.4 Konvekcija sa zraenjem_________________ ____________ ______ ______
Temperatura na spoljanjoj strani tapa grejalice, prenika 25 mm i duine 350
mm, iznosi 700WC, dok je temperatura okoline 20C. Odrediti procenat razmenjene
toplote zraenjem, ako je koeficijent prelaza toplote sa tapa na vazduh 25 W/m2K
(tap je od amota, e=0,85).
Pri reavanju ovog zadatka polazi se od sledeih polaznih podataka: d - 2 5 mm i /= 350
mm, /, = 700eC, r, = 20UC. 0= 25 W/m2K, e=0,85.
Q = Qz +Qk
F^ = n d l - -0,025 0,35 =0,0275 m2 0; paj e
Q?_ ~F\ c\2
=1178 W
c]2 c, =,ct =0,85 5,67 =4,82 W/m2K 4
1 =0,0275-4,82- f ] - (
, i ooJ u o o j u o o j v oo
QK =(, - t 2)= 0,0275 25 (700 - 20) =468 W
Q = Qz +Qk =1178+468=1646 W
O 1178
Procenat razmenjene toplote zraenjem j e %QZ = 100 =----- - 100 =71,6%
Q 1646
199
24.1. Definisati prolaz tuplote
24.2. Prolaz toplote U stacionarnom stanju za jednoslojan ravan zid
24.3. Toplotnom prohodnou
24.4. Prolaz toplote U stacionamom stanju za viestruki ravan zid vai
24.5. Prolaz toplote U stacionamom stanju za kroz jednu takvu cev
24.6.Prolaz toplote U stacionarnom stanju za viestruki cililndrian zid
24.1. Prolaz toplote je si tuaci j a^ kada neka koliina toplote Q prelazi sa nekog tluida
kroz neki vrsti zid na neki dpugi fluid ,2) prolazi kroz vrsti zid, 3) kroz fluid..
24.2. U stacionamom stanju za provoenje koplote jednoslojan ravan zid mogu se
postaviti tri jednakosti. J edna od njih jeQ = -7] ). Ova jednakost predstavlja
izraz za koliinutoplote (u J ) k oj a^ prelazi konvekcijom (i eventualno zraenjem) sa
fluida 1na povrinu 1 ravnog zida; 2. koja se provodi kroz ravni zid; 3. koja prelazi
konvekcijom sa zida 2 na fluid 2.
24.3. U stacionarnom stanju za provoenje koptote jednoslojan ravan zid mogu se
fc
postaviti tri jednakosti.J ednaod njihje ^ ~ ) . Ovajednakost predstavlja
izraz za koliinutoplote (u J ) koja I . preiazi konvekcijom (i eventualno zraenjem) sa
fluida 1na povrinu 1ravnog zida; * koja se provodi kroz ravni zid; 3. koja prelazi
konvekcijom sa zida 2 na fluid 2.
24.4. U stacionamom stanju za provoenje koplote jednoslojan ravan zid mogu se
postaviti tri jednakosti. J edna od njih j eQ- Ah2(Tt - 2 ) . Ova jednakost predstavlja
izraz za koliinu toplote (u J ) koja 1. prelazi konvekcijom (i eventualno zraenjem)
sa fluida 1 na povrinu 1 ravnog zida; 2. koja se provodi kroz ravni zid; D koja
prelazi konvekcijom sa zida 2 na fluid 2.
24.5. K [W/(m2K)] se nazi va^ koeficijenat prolaza toplote, 2) koeficijent provodjenja
toplote, 3) koeficijent prelaza toplote.
24.6. K [W/(m2K)] se naziva {Tjtoplotnom prohodnou, 2) toplotna prelaznost, 3)
n
24.7. Za prolaz toplote kroz viestruki ravan zid vai 0 + ^ , ^ , ^ K +hi ) - 2)
K = ( V + V )- . K = { + , 1 ' +1 '
>-v ,=i
24.8. Ako imamo cilindrinu povrinu kao to j e cev, prolaz toplote kroz jednu takvu
cev mogue je u stacionarnom stanju opisati sa tri jednaine. J edna od njih je
k
Q |n(rf / d ^ ' ~ Tl ) . J ednakost j e izraz za koliinu toplote (u J ) koja 1) prelazi
konvekcijom sa fluida u cevi na unutranju povrinu cevi ^ koja se prenosi
kondukcijom kroz cev; 3) prelazi konvekcijom sa spoljanje povrine cevi na fluid 2.
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORl
200
POGL A V L J E 25. MERENJ E TEMPERATURE
Temperatura je veliina stanja proporcionalna srednjoj kinetikoj energiji velikog
broja molekula.
Temperatura se ne moe meriti neposredno, jer bi to znailo merenje kinetike
energije svakog molekula, ve za merenje temperature upotrebljava se bilo koji
parametar ili osobina materije koja zavisi od temperature - termometrijska osobina.
Uredjaj kojim vrimo merenje naziva se termometar. Klasifikacija najee
upotrebljavanih termometara data je u sledeoj tabeli.
Tabela 25.1 Klasifikacija termometara
Tip Termometrijsko
telo
Termometrijska
osobtna
Dilatacioni vrsto telo duina
(p=const) tenost (Hg, alkohol) zapremina
gas zapremina
Manometarski gas pritisak
(V=const)
Otporni elektrini provodnik elektrini otpor
Termoparovi spoj dva provodnika elektromotorna sila
Pirometri elektromagnetno
Ako se odabere tip termometra i termometrijsku osobinu onda jc postupak merenja
sledei: neka je X| pokazivanje termometra pri nekoj temperaturi t(Xi) nekog
standardnog termometra ije se stanje lako reprodukuje, a X? pokazivanje pri
temperaturi t(X2) nckog drugog standardnog i lako reproduktivnog stanja, i ako je zakon
promene izabrane osobine sistema od temperature linearan:
t = f (X) =uX + b (25.1)
tada se nepoznata temperatura odreuje pomou formule:
t (X) = ( ~ ) + i (X2)
X^ ~ X2 Q S 2 )
Lako reproducibilno stanje nekog standardnog sistema naziva se fiksna taka.
Celzijusova temperaturska skala uzima kao nulu temperature t(X2)=0C,
temperaturu ravnotee Ieda i vode, a kao /(A', )- 1()0C temperaturu stanja ravnotee
vode i vodene pare na atmosferskom pritisku. Veliina jedinice za merenje jednog
stepena 1C dobija se kada se interval temperatura od 0C do 100C podeli sa 100.
Kako je
201
7'( A",) ) = 100C
BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI

