Elaborat Žs

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Мр Давор Милић
ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОТРОШЊЕ

ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИМ СИСТЕМИМА
ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА
Источно Сарајево, септембар 2022. године

Библиографски подаци
УДК
Научна област Инжењерство и технологија
Научно поље Машинско инжењерство
Ужа научна област Хидротермика и термоенергетика
Институција Машински факултет Источно Сарајево
Ментор рада проф. др Стојан Симић
Број страница 165
Број слика 21
Број табела 37
Број прилога 3
Број литературних референци 154
Датум одбране
Комисија за одбрану
1.проф. др Душан Голубовић-
предсједник, члан
2.проф.др Стојан Симић-
ментор, члан
3.проф.др Горан Орашанин-
члан
4.проф.др Мирко Добрњац,
члан
5.проф.др Срђан Васковић-
члан
Рад је одложен у библиотеци Машинског факулетета Источно Сарајево
ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОТРОШЊЕ
ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ
Резиме
Процес управљања топлотном енергијом обухвата употребу свих неопходних ресурса
са циљем да се обезбиједи њено ефикасно коришћење. У прошлости се приликом
пројектовања индустријских термоенергетских система није водило рачуна о
потрошњи топлотне енергије. Усљед смањења залиха и пораста цијена фосилних
горива, ограничења емисија отпадних гасова у атмосферу и смањења трошкова
производног процеса у посљедњих двадесетак година све већа пажња се посвећује
оптимизацији потрошње топлотне енергије. У циљу оптимизације потрошње
топлотне енергије проводе се техничке, технолошке и организационе мјере:
рекуперација топлоте из технолошког процеса, искоришћење отпадне топлоте димних
гасова, поврат отпадног кондензата, замјена неисправних одвајача кондензата,
замјена и поправка оштећене топлотне изолације и др.
У дисертацији је анализирана ефикасност индустријских термоенергетских система
са аспекта оптимизације потрошње односно смањења губитака топлотне енргије. На
основу прегледа релевантне литературе извршен је детаљни приказ мјера којима се
постиже оптимизација потрошње толотне енергије. Презентоване су основе
енергетске и ексергијске анализе, као и анализа појединих компоненти индустријских и
термоенергетских постојења. Разматрано је стање у области управљања топлотном
енергијом у четири термоелектране у Босни и Херцеговини. Резултати проведених
истраживања показују да постоји много простора за оптимизацију потрошње
топлотне енергије у све четири термоелектране што је од посебног значаја како са
енергетског, тако и са еколошког и економског аспекта. Да би се свеобухватно
утврдило колико поједине мјере имају утицаја на оптимизацију потрошње топлотне
енергије и којим мјерама треба дати предност коршћена је ВИКОР метода
вишекритеријумске оптимизације. Резултати добијени оптимизацијом потрошње
топлотне енергије у термоелектранама у Босни и Херцеговини примјеном ВИКОР
методе су послужили за доношење конкретних закључака о спроведеном истраживању.
Извршена истриживања су показала да свака од примјењених мјера доприноси
оптимизаци потрошње топлтне енергије у виду смањења потрошње топлотне
енергије и искоришћења отпадне топлоте. Дефинисање удјела мјере са више аспеката
(енергетски, еколошки, економски и др.) на смањење потрошње топлотне енргије у
индустријским термоенергетским постројењима коришћењем вишекритеријумске
оптимизације је од посебног значаја. У предстојећем периоду треба наставити са
провођењем детаљнијих истраживања гдје би била појединачно обрађена свака од
разматраних мјера за оптимизацију потрошње топлотне енергије узимајући у обзир
специфичности за сваку од термоелектрана у Босни и Херцеговини.
Кључне ријечи: топлотна енергија, индустријски термоенергетски системи,
енергетска ефикасност, мјере за смањење потрошње енергије, вишекритеријумска
оптимизација.
CONTRIBUTION TO RESEARCH OPTIMIZATION OF HEAT
ENERGY CONSUMPTION IN INDUSTRIAL THERMAL ENERGY
SYSTEMS
Abstract
The process of thermal energy management includes the use of all necessary resources with
the aim of ensuring its efficient use. In the past, the thermal energy consumption was not taken
into account, within designing industrial thermal energy systems. Due to the decrease in stocks
and the increase in the price of fossil fuels, the limitation of emissions of waste gases into the
atmosphere and the reduction of the production process costs, more and more attention is paid
to the optimization of thermal energy consumption in the last twenty years. In order to optimize
the consumption of thermal energy, technical, technological and organizational measures are
implemented: heat recovery from the technological process, use of waste heat from flue gases,
return of waste condensate, replacement of defective condensate separators, replacement and
repair of damaged thermal insulation, etc.
The dissertation analyzed the efficiency of industrial thermal energy systems regarding
optimization of consumption, i.e. reduction of thermal energy losses. Based on a review of the
relevant literature, a detailed description of the measures used to achieve the optimization of
total energy consumption was made. The basics of energy and exergy analysis are presented,
as well as the analysis of individual components of industrial and thermal power plants. The
state in the field of thermal energy management in four thermal power plants in Bosnia and
Herzegovina was considered. The results of the conducted research show that there is a lot of
room for optimizing the consumption of thermal energy in all four thermal power plants, which
is of particular importance from the energy, environmental and economic aspects. The VIKOR
method of multi-criteria optimization was used in order to comprehensively determine how
certain measures have an impact on the optimization of thermal energy consumption and which
measures should be prioritized. The results of the optimization of thermal energy consumption
in thermal power plants in Bosnia and Herzegovina using the VIKOR method were used to
make concrete conclusions about the conducted research.
The conducted research showed that each of the applied measures contributes to the
optimization of thermal energy consumption in the form of reduction of thermal energy
consumption and utilization of waste heat. Defining the share of the measure from several
aspects (energy, ecological, economic, etc.) to reduce thermal energy consumption in
industrial thermal energy plants using multi-criteria optimization is of particular importance.
In the coming period, more detailed research should be continued, where each of the
considered measures for the optimization of thermal energy consumption would be individually
processed, taking into account the specifics of each of the thermal power plants in Bosnia and
Herzegovina.
Key words: thermal energy, industrial thermal energy systems, energy efficiency, measures to
reduce energy consumption, multi-criteria optimization.
Хвала:
Проф. др Душану Голубовићу за вишегодишњу несебичну помоћ у усавршавању из

области Енергетике.
Проф. др Стојану Симићу, без чије визије, стрпљења и стручне помоћи ово
истраживање не би било окончано.
Проф. др Горану Орашанину, који је несебичном помоћи допринио да ово истраживање

буде што квалитетније урађено.
Посвета
Докторска дисертација
Садржај
Листа слика .......................................................................................................................................... 4
Листа табела......................................................................................................................................... 5
1. УВОД ............................................................................................................................................. 7
1.1 Проблем истраживања ..................................................................................................... 11
1.2 Циљеви рада и основне хипотезе ................................................................................... 11
1.3 Методе истраживања ....................................................................................................... 12
1.4 Приказ претходних истраживања из области ............................................................. 12
2 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ............ 19
2.1 Законодавно-извршни органи и институције.............................................................. 19
2.2 Регулативе у земљама Европске уније ......................................................................... 21
2.3 Паришки споразум ........................................................................................................... 25
2.4 Закон о енергетској ефикасности Републике Српске (службени гласник РС бр.
59/13) 26
3 АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ИНДУСТРИЈСКИМ ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИМ
СИСТЕМИМА СА АСПЕКТА ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОТРОШЊЕ ТОПЛОТНЕ
ЕНЕРГИЈЕ ......................................................................................................................................... 28
3.1 Парни котао као главни елемент термоенергетског постојења .............................. 28
3.2 Концепт унапређења енергетских перформанси ........................................................ 32
3.3 Анализа постојећег стања у термоенергетским системима у Босни и
Херцеговини................................................................................................................................... 38
4 АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА КОЈИ УТИЧУ НА ОПТИМИЗАЦИЈУ ПОТРОШЊЕ
ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИМ
СИСТЕМИМА ................................................................................................................................... 42
4.1 Оптимизација процеса сагоријевања ........................................................................... 42
4.2 Одсољавање ....................................................................................................................... 45
4.3 Одмуљење котла ............................................................................................................... 49
4.4 Замјена система за снабдијевање топлотом (замјена котлова) ................................ 51
4.5 Замјена горионика ............................................................................................................ 52
4.6 Модернизација котловнице уградњом система за регулацију и аутоматизацију
рада 52
4.7 Топлотна изолација котла и цијеви за развод топлотне енергије ........................... 54
4.8 Сабирници/раздјелници паре ......................................................................................... 60
4.9 Одвајачи кондензата ........................................................................................................ 60
4.10 Искоришћење отпадне топлоте (рекуперација) димних гасова............................... 63
4.11 Уградња водених акумулатора топлоте ....................................................................... 64
4.12 Рекуперација топлоте из технолошких процеса ......................................................... 65
1
4.13 Искоришћење отпарка ..................................................................................................... 66

4.14 Инсталирање постројења за спрегнуту производњу топлоте и електричне
енергије (когенерација) ............................................................................................................... 69
4.15 Замјена дијела постојећег фосилног горива са алтернативним горивом .............. 71
5 ТЕРМОДИНАМИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ПОТРОШЊОМ ТОПЛОТНЕ
ЕНЕРГИЈЕ ......................................................................................................................................... 74
5.1 Значај ексергијске анализе ............................................................................................. 77
5.2 Историјски развој термоелектрана са аспекта повећања енергетске ефикасности
78
5.3 Општи опис процеса и термодинамичка побољшања ............................................... 79
5.4 Енергетска анализа........................................................................................................... 80
5.5 Ексергијска анализа ......................................................................................................... 83
5.6 Процjене термоелектране на основу енергетске и ексергијске анализе ................ 85
5.7 Ефикасност термоелектрана........................................................................................... 95
5.7.1 Побољшање топлотне ефикасности ...................................................................... 96
5.7.2 Побољшање нето степена ефикасности термоелектрана .................................. 97
5.8 Побољшања ефикасности компоненти термоелектране ........................................... 97
5.8.1 Побољшање перформанси котла ........................................................................... 97
5.8.2 Побољшања кондензатора ...................................................................................... 98
5.8.3 Побољшања постигнута накнадним прегријавањем паре ............................... 99
5.8.4 Побољшања регенеративног гријања напојне воде ........................................... 99
5.9 Резиме побољшања у термоелектранама ................................................................... 100
6 АНАЛИЗА ПОБОЉШАЊА ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИХ ПОСТРОЈЕЊА КОРИШЋЕЊЕМ ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКЕ
ОПТИМИЗАЦИЈЕ .......................................................................................................................... 107
6.1 Увод ................................................................................................................................... 107
6.2 Проблеми и потенцијалне алтернативе рјешења ..................................................... 108
6.3 Дефинисање критеријума.............................................................................................. 110
6.4 ВИКОР метода ................................................................................................................. 114
6.4.1 Кораци методе ВИКОР .......................................................................................... 115
6.5 ВИКОР рангирање.......................................................................................................... 116
6.6 Анализа добијених резултата и приједлог мјера за оптимизацију потрошње
топлотне енергије у термоенергетским системима .............................................................. 123
7 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА ............................................................................................... 126
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................. 129
ПРИЛОГ 1 – ОГРАНИЧЕЊА И ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТАТИВНИХ КРИТЕРИЈУМА
............................................................................................................................................................ 143
ПРИЛОГ 2 – ИЗРАЧУНАВАЊЕ ТЕЖИНА КРИТЕРИЈУМА............................................... 147
2
ПРИЛОГ 3 – ВИКОР МЕТОДА ЗА РАЗЛИЧИТЕ КРИТЕРИЈУМЕ .................................... 155

БИОГРАФИЈА АУТОРА .......................................................................................................... 159
3
Листа слика
Слика 3.1 Шема токова предајника и пријемника топлоте котла са природном
циркулацијом.
Слика 3.2 Извори енергетских губитака и простор за побољшање енергетске

ефикасности.
Слика 4.1 Чврсте наслаге (каменац) на цијевима испаривача.
Слика 4.2 Биланс континуалног одсољавања.
Слика 4.3 Изолација цјевовода у једном индустријском постројењу.
Слика 4.4 Топлота изолације цјевовода.
Слика 4.5 Промјена коефицијента топлотне проводљивости за различите материјале у

зависности од температуре.
Слика 4.6 Промјена температуре при преносу топлоте кроз стијенку цијеви са топлотном
изолацијом.
Слика 4.7 Утицај дебљине изолације на губитке топлоте.
Слика 4.8 Најчешће коришћени одвајачи кондензата.
Слика 4.9 Шема настајања отпарка.
Слика 4.10 Шема повезивања отпаривача са кондензно-парном инсталацијом.
Слика 4.11 Шема кондензно-парне инсталације са искоришћењем отпарка.
Слика 4.12 Степен искоришћења топлоте у системима за класичну производњу енергије

и когенеративним постројењима.
Слика 5.1 Шематски приказ масених токова код термоелектране.
Слика 5.2 Илустрација топлотног мотора.
Слика 5.3 Губиици топлотне енергије по појединим компонентама термоелектране.
Слика 5.4 Губици ексергије по појединим компонентама термоелектране.
Слика 6.1 Рангирање алтернатива
Слика 6.2 Тежинске вриједности критеријума
4
Листа табела
Табела 3.1 Могућности уштеде енергије код котловских постројења.
Табела 3.2 Приједлог мјера за уштеду енергије у зависности од услова рада и техничког
стања котла.
Табела 4.1 Проценат отпарења за непотхлађен кондензат.
Табела 5.1 Побољшање ефикасности електране.
Табела 5.2 Основне разлике између енергетске и ексергијске анализе.
Табела 5.3 Енергетска и ексергијска анализа електрана.
Табела 5.4 Истраживачке студије о побољшању ефикасности термоелектрана.
Табела 6.1 Циљеви, критеријуми енергетске ефикасности.
Табела 6.2 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума.
Табела 6.3 Вишекритеријумска евалуциона матрица.
Табела 6.4 Почетна матрица.
Табела 6.5 Почетна матрица нумеричке вриједности.
Табела 6.6 Максимизирана матрица.
Табела 6.7 Трансформисана матрица.
Табела 6.8 Тежине критеријума.
Табела 6.9 Нормализована матрица са укљученим тежинама.
Табела 6.10 Компромисне вриједности.
Табела 6.11 Ранг листа алтернатива.
Табела 6.12 Сатијева скала вредновања.
Табела 6.13 Матрица поређења.
Табела 6.14 Тежине критеријума.
Табела 6.15 Рангирање алтернатива.
Табела П 1.1 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума енергетске

Табела П 1.2 Квалитативни критеријуми енергетске ефикасности.
Табела П 1.3 начин вредновања квалитативних критеријума
5
Табела П 2.1 Почетна матрица поређења.
Табела П 2.2 Прерађена матрица поређења у паровима.
Табела П 2.3 Израчунавање вектора.
Табела П 2.4 Тежинске вриједности критеријума енергетске ефикасности.
Табела П 3.1 Почетна матрица.
Табела П 3.2 Почетна матрица нумеричке вриједности.
Табела П 3.3 Максимизирана матрица.
Табела П 3.4 Трансформисана матрица.
Табела П 3.5 Тежина критеријума.
Табела П 3.6 Нормализована матрица са укљученим тежинама.
Табела П 3.7 Компромисне вриједности.
Табела П 3.8 Ранг листа алтернатива.
6
1. УВОД
Енергија која се утроши за потребе индустрије представља једну трећину укупне

потрошње енергије у свијету. Енергетски неинтензивне индустрије имају трошкове
енергије у односу на додату вриједност од свега 1 до 2%, енергетски интензивне
индустрије као што су ливнице суочавају се са трошковима од 5 до 15%, а енергетски
интензивне процесне индустрије попут творница целулозе и папира суочавају се са
трошковима који прелазе 20% [1]. Сталан раст цијена енергије и повећање удјела
енергије у јединичној цијени производа захтјева све већу пажњу управе индустријских
погона као и примјену техника управљања потрошњом енергије. То укључује повећање
инвестиција, али омогућава и одређене користи. У индустрији се користе бројни процеси
у којима се енергија трансформише, као и процеси у којима се енергија директно
користи као ресурс којим се ствара нова вриједност. У индустријском погону у чијем је
саставу енергетски систем, производни процеси се налазе на страни потрошње и према
томе они одређују начин, количину и потребан квалитет енергије која се троши. Сви
производни процеси се ослањају на снабдијевање енергијом у мањој или већој мјери.
Међутим у енергетски интензивним индустријама, енергетски систем је окосница
производног процеса и кључни фактор за профитабилност и конкурентност. За такве
индустрије промјене у ефикасности потрошње енергије и заштите животне средине могу
значајно утицати на цијену производње. Са трендом раста цијена енергије, чак и у
индустријама са нижом енергетском интензивности, значај енергетских система постаје
све већи.
Када је ријеч о енергији, у многим индустријским предузећима трошкови за

енергију представљају значајан трошак пословања. Енергија се често погрешно сматра
фиксним режијским трошком, мада је заправо један од трошкова којима се најлакше
управља. И заиста, у многим земљама Европске уније искуство је показало да многе
фабрике могу смањити трошкове за енергију и до 20% без озбиљног улагања, те да је
често лакше да се профит предузећа повећа смањењем трошкова за енергију него
повећањем производње. Према томе циљ управљања енергијом је да се смање трошкови
за енергију и да се предузећу донесе непосредна корист повећањем профитабилности
односно конкурентности. Управљање енергијом представља примјену различитих
техника управљања које омогућују да се идентификује и примјене мјере за смањење
потрошње енергије и трошкова за енергију. Интерес предузећа и других корисника
финалне енергије је готово истовјетан, мада се под притиском изражених производно
егзистенционалних потешкоћа енергетски проблеми често неоправдано потискују у
други план привређивања. У посљедњих 10 до 15 година свједоци смо великих
осцилација у цијени сирове нафте, па тако и нафтних деривата. Када се има у виду да и
7
остали енергенти, а природни гас директно, прате пораст цијена сирове нафте очигледно
је да енергетска ефикасност у свим енергетским секторима и свим фазама
трансформације, преноса, дистрибуције и коришћења, постаје једна од кључних
преокупација.
Стални пораст цијена горива, прије свега нафте и нафтних деривата значајно
утиче на трошкове производње у индустрији, пољопривреди и осталим областима
човјекове дјелатности. Једна од главних основа данашњег високог степена техничко-
технолошког развоја је енергија. Несразмјеран пораст потрошње и исцрпљивање извора
конвенционалних фосилних горива све више угрожава економичност производних
процеса усљед велике специфичне и укупне потрошње енергије.
Од времена нафтних криза 1973. и 1979. године већина индустријски развијених

земаља доноси одговарајуће програме који обухватају мјере и активности на што
потпунијем искоришћењу енергије у свим областима њене употребе. Повећање
енергетске ефикасности доводи до смањења потрошње енергије за производњу неког
производа, извршену услугу или неку обављену активност. То има за посљедицу
смањење термичког загађења животне средине, а у случају добијања енергије
сагоријевањем фосилних горива и смањење емисије гасова који изазивају ефекат
стаклене баште. Цијене и услови снабдијевања сировом нафтом, као и њихово кретање
у ближој и даљој будућности, јасно су повезани с плановима за искориштавање било ког
другог енергента. Комплементарност и замјенљивост енергената при условима тржишне
осцилације једног од њих, намеће потребу за сталним анализирањем базичних
параметара за све.
Један од главних циљева савремене идустријске производње је смањење

потрошње енергије по јединици производа. Енергетска ефикасност подразумијева
рационално управљање и искоришћење енергената и сировина који се користе за
потребе производног процеса. Процес управљања енергијом обухвата употребу свих
неопходних система са циљем да се обезбиједи ефикасно коришћење расположивих
енергетских ресурса. Повећање енергетске ефикасности у индустријским постројењима
доводи до смањења потрошње енергије у току процеса производње што има за
посљедицу смањење загађења свих амбијената животне средине.
Индустријски и енергетски системи претварају различите врсте горива и енергије

у разне енергенте попут водене паре, топлоте, компримованог ваздуха, расхладне воде,
врелих флуида и гасова те механичке енергије за компресоре, вентилаторе, пумпе,
транспортере и другу опрему покретану одговарајућим уређајима. У индустријама,
попут хемијске индустрије, нафтне индустрије, индустрије челика и индустрије папира,
8
енергетски системи су основа производног процеса и представљају кључне показатеље

рентабилности процеса производње.
Значај управљања енергијом односно енергетским системима у посљедње