to je:
(25.3)
Linearan zakon promene temperature moe da se primeni sa dovoljnom tanou samo
pri radu sa gasnim termometrima.
Meutim, ni za jedan drugi termometrijski sistem zakon zavisnosti termometrijske
osobine od temperature nije linearan i razliit je za svaki od tih sistema i osobina.
Tako e jedan ivin i jedan alkoholni termometar pokazivati isto samo na 0C i 100C
dok e npr. pri pokazivanju ivinog termmometra od 50C alkoholni pokazivati 48C
ako nije badaren za svaki stepen.
Za precizna merenja ove razlike su znaajne. Kako nema jedinstvene skale, jer
ova zavisi od sistema i osobine, to se ni pokazivanja dva termometra ne mogu
uporeivati meusobno, pa ni rezultati merenja na raznim mestima sa razliitim
termometrima.
25.1. Gasni termometri
kapil ara
T
rezervoar
Sl. 25.1 Gasni termometar
I skustvo pokazuje da gasovi kada su na dovoljno niskom pritisku, dovoljnno
razreeni, imaju idealno linearan zakon promene nekih veliina stanja sa temperaturom.
Npr. tada koeficijent termikih napona ne zavisi od temperature ili vrste gasa:
. BOJ I
Pojcdnostavljen gasni termometar na bazi konstantne zapremine prikazan j e na slici
25.1. Rezervoar sa gasom dovodi se na temperaturu koju elimo da merimo. Suprotni
spojenih sudova ispunjenih ivom podie se dok stub ive u kraku uz rezervoar ne
dotakne odredjenu crticu. Na suprotnom kraku je sada mogue direktno oitavanje
pritiska izraenog u visini stuba ive (h). Moe se napisati u Celzijusovoj skali, prema
gore datom linerarnom zakonu:
f =100
(25.4)
ili
= ,1+ ^ ^ / | = , (1+/ )
(25.5)
o _ Pl Po
gde je p ioop0 - koeficijent termikog napona pri V=const. Gomji izraz se moe
napisati u obliku:
p = p j \ y f1+ ' ,
(25.6)
Moe se oznaiti da je
T =+t = / + 273.15
P (25.7)
i kako nema negativnih pritisaka, uvek vai da je apsolutna temperatura 7>0 i moe da
se za nulu apsolutne temperature koja se izraava u K uzeti r=-273.15C .
Gasnim termometrom, obino sa vodonikom, vrimo precizno odreivanje
pojedinih fiksnih taaka. Gasni termometar se ne koristi u industriji, ve samo u
laboratorijama za odreivanje fiksnih taaka.
25.2. Termometri sa tenou
Iako se za merenje temperature najee koriste termometri kod kojih je
termometrijsko telo tenost, valja odmah istai da su oni vrlo neprikladni za iole tanija
merenja.
Termometar sa tennou sastoji se od staklene kapilame cevi sa rezervoarom
koja je najee napunjena ivom ili alkoholom. Zivinim termometrom mogu se meriti
temperature od -38C do 250C . Kod termometara predvienih za temperature preko
300C, prostor iznad ive ispunjen je nekim inertnim gasom (azotom ili slinim) pod
odreenim pritiskom. Na taj nain se taka kljuanja ive poveava sa 357C (na
203
atmosferskom pritisku) na oko 750C. Vea tanost itanja kod ivinih termometara
postie se smanjenjem preseka kapilamc cevi.
Postoje termometri kod kojih je opseg merenja 5 do 7C , a tanost odreivanja
0.01 C. Oni se nazivaju metastatikim termometrima.
25.3. Otpornina termometrija
Elektrini otpor provodnika i poluprovodnika menja se sa temperaturom najee
na vrlo pravilan i reproducibilan nain tako da se to njihovo svojstvo moe iskoristiti za
vrlo tano i precizno merenje temperature.
Temperaturski koefijent otpora metalnih provodnika pozitivan je i iznosi
nekoliko promila po kelvinu (pri sobnoj temperaturi taj je koeficijent za platinu i bakar
oko +0.004 1/K a za nikl +0.007 1/K). Za preciznu termometriju najee se koristi
platinasti otporni termometar, jer se platina moe dobiti u vrio istom i fiziki dobro
defmisanom stanju, a pored toga joj se ne menjaju osobine starenjem, niti je znatnije
podlona koroziji.
Bakarni i nikleni otpomi termometri ne upotrebljavaju se za vrhunska
metrologijska merenja kao platinski otporni termometri.
Zavisnost otpora otpomog termometra o Celzijusovoj temperaturi t moe se
priblino opisati jednainom:
u kojoj R27i oznaava otpor termometra pri /=0 , a A i B su dodatne iskustvene
konstante koje se odreuju merenjem elektrinog otpora pri jo bar dvema referentnim
temperatumim takama.
esto se koriste i poluprovodniki otpomici, tzv, termistori. Zajednika im je
odlika vrlo visok i negativan temperaturski koeficijent otpora koji tipino iznosi oko -
0.04 1/K. Specifini otpor termistora bitno je vei nego specifinni otpor bilo kog
metala u standardnjm uslovima to pojednostavljuje mernu tehniku. Zavisnost otpora
termistora od temperature moe se vrlo tano izraziti eksponencijalnim izrazom:
koji sadri samo dve iskustvene konstante R,_, i B. Prva od njih odreena je specifinom
otpornou materijala i geometrijom izrade termometra a druga je iskljuivo funkcija
materijala. Termistori pokazuju spore promene svoga ponaanja u toku vremena, a drugi
jc nedostatak um koji je mnogo vei nego u ostalim otpornicima.
(25.8)
204
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PTTANJ A 1ODGOVORI
mat er i j al 1
25.4. Termoelementi (termoparovi)
Upotreba termoelemenata za merenje temperature zasniva se na pojavi
elektromotome sile E u kolu termopara sastavtjenog od dva razliita materijala I i II
(vidi sl. 25.2) kada se spojevi ta dva razliita materijala nalaze na razliitim
temperaturama tj i t 2- Ova elektromotorna sila moe se izmeriti milivoltmetrom. Ako je
t2= 0, a ti=t tada obino vai empirijska jednaina:
E = a + b t + c ? (25.10)
Konstante a, b, c odreuju se badarenjem na barem tri referentne
termometrijske take. Naravno, jednaina vredi samo za badareni interval temperatura.
Parovi raznorodnih materijala mogu biti: Cu - konstantan, Fe - konstantan, Platina
- Platinarodijum, hromel - alumel i drugi.
25.5. Pirometri
Kod pirometra kao termometrijska osobina upotrebljava se elektromagnetno
zraenje. Pri merenju temperature koristi se zavisnost energije zraenja nekog sistema
od temperature.
25.6. Internacionalna skala temperatura
Medunarodno telo koje se bavi standardima za merenje temperatura, usvojilo je
1990. god. tzv. intemacionalrm skalu temperatura. Ova skala se zasniva na preciznom
odreivanju temperature 14 fiksnih taaka pomou gasnog termometra. Neke od ovih
standardnih fiksnih taaka su sledee:
Ravnotea leda i vode 0C
Ravnotea vrstog i tenog galijuma 29.76C
Ravnotea vrstog i tenog kalaja
232C
Ravnotea vrstog i tenog cinka
419.6C
Ravnotea vrstog i tenog srebra 960.8C
205
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODCOVORI
Ravnotea vrstog i tenog zlata 1064.4C
Pritisak pri svim ovim ravnotenim stanjima je 1.0132 bar. Za odreivanje temperatura
izmeu ovih fiksnih taaka upotrebljavaju se standardn termometri.
U temperaturskom intervalu - 24.5561K standardan j e gasni termometar na
principu konstantne zapremine sa i 4He. Od 13.8033K do 961.78C treba upotrebiti
otporni termometar od naroito iste platine ija j e zavisnost otpora od temperature data
sa:
R = /?(l +At + Bt ) (25 11)
gde se A i B odreuju na 100C odnosno 419.6, a Rq je otpor na 0C. Iznad zlatne take
propisuje se upotreba Planck - ove formule za zraenje cmog tela.
Na osnovu ovih standardnih etalona vri se badarenje termometara koji se
primenjuju u praksi. Sekundarne etalone poseduju termotehnike laboratorije koje vre
badarenja ili ova vre proizvoai termometara.
25.1. Kako se temperatura meri? Najee upotrebljavani termometri.
25.2. Postupak merenja
25.3. Gasni termometri
25.4. Termometri sa tenou
25.5. Otpomina termometrija
25.6. Termoelementi (termoparovi)
25.7. Pirometri
25.8. I ntemacionalna skala temperatura. Fiksne take
dodatku)
25.1 Upotreba termoelemenata za merenje temperature zasniva se na tome da se sa
promenom temperature menja () njegova eiektromotorna sila, (2) njegov elektrootpora,
(3) njegova zapremina.
25.2 Upotreba Pt 100 sonde za merenje temperature zasniva se na tome da se sa
promenom temperature menja (1) njena elektromotorna sila, ^) njen elektrootpor, (3)
njena zapremina.
25.3 Upotreba ive za merenje temperature zasniva se na tome da se sa promenom
temperature menja (1) njena elektromotorna sila, (2) njen elektrootpora, njena
zapremina.
25.4 Gasni termometar se koristi u (1) industriji, u (2) laboratorijama, u (3)
domainstvima.
206
. BOJ I
POGL AV L J E 26. SAGOREVANJ E
Oslobaanje toplote u tehniki interesantnim razmerama mogu dati termogene materije
kroz odreene termogene procese. Najvie koriene termogene materije jesu goriva, a
najei proces je sagorevanje (oksidacija) goriva
26.1 GORI VA
Pod pojmom goriva se podrazumeva termogena materija koja pri ueu u odreenom
termogenom procesu moe osloboditi odreenu koliinu toplote.
26.1.1 Sastav goriva
Gorivo ine sloena jedinjenja ugljenika C, vodonika H2, kiseonika 0 2, azota N2 i
sumpora S. Osim toga u gorivu moe biti vode H20 (ili W) i mineralnih primesa A.
Elementarnom analizom goriva utvdjuje se zapreminski sastav goriva rLili udeli mase
gv Kod vrstih i tenih goriva uobiajno je odrediti masene udele u kg/kg. Oni se
oznaavaju malim slovima za pojedinane materije u gorivu. Tako vredi za vrsto i
teno gorivo:
c+h+o + n + s + w + a = l . (26.1)
Kod gasovitih goriva odredjuju se zapreminski odnosi pojedinanih meterija koje ga
'rni u m3/m3. ili u procentima po zapremini. Za gasovita goriva moe se prikazati sastav
u obliku:
r CO+ rll2 +f c W+ ?'C2IM+ ?'+ ',V>2+ r N2 +>CQ2 = 1 (26.2)
gde su CO ugljendioksid, CH4 metan, C2H4 etilen, tekiugljevodonici, C02
ugljendioksid.
U gorivima ima elemenata ili materije koji sagorevaju, koji pomau sagorevanje, kojim
menjaju agregatno stanje u toku sagorevanja goriva i materija koje ne mogu sagoreti.
Sagorevaju C, H, CO, CH,|, C2H4, i nevezani S. Sagorevanje omoguava 0.
Vlaga, ili voda menja agregatno stanje i prelazi pri tome u vodenu paru. Negorive
materije su mineralne primese (neorganski spojevi a), nakon sagorevanja daju ostatak ili
pepeo.
Osnovna goriva materija u gorivu je ugljenik i vodonik. to je vei sadraj tih
materija u gorivu, gorivo pri sagorevanju oslobaa vie toplote.
Sumpor je tetni sastojak goriva. pa se njegov sadraj u nekim gorivima precizno
ograniava. U svom sulfatnom (vezanom) obliku ne sagoreva ve na kraju procesa ulazi
u sastav pepela. Stetno delovanje ima i sumpor koji sagoreva u okside, jer ovi sa
voenom parom ine sumporastu ili sumpornu kiseJ inu, a ove pak tetno deluju na
metale i okolinu.
Azot samo uslovno ulazi u gorive materije j er ne uestvuje u sagorevanju. Slino
sumporu. i on je nepoeljan u gorivu.
207
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ] ODGOVORI
26.2 PROCES SAGOREVANJ A
Sagorevanje koje se odvija uz pojavu plamena je hemijsko vezivanje gorivih elemenata
goriva sa kiseonikom u okside. Uslovi pri sagorevanju utiu da produkti sagorevanja
mogu biti realizovani u procesu potpunog sagorevanja (, H2O, S04, Oi i N2), ili pri
nepotpunom sagorevanju (CO, CHi, tei ugljovodonici CxHy i a) nakon ega isti
mogu jo ulaziti u reakcije sa kiseonikom. Potreban kiseonik za sagorevanje najee se
uzima iz vazduha, to podrazumeva veoma komplikovani strujni proces dovoenja
kiseonika i gorive materije u meusobni kontakt.
26.2.1 Temperatura paljenja
Za odreeno gorivo i poznate ostale uslove, deflnie se tzv. temperatura paljenja.
To j e ona granina (minimalna) temperatura pri kojoj se sagorevanje moe odravati,
tj. uspostavlja se jednakost osloboene i okvlini odvedene toplote. Cim se ta ravnotea
narui, npr. ako se koliina osloboene toplote povea, nastaje porast temperature i
proces se ubrzava. Suprotno, ako se osloboena toplota smanji u odnosu na koliinu
toplote koju prima okolina pri sagorevanju na temperaturi paljenja, temperatura
sagorevanja pada, a proces sagorevanja se prekida (gasi).
26.2.2. Stehiometrijske jednaine procesa sagorevanja goriva
Pri sagorevanju iji je mehanizam veoma sloen javlja se itav niz nestabilnih
hemijskih jedinjenja. Meutim, u ovom poglavlju razmatraju se samo jedinjenja koja
ulaze u proces sagorevanja i jedinjenja koja izlaze iz tog procesa. Ulazne komponente su
gorivo i oksidant, u naem sluaju vazduh, a izlazne komponente su produkti