вријеме добија све више на значају. Данас се водена пара и врела/топла вода, као
носиоци енергије, користе у индустрији, комерцијалном и јавном сектору за широк
спектар процеса и као такви представљају значајан чинилац у трошковима производње.
Због тога је веома важно за доносиоце одлука, оператере и кориснике енергије да
котловска постројења буду добро пројектована, инсталирана и вођена у контексту три
основна показатеља квалитета рада постројења: енергетска ефикасност, сигурност
погона и поузданост снабдијевања. Управљање енергијом је непрекидан процес који
обухвата праћење енергетске ефикасности и непрестано проналажење начина да се она
одржи и побољша. Напори стручњака који брину о енергетици и свих других
заинтересованих запослених могу се допунити савременом опремом односно
аутоматским системима за мјерење, надзор и управљање кључним параметрима који
утичу на начин коришћења енергије. Управо аутоматизација погона индустријске
енергетике омогућава да се изврши оптимизација и рационализација свих енергетских
токова, те да степен корисности што мање зависи од субјективних процјена човјека. У
том контексту, мјерење, надзор и управљање, као јединствен интегрисан систем, су
неопходни чинилац, како би се успјешно реализовали поменути циљеви. Убрзани развој
аутоматике и савременог управљања системима омогућава ефикасно вођење процеса
производње и дистрибуције енергије.
Мјере енергетске ефикасности у индустријским и енергетским постројењима

подразумијевају широк спектар активности којима је крајњи циљ смањење потрошње
енергије, при чему се истовремено смањује емисија загађујућих компонената у животну
средину.
Ефекти смањења потрошње топлотне енергије у процесу производње могу се

остварити:
• рационалним коришћењем материјала односно повећањем искоришћења

материје, тј. смањењем губитака који неминовно носе и дио енергије унијете у
процес;
• побољшањем постојећих технолошких процеса;
• рационалним коришћењем отпадне топлоте у циљу повећања термичког степена
искоришћења посматраног производног постројења – сложеног система.
Реализација мјера управљања топлотном енергијом у индустријским

предузећима подразумијева:
9
• оптимално коришћење производних капацитета;

• увођење критеријума енергетске ефикасности при избору технологије;
• ограничење изградње инвестиционих објеката, тј. индустријских погона са
високом потрошњом енергије;
• коришћење енергије из отпадних материјала и отпадне топлоте;
• правилно коришћење расположиве енергије водене паре (параметре паре
прилагодити захтјевима процеса, ријешити питање враћања кондензата,
правилног одржавања арматуре и размјењивачких површина).
Енергетска ефикасност се не посматра као уштеда енергије, већ рационално

коришћење и управљање енергијом при чему се не нарушавају услови рада и живота.
Енергетско управљање у општем смислу представља управљање параметрима

енергетских токова унутар неке организације, од процеса производње и набавке
енергената или енергије, преко процеса трансформације, све до финалног коришћења
енергије. Ако се овако дефинисано управљање енергетским токовима врши
организовано и систематично онда у организацији постоји успостављен систем
енергетског управљања.
Систем енергетског управљања дефинише одговорности, активности, процедуре

и потребне ресурсе за остваривање унапријед постављених циљева који се односе на
енергетску ефикасност као што су:
• обезбјеђење поузданог снабдијевања енергијом и енергентима,

• промовисање нових енергетски ефикасних технологија,
• употреба обновљивих извора енергије уз максимално искоришћење ресурса,
• стварање услова да што већем броју корисника буду доступни различити
енергенти,
• смањење негативног утицаја на животну средину због смањења потрошње
фосилних необновљивих горива, и др.
Енергетска ефикасност индустријских постројења је од изузетног значаја, а у

будућности ће бити још значајнија. Приликом пројектовања и изградње нових
индустријских објеката посебна пажња се поклања сегменту који се односи на
енергетску ефикасност, а код индустријских постројења која су изграђена у прошлости
неопходно је спровести низ мјера у циљу смањења потрошње енергије.
10
1.1 Проблем истраживања

Два доминантна проблема са којима се суочава савремено друштво су недостатак
и несигурност у снабдијевању енергијом и загађење животне средине, као и климатске
промјене које су посљедица прекомјерне потрошње енергије. Један од начина да се
негативни утицаји смање и да се позитивно утиче на одрживи развој јесте ефикасно
коришћење енергије. Као елемент структуре тржишта енергената, који све више добија
на значају, јесте еколошки фактор. Заштита животне средине све више постаје кључни
критеријум за технолошко планирање и економске калкулације.
У структури укупне потрошње енергије у индустријским предузећима, топлотна

енергија учествује са 40 до 60 %. Различитост опреме, њена застарјелост, велики губици
у дистрибуцији и коришћењу, могућност употребе отпадне топлоте и др., упућују на
потребу да се коришћење топлотне енергије свеобухватно разматра и анализира [2], [3].
1.2 Циљеви рада и основне хипотезе

На основу прегледа бројне релевантне литературе и на основу досадашњег
истраживања показало се да оптимизација потрошње топлотне енергије у индустрији
поред економског има и еколошки значај. Оптимална потрошња топлотне енергије је
најбитнији фактор који утиче на економски и еколошки одрживо функционисање
термоенергетских система у индустрији.
Предмет овог рада је идентификовање елемената у којима се губи топлотна

енергија и конструкционих недостатака постројења и опреме.
Циљ овог истраживања је да се презентују проблеми губитака топлотне енергије

у индустријским термоенергетским постројењима и да се предложе мјере чије ће
спровођење довести до оптимизације потрошње топлоте за потребе производног
процеса, а самим тим и повећања енергетске ефикасности тих постројења.
Општи циљеви рада су:
• сагледавање губитака топлотне енергије код термоенергетских система у

индустрији који обухватају: котловско постројење, топлотну разводну мрежу и
потрошаче топлоте;
• сагледавање савремених техничких рјешења чијом примјеном се обезбјеђује
уштеда примарне енергије, смањење емисије гасова стаклене баште и повећање
укупне енергетске ефикасности индустријских термоенергетских система;
11
• дефинисање основних термодинамичких аспекта управљања потрошњом

топлотне енергије у циљу повећања енергетске ефикасности термоенергетских
система у индустрији;
• дефинисање одговарајућих критеријума за оптимизацију потрошње топлотне
енергије у индустрији, као и начине њиховог вредновања користећи методе
вишекритеријумске оптимизације.
На бази образложења предложене теме, досадашњих истраживања и циљева рада

могу се поставити сљедеће хипотезе:
• Оптимизација потрошње топлотне енергије у индустрији обухватаће спровођење

конкретних техничких рјешења на котловском постројењу, топлотној разводној
мрежи, као и могућности искоришћења отпадне топлоте и замјене фосилног
горива у одређеној количини са алтернативним горивом.
• Практична примјена резултата извршених истраживања ће уопштено утицати на
повећање енергетске ефикасности, као и на смањење негативног утицаја на
животну средину термоенергетских постројења која се користе за производњу
топлотне енергије у индустрији.
1.3 Методе истраживања

У истраживању, формулисању и презентовању резултата истраживања
примијениће се одговарајуће комбинације научних метода. Између осталих,
примијениће се индуктивно и дедуктивно закључивање, истраживање и анализа
резултата из доступних извора, дескриптивна метода која ће се користити са аспекта
досадашњих и теоријских сазнања из подручја теме рада, анализа, синтеза, упоредна
метода и др.
1.4 Приказ претходних истраживања из области

Термоелектране на угаљ су у сталном развоју више од 100 година са значајним
напорима на побољшању капацитета и енергетске ефикасности. Термичка ефикасност
постројења је повећана континуално од 5 до 45 % у протеклом вијеку. За електране на
угаљ, дугорочни циљ топлотне ефикасности је преко 55% коришћењем водене паре са
максималним температурама око 1073 К (800°C ) [4].
Рационализација коришћења енергије је трајан процес који обухвата како њену

производњу и потрошњу, тако и заштиту човјекове животне и радне средине.
Карактеристика савремених енергетских постројења је висок степен ефикасности уз све
мању јединичну потрошњу енергије за потребе технолошког процеса. У сектору
12
индустрије у циљу смањења губитака енергије и повећања енерегетске ефикасности

предузимају се сљедеће мјере [5]:
• повећање степена корисности котла,

• враћање кондензата у парне котлове и коришћење отпарка,
• топлотна изолација резервоара, посуда и инсталација,
• подешавање процесних параметара сагоријевања парних котлова и
индустријских пећи,
• примјена топлотних пумпи,
• когенерација и тригенерација,
• акумулација леда и топлоте,
• ноћна вентилација,
• коришћење топлоте кондензације расхладних агрегата,
• примјена сувих хладњака,
• примјена фреквентних регулатора,
• коришћење обновљивих извора енергије, и др.
У [6] је доказано да велики утицај на побољшање сагоријевања у котлу има

повећање протока и добра дистрибуција ваздуха у зони сагоријевања. Ово се остварује
вентилаторима са различито подешеним клапнама, као и подешавањем горионика котла.
Побољшање сагоријевања директно утиче на повећање ефикасности котла (пораст
температуре паре и брзине преноса топлоте у котлу).
Аутори у [7] су разматрали термодинамичко стање у ложишту котла, пратећи

утицај температуре ваздуха и атмосферског притиска на ефикасност сагоријевања.
Утврђено је да на промјену притиска дуж ложишта котла значајан утицај има
температура ваздуха, док је утицај атмосферског притиска знатно мањи. Извршена
истраживања су показала да се на овај начин постиже значајно смањење потрошње
мазута који се користи као подршка сагоријевању лигнита лошег квалитета, смањење
ризика од експлозије спрашеног лигнита у прелазним условима у ложишту и смањење
броја испада котла усљед гашења ватре у ложишту. У раду су приказани резултати који
омогућавају успостављање поуздане релације између измјерене разлике притиска и
температуре у ложишту котла.
У [8] основна идеја јесте побољшање регулационог циклуса праћењем

температуре у самом ложишту, јер су бројни експерименти потврдили да се процјеном
расподјеле температуре у котлу стиче јасан увид у рад и квалитет процеса сагоријевања,
13
а самим тиме и система у цјелости. На расподјелу температуре се може утицати на

различите начине: контролом протока ваздуха, квалитетом угља, процесом
одшљакивања и др. Међутим, највеће могућности нуди регулација броја активних
млинова и њиховог учешћа. Управљање температуром у ложишту је поступак који се
може искористити за унапређење перформански котла, укључујући и безбиједност и
поузданост. Првенствено, адекватним управљањем температуром се продужава радни
вијек компоненти котла, што директно утиче на смањење трошкова ремонта.
Глобална истраживања показују да термоелектране на угаљ производе преко 41%

укупне глобалне електричне енергије, а предвиђа се да ће 2040. године 31% електричне
енергије бити произведено из угља [9]. У данашње вријеме термоелектране на угаљ
емитују преко 28% угљен-диоксида у свијету. Због оваквих и других нежељених
продуката процеса који се одвијају у термоелектранама, унапређење и оптимизација
ових процеса су од суштинског значаја. У прилог томе говори и чињеница да су захтјеви
тржишта све строжи по питању смањења губитака и повећања расположивости и
профита. Због тога постоји велики број радова посвећених истраживањима у области
моделовања и модернизације регулације у подсистемима термоенергетских постројења
[10, 11, 12, 13].
У [14] дате су једначине и дијаграми на основу којих је извршена анализа

економије, енергетске ефикасности и животне средине примјеном когенерацијских
постројења .
Одговор праксе на ову комплексну проблематику се огледа у напорима

усмерјеним ка развоју и имплементацији различитих типова сензорских система који би
понудили довољно информација о стању и функционисању свих релеватних подсистема.
На основу резултата извршених истраживања на више од шездесет котлова

различитог капацитета аутори у [6] наводе да се коришћењем аутоматског одмуљивања
котлова губици при одмуљивању смањују и износе до 2 %.
Након што се водена пара употријеби за различите намјене у парном постројењу,

прелази у кондензат, који је у суштини високо квалитетна топла вода. Уколико не дође
до запрљања током процеса, кондензат је идеалан да се искористи за напојну воду котла.
Реално немогуће је повратити сав кондензат, дио паре се може користити у процесу
унутар постројења као што је влажење ваздуха и упаравање. Уобичајено је да постоје и
губици воде унутар котла, на примјер, када се врши одмуљивање. Поврат кондензата
представља релативно велики потенцијал за уштеду енергије унутар котловског
постројења. Кондензат посједује акумулисану топлоту и сразмјерно је потребно 1 %
мање горива за 6°C вишу температуру у напојном резервоару. С обзиром да је кондензат
привидно чиста вода и не само да се уштеди на цијени воде већ и на хемикалијама за
14
припрему и обраду воде. Систем за искоришћење отпадног кондензата из производног

процеса треба детаљно пројектовати, водећи рачуна посебно о чистоћи кондензата.
Енергетска постројења која снабдијевају процес топлотном енергијом обично имају
неколико јединица за производњу водене паре различитих капацитета и вриједности
притиска. Произведена прегријана пара служи за погон турбогенератора, док се пара
нижег притиска користи за потребе производног процеса. На тај начин настаје кондензат
различитог квалитета. Кондензат који се враћа из процеса, без обзира на тренутну
чистоћу, увијек се може запрљати угљоводоницима који уласком у цијевни систем
генератора паре могу изазвати велике погонске проблеме. Кондензат сакупљен након
кондензације у турбини углавном је чист и погодан за поновну употребу. Пракса је
показала да ове двије врсте кондензата (чист из енергане и потенцијално загађен из
процеса) није препоручљиво сакупљати у заједничку посуду. При сакупљању
кондензата потребно је пратити његов квалитет повременим лабораторијским анализама
и посебно помоћу мјерних уређаја за контролу садржаја уља у кондензату. На повратном
току кондензата пожељно је уградити уређај за обраду кондензата помоћу активног
угља.
Након што се на задовољавајући начин ријеши сакупљање кондензата из процеса,

као и начин његовог враћања и коришћења у процесу производње паре потребног
притиска, може се приступити изради биланса и оптимизацији коришћења отпарка из
кондензатног система. Према томе, прво треба обезбиједити поуздан и сигуран поврат
кондензата, а након тога ријешити искористивост његове осјетне топлоте на што
ефикаснији начин. Повећањем удјела кондензата у напојној води смањују се трошкови
који се огледају у:
• смањењу производње и капацитета за хемијску припрему воде (ХПВ), и

• смањењу топлотних губитака.
Из досадашњих практичних искустава може се закључити да топлотни губици у

кондензатним системима никад нису мањи од 10 %, а често премашују 30% укупних
губитака топлоте. Враћањем цјелокупне количине кондензата и елиминисањем губитака
отпарка у систему, смањује се потрошња енергије до 25 %, а остварује се и значајна
уштеда сирове воде која се користи за потребе производног процеса [2].
У раду [15] је презентована важност враћања кондензата у процес кроз неколико

конкретних примјера. Главни разлог због чега кондензат не треба бацати је његова
осјетна топлота која се може рекуперисати. Кондензат се може користити као напојна
вода, осим у случајевима када постоји ризик од запрљања у процесу. Рекуперацијом
кондензата постижу се значајни финансијски ефекти с кратким периодом отплативости
уложених средстава.
15
Искоришћење паре која настаје отпаравањем врелог кондензата, представља

релативно велику могућност за смањење потрошње топлоте. Проценат отпарења
кондензата зависи од притисака испред и иза одвајача и степена потхлађења кондензата.
Ако је кондензат непотхлађен тада је највећи проценат отпарка у кондензату. Отпарак
по настајању у кондензном воду, струји заједно са кондензатом у сабирни резервоар
кондензата, гдје кроз одушну цијев истиче у атмосферу. Истицање отпарка са
кондензатом је губитак у топлотној енергији и напојној техничкој води што је не
допустиво у постројењима.
Одвајачи кондензата представљају саставни дио сваког система са паром. Њихов

исправан рад је од виталног значаја за добро управљање паром и кондензатом јер
омогућавају максимално искоришћење латентне топлоте која утиче на правилан рад
уређаја који користе пару у свом радном процесу, као и на максимално искоришћење
осјетне топлоте.
У [15] презентовано је рјешење проблема отпарка који у парно-котловским

постројењима снаге око 2МW може да смањи енергетску ефикасност и до 10 %. Проблем
је могуће рјешити тако што би се отпарак, умјесто да се испушта директно у околину,
уводио у додатни кондензатор, гдје би се потпуно кондензовао, предајући топлоту
напојној води парног котла или неком другом радном медијуму који даље преноси
топлоту другим технолошким процесима.
Очување енергије постаје све важније питање за све секторе човјекове

дјелатности, а посебно у индустрији. Стога, термичке перформансе изолационих
система и њихов утицај на топлотне губитке добијају све већи значај у посљедњих
неколико година. Термоизолацијом цјевовода смањују се губици топлоте приликом
транспорта загријаних флуида и задовољава услов да температура на спољној површини
изолације не прелази допуштену вриједност.
У [16] пезентовани су минимални услови за топлотну изолацију цјевовода,

посуда, резервоара и друге опреме. Дати су основни услови које морају испунити
изолациони системи, узимајући у обзир квалитет и довољну дебљину изолационог
материјала, отпорност на атмосферске утицаје и др. Такође, постоји дискусија о
питањима везаним за конструкцију топлотне изолације, укључујући избор изолације,
корозију испод топлотне изолације, као и општу примјену изолације. Поред тога,
приказане су карактеристике и поступак избора изолационих и помоћних материјала.
Када је отпадна топлота ниске температуре, недовољне за директно коришћење,

она се може рационално искористити примјеном топлотне пумпе која као извор топлоте
користи отпадну топлоту ниског потенцијала из индустријског процеса, за припрему
топле воде за гријање, климатизацију или неку другу намјену. Топлотна пумпа се
16
користи за гријање или за гријање и хлађење. Може се комбиновати са свим постојећим

системима гријања. Предности примјене топлотне пумпе су сљедеће [3, 17]:
• смањују се трошкови гријања, хлађења и припреме топле санитарне воде за 75 %,

• нема трошкова за изградњу резервоара за гориво, димњака и прикључка за гас,
• тих и безшуман рад,
• нема трошкова за ложење, чишћење котлова и димњака,
• независност од поскупљења фосилних горива (угаљ, дрво, сирова нафта,
природни гас), и
• не загађује се животна средина.
Аутори у [18] презентују нове информације које се односе на топлотне пумпе

разматрањем различитих метода унапређења перформанси топлотних пумпи, при чему
су разматрани велики хибридни системи са топлотном пумпом, и представљена нова
техничка рјешења топлотне пумпе за системе у индустрији.
У [19] представљене су могућности примјене високотемпературне топлотне

пумпе са циљем повећања ефикасности коришћења енергије и смањења емисије угљен-
диоксида. Дати су и правци развоја ових пумпи како би се убрзала замјена
индустријских котлова. Тренутно је постигнутно загријавање воде изнад 100 °C и
капацитет гријања већи од 1 MW коришћењем расхладних флуида R245fa и R134a.
Експериментално се почело са коришћењем синтетичких расхладних флуида HFOs,
HCFOs, али још увијек нема званично објављених резултата.
Потрошња горива у термоенергетским системима директно утиче на емисију

гасова у атмосферу. На емисију димних гасова утиче врста горива, начин сагоријевања,
врста горионика, као и спроведене мјере енергетске ефикасности на процесно-
енергетској опреми.
Обзиром да термоелектране троше велике количине ресурса угља и емитују

много загађујућих гасова у ваздух, треба посветити велику пажњу уштеди енергије и
смањењу емисије која је и даље важна тема. Стога је неопходно оптимизовати процес
сагоријевања у котлу како би се побољшала топлотна ефикасност и смањила емисија
штетних гасова. Последњих година, бројни научници и стручњаци су предложили многе
методе за рјешавање проблема оптимизације сагоријевања у котлу [20], [21], [22] [23],
[24], [25].
Ефикасност електране на угаљ зависи од различитих радних параметара као што

су притисци и температуре прегријане паре, притисци одвођења од турбине и
коефицијент вишка ваздуха за дато гориво. Међутим, истовремена оптимизација свих
17
ових радних параметара за постизање максималне ефикасности постројења је изазован

задатак [26].
У [27] аутори наводе да се у добро пројектованим горионицима за чврсто гориво

емисија азотних оксида може смањити и до 60,5 %. Такође, добро пројектовани
горионици требају да обезбиједе и стабилан пламен при процесу сагоријевања. Такође,
презентују до којих је техничких унапређења дошло код горионика на угаљ са аспекта
стехиометрије процеса сагоријевања, а самим тиме и смањења емисије азотних оксида у
атмосферу.
У [28] представљени су методологија и резултати истраживања о софтверској

оптимизацији ефикасности процеса сагоријевања у термоелектрани. Циљ рада је
повећање ефикасности котла контролом процеса сагоријевања помоћу софтвера за
оптимизацију интегрисаног са DCS (Distributed Control System) и системом за мјерење
температуре у пећи. Након инсталирања и тестирања на електрани снаге 225 МW,
анализа је показала позитивне резултате тј. ефикасност котла повећана је за 0,25%.
Пројектовање и монтажа најсавременије опреме у индустријским