sagorevanja i deo vazduha koji nije uestvovao u reakciji sagorevanja.
Sagorevanje ugljenika moe se prikazati pomou stehiometrijskih jednaina:
1 kmol C + 1 fcmot 0 2 1
12 k C + 1 ) = 1 &niot
1 1
1ka C + kmol 0~ kmol CO,
12 2 12 2
ili za masu c ugljenika u 1kg goriva:
c kg C + krnoL = kmol CO, (26 3)
Za sagorevanje vodonika vae stehiometrijske jednaine:
1
1kraol H3+ kmoi 02 = 1kmol H20
1
2 kg Hz +- - ) O, = 1kmol H20
1 1
1kg H;, -* kmol O., = - kmol H.O
- 4 2 2
ili za masu vodonika h u 1kg goriva:
208
. BOJ I C
h kg H, 4 kraol O, = kinol H-,0
4 2 2
( 26. 4)
Kod sagorevanja sumpora polazi se od hemijske jednaine:
1 lcmot S + 1 krnol 0 2 = 1 kmolSOj
1 kg S + 1 kmol Oj = 1 kmol SO?
1 1
1 kg S + kmol = kmol SO-
ili za masu s sumpora u 1kg goriva:
5 1
s kg S+ kraol O, = kmol SO
(26.5)
26.2.3 Potrebna koliina kiseonika i vazduha
saberemo dobijene koliine kiseonika potrebnog za sagorevanje c kg
ugljenika, h kg vodonika i 5 kg sumpora iz goriva sastava c+h+s+o = 1i odbijemo onu
koliinu kiseonika koja se ve nalazi u gorivu 0/32 kmol-a, tada se dobija izraz za
minimalnu potrebnu koliinu kiseonika za sagorevanje tog goriva u obliku:
c h s o 1 0 s l kmol O,
= + + 3-----o ------:
12 4 32 32 12 L 8 J kggoriva (26 6 )
Na slian nain moe se odrediti potrebna minimalna koliina kiseonika za
sagorevanje goriva bilo kojeg sastava. Uslov j e da se poznaju hemijske jednaine
reakcije i molekularne mase sastavnih komponenata.
Poznato j e da 1kmol kiseonika ima masu 32 kg, Zato vredi:
= 32 ( + 4 + 32 ~ l i ) , = + 8 h + s ~ 021 kS g riva (26 7)
Ako sa oznaimo odnos minimalne koliine kiseonika u kmol i koliine
ugljenika u gorivu u kmol (tj. c/12) dobija se:
a ----- ------1+ 3
c
(26.8)
12
, kmol 02/ kg goriva
, kmol 02/ kg goriva
(26.9)
(26.10)
209
Obino se za sagorevanje koristi kiseonik iz vazduha, mada ima i procesa u
kojima se koristi tehniki ist kiseonik iz boca. Poznato j e da 1 kg vazduha
sadri priblino 0,23 kg kiseonika ili 21% zapremine. Tako se mogu odrediti
minimalne kolicine vazduha koji j e potreban za potpuno sagorevanje jedinice
goriva:
. _ rm r> c O - S .
^mtn
0.21 12 0.21 L 8 i, kmol 02/ kg goriva (26. I I )
L'^n = = 11 6 101101 2/ 8 griva (26.12)
Za osiguranje potpunog sagorevanja treba dovoditi vie vazduha. Ako je X
koeficijent vika vazduha, tada su potrebne koliine vazduha:
t = *.(.* (26.13)
K oeficijenl vika vazduha zavisi od pravilne raspodele vazduha na svaki deo
goriva, zatim od intenzivnosti meanja goriva sa vazduhom i dr. Vrednost
koeficijenta X iznosi od 1,1 do 1,5, a u nekim sluajevima i vie. U principu,
treba nastojati da se sagorevanje ostvari sa to manje vika vazduha, jer se tako
troi manja koliina toplote za zagrevanje vika vazduha pa se time smanjuju i gubici
pri sagorevanju.
26.2.4 Izlaznc komponente procesa sagorevanja
Produkti sagorevanja su gasovi navedeni na desnoj strani hemijskih jcdnaina iz
procesa sagorevanja i viak dovedene koliine vazduha L. Koliine izlaznih
komponenata iz procesa sagorevanja date su pregledno u donjoj tabeli.
Tabela 26. l_Gasoyi i njihove koliine u produktima sagorevanja
Gas__________kmol/kg __________ kg/kg_________________
C 0 2 c/12 ' ........' 3.67 c
hl2 + */18 9/7+11
SOo .9/32 2 4-
02 0.21(A-1 )Lmm 0.23(X-1 )Lmm
N2 nl28 + 0.79ALmi[1 n + 0.767Amb__________
26.2.5Toplotna mo goriva
Toplota reakcije goriva naziva se njegovom toplotnom moi, Razlikuje se
izotermsko-izobarska toplotna mo goriva HpT koja je dobijena pri procesu sagorevanja
u kome su konstantni pritisak i temperatura. Na slian nain se definie i izotermsko-
izohorska toplotna mo goriva HTv
210
BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI
lzotermsko-izohorsku toplotnu mo goriva mogue je i izmeriti u zatvorenoj
kalorimetnjskoj posudi - bombi. U takvoj jednoj posudi sagoreva odreena koliina
goriva. Toplota koja se dobija pri sagorevanju prenosi se kroz zidove na vodu oko
kalorimetra. Poznavanjem koliine voe oko suda, specifine toplote suda i razlike
temperature vode pre i posle sagorevanja moe se odrediti toplota sagorevanja goriva
toplotna mo. Pri sagorevanju u ovoj bombi zapremina se smanjuje, a nakon
izvesnog vremena temperatura produkta sagorevanja opadne tako da je mala razlika
temperatura pre poetka sagorevanja i po njegovom zavretku. Budui da je to
sagorevanje uslovno izohorsko-izotermsko to vai jednaina:
HTv - qv=Mi- uy, J /kg goriva (26.14)
gde donjim indeksom r su oznaeni reagensi, a donjim indeksom i izlazne komponente.
Kod lunkers-ovog kalorimetra gasovito ili frno raspreno teno gorivo uvodi se u
gorionik kalorimetra gde sagoreva. Zagrejani produkti sagorevanja struje kroz
kalorimetar i predaju svoju toplotu vodi, koja kroz kalorimetar tee suprotno od smera
strujanja gasova. Sagorevanje u ovom kalorimetru moe se uslovno smatrati da se
odvija pri p = const. i T= const. tako da vai relacija:
= - h , J /kg goriva (26.15)
I z relacije prvog zakona termodinamike zatvorene sisteme za osloboenu
koliinu toplote pri sagorevanju koje se odvija na konstantnom pritisku moe se dobiti:
qv ~ u. - u r + in (26.16)
+ (26.17)
Odavde je:
Wt p=/ / t v +/h . (26.18)
Prema tome toplotne moi koje se dobijaju kada se sagorevanje izvodi pri uslovno
konstantnom pritisku i temperaturi jednake su onoj toploti koja se dobija kada se
sagorevanje uslovno izvodi pri konstantnoj zapremini i temperaturi, ukoliko pri jednom
takvom sagorevanju ne postoji rad irenja tj. ukoliko j e zapremina produkata
sagorevanja jednaka zapremini reagenasa.
Ako se zna jedna od toplotnih moi, tada je mogue izraunati drugu iz ove
relacije. Nalazi se obino da je razlika izmeu ovih toplotnih moi, za neko od goriva,
znatno manja od 1% to lei unutar granica netanosti pri kalorimetarskim merenjima.
K ada e se kasnije govoriti o toplotnoj moi mislie se na .
Vrcdnost toplotne moi zavisi uopte gledano od vrednosti pritiska i temperature
na kojoj se ova odreuje. Meutim, esto se moe, za temperaturske intervale koji se
najee sreu u praksi, zanemariti promena vrednosti toplotne moi sa T.
211
. BOJ I TERMORINAMTKA - PI TANJ A I ODGOVORl
26.2.6 Donja toplotna mo, gornja toplotna mo
Toplotna mo goriva zavisi i od toga da li je voda u produktima sagorevanja u
tenom ili gasovitom stanju. Kada je voda u produktima sagorevanja u tenom stanju
takva toplotna mo naziva se gornjom toplotnom moi Hg, a kada j e u gasovitom stanju
donjom toplotnom moi Hd. Donja toplotna mo je manja od gomje toplotne moi za
vrednost toplote isparavanja vode koja se nalazi u gorivu kao njegov sastavni deo, ili je
dobijena pri njegovom sagorevanju. One su date za neka od gasovitih goriva u tabeli
P.26.1, a za neke od vrstih i tenih goriva u tabeli P.26.2.
U praktinim proraunima koristi se obino donja toplotna mo goriva .
Za bilo koje gorivo vai da je:
H^ = +wvr (26.19)
pri emu je wuukupna vodena para u kilogramima po kg goriva koja prelazi u produkte
sagorevanja, a /7 J /kg toplota isparavanja kg vode na temperaturi za koju se odreuje
toplotna mo.
Kod vrstih goriva vai da je:
W =18^+W= (9A + W) (2620)
Ovde je prvi lan sa krajnje desne strane ove jednakosti koliina vodene pare koja je
nastala sagorevanjem h kg vodonika, a drugi lan sa iste strane ove jednakosti
predstavlja vodenu paru koja potie iz w kg vlage sadrane u ovom gorivu.
26.2.7 Toplotna mo u funkciji temperature
Ako se npr. toplotna mo odreuje pri 0 C, a nama je potrebna toplotna mo pri nekoj
temperaturi fC, tada e se ta vrednost u optem sluaju razlikovati, ' je entalpija
reagenasa ako su oni u gasovitom stanju data jednainom;
= #re+i N rt/0t cV 1a K * + SiAfrt[capr1]^= hro + (26.21)
a entalpija produkata sagorevanja kada su i oni u gasnom stanju data je jednainom:
N>t hpn +E , / hp +Z; ^]^t ~hp,, + J hpt (26.22)
Ovde su: h,Q [ J /kg goriva] entalpija reagenasa na 0 C , hp [J/kg goriva] entalpija
produkata sagorevanja na 0 C ; iV ri [kmol/kg goriva] broj kilomolova i-te komponente
reagenasa po kg gorivaj; [kmol/kg goriva] broj kilomolova j-te komponente
produkata po kg goriva pri konstantnom pritisku; cnp [J /kmolK] stvama molama
specifina toplota i-te komponente reagenasa pri konstantnom pritisku; clippj
[J /kmolK ] stvarna molarna specifina toplota j -te komponente produkata
212
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ] ODGOVORl
komponente reagenasa u temperaturskom intervalu od 0Cdo 100C pri p=const;
u temperaturskom intervalu od 0Cdo 100Cpri p=const.
K ako j e toplotna mo nekog gasovitog goriva na 0C, tj. toplota koja se
dobija pri izobarskom sagorevanju tog goriva na temperaturi od 0C data
relacijom:
Ova relacija vai za reagense i produkte sagorevanja u gasnom stanju. Ta razlika
j e za opitne temperature obino zanemarljiva.Odavde j e temperatura sagorevanja
data relacijom:
se znaju vrednosti entalpija i toplotna mo goriva moe se odrediti
temperalura sagorevanja. I sta zavisi od temperature vazduha za sagorevanje, a ne
zavisi od koliine sagorelog goriva. Ova temperatura se postie neposredno posle
sagorevanja, a zatim se naglo smanjuje j er uarena masa produkata odaje
zraenjem veliku koliinu toplote.
Mnogo j e lake izraunati temperaturu sagorevanja ako je poznat Mollier-
ov /-dijagram sagorevanja date gorive smese, sl. 26.1. K rivom date su
vrednosti entalpije za meavinu gorivo-vazduh pre sagorevanja, a krivom hpl
vrednosti entalpije produkata sagorevanja, sve to u zavisnosti od temperature.
Razlika entalpija Ahj=hA-hg je toplota sagorevanja pri pri r=const. Vidi se da te
toplote zavise od temperature, tj. vrednosti opadaju sa porastom temperature.
Hntalpija produkata sagorevanja kod niih temperatura ima diskontinuitet.
RazJ og tome je kondenzacija voene pare iz produkata sagorevanja, pa je pad entalpije
tada izraeniji. Pri temperaturi Tc = 273,15 K ostaje u produktima tek neznatna koliina
vlage. Kondenzacijom i te koliine vlage dobija se entalpija hHpotpuno osuenih
produkata. Za To su na sl.26.1 predstavljene vrednosti toplotnih moi i IIt .
Ic 1'
t nP"J asrednja molarna specifina toplota j -te komponente produkata sagorevanja
Hpr, - J /kg goriva
(26.23)
a toplotna mo tog istog goriva na temperaturi t data relacijom:
~ hrr ~ V , J /kg goriva
(26.24)
to se konano medjusobnim oduzimanjem prethodnih jednaina dobija:
=ffP, - = 11(Is,* - E, WP,CnP?!J f = - =
J /kg goriva (26.25)
(26.26)
213
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ! ODGOVORI
26.2.8 Adijabatsko sagorevanje
Adijabatskim sagorevanjem reagenasa (sl. 26.1) stanja 1 pri p oonst dobijaju se
produkti sagorevanja iste entalpije { a temperature T2. Ova temperatura se naziva
adijabatskom temperaturom plamena. Ukoliko se sagorevanje obavlja kada je =1 tj. pri
tano stehiometrijskoj meavini reagenasa, tada j e ovo maksimalna temperatura koja se
moe dobiti za ove reagense koji su pred poetak reakcije bili na odreenoj temperaturi
i pritisku.
26.2.9 Entalpija produkata sagorevanja kao funkcija koeficijenta vika vazduha i
tcmperature
Za odreeno gorivo se moe grafiki izraziti zavisnost Hp = hv(X,t) u /jpt-dijagramu, sl.
26.2. Takvi dijagrami mogu korisno da poslue kod prorauna kotlova ili drugih aparata
kod kojih se toplota dobija od produkata sagorevanja goriva.
26.3 GUBICI TOPLOTE PRI SAGOREVANJU
Produkti sagorevanja odvode se u okolinu (atmosferu) i sa sobom odnose deo toplote
sagorevanja. Ovaj gubitak pri sagorevanju javlja se zbog dosta vie temperature produkata T2 u
odnosu na temperaturu okolinc T0 i iznosi:
= O'i - , '.[<: 7: (26.27)
214
. BOJ I
Sl.26.2 ht - dijagram za dato gorivo
zavisno od X
gorivo-vazduh
gde je: N - koliina i-tog gasa u produktima u kmol/kg goriva; ^'^0- molama specifina
toplota i-tog gasa.
Drugi znaajan gubitak toplote pri sagorevanju qn nastaje zbog nepotpunog sagorevanja.
J avlja se zbog nedovoljne koliine vazuha za sagorevanje <1, a u odreenim uslovima i uz
viak vazduha />\. Kada je <1 nastaje gubitak zbog nesagorele koliine ugljenika (1-) i
nesagorelih gasova CO, H2i C H 4 u produktima sagorevanja. Gubitak toplote zbog nesagorelog
vodonika i metana moe se zanemariti, jer su u odnosu na ugljenik i ugljenmonoksid mnogo
aktivniji. Tako se gubitak toplote zbog nepotpunog sagorevanja qnmoe izraziti:
? = , co wcc 1 ( 1 - A) - c
(26.28)
gde je: Ns - koliina osuenih produkata sagorevanja u kmol/kg goriva; co koliina CO u
R H
produktima; i c- toplotne moi ugljendioksida i ugljenmonoksida.
Ukupni gubici toplote pri sagorevanju dobijaju se sabiranjem pretliodno navedenih
gubitaka, tj.:
+ 4T.t j/kg goriva
(26.29)
26.4 NEPOVRATNOST SAGOREVANJ A
Nepovratnost sagorevanja moe se analizirati na hs- dijagramu sagorevanja, sl. 26.3.
Krivom 1data je entalpija reagenasa u zavisnosti od entropije s, krivom 2 entaipija produkata
sagorevanja, a krivom 3 entalpija produkata pri pritisku okoline p.
Zbog eksponencijalnog karaktera toka izobara u hs-dijagramu dolazi do njihovog
meusobnog pribliavanja u oblasti viSih temperatura. Promena entropije pri adijabatskom
sagorevanju procesom od 1 do 2 manja je nego u procesu od 3 do 4, pa je nepovratnost
215
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PiTANJ A 1ODGOVORI
sagorevanja tim manja ako se sagorevanje obavlja pri veim pritiscima i pri viim
temperaturama. Promeni entropije proporcionalan j e i nepovratan gubitak eksergije Ae
= ToAs, a na osnovu toga sledi da j e Ae{2< 34.
Crtanjem ovog dijagrama u odreenoj razmeri pokazalo bi se da nepovratnost
sagorevanja uzrokuje najmanje 30% eksergetskog gubitka. Isto tako, gubici zbog
nepovratnosti sagorevanja po pravilu su vei od gubitaka toplote koju odnose produkti u
okolinu zbog znatno vie temperature c/ q S . Zato se u toplotnim mainama stvaraju uslovi
da se ovaj nepovoljan odnos umanjt. J edna od mogunosti sadrana je u sagorevanju
goriva pri veim pritiscima i temperaturama, a to je ogranieno osobinama goriva,
materijala komore za sagorevanje i razlozima ekonomske prirode.
1. Kako se definie sagorevanje goriva?
2. ta se podrazumeva pod pojmom goriva?
3. Kako se izraava sastav tenog i vrstog goriva?
4. Kako se prikazuje sastav gasovitih goriva?
5. Navesti uibiajne produkte sagorevanja
6. ta je to temperatura patjenja?
7. Napisati stehiometrijske jednaine sagorevanja goriva.
8. Napisati jednaine za potrebnu koliinu kiseonika i vazduha za sagorevanje.
9. Napisati jednaine za izraunavanje izlaznih komponenata sagorevanja
10. Kako se odredjuje toplotna mo goriva?
11. ta je to donja a ta gomja toplotna mo goriva?
12. Kako se menja toplotna mo sa temperaturom?
13. ta je to adijabatsko sagorevanje?
14. Kako entalpija produkata sagorevanja zavisi od koeficijenta vika vazduha i
temperature?
15. Definii gubitke toplote pri sagorevanju.
16. Kako se odreuje nepovratnost sagorevanja?_________________________ ___ _______
26.1 Donja toplotna mo je (1) vea od gornje toplotne moi, (2) jednaka gornjoj
toplotnoj moi, manja od gomje toplotne moi. .,
26.2 Gomja toplotna mo sadri u sebi i vrednost vrednost toplote isparavanja vode
koja se nalazi u gorivu, (2) azota koji se nalazi u gorivu i (3) sumpora koji se nalazi u
gorivu.
26.3 Produkti sagorevanjaodvode u atmosferu sa sobom deo toplote sagorevanja. Gubitak (I )
ne zavisi od temperature produkata sagorevanja, ^ se javlja zbog dosta vie temperature
produkata u odnosu na temperaturu okoline, (3) se javlja zbog dosta nie temperature produkate
u odnosu na temperaturu okoline,
26.4 Nepotpuno sagorevanje fT) se javlja zbog nedovoljne koliine vazduha za sagorevanje, (2)
se javlja zbog preterane koliine vazduha za sagorevanje (3) ne zavisi od koliine vazduha za
sagorevanje. _________________________ ____________________
216
. BOJ I
TERMODJ NAMI KA - PI TANJ A I ODGOVORl
Bibliografija
[1] CAHN, S., MAHAN, G., NADGORNY , B., A guide to physics problems, part 2,
Thermodynamics, Statistical Physics, and Quantum Mechanics, Kluwer Academic
Publishers, New Y ork, 2004.
[2] LINDER, B., Thermodynamics and introductory statistical mechanics, J ohn Wiley
& Sons, Inc., Hoboken, New J ersey, 2004.
[3J DUGDALE, J . S., Entropy and its physical meaning, Taylor & Francis, London,
2006.
[4] KURZVNSKl, M., The thermodynamic machinery oflife, Springer, Berlin, 2006.
[5] POTTER, M., Thermodynamics Demystified, Mc Graw Hill, New Y ork, 2009.
[6] SINGH, O., Applied Thermodynamics, New Age International Publishers, New
Delhi, 2009.
[7] PETELA R.7Engineering Thermodynamics o f Thermal Radiation For Solar Po\ver
Utilization, The McGraw-Hill Compariies, Inc. New Y ork, 2010.
[8] VAN NESS, H.C., Understanding Thermodynamics, Dover Publications, New
Y ork, 1968.
[9] CHARLES, K., Thermal Physics, W.H. Freeman and , 1980.
[10] U.S. DEPARTMENT OF ENERGY , DOE fundamentals handhook
thermodynamics, heat transfer, andfluidflow, volume 1 o f 3, FSC-6910, DOE-HDBK-
1012/1-92, Washington, D.C., 1992.
[111 U.S DEPARTMENT OF ENERGY , DOE fundamentals handbook
thermodynamics, heat transfer, andfluidflow, volume 2 o f 3, FSC-6910, DOE-HDBK-
1012/2-92, Washington, D.C., 1992.
[12] U.S. DEPARTMENT OF ENERGY , DOE fundamentals handbook.
thermodynamics, heat transfer, andfluidflow, volume 3 o f 3, DOE-HDBK-1012/3-92,
Washington, D.C., 1992.
[13] ESKINAZI, S., Vector mechanics o f f l u id and magnetofluids, Academic Press,
New Y ork, 1967.
[14] KOBE, K.A., LY NN, R.E., Chem.Rev.52, 117-236 (1953).
[15J VAN VY LEN, G.J ., SONNTAG, R., Fundamentals o f classical thermodynamics,
J ohn Wiley and Sons, Inc, New Y ork, 1976.
[16] MALIC, D., Termodinamika i termotehnika, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1972.
[17] SCHMIDT, E., Thermodynamik, Springer-Verlag, Berlin, 1963.
[18] KOZI , Dj., VASILJ EVI, B., BEKAVAC, V., Prirunikza Termodinamiku,
Mainski fakultet uBeogradu, 1989.
217
DODACI
. BOJ I TERMODI N1 - PI TANJ A ] ODGOVORl
TABELA D1 Molekulska masa i veliiine kritinog stanja nekih supstanci [14]
Supstanca Formula Relativna Moleku-
Iska masa M
(kg/kmol)
Kritina
temperatura
(K)
Kritini
pritisak
(MPa)
Kritina
specifiina
zapremina
(m3/kmol)
Amonijak NH3 17,06 405,5 11,08 0,0724
Argon Ar 39,95 151 4,86 0,0749
Azot n 2 28,013 162,2 3.39 0,0899
Etan C2Hf, 30,07 305,5 4,88 0,1480
Etil alcohol C2H2OH 46,07 516 6,38 0,1673
Helijum He 4,003 5,3 0,23 0,587
Hlor CI2 70,09 417 7,71 0,1242
Kiseonik
o2
31,999 154,8 5,08 0,0780
Metan CR, 16,043 191,1 4,64 0,0993
Neon Ne 20,183 44,5 2,73 0,417
Ugljen-
dioksid
2 44,01 304,2 7,39 0,0943
Ugljen-
monoksid
co 28,01 133 3,50 0,0930
Voda 2 18,015 647,3 22,09 0,0568
Vodonik H2
2,016 33,3 1,30 0,0649
TABELA D15.1 PODACI 0 PRI TISKU I TEMPERATURI TROJ NE LINIJ E ZA
_________ NEKE SUPSTANCE [15]_______________ _
Supstanca Temperatura, C Pritisak, kPa
Voonik - 259 7,194
Kiseonik - 219 0.15
A/ot - 210 12.53
Giva - 39 0.00000013
Voda 0.01 0.6113
Cink 419 5.066
Srehro 961 0.01
Bakar 1083 0,000079
218
TABELA D15.2 Veliine stanja pregrejane vodene pare kao funkcija t i pritiska [ 17]
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ] ODGOVORI
/, c 1,0 bar 5,0 bar
vfm'V kg] A[kJ /kg] j[kJ /kgK] v[m3/kg] A[kJ /kg] j[kJ /kgKl
0
0,0010002 0,1 0,0000 0,0010000 0.5 0,0001
20 0,0010016 83,9 0,2963 0,0010015 84,3 0,2962
40 0,0010078 167,4 0,5718 0,0010076 167,8 0,5716
60 0,0010172 251,0 0,8304 0,0010170 251,3 0,8302
80 0,0010293 334,8 1,0746 0,0010291 335,1 1,0744
100 1,695 2674,7 7,3567 0,0010436 419,2 1,3060
120 1,794 2717,4 7,4683 0,0010606 503,7 1,5268
140 1,890 2757,1 7,5669 0,0010802 589,0 1,7382
160 1,984 2796,4 7,6596 0,3838 2768,2 6,8660
180 2,078 2835,6 7,7481 0,4048 2814,2 6,9697
200 2,172 2874,9 7,8329 0,4250 2856,8 7,0617
220 2,266 2914,3 7,9145 0,4449 2898,4 7,1479
240 2,359 2593,8 7,9931 0,4644 2939,7 7,2301
260 2,452 2993,5 8,0690 0,4838 2980,9 7,3088
280 2,545 3033,4 8,1425 0,5031 3022,1 7,3846
300 2,638 3073,5 8,2137 0,5223 3063,3 7,4577
320 2,731 3113,8 8,2828 0,5414 3104,5 7,5285
340 2,824 3154,3 8,3500 0,5604 3145,9 7,5971
360 2,937 3195,1 8,4154 0,5793 3187.4 7,6636
380 3,010 3236,1 8,4791 0,5982 3229,0 7,7284
400 3,102 3277,3 8,5413 0,6170 3270,8 7,7914
420 3,195 3318,8 8,6020 0,6358 3312,8 7,8528
440
460
3,287 3360,5 8,6613 0,6546 3354,9 7,9128
3,380 3402,5 8,7194 0,6733 3397,3 7,9715
480 3,473 3444,7 8,7762 0,6920 3439,9 8,0288
500 3,565 3487,2 8,8319 0,7107 3482,8 8,0849
520 3,658 3530,0 8,8865 0,7294 3525,9 8,1399
540 3,750 3573,0 8,9401 0,7480 3569,2 8,1939
560 3,843 3616,4 8,9928 0,76C6 3612,7 8,2468
580 3,935 3660,0 0,9445 0,7853 3656,6 8,2088
600 4,027 3703,8 9,0953 0,8039 3700,6 8,3499
620 4,120 3748,0 9,1453 0,8225 3745,0 8,4001
640 4,212 3792,4 9,1945 0,8410 3789,6 8,4495
660 4,305 3837,1 9,2429 0,8596 3834,5 8,4981
680 4,397 3882,1 9,2907 0,8782 3879,6 8,5459
700 4,489 3927,4 9,3377 0,8967 3925,0 8,5931
219
TABELA D 15.2(nastavak) Veliine stanja pregrejane voene pare: kao funkcija
temperature i pritiska [17]
t,
10 bar 25 bar
V
h
s V h j
0 0.0009997 1 0,0001 0.0009990 2.6 0.0002
20 0,0010012 84.8 0.2961 0.0010005 86.2 0.2958
40 0.0010074 168.2 0.5714 0.0010067 169.5 0.5708
60 0.0010168 251.7 0.8299 0,0010161 253 0.8291
80 0.0010288 335.5 1.074 0.0010281 336.7 1.073
100 0.0010434 419.6 1.3056 0.0010426 420.7 1.3044
120 0.0010603 504.1 1.5263 0.0010595 505.2 1.5249
140 0.0010798 589.3 1,7377 0.0010789 590.3 1.7361
160 0.0011022 675.4 1.9412 0.0011010 676.3 1.9394
180 0.1945 2777.8 6.585 0.0011265 763.5 2.1361
200 0.2062 2830.8 6.6995 0.0011558 852.2 2.3278
220 0.217 2877.2 6.7957 0.0011900 943.1 2.5159
240 0.2275 2921.5 6.8837 0.08451 2855.4 6.3604
260 0.2377 2964.8 6.9665 0.08961 2910.5 6.4657
280 0.2478 3007.7 7.0455 0,09435 2961,2 6.5591
300 0.2578 3050.4 7.1212 0.0988 3009.5 6.645
320 0.2676 3092.8 7.194 0,1033 3056.5 6.7255
340 0.2774 3135.2 7.2644 0.1076 3102.6 6.8019
360 0.2871 3177.7 7.3324 0.1118 3148.1 6.8749
380 0.2968 3220.1 7.3984 0.1159 3193.1 6.945
400 0.3064 3262.6 7.4626 0.12 3237.9 7.0125
420 0.316 3305,2 7.525 0.124 3282.6 7.0779
440 0.3255 3348 7.5858 0.128 3327.1 7.1412
460 0.335 3390.9 7.6451 0.132 3371.6 7.2027
480 0.3445 3434 7.7031 0.1359 3416 7.2626
500 0.3539 3477,2 7.7597 0.1398 3460.5 7.3209
520 0.3634 3520.7 7.8152 0.1437 3505.1 7.3778
540 0.3728 3564.3 7.8696 0.1476 3549.8 7.4335
560 0.3822 3608.2 7.9229 0.1515 3594.6 7.4879
580 0.3915 3652.3 7.9752 0.1553 3639.6 7.5412
600 0.4009 3696.7 8.0266 0.1592 3684.7 7.5935
620 0.4103 3741.2 8.077 0,163 3730 7.6448
640 0.4196 3786 8.1267 0.1668 3775.4 7.6951
660 0.429 3831,1 8.1755 0.1706 3821.1 7,7446
680 0.4383 3876.4 8.2235 0.1744 3866,9 7.7932
700 0.4476 3922 8.2708 0.1782 3913 7.841
220
TABELA DI 5.2(nastavak) Veliine stanja pregrejane voene : kao funkcija
50 bar 75 bar
t, L
V
h s V h 5
0 0.0009977 5.1 0.0004 0.000997 7.6 0.0006
20 0.0009994 88.6 0.2953 0.000998 90.9 0,2948
40 0.0010056 171.8 0.569 0.001005 173.9 0.5689
60 0.0010149 255.1 0.8278 0.001014 257.2 0.8265
80 0.0010269 338.7 1.0714 0.001026 340.6 1.0698
100 0.0010413 422.6 1.3025 0.001040 424.4 1.3006
120 0.0010580 506.9 1.5227 0.001057 508.6 1.5205
140 0.0010772 591.9 1.7335 0.001076 593,5 1.731
160 0.0010992 677.7 1.9364 0.001097 679,2 1.9335
180 0.0011243 764.7 2.1328 0.001122 766 2.1294
200 0.0011532 853.2 2.3239 0.001151 854.3 2.32
220 0.0011869 943.8 2.5113 0.001184 944.5 2.5068
240 0.0012267 1037.1 2.6967 0.001223 1037.4 2.6913
260 0.0012751 1134.2 2.8824 0.001270 1133.9 2.8758
280 0.04225 2859 6.0917 0.001329 1235.6 3.0628
300 0.04536 2926.9 6.2123 0,02667 2812.1 5.86
320 0.04815 2987 6.3154 0.02925 2897.8 6.007
340 0.05073 3042.5 6.4075 0.03147 2970.1 6.1374
360 0.05317 3095.2 6.4919 0.03344 3034.3 6.2302
380 0.05552 3145.9 6.5708 0.03526 3093.5 6.3221
400 0.05779 3195.3 6.6453 0.03698 3149.3 6.4062
420 0.06 3243.7 6.7163 0.03862 3202.7 6.4844
440 0.06217 3291.5 6.7842 0.0402 3224.5 6.5581
460 0.0643 3338.9 6.8497 0.04173 3305.2 6.6278
480 0.06641 3385.8 6.9129 0.04323 3355 6.6951
500 0.06848 3432.5 6.9741 0.0447 3404.1 6.7595