термоенергетским системима увијек не значи да ће се остварити оптимизација
потрошње топлотне енергије за потребе производно – технолошких постројења и
опреме. Неопходно је успоставити систем за мјерење потрошње топлотне енергије за
потребе производних постројења, резервоара, грађевинских објеката и др.
Успостављањем квалитетног система мјерења потрошње топлотне енергије директно се
утиче на њену потрошњу правовременим предузимањем неопходних мјера при
управљању производним процесом.
18
2 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТСКЕ

ЕФИКАСНОСТИ
2.1 Законодавно-извршни органи и институције

Постоје активности и задаци који омогућавају подршку мјерама енергетске
политике. Суштина ових активности првенствено подразумијева постојање актуелне
енергетске стратегије установљене на бази одрживе националне економске стратегије.
Истовремено, директивама Европске уније, кроз већину тачака усмјеравају се
националне енергетске политике ка остварењу заједничког одрживог енергетског
развоја. Треба посебно нагласити да су ове директиве предмет сталне координације
путем измјена и допуна које задовољавају потребу промјенљивости политике енергетске
ефикасности. Активности и задаци у директној вези са успјехом енергетске политике,
који се односе на законодавно-извршне органе и институције, и који имају сљедеће
националне и секторске циљеве:
Уређење надлежности енергетске политике и законодавства
• успостављање тржишног амбијента и усклађивање тарифне и цјеновне, пореске,

царинске и антимонополске регулативе,
• одвајање одговорности међу Владиним ресорима и тијелима, као и привредним
субјектима,
• дефинисање одговорности јавног сектора и интензивирање координације међу
субјектима,
• реструктуирање енергетских компанија (реорганизација, комерцијализација,
демонополизација),
• успостављање ланца примјене енергетске политике од развоја до промоције и
примјене,
• доношење енергетских законских и подзаконских аката у духу одрживог развоја
и децентрализоване производње топлотне и електричне енергије,
• успостављање савремене техничке регулативе, прописа и стандарда за енергетске
технологије и дјелатности, као и инструмената за подстицај и надзор у примјени,
• стварање услова за диверсификацију и модернизацију енергетских извора,
• развој и имплементација програма за рационално коришћење енергије у свим
секторима,
19
• управљање социјалним посљедицама насталим усљед промјена у енергетском

сектору,
• развој регионалне кооперације,
• енергетско планирање у урбанизму, полу урбанизму и руралним подручјима,
• обука и успостављање мреже креатора енергетске политике, инвеститора,
банкара, и спонзора пројеката,
• израда Акционог плана имплементације задатака код произвођача енергије,
носилаца услужних дјелатности и крајњих корисника.
Стварање услова за одрживи енергетски развој
• промоција принципа одрживог развоја и мобилизација локалних учесника у

области енергетике,
• планирање коришћења обновљивих извора енергије и примјене мјера енергетске
ефикасности на локалном нивоу,
• успостављање фаворизованих услова за развој локалног тржишта у области
енергетике и децентрализоване производње топлотне и електричне енергије,
• подршка формирању локалних и регионалних агенција за управљање
енергетским ресурсима, како би се дубље подстакле локалне активности у
енергетском сектору.
Развој финансијских механизама и подстицаја
• инвестициони механизми подршке програма и пројеката у области коришћења

обновљивих извора енергије и примјене мјера енергетске ефикасности,
• успостављање услова за фер надметање,
• финансијски механизми подстицаја иновативних пројеката за различите циљне
групе,
• обука и успостављање мреже креатора енергетске политике, инвеститора,
банкара и спонзора пројеката,
Примјена техника праћења и верификације
• праћење и процјена ефеката различитих програма и мјера у области обновљивих

извора енергије и енергетске ефикасности,
• методи, показатељи и модели будућих трендова развоја и енергетске политике,
20
• разрада механизама размјене искустава у области праћења и процјене пројеката,

• управљање енергетским токовима на бази напредне технике надзора.
Унапређење пропагирања и промоције
• ширење резултата истраживачких, развојних и демонстрационих пројеката,

• промоција успјешно реализованих пројеката у свим енергетским секторима,
• размјена сазнања о најбољим пројектима из различитих енергетских сектора,
• ширење програма и њихових резултата,
• јавне кампање за разумјевање и подршку државе или региона као енергетски
одрживог друштва,
2.2 Регулативе у земљама Европске уније

Европа је имала све амбициозније политике у области енергетске ефикасности од
1970. године. Посебно од 2000. године, темпо увећавања значаја политике рационалне
употребе енергије је примјетан, а енергетска ефикасност постала је све приоритетнија
област. Најзначајнији показатељ динамике развоја политике енергетске ефикасности у
Европској унији је креирање и имплеметација акционог плана енергетске ефикасности
[29, 30] и других докумената [31, 32, 33]
У 2007. години лидери Европске уније поставили су три кључна циља за

смањење емисије гасова стаклене баште за 20% (са нивоа из 1990), 20% енергије из
обновљивих извора у Европској унији и 20% побољшања у енергетској ефикасности до
краја 2020. године. Циљ енергетске ефикасности од 20% усвојен је у законодавству
усвајањем Директиве о енергетској ефикасности 2012/27/ ЕУ 2012. године. Конкретно,
то значи смањење финалне потрошње енергије у Европској унији на највише 1.086
милиона тона еквивалентне нафте (Мтое ) и потрошња примарне енергије на највише
1.483 Мтое. Ово је отприлике еквивалентно искључењу из рада 400 електрана [34].
Директиве се све више користе и све досљедније спроводе. Осим тога, све више
ће их бити као резултат новог акционог плана енергетске ефикасности. Европска унија
је 25. октобра 2012., усвојила Директиву 2012/27/ЕУ о енергетској ефикасности. Ова
Директива успоставља заједнички оквир мјера за унапређење енергетске ефикасности у
Европској унији како би се осигурало постизање главног циља Европске уније када је у
питању енергетска ефикасност и како би се трасирао пут за даља побољшања послије
2020. године. Директива доноси унапријед правно обавезујуће мјере које инструишу
21
државе чланице (и земље кандидате) да појачају напоре како би користиле енергију

ефикасније у свим фазама енергетског ланца. Ове мјере обухватају законску обавезу
сваке државе да успостави оквир прописа на пољу енергетске ефикасности односно да
се успостави и примјењује политика енергетске ефикасности. То је покретач процеса
унапређења енергетске ефикасности у свим секторима. Директива прописује правила
која имају за циљ да уклоне препреке у функционисању енергетских дјелатности и
превазиђу негативни фактори из окружења који ометају енергетску ефикасност у
снабдијевању и коришћењу енергије. Треба посебно нагласити да акционе планове врло
стриктно прате развијени финансијски механизми. У посљедњем периоду,
финансирање од стране Европске уније је све више било усмјерено на инвестиције у
енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије а у складу са Стратегијом „Европа
2020“ за паметан, одржив и инклузиван раст и циљаних 20% повећања енергетске
Након постепеног смањења између 2007. и 2014. године, потрошња енергије

порасла је између 2014. и 2017 године. Повећање би се дијелом могло приписати добрим
економским перформансама од 2014. године са ниским цијенама нафте и хладнијим
зимама. У 2018. години овај тренд раста је успорен, а потрошња примарне енергије чак
је опала у поређењу са 2017. годином. Подаци Еуростата (Европска канцеларија за
статистику) из јануара 2020. године показују да је примарна потрошња енергије била
5,8% изнад циљева за 2020. годину у 2018. години, док је коначна потрошња енергије
била 3,5% изнад планиране границе. Коначна потрошња финалне енергије у Европској
унији пала је за 8% између 2019. и 2020. године, према подацима Еуростата. Ово се у
великој мјери може приписати мјерама усвојеним као одговор на пандемију COVID-19,
што је довело до највећег годишњег пада потрошње енергије у новијој историји.
Апсолутни ниво потрошње финалне енергије у 2020. (907 милиона тона еквивалента
нафте (Мтое)) био је најнижи од 1990. године (прва година за коју су доступни подаци).
Саобраћајни сектор је био највише погођен након ограничења мобилности, са
пријављеним смањењем од 13% у поређењу са нивоом из 2019. године. Ово представља
значајан прекид тренда након 7 узастопних година повећања потрошње финалне
енергије у транспорту. Како је индустријска активност смањена у 2020. години, смањен
је и потрошња енергије у индустрији за 3,5% у односу на претходну годину. Потрошња
енергије у домаћинствима остала је стабилна, док је потрошња у пословним и јавним
зградама опала за значајних 5,6%, што је повезано са затварањем и смањеном
активношћу. Потрошња примарне енергије показује још израженији пад. Између 2019.
и 2020. године, ова потошња је смањена за 8,6% (пет пута више у односу на претходну
годину) на укупно 1.236 Мтое. Ово је најнижи ниво потрпшње примарне енергије од
када је доступна потпуна евиденција (1990. година). Пратећи тренд из претходних
22
година, највећи пад биљеже чврста фосилна горива од 18%. Међутим, за разлику од
претходних година, течни, нуклеарни и, у мањој мјери, гас су такође доживјели значајан
пад у 2020. Замјена фосилних горива обновљивим у производњи електричне енергије
такође смањује потрошњу примарне енергије, а удио обновљиве енергије у Европској
унији је више него удвостручен од 2005 године.
Тренд потрошње енергије од 2014. године указивао је на непостизање циљева ЕУ

2020 и за примарну и за финалну потрошњу енергије. Криза COVID-19 значајно је омела
економију и смањила потрошњу енергије 2020. Међутим, уколико европска економија
не постане енергетски ефикаснија, накнадни опоравак ће довести до поновног опоравка
потрошње енергије [34].
Директива о измjенама из 2018. године
Године 2018. као дио „Пакета чисте енергије за све Европљане“, договорено је да
се измјени нова Директива о енергетској ефикасности (2018/2002) да се политички оквир
ажурира на 2030. годину и касније. Кључни елемент измјењене директиве је главни циљ
енергетске ефикасности за 2030. годину од најмање 32,5%. Циљ, који ће се заједнички
постићи широм Европске уније, постављен је у односу на 2007. годину моделовањем
пројекције за 2030. годину. У апсолутном износу, то значи да потрошња енергије у
Европској унији не би требало да прелази 1273 Мтое примарне енергије и / или не више
од 956 Мтое финалне енергије.
Узимајући у обзир повлачење Велике Британије, Комисија је донијела одлуку да

еквивалентни циљ након што Велика Британија више не примјењује закон Европске
уније треба да буде не више од 1128 Мтое примарне енергије и не више од 846 Мтое
финалне енергије. Директива дозвољава могућу ревизију циља навише у 2023. години,
у случају значајних смањења трошкова због економског или технолошког развоја.
Такође укључује проширење обавезе уштеде енергије у крајњој употреби, уведену у
директиву из 2012. године. Према директиви о измјенама и допунама, земље Европске
уније мораће да постигну нове уштеде енергије од 0,8% сваке године финалне потрошње
енергије за период 2021-2030, осим Кипра и Малте, који ће умјесто тога морати да
постигну 0,24% сваке године.
Директива је ступила на снагу у децембру 2018. године, а државе чланице требале

су да је преведу у национално законодавство до 25. јуна 2020. године, осим одредби о
мјерењу и обрачуну за који је рок био до 25. октобар 2020. године. Према Уредби о
управљању 2018/1999, од држава чланица се захтјева да саставе интегрисане
десетогодишње националне енергетске и климатске планове у којима се наводи како
намјеравају да постигну енергетску ефикасност и друге циљеве за 2030. годину [34].
23
По питању емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште,

Европска унија је већ премашила своје климатске циљеве те смањила емисије за 23 % у
односу на ниво из 1990. године [35].
Данас постоје бројни документи и у Босни и Херцеговини у области енергетске

ефикасности који такође сугеришу мјере за повећање енергетске ефикасности. Ово је
само један од неопходних услова за повећање енергетске ефикасности, међутим, то није
довољно. Учлањењем у Енергетску заједницу, Босна и Херцеговина је преузела обавезу
да од 2017. године примијени европске прописе, а електричну енергију производи на
еколошки прихватљив начин. Енергетска заједница може покренути поступак против
земље чланице због кршења уговора и ускратити јој учешће у одлучивању.
На глобалном нивоу, може се рећи да су постигнути резултати веома добри,

Европска унија је постигла своја три главна климатска и енергетска циља до 2020.
године. У извjештају Европске агенције за животну средину (ЕЕА) „Трендови и
пројекције у Европи 2021“ процjењује се да је ЕУ постигла своја три климатска и
енергетска циља за 2020. смањење емисије гасова стаклене баште за 20% у поређењу са
нивоом из 1990. године, повећање удjeла у употреби обновљиве енергије на 20% и
побољшање енергије ефикасност за 20 %.
Према прелиминарним подацима Европске агенције за околину, емисије гасова

стаклене баште у Европској унији су се смањиле за 10% од 2019. до 2020. Велики пад је
био снажно повезан са пандемијом COVID-19, али је величина овог ефекта неизвjесна у
поређењу са улогом климатских политика. Поређења ради, од 2018. до 2019. емисије у
Европској унији су већ пале за 4%.
Према процjенама Европске агенције за околину, 2020. године, емисије гасова

стаклене баште у ЕУ-27 биле су 31% ниже него 1990. године. Ово представља значајно
превазилажење циља смањења од 20%. Међутим, само 21 држава чланица је постигла
свој национални циљ у 2020. на основу прелиминарних података. То значи да би
Бугарска, Кипар, Финска, Њемачка, Ирска и Малта требале да искористе флексибилност,
као што је куповина емисионих квота од других земаља ЕУ, да би испуниле своје
законске циљеве.
Прелиминарне процjене Европске агенције за околину показују да је ЕУ

остварила 21,3% удјела обновљивих извора енергије у својој потрошњи енергије у 2020
години. Према анализи Европске агенције за околину, укупан позитиван напредак је
углавном посљедица повећане употребе обновљивих извора за електричну енергију,
гријање и хлађење. Употреба обновљивих извора енергије у транспорту расте спорије,
али прелиминарни подаци показују да је Европска унија умало постигла циљ од 10%
коришћења обновљиве енергије у овом сектору.
24
Постизање смањења потрошње енергије од 20% изгледало је мало вјероватно

дуги низ година, али се чини да су широко распрострањена блокада у 2020. години, због
COVID-19, гурнула примарну и финалну потрошњу енергије у Европској унији испод
циљних нивоа. Одржавање даљег смањења потрошње енергије биће потребно да би се
одржали на путу ка дугорочним циљевима.
Европска унија је 2021. године усвојила циљ смањења нето емисија од 55% до
2030. године, који узима у обзир уклањање угљеника из шумарских активности. Овај
циљ отвара пут за постизање климатске неутралности у Европској унији до 2050. године.
Европска агенција за околину процјењује да су нето емисије у Европској унији у 2020.
биле 31% мање него 1990. године. Према најновијим доступним националним
пројекцијама, спровођење климатских и енергетских политика и мјера које се тренутно
планирају на националном нивоу могло би довести до смањења нето емисија од 41% до
2030 године. Ове пројекције, међутим, још увијек не узимају у обзир нове мјере
предложене у климатском пакету Европске комисије „Fit for 55” за постизање циља нето
смањења од 55%. Стога су потребна додатна смањења емисија, што може потакнути
Европску унију ка циљу од 55% до 2030. и климатској неутралности до 2050. године
[36]. Такође се наводи да континуирано увођење обновљивих извора за производњу
електричне енергије треба да се одржи како би се постигао циљ ЕУ у погледу обновљиве
енергије. Обновљиви извори такође треба да покрију много већи удио енергије која се
користи за гријање, хлађење и транспорт, а потребни су и нови развоји, као што је
проширење даљинског грејања и хлађења и интеграција других носилаца енергије осим
биоенергије.
Постизање циља Европске уније за енергетску ефикасност до 2030. такође ће

захтјевати знатно бржи пад потрошње енергије, у поређењу са повећањем ефикасности
постигнутим од 2005. до 2020. године.
2.3 Паришки споразум

Паришки споразум глобални је споразум о климатским промјенама који је 12.
децембра 2015. године постигнут у Паризу, а ступио је на снагу 4. октобра 2016. До
децембра 2016. године споразум су потписале 194 државе чланице UNFCCC-a (енг.
United Nations Framework Convention on Climate Change), а њих 118 су га ратификовале.
Споразум укључује план дјеловања чији је циљ глобално загријавање ограничити на
нивоу „знатно мањем” од 2 °С. Обухваћено раздобље је послије 2020. године.
Главни елементи новог Паришког споразума су:
• дугорочни циљ: владе су постигле договор да ће пораст просјечне свјетске

температуре задржати на нивоу знатно мањем од 2°С у поређењу с
25
прединдустријским нивоима те да ће улагати напоре да се тај пораст ограничи на

1,5°С.
• доприноси: прије паришке конференције и за вријеме њеног трајања земље су
поднијеле свеобухватне националне планове климатског дјеловања за
смањивање емисија.
• амбиција: владе су се сложиле да ће сваких пет година обавјештавати о својим
доприносима за постављање амбициознијих циљева.
• транспарентност: такође су прихватиле да ће се извјештавати међусобно, као и
јавност, о томе како напредују у провођењу својих циљева како би се осигурала
транспарентност и надзор.
• солидарност: Европска унија и остале развијене земље и даље ће финансирати
борбу против климатских промјена како би земљама у развоју помогле да смање
емисије и изграде отпорност на учинке климатских промјена.
У децембру 2019. године Европско вијеће подржало је циљ постизања климатске

неутралности до 2050. године, у складу са обавезама из Паришког споразума.
2.4 Закон о енергетској ефикасности Републике Српске (службени

гласник РС бр. 59/13)
Овим законом уређује се енергетска ефикасност у финалној потрошњи,

доношење планова за унапређивање енергетске ефикасности и њихово спровођење,
организација послова на унапређивању енергетске ефикасности, мјере за побољшање
енергетске ефикасности и начини финансирања енергетске ефикасности.
Циљ овог закона је да се примјеном политике и мјера за побољшање енергетске

ефикасности у финалној потрошњи оствари одрживи енергетски развој кроз:
• смањење негативних утицаја на животну средину,

• повећање сигурности снабдијевања енергијом,
• задовољење енергетских потреба свих потрошача,
• смањење емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште (енгл. Greenhouse
Gases – GHG),
• подстицање одговорног понашања према енергији,
• смањење експлоатације фосилних горива,
• рационализацију потрошње енергије,
• повећање конкурентности домаће привреде,
26
• елиминисање енергетског сиромаштва и

• испуњавање обавеза из међународних уговора, споразума и конвенција.
Политика енергетске ефикасности утврђује се Стратегијом развоја енергетике

Републике Српске. У циљу спровођења политике енергетске ефикасности Влада
Републике Српске доноси Акциони план енергетске ефикасност. Јединица локалне
самоуправе која има више од 20.000 становника дужна је донијети свој акциони план
енергетске ефикасности, који је усклађен са Акционим планом Републике Српске.
Коришћење обновљивих извора енергије за производњу електричне или топлотне

енергије сматра се једном од мјера за побољшање енергетске ефикасности у смислу овог
закона, ако се електрична или топлотна енергије произведена на овај начин користи у
згради или објекту у којем је дјелимично или у потпуности произведена и ако није
намијењена за продају. Физичка и правна лица која користе обновљиве изворе енергије
на начин дефинисан овим законом могу да користе средства Фонда и друга средства
намијењена за пројекте енергетске ефикасности, ако предметна производња енергије
није већ обухваћена неком од других стимулативних мјера намијењених обновљивим
изворима енергије.
27
3 АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ИНДУСТРИЈСКИМ

ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИМ СИСТЕМИМА СА АСПЕКТА
ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОТРОШЊЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ
3.1 Парни котао као главни елемент термоенергетског постојења
У принципу парни котао представља отворени тј. проточни систем за

трансформисање хемијске енергије фосилних горива процесом сагоријевања у топлотну
енергију продуката сагоријевања високе температуре која се посредством грејних
површина предаје радном флуиду за његово загријавање, испаравање и прегријавање на
притиску већем од атмосферског. Произведена пара, одређене температуре и притиска,
може се користити за добијање маханичког рада, за гријање и за технолошке процесе у
индустрији или за комбиновану производњу механичког рада и топлоте. Процес
производње паре у котлу се одвија при константном притиску. За производњу топлотне
енергије за гријање користе се и котлови који производе загријану воду. У зависности
од температуре воде на излазу из котла постоје топловодни и вреловодни котлови. Ови
котлови представљају специјалан случај парног котла и они неће бити разматрани у овом
поглављу.
Котлови могу бити на:
• природни гас,
• угаљ,
• мазут,
• биомасу, и
• електричну енергију (ријетко у индустрији).
Класификација котлова према намјени:
• Енергетски котолови или генератори паре углавном се користе у

термоелектранама. Они су највећи по јединичној снази, а по укупној
инсталисаној снази надмашују укупну снагу осталих котлова.
• Индустријски котлови служе за снабдијевање разних индустријских
технолошких процеса паром.
• Топлификациони котлови снабдијевају паром или врелом водом стамбене
зграде, блокове или читава насеља, као и индустријске и друге објекте у циљу
гријања, а често и обезбјеђења санитарне топле воде.
28
• Котлови утилизатори намјењени су за коришћење отпадне топлотне нергије,