520 0.07053 3479.1 7.0335 0.04614 3452.8 6.8266
540 0.07257 3525.5 7.0914 0.04756 3501.1 6.8819
560 0.07458 3571.9 7.1478 0.04896 3549.1 6.9402
580 0.07658 3618.3 7.2028 0.05035 3597 6.997
600 0.07857 3664.7 7.2565 0.05173 3644.6 7.0523
620 0.08055 3711.2 7.3092 0.05309 3692.5 7.1063
640 0.08252 3757.7 7.3607 0.05444 3740.1 7.1591
660 0.08448 3804.4 7.4112 0.05578 3787.7 7.2107
680 0.08643 3851.2 7.4608 0.05712 3835.4 7.2612
700 0.08837 3898 7.5095 0.05844 3883.1 7.3108
221
TABELA D15.2(nastavak) Veliine stanja pregrejanc vodene pare: kao funkcija
temperature i pritiska [ 17]
c
100 bar 125 bar
V h s V h 5
0 0.0009953 10.2 0.0007 0.0009941 12.7 0.0009
20 0.0009972 93.2 0.2942 0.0009961 95.6 0.2936
40 0.00)0034 176.2 0.5679 0.0010023 178.4 0,5669
60 0.0010127 259.3 0.8251 0.0010116 261.3 0.08238
80 0.0010246 342.6 1.0681 0.0010234 344.6 1.0665
100 0.0010387 426.3 1.2986 0.0010375 428.2 1.2967
120 0.0010552 510.4 1.5182 0.0010538 512.2 1.516
140 0.0010741 595.2 1.7284 0.0010726 596.8 1.7259
160 0.0010956 680.7 1.9306 0.0010939 682.2 1.9278
180 0.0011202 767.3 2.1261 0.0011181 768.7 2.1229
200 0.0011483 855.4 2.3162 0.0011459 856.5 2.3125
220 0.0011808 945.3 2.5024 0.0011790 946.1 2.498
240 0.0012190 1037.7 2.6861 0.0012154 1038.1 2.6809
260 0.0012649 1133.6 2.8693 0.0012602 1133.4 2.8631
280 0.0013220 1234.3 3.0547 0.0013153 1233.2 3.0468
300 0.0013971 1342.5 3.2469 0.0013868 1339.9 3.2361
320 0.01922 2779.4 5.707 0.0014890 1458.4 3.4393
340 0.02146 2879.4 5.8728 0.01508 2764.8 5.6122
360 0.02333 2961.9 6.0053 0.01703 2874 5,7876
380 0.02498 3033.5 6.1167 0.01865 2963.5 5.9269
400 0.02647 3098.2 6.2143 0.02006 3040.5 6.0431
420 0.02785 3158.3 6.3023 0.02132 3109.4 6,144
440 0.02915 3215.2 6.3832 0.02248 3172.9 6.2342
460 0.0304 3269.9 6.4588 0.02358 3232.5 6.3167
480 0.03161 3323 6.5303 0.02462 3289.6 6.3935
500 0.03278 3374.8 6.5983 0.02562 3344.6 6.4657
520 0.03392 3425.9 6.6634 0.02658 3398.3 6.5342
540 0.03504 3476.2 6.7261 0.02752 3450.8 6.5996
560 0.03614 3526 6.7866 0.02844 3502.6 6,6625
580 0.03722 3575.5 6.8453 0.02934 3553.7 6.7231
600 0.03829 3624.6 6.9022 0.03023 3604.3 6.7818
620 0.03934 3673.5 6.9576 0.0311 3654.6 6.8387
640 0.04039 3722.3 7.0116 0.03196 3704.5
6.894
660 0.04142 3771
7.0644 0.03281 3754.3 6.9478
680 0.04245 3819.6 7.1159 0.03366 3803.8
7.0004
700 0.04347 3868.2
7.1664 0.03449 3853.3 7,0518
222
TABHLA D15.2(nastavak) Veliine stanja pregrejane vodene : kao funkcija
temperature i pritiska [ 17]
. BOJ I TERMODI NAMI K A - HITANJ A I ODGOVOR]
t, c
150 bar 200 bar
V h s V h
0 0.0009928 15.2 0.001 0.0009904 20.2 0.0011
20 0.0009950 97.9 0.2931 0.0009928 102.5 0.2919
40 0.0010013 180.6 0.5659 0.0009992 184.9 0.5639
60 0.0010105 263.4 0.8225 0.0010084 267.6 0.8198
80 0.0010223 346.6 1.0649 0.0010200 350.6 1.0617
100 0.0010363 430.1 1.2948 0.0010338 433.9 1.2911
120 0.0010525 514 1.5139 0.0010498 517.6 1.5096
140 0.0010711 598.5 1.7235 0.0010681 601.8 1.7185
160 0.0010922 683.7 1.925 0.0010888 686,8 1.9194
180 0.0011162 770 2.1196 0.0011123 772.7 2.1133
200 0.0011436 857.6 2.3088 0.0011390 859.9 2.3016
220 0.0011751 946 2.4937 0.0011696 948.7 2.4854
240 0.0012119 1038.6 2,6759 0.0012051 1039.6 2.6661
260 0.0012556 1133.3 2.857 0.0012469 1133.4 2.8453
280 0.0013090 1232.3 3.0392 0.0012972 1230.8 3.0248
300 0.0013773 1337.5 3.262 0.0013602 1333.6 3.2073
320 0.0014722 1453.1 3.4241 0.0014438 1444.5 3.3974
340 0.0016319 1591,2 3.6531 0,0015683 1570 3.6054
360 0.01257 2766.2 5.5632 0.001835 1739.2 3.8769
380 0.01428 2881,4 5.7386 0.00832 2659.5 5.312
400 0.01568 2974.8 5.8795 0.00995 2815 5.5488
420 0.0169 3055.2 5.9972 0.0112 2927.4 5.7134
440 0.01799 3126.9 6.0992 0.01226 3021.7 5.8475
460 0.019 3192.7 6.1902 0.01319 3103.8 5.9611
480 0.01994 3254.4 6.2733 0.01403 3177.7 6.0606
500 0.02083 3313.2 6.3504 0.0148 3245.8 6,1498
520 0.02168 3369.8 6.4227 0.01553 3309.7 6.2315
540 0.02251 3424.9 6.4913 0.01622 3370.7 6.3074
560 0.02331 3478.7 6.5567 0.01688 3429.4 6.3786
580 0.02409 3531.6 6.6194 0.01752 3486.3 6.4462
600 0.02486 3583.8 6.6799 0,01814 3542 6.5107
620 0.02561 3635.4 6.7383 0.01874 3596.6 6.5726
640 0.02635 3686.6 6.795 0.01933 3650.4 6.6321
660 0.02708 3737.5 6.8501 0.01991 3703.6 6.6897
680 0.0278 3788 6,9037 0.02047 3756.2 6.7456
700 0.02851 3938.4 6.956 0.02103 3808.5 6,7998
223
TABELA D15,2(nastavak) Veliine stanja pregrejane vodene pare: kao funkcija
f, c
250 bar 300 bar
V
h j V h s
0 0.0009880 25.2 0.0112 0.0009857 30.1 0.0011
20 0.0009907 107.1 0.2907 0.0009886 111.7 0.2895
40 0.0009971 189.3 0.5619 0.0009951 193.7 0.56
60 0.0010063 271.8 0.8172 0.0010042 275.9 0.8146
80 0.0010178 354.5 1.0585 0.0010156 358.5 1.0554
100 0.0010315 437.6 1.2874 0.0010291 441.4 1.2837
120 0.0010472 521.1 1.5053 0.0010447 524.7 1.5011
140 0.0010652 605.1 1.7137 0.0010624 608.5 1.709
160 0.0010855 689.8 1.9139 0.0010824 692.9 1,9086
180 0.0011085 775.4 2.1071 0.0011049 778.2 2.1011
200 0.0011346 862.2 2.2945 0,0011304 864.6 2.2877
220 0.0011644 950.5 2.4773 0.00 594 952.5 2.4694
240 0.0019870 1040.8 2.6567 0.0019260 1042.1 2.6476
260 0.0012388 1133.6 2.8342 0.0012312 1134.1 2.8235
280 0.0012865 1229.3 3,0113 0.0012766 1229.2 2.9985
300 0.0013451 1330.6 3.1902 0.0013316 1328.2 3.1744
320 0.0014205 1438 3.3743 0.0014006 1432.8 3.3537
340 0.0015251 1555.9 3.5699 0.0014921 1545.6 3.5407
360 0.001685 1695.7
3.7932 0.00162 1672.2 3.744
380 0.00226 1941.4 4.1721 0.00186 1833.4 3.9953
400 0.00597 2578.7 5.1393 0.00277 2150.8 4,4778
420 0.00758 2769.1 5.4178 0.00489 2543.1 5.0556
440 0.00868 2896,9 5.6 0.00619 2749.1 5.3455
460 0.00961 3001.3 5.7443 0.00716 2885 5.5291
480 0.01042 3091.3 5.8655 0.00796 2995 5.6772
500 0.01114 3171.5 5.9706 0.00867 3089.9 5.8016
520 0.0118 3244.7 6.0641 0.0093 3174.3 5.9094
540 0.01242 3312.9 6.149 0.00987 3251.2 6.0051
560 0.01301 3377.4 6.2274 0.01041 3322.5 6.0918
580 0.01356 3439,1 6.3007 0.01092 3389.8 6.1716
600 0.141 3498.7 6.3698 0.0114 3453.9 6.2459
620 0.01461 3556.8 6.4305 0.01186 3515.7 6.3159
640 0.01511 3613.5 6.4983 0.0123 3575.7 6.3823
660 0.0156 3669.2 6.5586 0.01273 3634.2 6.4457
680 0.01608 3724.1 6.6168 0.01315 3691.5 6.5065
700 0.01655 3778.3 7.6731 0.01356 3747,9 6.565
224
TABELA D15.2(nastavak) Veliine stanja pregrejane vodene pare: kao funkcija
t, c
350 bar 400 bar
V h 5 V h
0 0.000983 35 0.001 0.0009811 39.8 0.0007
20 0.000987 116.3 0.2883 0.0009845 120.8 0.287
40 0.000993 198 0.558 0.0009911 202.4 0.556
60 0.001002 280.1 0.8121 0,0010002 284.3 0,8095
80 0,001014 362.5 1.0523 0.0010114 366.5 1.0492
100 0.001027 445.2 1.2801 0.0010246 449 1.2765
120 0.001042 528.3 1.497 0.0010398 531.9 1.4929
140 0.00106 611.9 1.7043 0.0010570 615.3 1.6997
160 0.001079 696,1 1.9033 0.0010763 699.2 1.8982
180 0.001101 781.1 2,0952 0.0010980 783.9 2.0893
200 0.001126 867.1 2.2809 0.0011224 869.6 2.2744
220 0.001155 954.4 2.4618 0,0011500 956.6 2.4544
240 0.001187 1043.6 2.6389 0.0011813 1045.1 2.6304
260 0.001224 1134,8 2.8133 0.0012172 1135.7 2.8035
280 0.001268 1228.8 2.9864 0.0012589 1228.8 2.9749
300 0.001319 1326.4 3.1596 0.0013082 1325 3.1458
320 0.001383 1428.7 3.335 0,0013678 1425.3 3.3178
340 0.001465 1537.6 3.5155 0.0014427 1531,1 3.4932
360 0.00157 1656.7 3.7053 0.00154 1644.9 3.676
380 0.00175 1804.9 3.9241 0.00168 1773.1 3.8759
400 0.00212 1987.9 4.192 0.00191 1928 4.1114
420 0.00323 2322.8 4.6431 0.00237 2131.1 4.4077
440 0.00437 2569.4 5.0545 0,00322 2388.2 4.7771
460 0.0054 2754.9 5.3109 0.00419 2610.5 5,0849
480 0.0062 2890.5 5.4918 0.00489 2780 5.2621
500 0.00689 3002.3 5.6382 0.00557 2911 5,4801
520 0.00749 3099,3 5.7622 0.00615 3021.3 5.621
540 0.00804 3185.9 5.8701 0.00668 3118.2 5.7417
560 0.00855 3264.9 5.9661 0.00716 3205.4 5,8476
580 0.00902 3338.4 6.0532 0.0076 3285.3 5.9425
600 0.00947 3407.6 6.1334 0.00802 3359.9 6.0289
620 0.00989 3473.6 6,2081 0.00841 3430.3 6.1087
640 0.01029 3537 6.2784 0.00879 3497.6 6.1831
660 0.01068 3598.6 6.345 0.00914 3562.3 6.2532
680 0.01106 3658.5 6.4086 0.00949 3625 6.3197
700 0.01143 3717.2 6.4695 0.00983 3686.1 6.3832
225
TABELA D15.2(nastavak) Veliine stanja pregrejane vodene : kao funkcija
BOJ I I ERMODI NAM1KA - PI TANJ A I ODGOVORl
o p
450 bar 500 bar
V h 5 V h s
0 0.0009788 44.6 0.0004 0.0009765 49.4 0
20 0.0009824 125.4 0.2856 0.0009804 129.9 0.2843
40 0.0009892 206.7 0.554 0.0009873 211 0.552
60 0.0009982 288.4 0.807 0.0009963 292.6 0.8044
80 0.0010094 370.5 1.0461 0.0010074 374.4 1.0431
100 0.0010224 452.8 1.273 0.0010203 456.6 1.2695
120 0.0010374 535.5 1.4889 0.0010351 539.2 1.485
140 0.0010544 618.7 1.6952 0.0010518 622.1 1.6908
160 0.0010734 702.4 1.8931 0.0010706 705.6 1.8881
180 0.0010947 786.8 2.0836 0.0010915 789.8 2.0781
200 0.0011187 872.2 2.268 0.00 150 874.8 2.2617
220 0.0011456 958.8 2.4471 0.0011413 961 2.4401
240 0.0011761 1046.8 2.6221 0.0011710 1048.6 2.6141
260 0.0012108 1136.7 2.794 0.0012047 1137.9 2.7849
280 0.0012509 1228.9 2.9638 0.0012434 1229.3 2.9533
300 0.0012978 1324 3.1327 0.0012883 1323.4 3.1202
320 0.0013539 1422.7 3.3018 0.0013414 1420.5 3.2868
340 0.0014231 1525.9 3.4729 0.0014059 1521.5 3.4543
360 0.00151 1636.2 3.6488 0.00149 1627.8 3.6247
380 0.00163 1757.2 3.8382 0.0016 1743.4 3.8058
400 0.0018 1895.4 4.0465 0.00174 1870.2 3.9973
420 0.00207 2060.3 4.2904 0.00)94 2017.2 4.214
440 0.00255 2263.4 4.5803 0.00226 2186.3 4.4548
460 0.00324 2479 4.8787 0.00272 2377.7 4.7206
480 0.00396 2663.6 5.1309 . 2563.6 4.9718
500 0.00459 2819.4 5.3298 0.00386 2731.1 5.1895
520 0.00514 2943.3 5.4872 0.00438 2867.9 5.3654
540 0.00563 3050 5.6202 0.00484 2984.4 5.5115
560 0.00608 3145.1 5.7357 0.00525 3086.2 5.6311
580 0.0065 3231.6 5.8383 0.00564 3178.5 5.7406
600 0.00689 3311.5 5.9309 0.00601 3263.4 5.839
620 0.00726 3386.5 6.0158 0.00636 3342.7 5.9287
640 0.00762 3457.6 6.0946 0.00668 3417.5 6.0116
660 0.00795 3525.6 6.1682 0.007 3488.8 6.088
680 0.00827 3581.2 6.2378 0.0073 3557.2 6.1614
700 0.00858 3654.8 6.3038 0.00759 3623.3 6.23
226
I30J 1C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A ! ODGOVORI
TABELA D15.3 Veliine stanja kljuale vode i suvepare u zavisnosti o t [ 16]
Spec. zapremina Spec. entalpija Spec. entropija
t, c
Pritisak
p, bar
m3/kg
v
dm3/kg
v
kJ /kg
h'
kJ /kg
"
kJ /kgK
s'
kJ /kgK
5"
0 0.006108 1 206.3 0 2500 0 9.154
5 0.008719 1.0001 147.2 21.06 2510 0.0762 9.024
10 0.012271 1.0004 106.4 42.04 2519 0,151 8.899
15 0.017041 1.001 77.97 62.97 2528 0.2244 8.78
20 0.02337 1.0018 57.84 83.9 2537 0.2964 8.666
30 0.4241 1.0044 32,93 125.69 2555 0.4367 8.452
35 0.05622 1.0061 25.24 146.59 2564 0.505 8.351
40 0.07375 1.0079 19.55 167.51 2573 0.5723 8.256
45 0.09582 1.0099 15.28 188.61 2582 0.6385 8.163
50 0.12335 1.0121 12,04 209.3 2591 0.7038 8.075
55 0.1574 1.0145 9.578 230.19 2600 0.7679 7.99
60 0.39917 1.0171 7.678 251.13 2609 0.8311 7.908
65 0.2501 1.0199 6.201 272.06 2617 0.8935 7.829
70 0.3117 1.0228 5.045 293 2626 0.955 7.754
75 0.3855 1.0258 4.135 313.97 2634 1.0156 7.681
80 0.4736 1.029 3.408 334.95 2643 1.0752 7.611
85 0.578 1.0324 2.828 355.95 2651 1.1342 7.543
90 0.7011 1.0359 2,361 376.97 2659 1.1924 7.478
95 0.8452 1.0396 1.982 398.04 2667 1.2502 7.415
100 1.0132 1.0435 1,673 419.1 2675 1.3071 7.354
105 1.208 1.0474 1.419 440.2 2683 1.3632 7.296
110 1.4327 1.0515 1.21 461.35 2691 1.4185 7.238
115 1.6906 1.0558 1.036 482.52 2698 1.4733 7.183
120 1.9854 1.0603 0.8917 503.7 2706 1.5278 7.129
125 2.3208 1.0649 0.7704 525 2713 1.5814 7.077
130 2.7011 1.0697 0.6683 546.4 2720 1.6345 7.027
135 3.13 1.0747 0.582 567.7 2727 1.6869 6.978
140 3.614 1.0798 0.5087 589.1 2734 1.7392 6.93
145 4.155 1.0851 0.4441 610.4 2740 1.7907 6.884
150 4.76 1.0906 0.3926 632.2 2746 1.8418 6.838
227
TABELA D15.3(nastavak) Veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti od t
[ 16]
t, c
Pritisak
p, bar
dm3/kg
v'
dnr/kg
v"
kJ /kg
h'
kJ /kg
h"
kJ /kgK
/
kJ /kgK
155 5.433 1.0962 0.3466 654 2752 1.8925 6.794

160 6.18 1.1021 0.3068 675.3 2757 1.9427 6.75
165 7.008 1.1081 0.2725 697.1 2763 1.9925 6.708
170 7.92 1.1144 0.2426 719.3 2768 2.042 6.666
175 8.925 1.1208 0.2166 741.1 2773 2.0909 6.625
180 10.027 1.1275 0.1939 763.3 2778 2.1395 6.585
185 11.235 1.1344 0,1739 785.5 2782 2.1876 6.546
190 12.553 1.1415 0.1564 807.6 2786 2.2358 6.507
195 13.989 1.1489 0.141 829.8 2789 2.2835 6.469
200 15.55 1.1565 0.1272 852.4 2793 2.3308 6.425
205 17.245 1.1644 0.1151 875 2795 2.3776 6.394
210 19.08 1.1726 0,1043 897.7 2798 2.4246 6.357
215 21.062 1.1812 0.09465 920.7 2800 2.4715 6.321
220 23.202 1.19 0.08606 943.7 2801 2.518 6.284
225 25.504 1.1992 0.07837 966.8 2802 2.564 6.248
230 27.979 1.2087 0.07147 990.2 2803 2.6101 6.213
235 30.635 1.2187 0.06527 1014.1 2803 2.6561 6.178
240 33.48 1.2291 0.05967 1037.5 2803 2.7022 6.142
245 36.524 1.2399 0.05462 1061.8 2802 2.7478 6.107
250 39.775 1.2512 0.05006 1085.6 2801 2.7935 6.072
255 43.25 1.2631 0.04591 1110.3 2798 2.8395 6.036
260 46.94 1.2755 0.04215 1135.1 2796 2.8852 6.001
265 50.87 1.2886 0.03872 1160.2 2793 2.9308 5,965
270 55.05 1.3023 0.0356 1185.3 2789 2.9764 5.929
275 59.49 1.3168 0.03274 1210.8 2785 3.0225 5.893
280 64.19 1.3321 0.03013 1236.8 2779 3.0681 5.857
285 69.18 1.3483 0.02774 1263 2773 3.1146 5.82
290 74.45 1.3655 0.02554 1290 2766 3.16U 5.782
295 80.02 1.3839 0.02351 1317.2 2758 3.208 5.744
300 85.92 1.404 0.02164 1345 2749 3.2548 5.705
305 92.13 1.425 0.01992 1373.3 2739 3.3026 5.664
310 98.7 1.447 0.01832 1402.2 2727 3.3507 5.623
315 105.61 1.472 0.01683 1431.9 2714 3.3996 5.58
228
TABELA D15.4 Veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti o p [16]
Pritisak
p, bar
Spec. zaprcmina Spec. entalpija Spec. entropija
t,C dm'/kg
v'
dmVkg
v"
kJ /kg
h'
kJ /kg
h"
kJ /kgK
s'
kJ /kgK
5"
4 143.62 1.0836 0.4624 604.61 2738 1,7764 6.896
4.5 147.92 1.0883 0.4139 623.41 2744 1.8204 6.857
5 151,84 1.0926 0.375 640.12 2748 1.8606 6.822
5.5 155.47 1.0968 0,3426 655.89 2753 1.897 6.79
6 158.84 1,1007 0,3156 670.43 2757 1.9309 6.76
6.5 161.99 1.1045 0.2926 684.04 2760 1.9623 6.734
7 164,94 1,1081 0.2728 697.23 2764 1.9916 6.708
7.5 167.76 1.1116 0.2555 708.51 2766 2.0197 6.685
8 170.41 1.1149 0.2403 720.92 2769
2.0461 6.663
9 175.35 1.1213 0.2149 742.68 2774 2.0944 6.622
10 179.88 1.1273 0.1944 762.71 2778 2.1382 6.586
11 184.05 1.1331 0.1775 781.42 2781 2.1788 6.554
12 187.95 1.1385 0.1633 798.61 2784 2.2161 6.523
13 191.6 1.1439 0.1512 813.78 2787 2.2508 6.495
14 195.04 1.149 0.1408 830.2 2789 2.2835 6.469
15 198.28 1.1538 0.1317 844.48 2792 2.3115 6.444
16 201.36 1.1586 0.1238 858.29 2794 2.3437 6.421
17 204.29 1.1633 0.1167 871.69 2795 2.371 6.399
18 207.1 1.1678 0,1104 884.5 2796 2.3973 6.379
19 209.78 1.1722 0.1047 896.39 2798 2.4225 6.359
20 212.37 1.1766 0.09958 908.53 2799 2.4467 6.34
22 217.23 1.1851 0.09069 930.72 2800 2.4924 6.305
24 221.75 1,1932 0.08325 951.78 2802 2.5342 6.272
26 226.03 1.2011 0.07689 971.86 2803 2.5736 6.241
28 230.04 1.2084 0.07142 990.6 2803 2.6104 6.213
30 233.83 1.2162 0,06668 1008.35 2803 2.6454 6.186
32 237.44 1.2238 0.06248 1025.35 2803 2.6787 6.16
34 240.87 1.2309 0.05877 1041.97 2803 2.7101 6.136
36 244.16 1.2381 0.05544 1057.5 2802 2.7402 6.113
38 247.31 1.245 0.05246 1072.87 2801 2.7691 6.091
40 250.33 1.252 0.04977 1087.48 2800 2,7963 6.069
45 258.41 1.2688 0.04406 1122.15 2797 2.8616 6.019
229
. BOJ I TERMODINAMIK.A - PI TANJ A I ODGOVORI
TABELA D15.4(nastavak) Veliine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti o p
[ 16]
Pritisak
p, bar
t, C dm3/kg
v'
dm3/kg
v"
kJ /kg
h'
kJ /kg
h"
kJ /kgK
kJ /kgK
5"
50 263.91 1.2857 0.03944 1154.64 2794 2.9209 5.974
55 269.94 1.3021 0.03563 1184.95 2789 2.9759 5.93
60 275.5 1.3183 0.03248 1213.54 2784 3.0269 5.89
65 280.83 1.3347 0.02972 1241.13 2778 3.0756 5.851
70 285.8 1.351 0.02738 1265.71 2772 3.1221 5.814
75 290.5 1.3673 0.02532 1292.88 2765 3.1658 5.779
80 294.98 1.3838 0.02352 1316.87 2758 3.2079 5.744
90 303.31 1.4174 0.02048 1363.51 2742 3.2866 5.678
100 310.96 1.4521 0.03803 1407.89 2724 3.3599 5.615
120 324.64 1.526 0.01426 1491.13 2684 3.4964 5.492
140 336.63 1.612 0.01149 1570.97 2638 3.6232 5.372
160 347.32 1.71 0.00932 1645.45 2581 3.7459 5.248
180 356.96 1.837 0.0075 1732.08 2509 3.8707 5.107
200 365.72 2.04 0.005S5 1826.7 2410 4.0147 4.928
220 373.7 2.71 0.00366 2012.59 2181 4.2973 4.541
230
. BOJ I
TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVOR!
Sl. D15.1 hs dijagram za vodenu paru
231
TABELA D20 - Vrednosti toplotne provodnosti (kocficijenta provodjenja toplote)
Materijal k, W/mK Materijal k, W/mK
Bakar, tehniki 349 Staklo 0,465- 1,05
Aluminijum, ist 229 Bakelit 0,233
Aluminijum,
tehniki
203,5 Guma 0,12-0,23
Monel - metal 22,1 Grafit 11,6-174,5
1 - bronza 82,6 Staklena vuna 0,037 -
0,043
Mesing 111,6 Azbestna vuna 0,058 - 0,2
Duraluminijum 159,3 Glicerin 0,279
elik 51 Vazduh na 223 K 0,02
elik legirani 38,4 Vazduh na 273 K 0,0245
Voda na 373 K 0,681 Vazduh na 373 K 0,0307
Voda na 283 K 0,58 Alkohol 0,186
232
TABELA D2I .1- KOEFICDENTI OPTEG IZRAZA ZA M/=CRe ''Pr'G/(Pr/Pr.)l,,
PRI PRI NUDNOJ KONVEKCIJ I
Br.
1
Vrsta strujanja,
oblik i poloaj
vrste povrine
C n m r
Karakteristine veliine
Laminamo
strujanje du
ravnog zida ili
ploe <5-! 05
0,66 0,50 0,33 0
Duina: (1) - ukupna duina zida
(ploe) u pravcu strujanja
Temperatura: (M - srednia
temperatura fluida daleko od zida
(osim u izrazu za Pr. gde je t7
srednja teinpetatura povrine zida).
Brzina: ((1) - srednia brzina fluida
ispred zida (u neporemeenoj
struji).
2
Turbulentno
strujanje du
ravnog zida ili
ploe Re >5-105
0,037 0,80 0,43 0
3
Laminarno
strujanje u
pravoj cevi Re <
2300'
0,1 5l 0,33 0,43
0,1
Duina: (</) - unutranii prenik
cevi ili (kada cev nema kruni
popreni presek) ekvivalentni
prenik dÂA/O
A - povrina preseka cevi
(kanala)
O - opstrujavani obim, bez obzira
koji deo obima uestvuje u
razmeni toplote
Temperatura: (/,) - srednia
temperatura fluida aleko od zida
cevi (osim u izrazu za Pr2, gde je t,
srednja temperatura povrine zida).
U izrazu za Gr, ; razlika (/, -/,)
ili obmuto.
Brzina: ( ) - srednja brzina fluida
u cevi
\, - popravka na duinu cevi (Tab.
D21.2 i D21.3), - Tab. D21.4
4
Prelazni reim
strujanja u
pravoj cevi
2300 <R t <
I-IO4
*
0 0,43 0
5
Turbulentno
strujanje u
pravoj cevi
M 0</e <50
0,6 << 2500
0,021 [ 0,80 0,43 0
6
7
Popreno
opstrujavanje
ccvi (cilindra)
5 << 110-
0,50%, 0,60 0,38 0
Duina: (d) - spoljni prenik cevi
Temperatura: (tr) - srednja t fluida
daleko od zida (u izrazu Prz, t,.
je srednja t povrine zida).
Brzina: (w) - srednia brzina fluida
u najuem preseku kanala (u kome
se nalazi cev)
f-- popravka na napadni ugao
strujc ( / od 90) Tab.D21.5
Popreno
opstrujavanjc
cevi (cilindra)
M O 1<Re <
2-105
0,25 0,60 0,38 0
233
. BOJ I TERMODI NAMI K A - PJ TANJ A 1ODGOVORJ
TABELA D21.1- nastavak
.
Vrsta strujanja, oblik
i poloaj vrste
povrine
C n m r Karakteristine veliine
8
Popreno
opstrujavanje snopa
cevi u koridornom
rasporedu
MO3<< 1 105
0,23 0,65 0,33 0
Duina: (d) - soolini
prenik cevi
Temperatura: CM - srednia
temperatura fluida daleko
od zida (osim u izrazu za
Prz, gde je tz srednja
temperatura povrine zida).
Brzina: (w) - srednia brzina
fluida u najuem
poprenom preseku snopa
izmeu cevi
- popravka na napadni
ugao struje (ako se
razlikuje od 90)
(Tab.D21.5 i D21.6)
Na ovaj nain izraunata
vrednost prelaznosti toplote
odnosi se na trei i naredne
redove snopa. Za prvi i
drugi red snopa uvode se
sledee popravke:
koridorni rasp.: f|=0,6;
2=0,9;
ahovski rasp.: ^=0,6;
2=0,7;
U optem sluaju je:
Z m ,
/=i
h, - koef. prel. toplote i-tog
reda
A, - ukupna povrina i-tog
reda
Ako je A,~A2=.... =An
hsn~hî n (e,+ &i+ n - 2)
9
Popreno
opstrujavanje snopa
cevi u ahovskom
rasporedu
3< <MO5
0,41
0.60 0,33 0
234
. BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A 1ODGOVORJ
TABELA D21.2 - VREDNOSTI , PRI TURBULENTNOM STRUJ ANJ U
Re Odnos duine i prenika cevi, L/d
broj
l 2 5 10 15 20 30 40 50
MO^
2-104
5 104
1-105
6
1,65
1,51
1,34
1,28
1,14
1,50
1,40
1,27
1,22
1,11
1,34
1,27
1,18
1,15
1,08
1,23
1,18
1,13
1,10
1,05
1,17
1,13
1.10
1,08
1,04
1,13
1,10
1,08
1,06
1,03
1,07
1,05
1,04
1,03
1,02
1,03
1,02
1,02
1,02
1,01
1
l
l
1
1
TABELA D21.3- Vrednosti l pri laminamom strujanju
L/d 1 2 5 10 15 20 30 40 50
1,90 1,70 1,44 1,28
1,18
1,13 1,05 1,02 1
TABELA D21.4- Vrednosti Ka
10'3 2,1 2,3 2,5 3 3,5 4 5 6 7 8 S 10
1,9 3,3 4,4 6 10 12,2 15,5 19,5 24 27 30 33
TABELA D21.5- Vrednosti (opstnijavanje cevi)
90 80 70 60 50 40 30
1 1 0,99 0,93 0,87 0,76 0,67