потпуно или дјелимично сагоријелих продуката сагоријевања из процеса у
индустрији, петрохемији, црној и обојеној металургији, и др.
Са конструкционог аспекта основни елементи парног котла су: котловско

ложиште, котао у ужем смислу, прегријачи паре и накнадне грејне површине. Ложиште
треба да омогући ослобађање хемијски везане енергије горива која се сагоријевањем
горива претвара у топлоту. Сви остали наведени елементи котла су размјењивачи
топлоте. Као и у сваком размјењивачу топлоте и код парног котла постоји предајник и
пријемник топлоте. Предајник топлоте су продукти сагоријевања, а пријемник топлоте
је топла, врела и кључала вода, засићена, прегријана и накнадно прегријана пара, хладан
и загријан ваздух. Гориво сагоријева у ложишту на решетки. Испод решетке налази се
пепелиште, у којем пада пепео. Продукти сагоријевања обилазе око огрјевне површине
котла и димним каналом одлазе у димњак. Котао је израђен у облику цилиндра или као
комбинација цилиндра, односно бубњева и цијеви. Оваквом комбинацијом повећава се
активна површина котла, кроз коју топлота пролази од продуката сагоријевања на воду.
Потребан ваздух за сагоријевање доводи се у ложиште природном или вјештачком
(принудном) вентилацијом. Долазак свјежег ваздуха у ложиште зависи од разлике
притиска вањске атмосфере и притиска у ложишту. Ако разлику притиска производи
само димњак, онда је то природна вентилација, ако је пак производи вентилатор, онда је
то вјештачка вентилација.
Историјски развој парних котлова
Иако је било покушаја искоришћавања водене паре за машинску употребу и

раније (нпр. Хелиогабалова сфера), стварна употреба паре почиње тек крајем XVII
вијека. Тада се пара почиње употребљавати за производњу механичке енергије, а котао
као уређај за производњу паре. Први котлови су били примитивни, сличили су
данашњем експрес лонцу, испод којих је било отворено ложиште, у којем је сагоријевало
дрво или угаљ.
Побољшавањем првих конструкционих рјешења, тачније 1812. године

направљена је прва конструкција цилиндричног (Cornwallskog) котла, ватроцијевног
котла, који је значио један велики искорак у производњи паре. Ови котлови су се
употребљавали за производњу паре за жељезницу. Модернизовани котлови
ватроцијевног типа данас су још увијек у употреби, а познати су под именом шкотски
котао. Крајем XVIII вијека, побољшава се конструкционо рјешење котлова и први пут
се производе водоцијевни котлови, нови тип котла који има пуно већи степен
искоришћења од ватроцијевног котла. Године 1867. George Babcock i Stephen Wilcox су
произвели котао у којем је умјесто гасова, цијевима пролазила вода која се загријавала.
29
То је омогућило смањење величине котла, бољу размјену топлоте, мању количину воде
у систему, дакле свеукупно и мање трошкове. Врло брзо нови тип котла је прузео примат
у употреби, а име Babcock-Wilkox је постало синоним за водоцијевни котао.
Истовремено с развојем котлова, развијао се и систем горива за котлове. У почетку то је
било дрво, које је касније замијењено угљем, који има већу топлотну моћ. У XX вијеку,
угаљ су замијенила течна горива, која данас представљају основна горива за парне
котлове. Средином педесетих година прошлог вијека, долази до употребе парних
котлова у систему нуклеарних централа, гдје се вода претвара у пару топлотом коју
ослободи атомска енергија.
Временом је парни котао постао све сложенији, како би могао да удовољи

сталним настојањима за што ефикаснијом трансформацијом хемијске енергије у
топлотну енергију и што ефикаснијом размјеном топлоте са радним флуидом. У том
циљу је парни котао снабдијеван све већим бројем помоћних уређаја (механизоване
решетке, млинови за угаљ, дозатори, додавачи, вентилатори за ваздух, вентилатори за
димне гасове итд.) па се тако сложен склоп разних машина и уређаја прикључених уз
ложиште и грејне површине парног котла често називају котловским постројењем.
У новије вријеме се за котловско постројење, због прелаза на велике капацитете

и високе параметре паре, уз интензификацију и аутоматизацију свих процеса који се
одвијају у њему, појавио назив генератор паре, који се најчешће односи на јединице
велике снаге.
Принцип рада парног котла и дефиниције основних појмова
Токови свих материја које учествују у производњи паре у котловима називају се

трактовима. Дијелови појединих трактова зависе од врсте горива, система сагоријевања
и организације струјања. На слици 3.1 представљена је шема токова предајника и
пријемника топлоте котла са природном циркулацијом за сагоријевање угља у лету [37].
Код котла приказаног на слици 3.1 гориво у спрашеном стању се са загријаним

ваздухом доводи у ложиште (1) у коме се формира смјеша која сагоријева. Ложиште
парног котла представља простор у коме се хемијска енергија фосилног горива претвара
у топлотну енергију димних гасова. Димни гасови струје кроз гасни тракт котла кога
чине ложиште (1), хоризонтални међуканал (2) и (3), па се кроз димни канал (4) помоћу
вентилатора (5) посредством димњака избацују у атмосферу. Испред вентилатора за
димне гасове поставља се отпрашивач, то јест, уређај за издвајање летећег пепела из
струје гасова. У гасним каналима постављени су размјењивачи топлоте у којима се
одвијају процеси загријавања и испаравања воде, као и прегријавања паре који се код
парног котла називају грејним површинама. Прва грејна површина у водено-грејном
тракту је загријач воде (8) у кога се вода доводи напојном пумпом (6) преко улазног
30
колектора (7). Размјена топлоте између димних гасова и воде врши се принудном
конвекцијом, тако да димни гасови струје између, а вода кроз цијеви загријача. Вода се
у загријачу загријава приближно до стања кључања, а затим одводи у испаривач парног
котла.
Слика 3.1 Шема токова предајника и пријемника топлоте котла са природном

циркулацијом: 1 – ложиште, 2, 3 – хоризонтални међуканал, 4 - димни канал, 5 - вентилатор, 6 -
напојна пумпа, 7 – улазни колектор, 8 – загријач воде, 9 – добош, 10 – спусне цијеви, 11 – доњи
колектори, 12, 13 – подизне цијеви, 14 – примарни прегријач паре, 15 – регулатор температуре
прегријане паре, 16 – секундарни прегријач паре, 17 – вентилатор свјежег ваздуха, 18 –
загријач ваздуха, 19, 20 – ложишни лијевак, 21 – оплата.
31
Испаривачи парног котла се разликују по систему струјања мјешавине воде и

паре у њима. Испаривачи у којима вода кружи називају се испаривачи са циркулацијом
која може бити природна и принудна, док су испаривачи у којима вода исарава у једном
пролазу проточни. Испаривач котла са слике 3.1 има природну циркулацију. Вода из
загријача (8) доводи се у водени простор добоша (9), а затим кроз спусне цијеви (10)
долази у доње колекторе (11), па се кроз подизне цијеви (12) и (13) као мјешавина воде
и паре враћа у добош. Цијеви (12) воде се пројектују тако да потпуно покривају предњи
зид ложишта, док цијеви (13) покривају задњи зид ложишта. Цијеви на зидовима
ложишта представљају испаривач парног котла коме се топлота предаје зрачењем
пламена и димних гасова. Овакав испаривач је озрачен док су цијеви на зидовима
екранске. Уколико топлота у испаривачу у ложишту није довољна за испаравање, у
гасном тракту иза ложишта постављају се конвективни испаривачи.
Код котла са слике 3.1 пара се из добоша одводи у примарни прегријач паре (14)
у коме се прегријава до одређене температуре, одузимајући топлоту димним гасовима.
Послије тога се одводи у регулатор температуре прегријане паре (15) гдје јој се снижава
температура, а затим у секундарни прегријач паре (16) у коме се прегријава до коначне
температуре и одводи потрошачима.
Ваздух за сагоријевање може да се доводи непосредно из околине (незагријан),

али се много чешће загријава. Вентилатором за свјеж ваздух (17) ваздух се потискује
кроз загријач ваздуха (18) у коме се загријава до одређене температуре, а затим одводи
у ложиште.
Чврсти остаци сагоријевања који потичу од минералних материја из горива дијеле

се на два дијела. Један у облик шљаке остаје у ложишту и одводи се из ложишног лијевка
(19). Остатак као летећи пепео напушта ложиште са гасовима и мањим дијелом се
издваја у конвективном гасном каналу па одовди из лијевка (20), а већим у отпрашивачу
постављеном иза котла.
Котловски озид са изолацијом и оплатом (21) има функцију да спријечи

продирање димних гасова у околину и прекомјерно одавање топлоте околини.
3.2 Концепт унапређења енергетских перформанси
Приликом анализе енергетске ефикасности један од кључних корака је

идентификација мјеста на коме има простора за унапређење и поуздана процјена ефеката
тог унапређења. Генерално, на изграђеним постројењима могуће је постићи уштеду
енергије и до 10% са мјерама побољшања конфигурације система аутоматског
управљања, искоришћења отпадне топлоте, побољшања оперативних процедура,
32
побољшањем система за дистрибуцију и др. Истраживања и анализе су показали да је

очекивана уштеда енергије до 7% у зони побољшаног процеса продукције топлотне
енергије односно уз примјену мјера за побољшање укупног степена корисности котла.
Остатак до 10% уштеде могуће је остварити примјеном мјера енергетске ефикасности на
системе дистрибуције, предаје енергије, технолошке процесе и друге крајње кориснике,
као и примјеном побољшаних оперативних процедура [38] [39] [40].
Преглед мјера, мјеста имплементације и потенцијала
Многе мјере повећања енергетске ефикасности котлова усмјерене су првенствено

ка унапређењу техника управљања перформансама, међутим у конкретној анализи
укључене су и технике управљања процесима. На тај начин обезбјеђује се достизање
жељеног стања појединих подсистема и остварење бољих енергетских перформанси,
истовремено. Најприје се изврши шири преглед могућих мјера побољшања енергетске
ефикасности котлова, којим су обухваћене оне мјере које су примјерене стању и
потребама котлова у котловницама односно енерганама пројектованим прије више од
тридесет година. То је шира листа мјера и неке од њих су већ успјешно имплементиране
у појединим погонима. Међутим, поједине мјера још увијек нису у потпуности
имплементирана. На основу ове листе, а имајући у виду затечено стање котлова, могуће
је конципирати ужу листу одговарајућих мјера. Дакле, листа мјера приказана је најприје
у најширем контексту, а затим је избор редукован према потребама котлова у енерганама
пуштеним у погон седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека. Листа могућих
мјера обухвата:
• побољшање процедура и квалитета одржавања котла,

• побољшање хемијске припреме воде (ХПВ),
• замјена/реконструкција горионика (инсталација енергетски ефикасних
горионика),
• контрола садржаја кисеоника у продуктима сагоријевања (контрола вишка
ваздуха),
• рекуперација топлоте из димних гасова (предгријавање ваздуха за сагоријевање),
• рекуперација топлоте из димних гасова (повишење температуре напојне воде),
• инсталација система за регулацију оптерећења унутар котловнице са више
котлова,
• побољшање топлотне изолације котловског постројења, дистрибутивне мреже,
прирубница и арматура,
• контрола броја обртаја вентилатора и оптималан довод ваздуха у горионике,
33
• контрола затварања пригушног елемента у грани продуката сагоријевања,

• побољшање оперативних процедура,
• побољшање система поврата кондензата и подизање температуре рекуперацијом,
• замјена неисправних сабирника паре и одвајача кондензата,
• рекуперација топлоте из процеса одмуљивања котла,
• децентрализација котловнице,
• примјена интегрисаног система аутоматског управљања и др.
Како се на први поглед може закључити, коришћење енергије могуће је

рационализовати на више различитих начина, али које су мјере приоритетније и
исплативије предмет су специфичне и конкретне анализе. Могућности за побољшање
енергетске ефикасности у систему котловница - дистрибуција топлоте могу се
анализирати у оквиру коначног броја мјера за побољшање коришћења енергије горива.
Али исто тако могуће је издвојити и мјеста односно дијелове постројења на којима се
може утицати на енергетску ефикасност [41]. На слици 3.2 приказани су главни извори
енергетских губитака и простор у оквиру кога треба покушати са побољшање.
Слика 3.2 Извори енергетских губитака и простор за побољшање енергетске

ефикасности [41]
34
Ефикасност котловског постројења може се повећати примјеном низа мјера за

уштеду енергије (примјена пакета мјера) које се најчешће интегришу са системом
аутоматског управљања (који се сам по себи може окарактерисати као мјера уштеде
енергије али примјењена на конкретан подсистем котловског постројења). Ова
чињеница иде у прилог тежњи да се оствари сумарни ефекат коришћења система
аутоматског управљања и примјене мјера уштеде енергије. У табели 3.1 приказане су
потенцијалне могућности за уштеду енергије код котловских постројења.
Табела 3.1 Могућности уштеде енергије код котловских постројења [41] [42]
Потенцијал за
Технике/методе
уштеду [%]
Побољшање оперативних процедура и квалитета одржавања до 5
Побољшање хемијске припреме воде и контроле квалитета воде у
дo 2
постројењу
Контрола процеса одсољавања и одмуљивања дo 2
Коришћење отпадне толпоте процеса одмуљивања дo 3
Контрола процеса сагоријевања и садржаја кисеоника у продуктима
дo 3
сагоријевања
Контрола броја обртаја вентилатора и оптималан довод ваздуха
до 60
(уштеда електричне енергије)
Контрола затварања пригушног елемента у грани продуката
дo 1,5
Коришћење отпадне топлоте продуката сагоријевања (инсталација
дo 5
економајзера)
Предгријавање ваздуха за сагоријевање дo 5
Управљање распоредом оптерећења унутар котловнице дo 5
зависи од типа
Примјена интегрисаног система аутоматског управљања
управљања
Приказани ефекти уштеде односе се на упросјечене вриједности у индустријски

развијеним земаљама. Обзиром да поједини параметри у просјечном енергетском
систему у Босне и Херцеговине имају значајно ниже перформансе а самим тим и већи
потенцијал, за очекивати је, да ће се постићи побољшања, најмање у износу који је
остварен у индустријски развијеним земљама. То потврђују енергетски прегледи и
анализе гдје су истраживане и анализиране сличне мјере енергетске ефикасности, и гдје
су резултати били у складу са приказаним. Мјере побољшања енергетске ефикасности
могу се међусобно комбиновати и преплитати и на тај начин интегрално примјењивати,
што је и најповољније рјешење уколико се жели цјеловита и конкретна уштеда енергије.
35
Наравно у том случају ефекат неће бити кумулативног карактера јер свака од тих мјера
утиче једна на другу.
Селекција мјера за повећање енергетске ефикасности
Од свих приказаних мјера издвојене су мјере које највише одговарају стању и

потребама котлова у термоенергетским постројењима у Босни и Херцеговини,
уважавајући чињеницу да су неке од мјера већ имплементиране на појединим котловима
и да су искуства позитивна. Коригована листа садржи мјере које нису или су у мањој
мјери примјењене у термоенергетским постројењима у Босни и Херцеговини и које уз
разумна улагања могу остварити довољно добре уштеде како инвестиција не би изашла
из оквира исплативости (оправданости). То су мјере које је могуће интегрисати у
надзорно управљачки систем, што је посебно важно кад се говори о постојећим
системима. Према томе, анализа је усмјерена на усвојену и прилагођену листу мјера
уштеде енергије. Мјере енергетске ефикасности, које представљају приједлоге за
унапређење, обухватају сљедеће:
• побољшање процедура управљања енергијом и перформансама, побољшано

одржавање;
• регулацију процеса сагоријевања путем контроле садржаја кисеоника у
продуктима сагоријевања;
• управљање оптерећењем котловнице;
• коришћење отпадне топлоте у процесу аутоматског одмуљивања и одсољавања;
• интегрални надзорно управљачки систем (аутоматско управљање енергетском
инфраструктуром).
Овим мјерама треба додати и примјену техника управљања перформансама кроз

увођење и одржавање организованог и структуираног система управљања енергијом.
Оваква структура се налази у малом броју термоенергетских постројења и ту постоји
доста простора за унапређење. Ова опција би заначајно допринијела како бржој и
ефикаснијој имплементацији предложених мјера, тако и квалитетнијем и ефективнијем
контролисању перформанси постројења.
Логично би било да једна од мјера повећања енергетске ефикасности буде замјена

или реконструкције горионика. Ова мјера није добила приоритет мада повлачи са собом
позитивне ефекте. Замјена горионика је корисна из више разлога, нпр. честих проблема
са њиховим одржавањем, промјењивог квалитета горива (енергента), нарушавања
квалитета ваздуха у градским срединама, и др. Али пресудан утицај на изостанак мјере
је неповољан однос висине инвестиције и уштеде у енергентима. Замјена или
36
реконструкција горионика је у суштини оправдана са аспекта поузданости рада

котловског постројења. Са мјером побољшање процедура управљања енергијом и
перформансама, и побољшано одржавање обухваћен је овај проблем. Овом мјером је
стављен фокус на побољшање одржавања и на боље (и чешће) подешавање, уз
ангажованији надзор руковаоца котлом по том питању.
Побољшање хемијске припреме воде (ХПВ) и контроле квалитета воде у

постројењу је мјера која се такође не разматра јер, такође, постоји неповољан однос
висине инвестиције и уштеде у енергентима, а сем тога велики дио термоелектрана има
задовољавајући систем за ХПВ.
У табели 3.2. презентован је приједлог мјера за уштеду енергије у зависности од

услова рада и техничког стања котла.
Табела 3.2 Приједлог мјера за уштеду енергије у зависности од услова рада и техничког стања
котла [39] [41] [42]
Потенцијал уштеде Период отплате

Техника/Метод
енергије [%] инвестиције [год]
Побољшање оперативних процедура 1 дo 3 1 дo 6
Аутоматска контрола садржаја кисеоника 1 дo 3 1 дo 6
Управљање распоредом оптерећења

2 дo 5 1 дo 5
унутар котловнице
Аутоматско одсољавање и одмуљивање 1 дo 2 2 дo 6
Коришћење отпадне топлоте у процесу

1 дo 3 2 дo 6
одмуљивања
Интегрални надзорно управљачки систем омогућава приказане уштеде
Посебно треба истаћи чињеницу да поједине мјере утичу једна на другу, и да

кумулативан ефекат уштеде није прост збир уштеда енергије појединачних мјера већ
износ умањен за међусобни утицај. Презентоване вриједности у табели 3.2 су апсолутне
уштеде и у збиру требају бити умањене за поменут ефекат утицаја осталих мјера уштеде,
што репрезентује ситуацију истовремене примјене свих предложених мјера. Овај ефекат
је узет у обзир са умањењима од 5 до 15%.
37
3.3 Анализа постојећег стања у термоенергетским системима у Босни

и Херцеговини
У термоенергетским системима често недостају системска рјешења у циљу

побољшања коришћења енергетских ресурса. То се посебно односи на аспекте
енергетске ефикасности, увођење савремених енергетских и еколошких технологија и
регулаторне активности за побољшање постојећег стања. За промјену таквог стања,
често незадовољавајућег, неопходне су организоване, системске и одлучне мјере
оперативних и руководећих структура предузећа. Оцјена стања се базира према
подацима добијеним путем снимања карактеристика при затеченим погонским условима
у четири термоенергетска постројења у Босни и Херцеговини. Та четири
термоенергетска постројења су термоелектране у:
• Угљевику и Гацку (у власништву Електропривреде Републике Српске),

• Тузли и Какњу (у власништву Електропривреде Федерације Босне и
Херцеговине).
Већина ових термоелектрана (ТЕ) је старија од 30 година и користе као гориво

лигнит и мрки угаљ из локалних басена. Све лектране карактерише ниска енергетска
ефикасност. Оне у просјеку троше између 11.500 и 14.500 kJ топлотне енергије угља за
производњу једног kWh електричне енергије па се њихова ефикасност креће између 25
и 31 %, док је енергетска ефикасност савремених термоелектрана већа од 41 %.
Изградња ТЕ „Угљевик“ почела је у новембру 1977. године. На бази доказаних

резерви угља и генералног плана локалитета била је предвиђена изградња енергетског
комплекса 4 x 300 МW. Изградња првог блока ТЕ, инсталисане снаге 300 МW, завршена
је 1985. године. Изградња другог блока прекинута је почетком деведесетих година
прошлог вијека. У периоду пробног погона првог блока ТЕ показало се да је ложиште
котла поддимензионисано за угаљ који се налази у лежишту Богутово Село, јер се није
могла остварити инсталисана снага од 300 МW. Биле су присутне појаве брзог
зашљакивања ложишта и запрљање конвективних огревних површина пепелом, те
постојећи системи чишћења огревних површина нису могли обезбиједити стабилан и
безбиједан рад. Због тога је извршена и реконструкција на котлу која је обезбиједила
повећање расположиве снаге (на 279 МW) али не на пројектовану. До реконструкције
расположива снага је износила приближно 245 МW. Реконструкцијом котла у току
ремонта постројења 2010. године (уградња новог мембранског воденог економајзера,
замјена вентилатора хладног ваздуха, реконструкција канала хладног ваздуха, уградња
новог система чишћења огревних површина ложишног простора, уградња система за
праћење положаја пламена у котлу) остварено је повећање просјечне снаге блока,
38
повећање расположиве снаге на пројектовану (300 МW), као и значајно смањење

запрљања конвективних огревних површина пепелом, односно смањење броја застоја
због чишћења конвективног дијела ложишта. У току ремонта постројења 2013. године,
остварена је аутоматизација рада блока, увођењем система за управљање и мониторинг
рада блока. На овај начин постигнута је оптимизација радних параметара, као и смањење
утицаја субјективног фактора у управљању режимом рада.
Генератор ТЕ „Гацко“ први пут је синхронизован са мрежом 1983. године. Од

почетка свог рада до свог „тридесетог рођендана“ Термоелектрана Гацко је произвела
31.178. GWh електричне енергије и остварила 146.611. сати рада уз 770 застоја блока. За
ову производњу електричне енергије било је потребно у котлу термоелектране сагорити
45. милиона тона угља просјечне топлотне моћи 7.730 kJ/kg. Године 1989. у циљу
довођења блока до пројектних вриједности при сагоријавању горива је урађена прва
етапа реконструкције котла. Током 2000. године је кроз реализацију пројекта „Power II“
извршена реконструкција електрофилтерског постројења. У току 2001. године уведен
нови процесни надзорно-управљачки систем водећег свјетског произвођача
„Wеstinghouse“. Од 2001 до 2004. године период у коме је са циљем отклањања
наведених недостатака, довођења снаге блока до номиналне, повећања сигурности рада
опреме и побољшања техничко – економских показатеља котла и блока разрађена је,
пројектована, набављена опрема и реализована II етапа реконструкције котла. Године
2006. је извршена замјена 6 kV постројења, а у 2007. години замијењен је генераторски
прекидач. Инвестицијама које су обезбијеђене из програма „Pоwеr IV”. У 2010. години
инвестицијама које су обезбијеђене из програма „Pоwеr IV” извршена је замјена 0,4 kV
постројења, а 2011. године и уградња новог система унутрашњег пнеуматског
транспорта пепела. У току 2013. завршена је реализација пројекта система за обраду
отпадних вода.
Производња електричне енергије у ТЕ „Какањ“ почела је 1956. године. Тренутно

се електрична енергија производи у блоковима 5, 6 и 7 укупне пројектоване снаге 450
MW. У посљедњих двадесетак година извршена је реконструкција и модернизација
блокова 5 и 6 и дјелимична реконструкција блока 7. Реализацијом наведених
инвестиција животни вијек блокова је продужен за 15 година, повећан је степен
искоришћења и смањена емисија полутаната у ваздух.
Производња електричне енергије у ТЕ „Тузла“ почела је 1963. године. Тренутно

се електрична енергија производи у блоковима 3, 4, 5 и 6. У посљедних неколико година
извршена је санација и модернизација блока 3, као ревитализација блокова 5 и 6.
Реализацијом наведених инвестиција постигнути су значајни технолошки, еколошки и
економски ефекти. Извршена је замјена електрофилтера новим, чиме је емисија прашине
39
по блоку сведена на ниво европских норми. Замјеном аутоматике, реконструкцијом и

модернизацијом на котловским постројењима и санирањем електропостројења, радни
вијек блокова продужен је за наредних 15 година и значајно је повећана поузданост
постројења.
Све електране као гориво користе домаћи угаљ (мрки угаљ и/или лигнит).
Пројектована снага на у термоелектранама у Федерацији БиХ је око 1175 МW.
Пројектована снага термоелектрана којима управља Електропривреда Републике Српске
износи 600 МW.
Свеобухватно је анализирано постојеће стање у области производње и

оптимизације потрошње топлотне енергије у четири термоелектране у Босни и
Хецеговини. На основу извршених истраживања може се закључити да постоје сљедеће
могућности за одговарајућа побољшања:
• Парни котлови који се користе у процесу производње технолошке паре у односу

на котлове најновије генерације имају нижи степен корисности и до 20 %.
• На појединим дијеловима цјевовода који служе за развод технолошке паре
квалитет топлотне изолације није задовољавајући тако да долази до губитака
топлоте.
• Није најбоље заптивање прирубничких спојева цијевне арматуре на мрежи за
развод паре тако да долази до истицања одређене количине паре у атмосферу.
• Одређен број одвајача кондензата није у функцији тако да на тај начин одређена
количина технолошке паре одлази у атмосферу.
• У потпуности се не врши поврат кондензата и искоришћење отпарка.
• Доста се продукује отпадне топлоте ниске температуре, недовољне за директно
коришћење, она се може рационално искористити примјеном топлотне пумпе
која као извор топлоте користи отпадну топлоту ниског потенцијала, а припрема
топлу воду за гријање и климатизацију административних просторија или за неку
другу намјену.
• Евидентирани подаци у дневним погонским извјештајима углавном се само
архивирају без правог коришћења прикупљених података. Не постоје детаљније
намјенски осмишљене процедуре коришћења тих података за анализе и
побољшање параметара рада, првенствено, котлова као основноих елемената
енергана. Такође, код запослених није примјећено да препознају потребу да
самоиницијативно реализују ову активност.
40
• Термоенергетска постројења, углавном поседују и користе застарјеле енергетске

технологије и енергетски интензивне производне технологије.
• Опрема за мјерење и управљање је застарјела и често ван функције.
Поред свега наведеног додатно оптерећење је неадовољно инвестирање у

превентивно одржавање, које се у појединим случајевима своди на рапарацију
елементарних подсклопова неопходних за функционисање котла уз редовне провјере и
подешавања горионика.
На основу извршених истраживања и добијених резултата тих истраживања није

тешко закључити да анализирана термоенергетска постројења раде са релативно ниском
енергетском ефикасности, као и да има много простора за побољшања у области
производње и оптимизације потрошње топлотне енергије у термоелектранама у Босни и
Херцеговини.
Истраживања у овом раду су заснована разматрању мјера које се односе на

производњу и оптимизацију потрошње топлотне енергије у четири термоелектране у
Босни и Херцеговини. Предмет истраживања није била дјелимична или потпуна замјена
горива (мрки угаљ и лигнит) која се тренутно користи у овим термоелектранама, као и
емисија гасова који се емитују приликом њиховог сагоријевања узимајући у обзир
надолазеће међунаридне стандарде из области екологије.
41
4 АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА КОЈИ УТИЧУ НА

ОПТИМИЗАЦИЈУ ПОТРОШЊЕ ТОПЛОТНЕ
ЕНЕРГИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ
Како би се активности за побољшање енергетске ефикасности на микро плану

могле боље сагледати, неопходно је познавати стање котлова у термоелектрани, а затим
их селектовати, усмјерити и систематизовати. Познавањем прилика могу се боље
препознати типични проблеми које су у мањој или већој мјери заједнички за све котлове,
сличних карактеристика и услова експлоатације.
4.1 Оптимизација процеса сагоријевања

Уколико је императив да котловница функционише економично (уз минималну
потрошњу горива) и у складу са важећом законском регулативом из области заштите
животне средине (минимална емисија штетних гасова) неопходно је вршити контролу
процеса сагоријевања. Регулација процеса сагоријевања подразумјева контролу протока
горива и ваздуха у циљу постизања највише могуће ефикасности процеса сагоријевања.
Она се врши путем контроле температуре продуката сагоријевања на излазу из ложишта
и контроле састава продуката сагоријевања, конкретно садржаја кисеоника. Количина
топлотне енергије коју продукти сагоријевања као губитак односе из ложишта зависи
управо од ових параметара, а степен корисности котла зависи директно од количине ове
топлотне енергије (губитака). Према томе контролишући поменуте параметре регулише
се ефикасност котла, а при томе се редукује емисија штетних гасова (CO2, NOx, SOx i
CO) који су посљедица неконтролисаног процеса сагоријевања. Контрола садржаја
кисеоника у продуктима сагоријевања подразумјева мјерење удјела кисеоника у саставу
продуката сагоријевања, а затим регулацију вишка ваздуха при процесу сагоријевања.
Удио кисеоника је параметар који пружа информацију о квалитету сагоријевања и самим
тим представља веома добар показатељ ефикасности процеса сагоријевања. Сигнал о
садржају кисеоника у продуктима сагоријевања, усаглашен са амбијенталним
параметрима коригује количину ваздуха која се дозира процесу сагоријевања у сваком
тренутку и на тај начин одржава оптималне услове сагоријевања. Превише ваздуха или
мало ваздуха може проузроковати нежељене ефекте, смањену ефикасност процеса
сагоријевања усљед веће количине ваздуха од оптималне, непотпуно сагоријевање и
појаву угљен-моноксида, затим значајно запрљање ложишног система котла и
експлозију усљед мањка ваздуха у односу на оптималну количину. Периодични надзор,
42
подешавање и контрола садржаја кисеоника понекад нису довољни. Ипак често је

неопходно стално праћење садржаја кисеоника и континуално регулисање снабдијевања
горионика свјежим ваздухом према дефинисаном критеријуму потпуног сагоријевања.
Сигнал са анализатора састава продуката сагоријевања мијења и прилагођава количину
ваздуха у процесу сагоријевања (регулацијом броја обртаја вентилатора) и на тај начин
одржава оптималне услове сагоријевања, који су при томе усаглашени са оптерећењем
погона и са параметрима амбијенталног ваздуха. Аутоматска контрола садржаја
кисеоника може бити надограђена и интегрисана у постојећи надзорно управљачки
систем. Ова мјера побољшава енергетску ефикасност односно остварује уштеду енергије
континуалном регулацијом вриједности коефицијента вишка ваздуха, чиме се
постројење континуално води на максималном степену корисности. Примјеном ове
мјере постиже се сталан процес сагоријевања што резултира уштедом енергије, чији се
износ креће у границама до 3% [43] [44].
Произвођачи термоенергетске опреме пројектују и израђују нове котлове у

складу са најбоље расположивим техникама, тако да је степен корисности ових котлова
већи од 95 %. Међутим у индустрији и енергетици постоји значајан број котлова који су
још у примјени, а у рад су пуштени прије тридесет и више година. Степен корисности
ових котлова је знатно мањи у односу на степен корисности новопројектованих котлова.
На примјер, код парних котлова може се одговарајућим мјерама смањити потрошња
енергије. Прилагођавање капацитета котла потребама потрошача енергије омогућава
уштеду топлотне енергије за 1 до 2 %. Подешавањем стехиометријских параметара
сагоријевања горионика за чврсто гориво код котлова постиже се смањење потрошње
горива за 0,5 до 1 %.
Све строжији захтјеви у области енергетских система, који се односе на

енергетску ефикасност и задовољавање еколошких стандарда и прописа, захтјевају
додатна истраживања и унапређења постојећих постројења, као и примјену до сада
развијених рјешења при изградњи нових постројења. Основни циљеви унапређења су
повећање ефикасности процеса трансформације енергије и могућност употребе горива
са већим распоном између минималних и максималних вриједности појединих
карактеристика, уз истовремено побољшање еколошке ефикасности постројења.
Усавршавање процеса сагоријевања не захтјева значајне инвестиционе трошкове и
изводљиво је са већ постојећом опремом на постројењу. Добре смјернице за побољшање
процеса сагоријевања могуће је добити комбиновањем термотехничких испитивања
процеса на котлу и резултата нумеричких симулација. Овакав приступ је широко
распрострањен при рјешавању појединих проблема и побољшању рада енергетских
постројења. Сагоријевање угљеног праха зависи од великог броја промјенљивих
параметара, усљед чега је процес тешко држати у потпуности под котролом. У току рада
43
котла често није могуће постићи предвиђене перформансе усљед утицаја и међусобне
спрегнутости многобројинх радних параметара који одређују погонско стање ложишта,
а самим тим и цјелокупног енергетског блока. Ложиште из тог разлога представља
критични елемент цјелокупног термоенергетског система и потребно га је детаљно
испитати и развити ефикасан и поуздан метод контроле процеса. С обзиром на
сложеност процеса сагоријевања емпиријске методе и глобални показатељи често не
могу самостално указати на узроке одступања појединих параметара при раду котла.
Експерименталним мјерењима на ложишту котла могуће је дијагностиковати стање и
утврдити одступање појединих параметара, али она често не дају довољно података за
анализу процеса сагоријевања. Осим тога процес мјерења је скуп и мукотрпан, и не
обезбјеђује довољну заштиту од погрешно измјерених појединих локалних параметара
процеса. Такође, предвиђање понашања система помоћу пројекције резултата појединих
мјерења за ситуације са измјењеним радним условима није увијек довољно поуздано,
што додатно отежава анализе засноване само на мјерењима.
Коефицијент вишка ваздуха и степен корисности котла
На квалитет сагоријевања утичу сљедећи фактори: стање горионика, температура

ваздуха, притисак помоћних флуида и др. Најважнији фактор међу поменутим је
коефицијент вишка ваздуха. Према томе, основни циљ је одржати вишак ваздуха на
нивоу који је неопходан за стабилно и потпуно сагоријевање уз минималан губитак
енергије са продуктима сагоријевања. Превелика количина ваздуха при процесу
сагоријевања у односу на теоријски потребну количину доводи до повећаних
енергетских губитака у продуктима сагоријевања, док мала количина доводи до
непотпуног сагоријевања и непотребног смањења ефикасности котла. Оптимизовање
процеса сагоријевања у ложишту, се постиже посредно одржавањем вриједности
коефицијента вишка ваздуха (λ) у оптималним границама. Коефицијент вишка ваздуха
представља однос стварне количине ваздуха (Vstv) за сагоријевање јединичне количине
горива и стехиометријски потребне количине (Vmin). Израчунава се помоћу сљедећег
израза [45]:
𝑉𝑉
�𝜆𝜆 = 𝑉𝑉 𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠𝑠 � . (4.1)
𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚
У зависности од врсте горива, препоручују се различите вриједности

коефицијента вишка ваздуха (λ), па тако за гасовита горива најчешће износи у границама
(1,05 ÷ 1,15), за течна горива у интервалу (1,15 ÷ 1,25), а код чврстих горива препорука
је да се вриједност креће у интервалу (1,3 ÷ 1,5). Мјерењем садржаја кисеоника (O2, %)
може се са довољном тачношћу одредити вриједност коефицијента вишка ваздуха
помоћу израза:
44
21
𝜆𝜆 = (21−𝑂𝑂 ). (4.2)
2
Вриједност коефицијента вишка ваздуха може бити коришћена као показатељ за

дефинисање економичности односно ефикасности процеса сагоријевања.
Увођењем аутоматске контроле сагоријевања, мјерењем садржаја кисеоника у

продуктима сагоријевања, одржава се запремински удио кисеоника константним без
обзира на оптерећење котла, а ефикасност процеса сагоријевања расте са порастом
оптерећења котла. У случају коришћења класичног система горионика без повратног
сигнала о саставу продуката сагоријевања, садржај кисеоника у продуктима
сагоријевања се повећава са повећањем оптерећења котла, а ефикасност смањује. На овај
начин, уградњом сонде за мјерење садржаја кисеоника у продуктима сагоријевања и
њеног повезивања у надзорно управљачки систем, може се у сваком тренутку
оптимизовати рад горионика односно процес сагоријевања горива. Увођење система
мјерења запреминског удјела кисеоника у продуктима сагоријевања и повезивање у
затворено управљачко коло са гориоником омогућава:
• значајне уштеде у потрошњи горива,

• смањење емисије штетних компонената (NOx и CO) у продуктима сагоријевања
и одржавање у предвиђеним границама, и
• повећање степена ефикасности и рационално коришћење котлова.
4.2 Одсољавање
Вода која испарава у испаривачу парног котла назива се котловска вода. С

обзиром да постоје три система испаривача разликује се котловска вода котлова са
природном циркулацијом, котлова са принудном циркулацијом и проточних котлова.
Код испаривача са циркулацијом (природном или принудном) котловска вода

кружи, па се због тога у њој повећава концентрација соли, док се код проточних котлова
испаравање врши у једном пролазу, тако да се садржај растворених материја у
котловској води не повећава, због чега се мора водити рачуна о квалитету напојне воде.
Код котлова са природном или принудном циркулацијом у добошу се врши

раздвајање водене и парне фазе, при чему се паром одводи знатно мања количина
примјеса, него напојном водом, што изазива повећање њихове концентрације у води која
кружи у испаривачу (котловска вода). Ово може да доведе до повећања концентрације
изнад дозвољених вриједности и стварања чврстих наслага на цијевим испаривача
(слика 4.1) које смањују ефикасност размјене топлоте, протоке и узрокују буку при раду
45
котла. Због тога је потребно организовати непрекидно одвођење примјеса из ових

испаривача што се назива континуалним одсољавањем.
Слика 4.1 Чврсте наслаге (каменац) на цијевима испаривача
Континуално одсољавање врши се из воденог простора добоша, јер се тако

смањује количина воде коју треба одвести. На слици 4.2 приказан је биланс
континуалног одсољавања котла.
46
Слика 4.2 Биланс континуалног одсољавања [37]
Биланс континуалног одсољавања при стационарном стању (слика 4.2) гласи:
 mD  mD  mg 
D+  S nv = S kv + DS p  (4.3)
 100  100  s 
гдје су:
 kg 
D   - масени проток сувозасићене паре на излазу из добоша (капацитет котла),
 s 
m [%] – удио котловске воде која се одводи одсољавањем,
 mg 
S nv   - садржај соли у напојној води,
 kg 
 mg 
S kv   - садржај соли у котловској води,
 kg 
 mg 
Sp   - садржај соли у пари.
 kg 
47
Удио котловске воде која се континуално одводи из добоша, према једначини

(4.3) износи:
S nv − S p
m= 100 [ % ] (4.4 )
S kv − S nv
При нижим радним притисцима (мањим од 6,5 MPa) количина соли коју односи
пара се може занемарити па је:
1
m= 100 [ % ] (4.5)
S kv
−1
S nv
Према томе, количина воде која се одводи континуалним одсољавањем повећава

се са смањењем дозвољеног садржаја соли у котловској води и са повећање садржаја
соли у напојној води.
При вишим притисцима (изнад 10 MPa) повећава се садржај примјеса које се

растварају у пари. Да би се смањила количина воде која се одводи континуалним
одсољавањем и да би се при томе одржала дозвољена концентрација примјеса у
сувозасићеној пари на излазу из добоша, користи се тзв. степенасто испаравање.
Кад напојна вода која се додаје у генератор паре није претходно потпуно
деминерализована, потребно је провести одговарајућу унутрашњу хемијску обраду, која
треба да:
• спријечи стварање каменца због таложења једињења који чине тврдоћу воде;
• муљевите талоге учини непријањајућим на металне површине;
• спријечи пјењење унутар парног добоша, а тиме и могућност настајања услова за
одношење капљица;
• спријечи унутрашњу корозију због дјеловања растворених гасова у води.
Хемикалије које се обично користе за хемијску обраду воде унутар генератора

паре су натријумова база и различити облици натријум фосфата (натријум-
дихидрогенфосфат, натријум-хидрогенфосфат и натријум-фосфат). Ове хемикалије
имају својство да вежу непожељне калцијумове и магнезијумове соли које чине тврдоћу
воде, спречавајући тако њихово таложење на огревне површине, а новонастала једињења
се при прекомјерном порасту концентрације одстрањују поступком сталног или
повременог одсољавања. Кад се за напајање генератора паре употребљава вода лошег
квалитета, примјена натријум-фосфата за унутрашњу хемијску обраду може такође
узроковати тешкоће због стварања тврдих наслага фосфата. Тада је боља обрада без
фосфата, односно комбинација тзв. алкалне обраде са полиакрилатима.
48
4.3 Одмуљење котла
При производњи паре у парним котловима настаје чврсти талог (супстанце које
су се налазиле у напојној води и оксиди гвожђа са унутрашње површине котла) који се
нагомилава у унутрашњости котла и потребно га је одвести из добоша котла. Уколико
се овај талог не одводи, он се нагомилава и тиме ремети правилан рад котла, што може
довести и до хаварије. Такође, растворене соли и примјесе доприносе стварању пјене на
слободној површини воде у добошу котла. Појава пјене неповољно утиче на рад котла.
Савремени начини припреме напојне воде имају за циљ да претворе штетне примјесе у
муљ који се нагомилава на дну добоша котла и који се у дефинисаним интервалима,
помоћу посебних одмуљних вентила одводи са дна добоша котла. Одмуљивање се врши
временски кратко (3 до 5 минута) из сваког од доњих колектора. Истовремено
одмуљивање из два или више колектора није дозвољено, јер може да доведе до
пражњења добоша. Учесталост одмуљивања изводи се према погонским упутствима.
Котао или генератор паре се након тога допуњава деминерализованом напојном водом
из система за браду воде. Одмуљивање котла се углавном обавља потиском који ствара
водена пара преостала у котлу. Уколико се не одводи из котла, муљ постаје чврста
наслага на дну котла и ремети његов правилан рад. Ремећење правилног рада значи и
појаву непотребних енергетских (топлотних) губитака. Котловска вода која се одводи
континуалним одсољавањем може се користити у систему, док се вода од одмуљивања
баца.
Аутоматско одмуљивање и одсољавање котла
Одмуљивање и одсољавање представља важан је дио третмана котловске воде.