TABELA D21.6- Vrednosti * (opstrujavanje snopa cevi)
90 80 70 60 50 40 30 20 10
1 0,98 0,94 0,88 0,78 0,67 0,52 0,42

235
. TERMODI NAMfK A - PI TANJ A 1ODGOVORI
TABELA D21.7- Koeficijenti opteg izraza za Nu pri prirodnoj konvekciji [18]
Br. Vrsta strujanja, oblik i
poloaj vrste povrine
C rt
Karakteristine veliine
1 Horizontalna cev
1 03 <( Gr Pr ) < 1-10*
0,50 0,25
Duina: (tA -spolini
prenik cevi
Temperatura: (t<) - srednja
od zida cevi (osim u izrazu
za , gde j e tz srednja
temperatura povrine zida)
U izrazu za Gr, At je razlika
(rx-tr) ili obmuto.
2 Vertikalna povrina (zid,
cilindar)
1-103<{ Gr Pr ) < HO9
0,76 0,25
Duina: (h) - visina zida,
cevi
Temperatura: (/,) - srednia
od zida (osim u izrazu za
Prz, gde je tz srednja
temperatura povrine
zida).U izrazu za Gr, At je
razlika (t, -t, ) ili obrnuto.
3 Vertikalna povrina (ztd,
cilindar)
(iGr Pr ) > 0
0,15 0,33
236
. 1 TERMODI NAMtK A - PI TANJ A I ODGOVORI
TABELA D22.1- PRELAZ TOPLOTE PRI STACIONARNOM PROCKSU
FILMSKE KONDENZACIJ E (VRSTE SUVOZASI ENE I NEPOKRETNE PARE
NA VRSTOJ NEPOKRETNOJ IZOTERMNOJ POVRfNI)
.
Nain oticanja
kondenzata, oblik i
poloaj povrine
c,
Karakteristina
duina Oznake i napomene
1
Strogo laminarno
Vertikalna povrina
0,943
ukupna
visina
Pr=v_:
v ' H P ) ' '
2
Strogo laminarno
Horizontalna cev
0,725
ukupna
duina
= ,' t s.
Dati izrazi vae za:
K< 5; P^ 100
Sve fizike osobine
kondenzata (sa indeksom ),
gustina suvozasiene pare f j
i ukupna toplota isparavanja
r odnose se na temperaturu
zasienja 7s, a fizike
osobine kondenzata (sa
indeksom z) na temperaturi
povrine zida ,.
Temperaturski korekcioni
faktor:
, , 11,375/
f e )
3 Laminamo valovito
Vertikalna povrina
1,13 ukupna
visina
237
Slika D22.1 Vrednost toplotne prelaznosti pri mehurastom kljuanju vode u
velikoj zapremini
TABELA D23.1 - VREDNOSTI KOEFI CI J ENTA EMISIJ E - APSORPCUE
Metal i karakter povrine e = a
Ostale materije e =a
Bakar slabo oksidiran 0,037 a iz lampe 0,95
1 lim - neobraen
0,07 Guma 0,95
Mesing - tamni (mat) 0,22 Malter 0,95
Gvodje slabo zardalo
0,610 Krovni 0,95
pokrivac
elini lim - valjan 0,65 Voda, led 0,96
elini lim, oksidisani
0,94 - 0,97
Azbestni 0,96
hrapavi
kriljac
Staklo - glatko 0,94
238
. BOJ I TERMODI NAMJ KA - PI TANJ A 1ODGOVORI
TABELA D26.1 TOPLOTNE MOI TEHNI KI H GASOVA
Matcrija Moiekulska masa
kg/kmol
Gornja toplotna mo
Hg/22,4
kJ /kmol
Donja toplotna mo
Hj/22,4
kJ /kmo!
Ugljenmonoksid, 28,01 12640 12640
CO
Vodonik, H2 2,016 12770 10760
Metan, * 16,04 39750 35730
Acetilen, C2H2 26,04 58030 56020
Etilen, C2H4 28,05 63000 58980
Etan, C2l h 30,07 69650 63620
Propilen, C3HK 42,08 91910 85880
Propan, C3H3 44,09 99130 91090
Izo-butilen, C4HS 56,10 120710 112670
Normalni butan, 58,12 128530 118480
C4H10
Izo-butan, C,)H[o 58,12 128220 118170
Benzolne pare, 78,11 147410 141380
C6Hb
TABELA D26.2 VRSTA I TENA GORIVA (PREMA RAZLIITI M IZVORIMA)
Gorivo Molekulska
masa jM
kg/kmot
Gustina p
pri 20C
kg/m3
Taka
kljuanja t
kod 103
kPa
(c
Toplotna
mo na
0
kJ /kg
Toplotna
mo na
0C
kJ /kg
Ugljenik, C 12,01 1800..2100 4200,0 33910 33910
Litijum, Li 6,94 530 1330,0 42940 42940
Bor, B 10,82 2320 2550,0 54140 54140
Etilakohol, C^HjOH 46,07 789 78,4 29900 26970
piritus 95 te.%
- 816 78,6 28220 25310
Benzol, 6(, 78,11 879 80,1 41870 40140
Toluol, C7Ha 92,13 866 110,8 42470 40510
m-Ksilol, CrHio 106,16 867 139,3 43030 40910
Keozin, |022...
- 747..775 175...288,0 =46200 -42800
C16H34
n-Pentan, 512 72,15 630(18(,C) 36,3 48680 44930
n-Heksan, C6H|4 86,17 659 69,0 48350 44690
n-Heptan, , 100,20 684 98,4 48110 44510
n-Oktan, CgHjg 114.22 703 125,7 47930 44560
Benzin (sr.vr.)
- 700..740 60... 120,0 -46100 =42800
Lo ulje (sr.vr.)
- 830..1010 80...240.0 =43000 =41000
I lidrazin, N2H4 32,05 1011(15C) 113,5 25510 19760
239
Odgovori na pitanja sa mogunou izbora odgovora. (dat je broj pitanja i
odgovor unutar kosoj zagradi)
2.1/2/; 2.2/1/; 2.3/1/; 2.4/3/.
3.1/1/; 3.2/2/; 3.3/2/; 3.4/1/.
4.1/2/; 4.2/1/; 4.3/3/; 4.4/1/.
5.1/2/; 5.2/1/; 5.3/2/; 5.4/1/.
6.1/1/; 6.2/1/; 6.3/3/; 6.4/2/.
7.1/1/; 7.2/2/; 7.3/2/; 7.4/1/.
8.1/2/; 8.2/2/; 8.3/1/; 8.4/2/.
9.1/1/, 9.2/2/; 9.3/3/; 9.4/1/.
10.1/1/; 10.2/2/; 10.3/3/; 10.4/2/.
11.1 //; 11.2/a/; 11.3 /b/; 11.4/b/; 11.5/a/; 11.6/b/; 11.7/b/; 11.8/a/; 11.9/b/;
11.10/a/; l l .l l /b/; 11.12/a/; 11,13/a/; 11,14/b/; 11.15/a/; 11.16/b/; 11.17/c/; 11.18/a/;
11.19/a/; 11.20 /b/;l 1.21/b/; 11.22/a/; 11.23 //; 11.24/c/; 11.25 //; 11.26/b/; 11.27//;
11.28/b/; 11.29//.
12.1 /I /; 12.2/1/; 12.3/1/; 12.4/1/; 12.5 /I /; 12.6/1/; 12.7/1/; 12.8/1/; 12.9/1/; 12.10
/1/; 12.11/2/; 12.14/1/; 12.15 /3/; 12.16/!/; 12.17/1/; 12.18/1/; 12.19/1/; 12.20/1/
13.1 /1/; 13.2/1/; 13.3/1/
14.1 /2/; 14.2/3/; 14.3/3/; 14.4/1/; 14.5/1/
15.1 /1/; 15.2/1/; 15.3/3/; 15.4/2/; 15.5/2/; 15.6/3/; 15.7/3/; 15.8/3/; 15.9/1/; 15.10/1/;
15.11/1/;
16.1/1/; 16.2/2/; 16.3/3/; 16.4/2/; 16.5/2/; 16.6/1/; 16.7/3/; 16.8/3/.
17.1/1/; 17.2/2/; 17.3/2/; 17.4/1/
18.1/1/; 18.2/2/; 18.3/3/; 18.4/4/; 18.5/1/; 18.6/2/; 18.7/3/; 18.8/4/; 18.9/1/; 18.10/2/;
18.1 1/3/; 18.12/4/.
19.1/1/; 19.2/1/; 19.3/1/; 19.4/1/; 19.5/1/; 19.6/2/; 19.7/3/.
20.1/1/, 20.2/2/, 20.3/3/, 20.4/2/, 20.5/2/, 20.6/3/.
21.1/3/, 21.2/2/, 21.3/3/, 21.4/2/, 21.5/1/, 21.6/2/, 21.7/1/, 21.8/2/, 21.9/3/, 21.10/1/,
21.11 /2/, 21.12/3/, 21.13/1/, 21.14/2/.
22.1/1/, 22.2/1/, 22.3/2/.
23.1/1/, 23.2/2/, 23.3/1/, 23.4/2/, 23.5/1/, 23.6/1/, 23.7/2/, 23.8/3/, 23.9/1/, 23.10/2/,
23.11/3/, 23.12/1/, 23.13/2/, 23.14/1/. 23.15/1/.
24.1/1/, 24.2/1/, 24.3/2/, 24. 4/3/, 24. 5/1/, 24.6/1/, 24.7/1/, 24.8/2/.
25.1/1/; 25.2/2/; 25.3/3/; 25.4/2/.
26.1/3/; 26.2/1/; 26.3/2/; 26.4/1/.
240
ISBN978-86-86663-67-2