Има задатак да ограничи концентрацију соли и осталих непожељних материја у
котловској води. Оптималан степен одмуљивања и одсољавања је од вишеструког
значаја, будући да превисок степен одмуљивања резултира топлотним губицима и
повећањем количине употребљених хемијских средстава за третман напојне воде, док
низак степен одмуљивања резултира повећањем концентрације непожељних материја у
котловској води. Не постоји јасно дефинисано правило за оптималну вриједност степена
одмуљивања јер је квалитет напојне воде промјењив [43] [45].
Честа је пракса да се одмуљивање котла врши ручно. У том случају мора се

водити рачуна да се одмуљивање врши на вријеме како би се процес одвијао оптимално
обзиром на могуће губитке топлоте или смањења интензитета размјене топлоте.
Нарочито је тешко постићи добре резултате када је потребно извршити одмуљивање
више котлова који се налазе у енергетском систему. Зато се предлаже аутоматски режим
рада подсистема за одмуљивање.
49
Укупно растворене чврсте материје (TDS - Total Disolved Solids) представља

мјеру "загађености" котловске воде и самим тим је јасан показатељ када је потребно
извршити одмуљивање. Принцип за одређивање концентрације TDS заснива се на
мјерењу електричне проводљивости (отпора) воде у котлу. Чиста вода је веома лош
проводник електричне струје у односу на воду са високим садржајем TDS која добро
проводи електричну струју. Распрострањени, и значајно једноставнији метод мјерења
укупне концентрације растворених материја је помоћу прозирног стакла. На овај начин
се визуелно утврђује стање воде у котлу. Када руковаоц котлом примијети да се вода у
котлу "запрљала", врши одмуљивање које је најчешће ручно. Визуелни начин
одмуљивања се врши према процјени и искуству руковаоца котловским постројењем.
Овакав начин одмуљивања, и поред своје једноставности није ефикасан и захтјева
константно праћење стања воде у котлу. Прекомјерно одмуљивање представља губитак
у раду котла, који се испољава подједнако у погледу губитка топлоте и потребних
хемикалија за хемијску припрему воде (ХПВ). Зато је битно да одмуљивање буде
сведено на неопходан минимум.
Када напојна вода улази у котао, она садржи одређену количину соли. Соли су
доспјеле у напојну воду приликом процеса хемијске припреме воде. Вода у котлу
испарава, при чему се задржавају соли у котловској води. Количина соли се временом
повећева стварајући пјену и котловска вода постаје агресивна према унутрашњој страни
котла. Зато је потребно вршити одсољавање котла како би се садржај соли одржао у
нормалним вриједностима. Одсољавање и одмуљивање котловске воде се најчешће
врше у истим временским интервалима.
Постоје три начина одмуљивања и одсољавања котлова: континуално, ручно и

аутоматско. Континуално одмуљивање се врши помоћу калибрисаног вентила, а отвор
за одмуљивање је на најнижој тачки котла, док се отвор за одсољавање налази у равни
слободне површине воде у котлу. Као што сам назив каже, континуалним одмуљивањем
и одсољавањем врши се континуално одвођење воде из радног простора котла у задатој
количини. Сви котлови као обавезну опрему имају ручни вентил за одмуљивање. Ручно
одмуљивање омогућава уклањање муља који се наталожио на дну котла. Међутим,
аутоматским одмуљивањем се постижу најбољи резултати обзиром да:
• је смањена потреба за сталним присуством обученог руковаоца котлом,

• су топлотни губици и потреба за употребом хемијских средстава сведени на
минимум,
• је повећана ефикасност, а могућност хаварије и застоја сведени на минимум.
50
Коришћење отпадне топлоте у процесу одмуљивања може смањити губитке

одмуљивања до 50%, што доводи до смањења потрошње топлотне енергије од 0,5 до
2,5%. Уколико се користи и течни остатак из процеса одмуљивања може се остварити
додатних 25% чиме се остварује уштеда топлотне енергије од 0,75 до 3,75% (за
постројења која поседују ХПВ) [43].
Додатну топлотну енергију могуће је обезбиједити размјењивачем топлоте који

користи топлоту одмуљне течности из процеса одмуљивања за нпр. предгријавање
напојне воде или за неке друге сврхе. Течност се хлади испод температуре од 43°C прије
него што напусти котловско постројење. На тај начин до 80% од укупне отпадне
топлотне енергије је могуће искористити. Ова мјера остварује уштеде тако што повећава
температуру напојне воде и на тај начин се смањује потрошња горива [43] [45].
4.4 Замјена система за снабдијевање топлотом (замјена котлова)

Под мјером замјена система за снавдијевање топлотом подразумијева се замјена
котлова због:
• истеклог радног вијека, дотрајалости, неисплативости оправке и сл.,

• предимензионисаности у односу на тренутне потребе (смањеним у односу на
претходно стање) и дуготрајног рада при парцијалним оптерећењима (мањим од
номиналног за које су пројектовани),
• преласка на друго гориво, и
• лошег стања, угрожене сигурности људи и опреме, и сл.
Ефикасност котла се дефинише као однос између добијене топлоте и количине

топлоте која је садржана у гориву које се употребљава. Уколико је ефикасност котла
90%, то значи да се 90% енергије садржане у гориву у котлу претворило у искористиву
топлоту (нпр. за гријање) а да су 10% губици енергије (нпр. кроз димњак са димним
гасовима)
Старији котлови имају ефикасност од 56 до 70%, а савремени котлови могу да

достигну ефикасност и преко 95%. Замјеном старих котлова и котловских инсталација,
котловима новије генерације могу се смањити трошкови производње топлотне енергије
и до 50%. Поред тога, прелазак на горива која при сагоријевању имају мању емисију
штетних гасова и гасова који узрокују ефекат стаклене баште представљају додатну
корист у смањењу загађења.
51
4.5 Замјена горионика

У горионицима долази до мијешања горива (течног или гасовитог) са ваздухом
који је неопходан за сагоријевање. Од квалитета овог мијешања зависи и ефикасност
сагоријевања, а тиме и рад котла (степен искоришћења котла као и састав димних гасова,
односно емисија штетних продуката сагоријевања у животну средину). Горионици код
течног и гасовитог горива у основи треба да омогуће што боље сагоријевање (минимална
количина угљен-моноксида у димним гасовима) уз одржавање стабилности
сагоријевања при широком опсегу протока горива (снага котла). Од опсега рада
горионика (опсега протока горива) зависи и опсег рада котла. Горионици са већим
опсегом рада омогућавају бољу контролу оптерећења, мањи је број укључивања и
искључивања горионика, и мању потрошњу горива. Код горионика новије генерације
аутоматски се одржава одговарајући однос горива и ваздуха у мјешавини која
сагоријева. Замјена постојећих горионика врши се: усљед завршеног радног вијека,
неисплативости оправке, знатно веће потрошње горива у односу на номиналну и сл.
Уградњом савремених горионика се смањују топлотни губици у котловском постројењу
и остварују повољни ефекти са аспекта заштите животне средине.
4.6 Модернизација котловнице уградњом система за регулацију и

аутоматизацију рада
Под овом мјером се подразумијева аутоматизација рада котла, односно уградња

система МРУ (мјерење, регулација, управљање). Уградњом овог система може се
побољшати рад котла. У ове мјере, између осталог, се убраја:
• регулацију сагоријевања према у зависности од садржаја кисеоника у димном

гасу (помоћу тзв. ламбда сонди),
• фреквентна регулација пумпи и вентилатора у котловници,
• аутоматско одмуљивање котла,
• уградња трокраких мјешних вентила ради регулације температуре воде, у
комбинацији са уградњом мјерача температуре спољашњег ваздуха, ваздуха у
котловници и полазне (топле/вреле) воде код водогрејних котлова, као и
одговарајућих регулатора,
• аутоматизација дозирања горива.
Конструкција котлова је најчешће таква да је инсталирани систем за регулацију

усмјерен више на праћење параметара паре, него показатеља понашања ватре, тј.
52
пламена у ложишту. Међутим, ложиште обезбјеђује топлотну енергију на којој се

заснива рад цјелокупног система, па је регулација ложишта од кључног значаја за
перформансе котла. У великом броју случајева, оваква регулациона петља или није
уопште развијена или није довољно поуздана. Наиме, најчешће се врши мјерење протока
ваздуха и количине горива за сагоријевање. Након тога, врше се мјерења на излазу из
котла. Другим ријечима, перформансе процеса сагоријевања могу бити сагледане кроз
његове реактанте, односно димне гасове и анализу пепела. Код многа термоенергетских
постројења се врши ограничен број мјерења која најчешће дају општу информацију,
попут укупне захтјеване количине горива (нпр. угља), или информацију локалног
карактера (нпр. вишак кисеоника на једном мјесту). Када је ријеч о температури, мјерење
које се најчешће врши при регулацији рада котла је температура гаса на излазу из
ложишта.
Процес сагоријевања у котловима термоенергетских постројења представља

један од кључних процеса од чије адекватне регулације зависи ефикасност и поузданост
цијелог система. Успјешно рјешавање овог управљачког задатка позитивно утиче на:
квалитет одржавања параметара паре, смањење загађења животне средине, смањење
наслага пепела и чађи, повећање ефикасности и поузданости минимизирањем великих
осцилација притиска и температуре, смањење изложености појединих компонената
високим температурама, и др. Због тога, формулисање одговарајућег управљачког
алгоритма захтјева посједовање теоријских и практичних знања која би резултирала
формулисањем критеријума који би обухватио све претходно наведене аспекте, као и
њихову међусобну повезаност.
Могућности унапређења управљачког алгоритма у великој мјери зависе од

расположивих информација о самом систему. Због тога се, као један од корака
модернизације термоенергетских постројења, све чешће уводе нови сензорски системи,
који су отпорнији на високе температуре и корозију, а који су постављени у виду
сензорске мреже како би се створио што бољи увид у процесе који се одвијају у котлу.
Сензорски системи нове генерације за визуелизацију процеса сагоријевања се ослања на
радијационе пирометре, који на основу зрачења свих честица које се налазе у њиховом
видном пољу дају информацију о температури. Постављањем мреже пирометара по
једном пресјеку ложишта долази се до 2D, а проширењем те мреже по различитим
висинама и до 3D представе температурног поља у ложишту котла.
53
4.7 Топлотна изолација котла и цијеви за развод топлотне енергије

Због високе температуре сагоријевања у котлу, висока је и температура плашта
(оплате) котла. Постављањем топлотне изолације испод лимене оплате смањују се
губици топлоте у околину. Под овом мјером се подразумијева:
• постављање топлотне изолације плашта котла,

• постављање топлотне изолације резервоара на повишеној температури,
• замјена топлотне изолације опреме у котловници (цјевоводи, вентили, котао),
• замјена топлотне изолације паровода и резервоара паре,
• замјена топлотне изолације цјевово да за врелу (топлу) воду и резервоара за воду,
• замјена топлотне изолације резервоара мазута,
• замјена топлотне изолације осталих посуда на температури вишој од температуре
околине,
• замјена топлотне изолације на опреми и цјевоводима (за воду, пару, мазут и др.)
који се налазе ван котловнице.
Замјеном оштећене и постављањем нове изолације смањују се губици топлоте, а

самим тим се повећава укупна енергетска ефикасност система.
Побољшање изолације цијеви за развод топлотне енергије
Површина зида цијеви има приближно једнаку температуру као и пара или
кондензат који се налази у посуди или струји кроз цјевовод. Усљед овога могу се јавити
значајни губици топлоте у околину са површине неизолованих цијеви и посуда, те их је
због тога неопходно изоловати. Основни циљ изолације у индустријским и енергетским
постројењима је смањење губитака топлоте, те да се спријечи изазивање опекотина код
људи који раде и користе наведена постројења. Зато топлотној изолацији свих
загријаних мјеста треба поклањати велику пажњу. Постављање топлотне изолације
представља један од најекономичнијих начина повећања енергетске ефикасности у
индустрији и енергетици. У посљедње вријеме развијени су изолациони материјали
чијом се примјеном обезбјеђује готово идеална топлотна изолација, код које су топлотни
губици готово сведени на нулу.
54
Слика 4.3 Изолација цјевовода у једном индустријском постројењу

Улога топлотне изолације у савременом свијету постаје непроцјењива. Све
скупља и ограничена количина енергије довела је до тога да топлотна изолација постаје
све значајнији фактор како у индустрији и енергетици тако и у изградњи стамбених и
пословних објеката. Вентили су неопходан елемент сваког цјевовода. У циљу уштеде
енергије потребно је изоловати вентиле због њихове велике површине за размјену
топлоте и поправити вентиле које цуре [46]. Вентили могу да представљају значајан
губитак у систему за дистрибуцију паре због пропуштања паре у околину. Као
изолациони материјали, у овој области, најширу примјену имају камена и стаклена вуна
и полиуретанска пјена. Носива конструкција топлотне изолације се најчешће израђује
од металних профила кружног попречног пресјека. Изолациони материјали се
постављају у оплату од алуминијумског лима, поцинкованог лима, поцинкованог
обојеног лима или лима који представља комбинацију више легирајућих елемената.
Спајање оплате од лима се врши вијцима или заковицама. На слици 4.3 приказана је
топлотна изолација цјевовода у једном индустријском постројењу.
Попречни пресјек цијеви изоловане са једним слојем изолационог материјала

приказан је на слици 4.4.
55
Слика 4.4 Топлотна изолација цјевовода [47]
При избору топлотне изолације у индустрији и енергетици потребно је обратити

пажњу на сљедећа својства топлотно изолационих материјала:
• топлотну проводљивост,
• коефицијент проласка топлоте,
• топлотни отпор,
• густину,
• стишљивост,
• трајност,
• осјетљивост на воду и влагу,
• противпожарну отпорност, и
• да је добар звучни изолатор.
Основно својство на основу кога се врши избор материјала за топлотну изолацију

је топлотна проводљивост материјала. Што је мања топлотна проводљивост материјал
је бољи топлотни изолатор. Код једног истог материјала вриједност топлотне
проводљивости је промјењива. Она зависи од густине, односно порозности, хемијског
састава материјала, садржаја влаге у материјалу и од температуре. Својство изолационог
материјала од кога зависе губици топлоте индустријских и енергетских система је
56
коефицијент проласка топлоте. Вриједност коефицијент проласка топлоте мора бити

што мања да би материјал био добар топлотни изолатор.
На слици 4.5 приказана је промјена коефицијента топлотне проводљивости за

различите материјале у зависности од температуре.
Слика 4.5 Промјена коефицијента топлотне проводљивости за различите материјале у

зависности од температуре [48]
Одређивање дебљине топлотне изолације
Топлотна изолација опреме има задатак да смањи губитке топлоте приликом

транспорта загријаних флуида, као и да задовољи услов да температура на спољашњој
површини изолације не прелази допуштене вриједности. Да би се одредила оптимална
дебљина топлотне изолације опреме, потребно је размотрити утицај спољашњег
пречника опреме без и са изолацијом на топлотни отпор, односно на губитке топлоте
[48].
На слици 4.6 приказана је промјена температуре при преносу топлоте кроз

стијенку цијеви са топлотном изолацијом.
57
Слика 4.6 Промјена температуре при преносу топлоте кроз стијенку цијеви са
топлотном изолацијом [48]
Сума отпора кроз стијенку цијеви са топлотном изолацијом израчунава се помоћу

израза:
1 1 𝑑𝑑 1 𝑑𝑑𝑖𝑖𝑖𝑖 1
∑ 𝑅𝑅 = + 2∙𝜆𝜆 ∙ 𝑙𝑙𝑙𝑙 𝑑𝑑 𝑠𝑠 + 2∙𝜆𝜆 ∙ 𝑙𝑙𝑙𝑙 + 𝛼𝛼
𝛼𝛼 1 ∙𝑑𝑑𝑢𝑢 𝑐𝑐 𝑢𝑢 𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑑𝑑𝑠𝑠 2 ∙𝑑𝑑𝑖𝑖𝑖𝑖 (4.6)
гдје су:
α1 W - коефицијент прелаза топлоте са радног флуида на стијенку цијеви,

� 2
�
m K
du [mm] - унутрашњи пречник цијеви,
λc W
� � - коефицијент топлотне проводљивости цијеви,
mK
ds [mm] - спољашњи пречник цијеви,
λiz W
� � - коефицијент топлотне проводљивости изолације,
mK
diz [mm] - пречник изолације,
α2 W
� 2 � - коефицијент прелаза топлоте са површине изолације на околину.
m K
Из израза (4.6) добија се критични пречник топлотне изолације:
2 ⋅ λ iz
(d kr )iz = (4.7)
α2
58
Уколико је критични пречник топлотне изолације (d kr )iz већи од спољашњег

пречника цијеви (ds) није исплативо постављати изолацију, јер ће се повећавати
топлотни губици. На слици 4.7. приказано је како се мјењају топлотни губици у
зависности од дебљине топлотне изолације (diz) [48].
Као што је приказано на слици 4.7 губици топлоте (q) прво расту са повећањем
дебљине изолације односно спољашњег пречника цијеви са изолацијом и постиже се
максимум када је пречник изолације (diz) једнак критичном пречнику (dkr). Даљим
повећањем дебљине изолације опадају губици топлоте и при пречнику изолације (diz)
су једнаки као и за цијев која није топлотно изолована.
Слика 4.7 Утицај дебљине изолације на губитке топлоте [48]
Контрола изолације се састоји од визуелног прегледа преклопа изолационих

трака и од испитивања изолације високонапонским уређајем за откривање оштећења на
изолацији [47].
Предимензионисане цијеви узрокују повећање инвестиционих трошкова и

губитака топлоте преко загријаних површина. Усљед губитака топлоте дуж цјевовода
количина кондензата се повећава. Овај кондензат је неопходно одвести из система [49].
Свако побољшање одржавања изолације, развода паре и опреме за кондензат, у

систему за производњу и коришћење паре, има директног утицаја на предају топлоте
код крајњих корисника, а самим тиме и на енергетску ефикасност. Основни циљ
изолације у индустријским и енергетским постројењима је смањење губитака топлоте.
59
Враћање кондензата у котловницу и његово поновно коришћење значи уштеду енергије,

уштеду воде и смањење потреба за хемијском припремом воде.
4.8 Сабирници/раздјелници паре

Котловница је често (у индустријским и енергетским системима) опремљена са
више парних котлова који могу бити различите конструкције, старости и капацитета, и
који при томе могу користити и различита горива. Сви ови котлови су уобичајено
повезани на сабирник/раздјелник паре (посуда из које се паром снабдијевају различити
потрошачи). Сабирници су обично снабдјевени вентилима за редукцију и одржање
притиска, да би се притисак паре из сабирника смањио на вриједност притиска коју
захтјева потрошач паре. Може постојати и више сабирника од којих је сваки са
различитим притиском паре. Ако је опрема сабирника (нпр. вентили) неисправна, може
доћи до губитака паре, снабдијевања потрошача паром неодговарајућих параметара и
сл., те се из тог разлога замјена неисправне опреме сабирника сматра мјером за
побољшање енергетске ефикасности.
4.9 Одвајачи кондензата

Одвајачи кондензата су уређаји који служе за одвајање кондензата или гасова који
се не могу кондензовати (нпр. ваздуха) из тока паре, уз истовремено спречавање
истицања паре. Већина одвајача кондензата су по конструкцији заправо вентили који се
аутоматски отварају, затварају или притварају. Кондензат који се задржава у простору
водене паре, смањује проточни капацитет паровода и термички капацитет опреме која
користи пару. Поред тога, вишак кондензата може да изазове хидраулични удар са
потенцијалним деструктивним и опасним резултатима. Ваздух који се задржава послије
пуштања у рад (стартовања) система снижава притисак и температуру паре, и тако
редукује термички капацитет опреме која користи пару. Гасови који не кондензују, као
што су кисеоник и угљен-диоксид, изазивају корозију.
Према начину функционисања, одвајачи кондензата се класификују на [50] [51]:
• механичке (са пловком, са пловком и термокапсулом, са звоном), чији је принцип

рада заснован на разлици густине између паре и кондензата,
• термостатичке (са термокапсулом, биметалне и са ширењем течности), који
реагују на разлику у температури између паре и кондензата,
• термодинамичке или кинетичке (са плочицом, импулсни, лабиринтни, и бленде),
чији се принцип рада заснива на разлици у карактеристикама струјања паре и
кондензата.
60
На слици 4.8 приказан је изглед најчешће коришћених одвајача кондензата.
Слика 4.8 Најчешће коришћени одвајачи кондензата: а) са пловком, б) са пловком и

термокапсулом, ц) са звоном, д) са термокапсулом (мијехом), е) са биметалним плочицама, ф)
са ширењем течности, г) лабиринтни, х) са плочицом (диском), и) импулсни
Одвајачи кондензата, без обзира на тип, треба да буду пажљиво изабрани и

димензионисани за одговарајућу примјену и количину кондензата. Када је ријеч о
одвајачима кондензата неопходно је обратити пажњу и на сљедеће:
• одвајачи кондензата су посебно ефикасни на мјестима промјене правца цјевовода

(прије вертикалних дионица),
• неопходно је добро пројектовати ослонце цјевовода јер се кондензат сакупља у
најнижим тачкама цјевовода,
• редукције пречника паровода треба радити ексцентрично, да би се на тим
мјестима избјегло нагомилавање кондензата,
• изводе појединих грана из главног паровода треба радити са врха, а не са нижег
дијела цијеви.
Не постоји тип одвајача кондензата који је идеалан за све примјене; већина

система захтјева више од једног типа одвајача. Уградња мањег одвајача него што је
оптимално има за посљедицу нежељено нагомилавање кондензата у парном простору, а
у случају отказа предимензионисаног одвајача кондензата може се губити превелика
количина паре.
Ма колико високо ефикасан систем дистрибуције и коришћења паре био, уколико

се не води рачуна о правилном функционисању одвајача кондензата коначан резултат, у
61
смислу оствареног квалитета процесних параметара и количине потрошене паре, неће

бити задовољавајући. Провјером (дијагностиком) стања одвајача кондензата треба да се
да утврди:
• да ли је одвајач исправан,
• уколико је неисправан, да ли је отказао у отвореном или затвореном положају.
Неисправни одвајачи кондензата код којих је пригушни отвор отворен,

пропуштају пару и беспотребно троше енергију, а у случају да се кондензат не враћа,
губи се и топла вода. Уколико је одвајач инсталиран иза енергетског потрошача,
неисправни одвајач са затвореним пригушним отвором, онемогућава нормално
функционисање потрошача. Ако се ради о одвајачу на пароводу, кондензат се акумулира
у цијевима, што може да изазове хидраулични удар.
Индикације настанка могуће неисправности одвајача кондензата су: превелико

загријавање котла, испуштање паре кроз одушак, бржи отказ заптивача код пумпе за
потискивање кондензата, прегријавање или недовољно загријавање простора који се
кондиционира, тешко одржавање радног притиска у котлу, тешко одржавање жељеног
притиска у водовима повратка кондензата, хидраулични удар у пароводима, појава паре
у воду повратка кондензата, у улазном и излазном воду одвајача приближно исте
температуре, употреба опточног вода (by-pass вода) да би се остварили захтјевани радни
параметри у систему.
Код неисправних одвајача кондензата може доћи до губитака паре, што

представља директан енергетски губитак, те се замјеном неисправних одвајача
позитивно дјелује на ефикасност котловског постројења и система за дистрибуцију паре.
Исправност одвајача кондензата доприноси и ефикаснијем поврату кондензата у систем,
те се и тиме доприноси уштеди енергије.
Примјена програма проактивног одржавања одвајача кондензата, који је базиран

на редовним провјерама њиховог стања, умјесто само на њиховој замјени када откажу,
спречава стварање неадекватних радних услова и може значајно да смањи утрошак
енергије. Интервал узастопних тест мјерења зависи од више фактора:
• Типа инсталираних одвајача кондензата (механички одвајачи су најпоузданији и

уз редован сервис могу да раде и по неколико година без стварања проблема.
Термодинамички са диском се сматрају најмање поузданим и почињу да
пропуштају пару већ послије неколико мјесеци).
• Броја одвајача кондензата у систему (што је већи број одвајача кондензата у
систему, већа је вјероватноћа да има неисправних одвајача који пуштају пару).
62
• Капацитета одвајача кондензата (пошто одвајачи кондензата већег капацитета,

који зависи од димензија пригушног отвора и разлике притисака под којим
одвајач функционише, губе више енергије од одвајача мањег капацитета у
случају отказа са цурењем паре, пожељно је тестирати их чешће).
• Доступности људства. Треба направити анализу трошкова паре и трошка радне
снаге. Нема разлога не провјеравати одвајаче кондензата свакодневно, ако
оператери имају слободног времена.
• Могућност приступа одвајачу кондензата; Један је од главних фактора који утиче
на трошак рада процјењивача. Уколико се налази на неприступачној локацији,
треба размотрити његово премјештање.
• Притиска у систему; Цурење паре кроз одвајач кондензата директно зависи од
њеног притиска у систему, тако да одвајаче у систему са вишим притиском паре
треба чешће провјеравати). Уколико се ради о високо притисном систему
(притисак преко 10 бар) тестирање треба обављати недјељно/мјесечно, средње
притисном (од 2 до 10 бара) тестирање се врши мјесечно/квартално и ниско
притисном (испод 2 бар) једном годишње.
Резултати неколико програма који се односе на одвајаче кондензата указују да

неисправни одвајачи код којих се не спроводи програм проактивног одржавања, губе
око 20% паре која излази из котла. Исти извори наводе да се примјеном оваквог програма
поменути губици могу редуковати, у просјеку, на око 6% и да се овакви програми
исплаћују за око 6 мјесеци [50] [51].
4.10 Искоришћење отпадне топлоте (рекуперација) димних гасова
Због неправилног рада котла и лоше размјене топлоте, температура димних

гасова на излазу из котла је често изнад прописане за одређену врсту котлова. Уколико
је температура димних гасова, изнад 200°C, топлота димих гасова могла би да се
искористи, примјера ради, за загријавање воде или ваздуха за потребе гријања.
Температура димних гасова на излазу из котла зависи од врсте горива, односно садржаја
штетних елемената у гориву као што су азот и сумпор, који у контакту са ваздухом (при
сагоријевању горива у котлу) потпуно или дјелимично сагоријевају, производећи штетне
гасове. Ови гасови се кондензују у додиру са хладнијим површинама на излазном крају
котла и димњаку, те настају агресивне материје – киселине као што су сумпорна,
сумпораста и друге. За свако гориво постоји минимална температура димног гаса на
излазу из котла која је обично за око 10°C виша од температуре кондензације (тзв. тачке
росе) киселина. Код природног гаса ова температура је око 95°C, код лаког лож уља
140°C, код мазута 160 до 180°C. Под овом мјером се подразумијева уградња
63
размјењивача топлоте у канале димних гасова у котлу, непосредно прије уласка гасова
у димњак, ради загријавања воде или ваздуха топлотом димних гасова. На овај начин се
знатно смањују топлотни губици котла усљед емитовања врелих гасова у атмосферу.
Повећава се степен корисности котла и доприноси се бољем искоришћењу енергије, а
самим тим и повећању енергетске ефикасности. Ово је посебно значајно код котлова
који су прерађени са чврстог (угаљ) на течно гориво или природни гас, јер у тим
случајевима долази до појаве сувише високе температуре на изласку из котла, те је
уградња додатних размјењивача топлоте неопходна. Треба нагласити да је мјерење
температуре димних гасова обавезно према важећим прописима. Добијена топлота из
продуката сагоријевања може се употријебити за загријавање напојне воде (помоћу
економајзера) или за загријавање ваздуха који се потом користи при процесу
сагоријевања. Повећање температуре напојне воде за 10°C доводи до повећања
ефикасности за 2%. У већини случајева, период поврата улагања у израду економајзера
износи од 2 до 5 година. Повећавањем температуре ваздуха за 20°C, који се потом
користи за сагоријевање горива, повећава се ефикасност сагоријевања за око 1%. За
загријавање улазног ваздуха продуктима сагоријевања, обично се користе ротациони
размјењивачи топлоте, а период поврата инвестиције је од 3 до 6 годинa.
4.11 Уградња водених акумулатора топлоте
Уградња водених акумулатора топлоте (великих резервоара топле воде са

топлотном изолацијом) је мјера којом се може постићи повећање ефикасности, тако што
се обезбјеђује равномјернији рад котлова. Принцип рада водених акумулатора топлоте
састоји се у сљедећем: постоје периоди када потребе за топлотом нису велике (релативно
висока спољна температура, слаба јачина вјетра, довољно сунчаног времена). Тада
котловско постројење које ради пуном снагом може вишак топлоте, који тренутно није
неопходан, акумулирати тако што ће се загријавати вода у акумулатору. Вода из
акумулатора се може користити у периодима када су временске прилике изузетно
неповољне (врло ниске спољне температуре, јаки вјетрови, кратки периоди сунчаног
времена). У оваквим условима се може десити да је потребна, без обзира на рад котла
при пуном капацитету, додатна топлота за гријање. Додатна топлота за гријање се
обезбјеђује топлотом акумулираном у акумулатору у току топлијег периода. Водени
акумулатори топлоте се могу комбиновати са котловским постројењима на различита
горива (гас, течно гориво, биомаса, угаљ) али и са соларним системима за гријање.
Уградња водених акумулатора топлоте може бити добро рјешење у случају кад је котао
при пројектовању и изради димензионисан за тадашњи топлотни конзум, а у
међувремену је дошло до прикључивања нових потрошача на топлотну мрежу. Водени
акумулатори су посебно погодни за уградњу код котловских постројења на биомасу, као
64
нека врста бафер-зоне између котла и потрошача. Тада котао може да производи топлу
воду која се складишти у акумулатору топлоте. Вода за гријање се узима из акумулатора,
по потреби, зависно од спољашњих временских услова. Помоћу акумулатора топлоте
олакшава се регулисање система за гријање кад се као гориво користи биомаса. Водени
акумулатори се у индустријским постројењима користе у спрези са когенерационим
постројењем, да би се обезбиједила највиша ефикасност производње електричне
енергије (помоћу гасних мотора, што је најчешћи случај у индустрији). Гријање у
индустрији је по правилу мали потрошач топлотне енергије, па је погодније користити
технолошку воду ниске температуре за гријање.
4.12 Рекуперација топлоте из технолошких процеса

Процјена је да се у индустрији више од 50% улазне енергије трансформише у
отпадну топлоту, код котлова, хладњака, разних врста погона, мотора, пећи за разне
материјале (стакло, метал, керамика и др.), сушара и сл. Потенцијал за уштеде кроз
искоришћење ове отпадне топлоте (рекуперацију) у разним гранама индустрије је
релативно велики. Циљ рекуперације је да се отпадна топлота искористи до најнижег
остваривог нивоа температуре. Ово је могуће постићи:
• уградњом размјењивача топлоте гас-течност (нпр. предгријавање ваздуха за

сушење процесном расхладном водом);
• уградњом размјењивача топлоте течност-течност (нпр. предгријавање воде за
централно гријање процесним уљем);
• уградњом размјењивача топлоте чврст материјал-гас (нпр. хлађење врелих
материјала ваздухом за сагоријевање);
• уградњом размјењивача топлоте гас-гас (нпр. загријавање ваздуха за вентилацију
врелим гасовима).
Исплативост ове мјере зависи од усклађености топлотних потреба и расположиве

отпадне топлоте, компатибилности температурних нивоа, растојања између
потенцијалног корисника отпадне топлоте и њеног извора, као и од техничких мјера
(реконструкција, адаптација и сл.) које је неопходно провести да би се искористила
отпадна топлота. Искоришћење отпадне топлоте из технолошких процеса у сваком
случају представља важну мјеру енергетске ефикасности, али је потребно детаљно
провјерити изводљивост и исплативост прије доношења одлуке о провођењу овакве
мјере. Рекуперација топлоте се може вршити на сљедеће начине:
• искоришћењем отпадне топлоте врелог ваздуха или гасова, уградњом

размјењивача топлоте,
65
• искоришћењем отпадне топлоте расхладног постројења – коришћење топлоте

кондензатора, коришћење топлоте од хлађења компресора или коришћење
топлоте из просторије у којој су смјештени компресори и електромотори,
• искоришћењем топлоте отпадних вода,
• искоришћењем топлоте при одмуљивању котла, и
• искоришћењем топлоте воде којом се хладе компресори.
Треба имати у виду да носиоци отпадне топлоте могу бити гасови, течности и
чврсте материје. Некада су ове материје агресивне, изазивају корозију или ерозију, те се
захтијева коришћење специјалних материјала (нпр. керамичких). Ово поскупљује
инвестицију и може умањити или поништити исплативост мјере. Уз то, неке отпадне
материје су експлозивне и захтијевају посебан третман.
4.13 Искоришћење отпарка

У циљу повећања енергетске ефикасности на парно-котловском постројењу
могуће је примјенити рјешење које се заснива на конвенционалним технологијама и са
релативно кратким периодом отплате, уколико се границе посматраног система поставе
тако да обухвате не само конкретно парно-котловско постројење, већ и друге пратеће
процесе који користе енергију и у којима може да се искористи отпадна топлота парно-
котловског постројења. Са данашњим цијенама енергије, а посебно имајући у виду
захтјеве за очувањем животне средине и неопходност минимизације емисија
термоенергетских постројења, испуштање отпарка из парно-котловских постројења у
атмосферу је неприхватљиво. У зависности од расположивости додатних потрошача
топлотне енергије, сложености технолошког рјешења, примијењеног система
аутоматске регулације, коришћених материјала, трошкова инсталације и др., очекивани
период отплате за уређај израђен на типичном парно-котловском постројењу требало би
да буде краћи од годину дана. Искоришћењем отпадне топлоте отпарка повећава се
енергетска ефикасност постројења и спречава губитак хемијски припремљене воде.
Парно-котловска постројења као радни флуид користе претходно хемијски

припремљену воду. У парном котлу, на дефинисаном радном притиску, који је виши од
атмосферског, вода се загријава и испарава. Тако настала сувозасићена пара се одводи
до потрошача, гдје се предаје латентни дио њене унутрашње енергије, а настали
кондензат се враћа у резервоар кондензата, одакле поново иде у парни котао. Између
размјењивача топлоте у којем пара предаје топлоту потрошачу и резервоара кондензата,
постоји одвајач кондензата.
66
Испред одвајача кондензата увијек влада виши притисак од притиска иза

одвајача. Када одвајач пређе у отворен положај, кондензат струји из простора са вишим
притиском у простор гдје је нижи притисак. Усљед овога, долази до наглог пада
притиска кондензата. Ако је кондензат испред одвајача на температури изнад
температуре кључања за притисак који влада иза одвајача, доћи ће до накнадног
отпарења кондензата. Настала пара се назива отпарак. Отпарак се готово увијек
појављује, али разлог његовог настајања нису одвајачи кондензата. Углавном најмања
количина отпарка се појављује ако се примјењују термостатички одвајачи кондензата,
али има доста случајева када је апарат такав да се мора примјенити неки други тип
одвајача. Отпарак по настајању у кондензном воду, струји заједно са кондензатом у
сабирни резервоар кондензата, гдје кроз одушну цијев истиче у атмосферу. Што је
притисак паре виши то је и количина отпарка већа. Просипање отпарка је губитак у
енергији и напојној техничкој води што је недопустиво у постројењима. Таква пракса
утиче на губитак топлотне енергије и претходно хемијски припремљене воде. Према
томе, без обзира што је степен корисности парних котлова типично висок (80 до 95%),
степен корисности читавог система је знатно нижи (пада до 60%).
Отпарак се може изразити као проценат кондензата који отпари. Односно, према
слици 4.9 проценат отпарка је:
𝒎𝒎̇ 𝟎𝟎
𝒙𝒙 = 𝒎𝒎̇
∙ 100% (4.8)
Слика 4.9 Шема настајања отпарка
Проценат отпарења кондензата зависи од притисака испред и иза одвајача

кондензата и степена потхлађења кондензата. Ако је кондензат непотхлађен тада је
највећи проценат отпарка. У табели 4.1 приказан је проценат отпарка за непотхлађен
кондензат.
67
Табела 4.1 Проценат отпарења за непотхлађен кондензат

x [%] Апсолутни притисак иза одвајача [bar]
1 2 3 4 5
1 0 - - - -
Апсолутни притисак испред одвајача кондензата [bar] 2 3,9 0 - - -
3 6,4 2,6 0 - -
4 8,3 4,5 2 0 -
5 9,9 6,1 3,6 1,7 0
6 11,2 7,5 5 3,1 1,4
7 12,4 8,7 6,3 4,3 2,7
8 13,4 9,8 7,4 3,8 3,4
10 15,3 11,7 7,4 5,8 4,4
12 16,9 13,3 10,9 9,1 7,5
14 18,3 14,8 12,4 10,6 9
16 19,5 16,1 13,7 11,9 10,3
18 20,7 17,2 14,9 13,1 11,6
Да би се искористио отпарак потребно је извршити одговарајуће реконструкције

у постројењу. Циљ је да се отпарак од потрошача који раде на вишем притиску
искористи за рад потрошача који раде на нижем притиску. При оваквим
реконструкцијама мора се водити рачуна да ли су потрошачи који раде на нижем
притиску довољно велики потрошачи паре тако да могу да потроше сав отпарак који
настаје од потрошача на вишем притиску.
Да би се искористио отпарак потребно је раздвојити кондензат од насталог

отпарка. За ову сврху се користе намјенске посуде тзв. отпаривачи. Отпаривач је посуда
у којој се под дејством силе гравитације раздваја кондензат од отпарка. На слици 4.10.
приказана је шема повезивања отпаривача са кондензно-парном инсталацијом.
68
Слика 4.10 Шема повезивања отпаривача са кондензно-парном инсталацијом
На слици 4.11 приказана је шема кондезно-парне инсталације са искоришћењем

отпарка.
Слика 4.11 Шема кондезно-парне инсталације са искоришћењем отпарка
4.14 Инсталирање постројења за спрегнуту производњу топлоте и

електричне енергије (когенерација)
У производним процесима у индустрији постоје потребе за топлотном и

електричном енергијом, које се могу подмирити набавком примарног извора енергије
(горива) чијим се сагоријевањем у котловима добија топлотна енергија којом се
69
загријава вода или пара (потребна за производне процесе, гријање, итд.) и електрична
енергија (потребна за погон мотора, пумпи, компресора, освјетљење, итд.). Алтернативу
оваквом начину подмиривања енергетских потреба представљају постројења за
когенерацију, комбиновану (истовремену) производњу топлотне и електричне енергије
(engl. Combined Heat and Power - CHP). Когенерација је ефикасан начин за искоришћење
како фосилних (угаљ, мазут, природни гас) тако и обновљивих горива (различите врсте
биомасе). Предности когенерације се огледају у уштеди примарне енергије (горива),
чиме се смањују и емисије штетних гасова у атмосферу. Когенеративно постројење
омогућава да се отпадна топлотна енергија (пара и топла вода) која се ослобађа у
примарном процесу генерисања електричне енергије, хлађењем мотора, уља за
подмазивање као и отпадних гасова, искористи за потребе технолошких процеса или за
гријање простора, чиме се постиже искоришћење примарног горива преко 85%.
Примјера ради, уколико се за подмиривање потреба за топлотном и електричном

енергијом у индустријском предузећу користе класични уређаји (електрична енергија из
термоелектрана, чији је степен корисности 33 до 38%; топлотна енергија из
индустријског парног котла, степена корисности око 80% потребно је знатно више
примарне енергије (горива) него кад би се топлотна и електрична енергија производиле
у постројењу за когенерацију (укупног степена корисности већег од 80%) које се налази
у самом предузећу (слика 4.12).
Слика 4.12 Степени искоришћења топлоте у системима за класичну производњу

енергије и когенеративним постројењима
70
Когенеративни систем обично чини комбинација сљедећих постројења: гасни

мотор или гасна турбина са генератором, размјењивачи топлоте и генератор паре. Избор
и комбинација наведених дијелова система, њихов број и димензионисање зависи од
конкретног пројектног задатка, технолошког процеса и односа произведене топлотне и
електричне енергије. Предност когенерације је и у томе што се произведена електрична
енергија може испоручивати преносној електромрежи.
Значај примјене система когенерације за животну средину је сљедећи:
• Предности комбиноване производње топлоте и електричне енергије потичу од

ефикаснијег искоришћења топлотног потенцијала горива, које за посљедицу има
редукцију емисије аерополутаната (сумпор–диоксид, азотни оксиди и угљен–
диоксид).
• Когенерација троши 15-20% мање примарне енергије за добијање исте количине
корисне енергије, у односу на најсавременија постројења за одвојену производњу
топлотне и електричне енергије и наравно еквивалентно доприноси редукцији
штетних емисија у животну средину.
• Када се когенерација комбинује са преласком на еколошки прихватљивија
горива, односно са угља на природни гас, ова замјена горива доводи до још већег
доприноса очувању животне средине.
Остале предности когенеративних постројења су поузданост у раду, мала потреба