Term Odin A Mika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Term Odin A Mika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mi l or ad Boj i

k=l,2,...,nk) = . Sumiranjem gornjih jednaina uzimajui u obzir Daltonov

1. Potencijalna energija gravitacije Ukoliko se voda nalazi visoko iznad

Sl. 10.4 Kvazistatika promena stanja nekog termodinamikog sistema u T-s

J edan od zakona politrope - comt izvecjen j e picthodno. Ukoliko se termika

- ovog ciklusa , , =1- - ; (to je izvedeno u prelhodnom poglavlju). Carnot-ov ciklus je

40, 2105 0,06

Odavde su Maxwetl - ovi odnosi:

za drugi sloj 0 =2^(/' -7', ) . , .... . . * - . ,

Sika 21.2 Strujanje u pravoj cevi Sika 21,3 Popreno opstrujavanje

Kada se uzme da i:=0 tada je T\ = T2 = T, = gornja jednacina

Vi J ijiva svellosl se probip kraz sl;ikln

BOJ I C TERMODI NAMI K A - PI TANJ A I ODGOVORI

155 5.433 1.0962 0.3466 654 2752 1.8925 6.794

1 1 0,99 0,93 0,87 0,76 0,67

1 0,98 0,94 0,88 0,78 0,67 0,52 0,42

You might also like