за одржавањем и флексибилност у погледу оптерећења. Висок степен аутоматизације
ових постројења пружа повећану поузданост, безбједност и ефикасност, и смањује
оперативне трошкове.
4.15 Замјена дијела постојећег фосилног горива са алтернативним

горивом
Производња, транспорт и коришћење енергије у значајној мјери утичу на

животну средину. Утицај на животну средину скоро увијек је негативан и испољава се у
виду директних еколошких катастрофа попут изливања нафте, киселих киша и
радиоактивног зрачења до индиректних посљедица попут глобалног загријавања.
Будући да ће енергетске потребе човјечанства наставити расти у наредних неколико
десетљећа, нужно су неопходне мјере којима би се утицај експлоатације енергије на
животну средину смањио на најмању могућу мјеру. Најштетнији извори енергије
тренутно су фосилна горива (угаљ и нафта), а потенцијалну опасност представља и
искоришћено радиоактивно гориво из нуклеарних електрана (радиоактивни отпад).
Фосилна горива су штетна јер при сагоријевању емитују велике количине угљен-
71
диоксида, а радиоактивни отпад је опасан јер директно дјелује на структуру живих

организама. Тренутно ниједно фосилно гориво није потпуно пречишћено, па се
приликом сагоријевања емитују штетни гасови попут сумпор-диоксида и азотних
оксида. Ти гасови касније реагују са воденом паром у атмосфери и формирају капљице
које падају на земљу као киселе кише. При сагоријевању неких фосилних горива настају
ситне честице минерала које касније стварају пепео. Међутим, један дио тих честица
ношен димним гасовима одлази у атмосферу и постају опасне за здравље људи.
Огроман количина енергије још увијек се добија из еколошки неприхватљивих

извора енергије, поготово фосилних горива која су још увијек доминантан извор
енергије. Како је основа фосилних горива угљеник, нормалним сагоријевањем тог
горива настаје угљен-диоксид који је гас стаклене баште. Тај угљен-диоксид углавном
завршава у атмосфери и доводи до глобалног загријавања. Још штетнији је гас који се
ослобађа приликом непотпуног сагоријевања горива (угљен-моноксид). Угљен-
моноксид је изузетно отрован гас без боје, окуса и мириса, а концентрација од само 0,6%
изазива код људи смрт након 15 минута удисања.
Човјечанство ће у блиској будућности морати пронаћи еколошки прихватљивије

изворе енергије којима ће задовољити потребе за енергијом. Тренутно се као еколошки
прихватљиво рјешење појављују обновљиви извори енергије. Није реално очекивати да
ће се ти извори енергије довољно развити и комерцијализирати да у потпуности
задовоље растуће енергетске потребе човјечанства. Сунчева енергија нема довољну
искористивост, енергија вјетра није свугдје доступна у довољним количинама,
енергетски потенцијали воде у великој мјери су искоришћени. Изворе геотермалне
енергије није могуће свугдје оптимално експлоатисати. Енергија плиме и осеке, те
енергија таласа представља велики потенцијал, али због мале доступности тренутно се
изузетно мало енергије генерише из тих извора.
Биоенергија или тачније биогорива намећу се као замјена за класична фосилна

горива, али та горива, такође, у атмосферу емитују гасове који изазивају ефекат стаклене
баште, па нису еколошки потпуно прихватљива. Додатно се уз биогорива веже и један
занимљиви етички проблем. Наиме, биогорива се производе од шећерне трске, кукуруза,
соје, уљане репице и других биљака које могу послужити као храна. Тако богатије
државе производе биогорива на начин да претварају храну у гориво, а поједине
сиромашне земље оскудјевају са храном.
Међународно енергетско удружење IEA у свом извјештају „Перспектива

енергетских технологија“ је објавило да је тренутно удио фосилних горива у производњи
електричне енергије 68%, а да се до 2050. године за производњу електричне енергије
72
мора значајно промијенити структура горива и да удио горива из обновљивих извора

мора бити минимално 65%.
Према процјенама међународног енергетског удружења IEA на смањење емисија

штетних гасова у атмосферу ће имати енергетска ефикасност (33%), коришћење
обновљивих извора енергије (34%), коришћење нуклеарне енергије (7%) и примјена CCS
технологија 17% (технологија „хватања“ угљеника).
73
5 ТЕРМОДИНАМИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА

ПОТРОШЊОМ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Постизање оптималне конверзије енергије у термодинамичким системима, као

што су термоелектране, је сложен задатак због учешћа више фактора. Један од
ефикасних начина одређивања квантитета и квалитета енергетских система је енергетска
и ексергијска анализа. У овом поглављу биће дата независна термодинамичка анализа
сваке компоненте система термоелектране.
Данас се енергија углавном добија сагоријевањем фосилних горива као што су

природни гас и угаљ [52]. Фосилна горива као што су угаљ, нафта и природни гас се
сматрају најважнијим изворима енергије због њихове цијене и доступности [52]. Због
повећане потражње за електричном енергијом јавља се потреба за ефикаснијим
електранама на угаљ [53]. Током производње електричне енергије, губици енергије
током процеса су забрињавајући, јер утичу на нето ефикасност процеса. Сходно томе,
временом је спроведено неколико конструкцијских побољшања на термоелектранама,
са циљем постизања боље нето ефикасности. Анализа термоелектране је широк концепт
који подразумијева ефикасно коришћење енергетских ресурса. У претходном периоду
анализа енергетске ефикасности електране зависнивала се на Првом закону
термодинамике. Међутим, у данашње вријеме, коришћење Другог закона је основа за
утврђивање ексергијских губитака. Ова анализа има за циљ проучавање квалитета
енергије генерисане у систему из шире перспективе (ова техника се обично назива
ексергијска анализа).
Као што су многи термодинамичари [54] истакли, коришћење Другог закона

термодинамике за анализу турбинског циклуса за парну електрану прецизно се може
одредити и процjенити расположива енергија и ексергијска дисипација у постројењу,
као и стварна и стварну ефикасност свих компоненти. Ово представља највећу предност
употребе Другог закона термодинамике у односу на традиционални метод, односно
методологију топлотног биланса која се заснива на Првом закону термодинамике [54] .
Током година, инжењери у области производње енергије су покушавали да

побољшају перформансе парних електрана. Као резултат, услови паре на улазу у
турбину прогресивно су порасли са умјереног стања од 480℃ и 60 бара до тренутног
стања од 540℃ и 241 бара. Број гријача напојне воде у циклусу такође се повећао са
неколико на осам или девет. Сви ови покушаји да се побољша учинак засновани су на
примјеном Првог закона и ограничени су економским и/или техничким разматрањима.
Тренутна пракса у индустрији је да се испитају перформансе добијене од побољшаног
74
циклуса парне турбине у односу на капитална улагања, тако да се може постићи

оптималано конструкционо рјешење за парну електрану [55].
Новија истраживања показују да се ефекти сваког параметра, као што су

температура и притисак паре на улазу у турбину, битно разликују за енергетску и
ексергијску анализу. Ове разлике се показују поређењем резултата ексергијске анализе
са онима из енергетске анализе [56]. Биланси расположивости мјере се на основу
ексергијске анализе, док они мјерени топлотним билансима могу бити погрешни и
нетачни.
Примјена концепта ексергије за анализу турбинског циклуса појавила се у

великом броју радова [57] [58] [59] [60]. Међутим, сви ови радови описују истраживање
специфичности циклуса. Ова истраживања дају резултате који су у оштрој супротности
са онима добијеним традиционалном методом (примјеном Првог закона
термодинамике). Резултати претходних анализа указују да је ексергијска анализа имала
утицај на побољшање конструкције електране. Пројектанти парних електрана концепт
доступности и даље посматрају апстрактно. Углавном из тог разлога овај концепт није
примијењен у практичном пројектовању и изградњи електрана.
Досадашња истраживања показују да је недостатак заинтересованости за

индустрију посљедица тога што није уочен значај сваког кључног параметра [61]. У
суштини, није доступан никакав референтни материјал за пројектанта који би могао да
спроведе почетни идејни пројекат или студију изводљивости за електрану на основу
енергетске и ексергијске анализе. Енергетска анализа, с друге стране, располаже
опсежном базом података. Скоро сваки параметар који утиче на перформансе електране
је детаљно анализиран у [61]. Ови подаци чине изузетно драгоцjену основу за
инжењерске, административне, извршне и политичке одлуке при избору електране.
Тренутно, повећани развој у индустрији, глобалној популацији и квалитету

живота значајно су повећали стопу потрошње фосилних горива. Међутим, сугерисано је
да ова повећана потрошња фосилних горива изазива еколошке проблеме који би могли
негативно утицати на квалитет живота. Такође је сугерисано да изазива глобалне
климатске промјене и трајно исцрпљивање природних фосилних резерви. Стога је важно
развити методе које могу помоћи у смањењу превелике зависности од фосилних горива
за производњу енергије. Парне електране остају главни проивођачи електричне енергије,
стога је неопходно фокусирати се на то како побољшати њихову ефикасност. Један од
начина да се минимизира потрошња фосилних горива у парним електранама је да се
минимизира иреверзибилност у вези са преносом топлоте у мрежи гријача напојне воде.
Други начин смањења потрошње горива је оптимизација амбијенталних и радних услова
парних електрана.
75
Бројне студије су се фокусирале на то како развити ефикасну мрежу гријача

напојне воде за парне електране да би се побољшала њихова ефикасност [62] [63]. Међу
овим студијама, раније активности су се ослањале на Први закон термодинамике без
обзира на концепт неповратности. Према овим истраживањима, мрежа гријача напојне
воде парне електране је пројектована коришћењем два уобичајена приступа, једнаке
енталпије и повећања температуре [63], [64] . Ови приступи сматрају да је конструкција
и рад сваког гријача независан од другог гријача напојне воде у датој мрежи. Очигледно,
интегрисана конструкција свих гријача напојне воде може побољшати ефикасност
конструкције у поређењу са конвенционалним методама. Стога се очекује да ће овај
приступ побољшати топлотну ефикасност парне електране.
Први закон термодинамике је најчешће раније коришћена метода за анализу

ефикасности конверзије енергије система. Међутим, ова енергетска анализа заснована
на првом закону термодинамике не може да прикаже стварне губитке система у смислу
ефикасности и термодинамичких губитака. Због тога је важно да се ефикасност
конверзије енергије система анализира узимајући у обзир и Први и Други закон
термодинамике. Ексергијска анализа заснована на Другом закону пружа бољи увид у
губитке енергије у радној средини и унутрашње неповратности везане за процес. Може
да процјени перформансе и процеса и уређаја, јер узима у обзир ексергију у различитим
фазама током процеса конверзије енергије. За било који термодинамички процес,
ексергија одражава ефикасност или неефикасност таквог процеса јер пружа боље
познавање процеса трансформације енергије. Стога би ексергија могла боље да послужи
у идентификацији локације, квалитета и квантитета деструкције енергије у систему. Као
такве, савремене методе анализе процеса ослањају се на ексергијску анализу јер нуди
бољи поглед на процес и сматра се корисним алатом за инжењерску евалуацију [65].
Студија [66] која је спроведена о ексергијској анализи у парним електранама даје

информацију о максималном губитку који се јавља у турбини и котловима, и
идентификовала је утицај услова средине на перформансе постројења. У [67] закључено
је да максимални ниво ексергијског губитка настаје у котлу.
У [68] аутори су предложили могућност повећања ексергијске ефикасности на

било који од сљедећих начина:
• смањењем ексергијских извора из обезбијеђених ресурса,

• коришћењем алата који ће побољшати ексергијску ефикасност
• подизањем температуре испорученог топлотног производа и
• поновно коришћење отпадне топлоте за потребе процеса.
76
У [69] аутор се фокусирао на анализу компоненти система да би се утврдила

локација максималних ексергијских и енергетских губитака. На основу резултата је
констатовано да је ложиште котла показало највећу ексергијску деструкцију (77%) са
енергетском ефикасношћу од 43,8%. Ексергијска анализа је такође коришћена од стране
других истраживача да идентификују губитке ексергија у парним електранама, посебно
у котловима.
У овом истраживању извршен је преглед постојеће литературе о

термоелектранама, са фокусом на општу конфигурацију различитих циклуса
термоелектрана. Свака компонента је анализирана на основу енергије, ексергије и
ексергијске деструкције. Дати су и приједлози за побољшање.
Исход овог истраживања треба да доведе до напретка у термоелектранама у

смислу постизања иновативнијих и ефикаснијих конструкционих рјешења. У овом
поглављу дате су основе класификације и развоја термоелектрана, фокусирајући се
првенствено на конфигурације и перформансе циклуса. Затим је дат опис циклуса по
коме раде термоелектране и опис његових компоненти. Након тога дата је анализа
термоелектрана на основу закона термодинамике. Опис физичких промјена унутар било
ког система се обично заснива на нултом, првом, другом и трећем закону
термодинамике.
5.1 Значај ексергијске анализе
Први концепт исцрпне ексергијске анализе представио је Карно (Carnot) 1824.

године и Клазијус (Clausius) 1865 године. За одређивање ефикасности система
примјењује се Први закон термодинамике, док је концепт иреверзибилности и
производње ентропије основа Другог закона Термодинамике (ексергијска анализа) [70].
Истраживачи су стално примијењивали Први закон термодинамике да би одредили
губитке енергије. Ексергијска анализа као концепт је недавно добила на значају због
неуспјеха да се анализирањем на основу Првог закона термодинамике добије довољно
података о перформансама електране. Ексергијска анализа првенствено има за циљ да
идентификује области ексергијских губитака. Ексергијска анализа помаже у утврђивању
области несавршености унутар система. Ово се не може урадити на основу анализе
засноване на Првом закону термодинамике. Током ексергијске анализе, фокус није само
на лоцирању иреверзибилности унутар система, већ такође обезбијеђује процјену
ефикасности појединих компоненти система. Пројектанти се могу ослонити на резултате
ексергијске анализе да би побољшали и развили оптималну конструкцију
термоелектране.
77
5.2 Историјски развој термоелектрана са аспекта повећања

енергетске ефикасности
Топлотна ефикасност прве парне турбине-генератора коју је развио Чарлс Парсон

1884. године била је само 1,6%. Међутим, побољшао је перформансе парне турбине тако
што је уградио прву кондензациону турбину која је покретала генератор наизмјеничне
струје. Његова посвећеност изградњи већег система са већом ефикасношћу турбина
довела је до развоја кондензационих парних турбина од 5 MW сa око 15% нето
ефикасности електране. Повећање нето ефикасности електране са 15% на 45% је
посљедица побољшања у Ранкиновом (Rankine) циклусу електрана, као и побољшања
перформанси компоненти електрана. Никола Тесла је представио технологију
генератора наизмјеничне струје која је утрла пут ка појави већих централних електрана.
Ове веће електране се могу лоцирати на даљину због могућности трансформације и
преноса њихове енергетске ефикасности преко високонапонских далековода.
Даље побољшање циклуса термоелектране постигнуто је у првој деценији 20.

вијека доласком турбина са одводом паре за загријавање напојне воде и парних
генератора опремљених предгрејачима ваздуха. Загријавање напојне воде паром
одузетом из турбине побољшава перформансе циклуса постројења, док коришћење
топлотне енергије димних гасова у предгријачима ваздуха за подизање температуре
ваздуха за сагоријевање побољшава ефикасност генератора паре. Електране са високим
димњацима сматране су знаком просперитета двадесетих година прошлог вијека, али и
1940. године и свједоци су почетних напора ка пречишћавању димних гасова
механичким уклањањем прашине. За ову намјену данас се користе електрофилтери са
ефикасношћу уклањања прашине до 99,9%. Појава ефикаснијих термоелектрана почела
је педесетих и шездесетих година прошлог вијека. Изграђено је неколико пилот
постројења са главним притисцима паре и температуром који прелазе наткритичне
границе од 221 бар и 593℃ респективно [71]. Употреба великих генератора паре на
спрашени угаљ и великих парних турбина са додатним прегријачима побољшала је
излазну снагу електрана. Почетком 1960-их, прва парна турбина од 1000 MW је пуштена
у рад у Њујорку и њена максимална снага од 1300 MW је постигнута десетак година
У табели 5.1 представљена су главна побољшања појединих перформанси

електране која резултирају побољшањем укупне ефикасности термоелектране.
Очигледно је да су све главне компоненте постројења доживјеле одређена побољшања.
Међутим, развој система за пречишћавање димних гасова негативно је утицао на
перформансе електрана због повећања потрошње топлотне и електричне енергије.
78
Табела 5.1 Побољшања ефикасности термоелектране [72]

Утицајни фактори који доводе до побољшања
Побољшање ефикасности
ефикасности
• Повећање параметара паре
Побољшање ефикасности парне турбине
• Накнадно прегријавање паре
са 60 на 95%
• Заптивке вратила и међустепени
Побољшање ефикасности генератора са
• Побољшано хлађење
91 на 99%
• Побољшан систем сагоријевања горива
Побољшање ефикасности котла са 83 на • Предгријавање напојне воде
94% • Повећање огревних површина
• Прегријавање ваздуха
• Повећање параметара паре
Побољшање ефикасности Ранкин • Предгријавање напојне воде
циклуса са 34 на 58% • Накнадно прегријавање паре
• Повећање ефикасности компоненти
5.3 Општи опис процеса и термодинамичка побољшања
Кораци у производњи електричне енергије могу бити модуларно подијељени у

сљедеће фазе: производња паре, производња електричне енергије, кондензација и
рециркулација. Топлота добијена сагоријевањем горива се у котлу предаје напојној води,
која испарава и води се у прегријач паре. Ова пара под притиском даље се води до
лопатица турбине гдје се њена енергија претвара у технички рад. Када пара изађе из
турбине, она се уводи у кондензатор и кондензује, чиме се завршава процес. За почетак
новог процеса, кондензована вода се враћа назад у котао да би се поново покренуо нови
циклус.
Код већине постојећих објеката за производњу електричне и топлотне енергије

данас се тежи ка побољшању њихове ефикасности пошто је већина изграђена прије
више од три деценије. Циљ многих модификација основног Ранкиновог циклуса је
побољшање његове ефикасности повећањем излазне снаге уз истовремено смањење
уложене енергије. Иновације у конструкцији загријача напојне воде који се користи у
електранама у великој мјери су утицале за побољшање ефикасности циклуса. Загријач
напојене воде је у суштини измјењивач топлоте у који се уводи пара одузета у турбини
и користи се за подизање температуре напојне воде котла. На овај начин се ефективно
смањује количина топлоте потребна за кључање, а самим тим смањује се и количина
79
потребног горива. Постоје двије варијанте гријача напојне воде: отворени и затворени.
У Ранкиновом циклусу се користе оба типа гријача.
Отворени гријач напојне воде користи се као одзрачивач док су остали гријачи
затворени гријачи напојне воде. У већини циклуса производње електричне енергије,
најмање један одзрачивач ради на притиску већем од атмосферског, јер они омогућавају
вентилацију растворених гасова из радног флуида, чиме се минимизира корозија
компоненти циклуса.
Друга област модификација у производњи топлотне енергије је прегријач паре. У

току циклуса поновног загријавања, пара напушта турбину високог притиска и враћа се
назад кроз котао и поново се загријава прије уласка у дио турбине нижег притиска. Са
додатном топлотом, ефикасност турбине ниског притиска се повећава [73].
Усклађеност са животном средином
Главни разлог за све остале модификације није оптимизација ефикасности

циклуса, већ смањење негативних утицаја процеса на животну средину. С обзиром на
текућу кампању за еколошку прихватљивост и смањење емисије стакленичких гасова,
потребна је изградња додатних пречистача димних гасова. Повећање процеса
производње електричне енергије је неопходно како би се осигурало смањење нивоа
загађења и утицаја на животну средину који је повезан са коришћењем оваквих објеката.
Ови објекти у савременим постројењима за производњу електричне енергије користе се
за елиминацију непожељних хемијских једињења и штетних гасова.
5.4 Енергетска анализа
Први закон термодинамике приказује универзални закон очувања енергије и

помоћу њега се проучава рад и пренос топлоте као облик преноса енергије. Према овом
закону, и рад и топлота могу се узајамно претварати једни у друге. С обзиром на квалитет
енергије, први закон не приказује разлику између рада и топлоте. Дакле, промјена
енергије у било ком термодинамичком систему мора бити пропорционална количини
топлотне енергије унесене у систем умањене за рад који систем врши на околину [74].
Први закон термодинамике је математички изражен на сљедећи начин:
E= Q − W (5.1)
гдје су:
Е- промјена унутрашње енергије,
Q- количина доведене топлоте и
W- рад који систем изврши на околину.
80
Енергетска анализа перформанси термоелектране на угаљ се ради на основу

анализе првог закона термодинамике (слика 5.1). Према овом закону, излазна снага и
топлотна ефикасност се сматрају главним критеријумима за одређивање перформанси
постројења. Одређивање улазно-излазних вриједности за компоненте постројења
заснива се на израчунавању термодинамичких величина као што су масени проток,
притисак, температура, ентропија и енталпија [74].
За парне турбине излазна снага рачуна се на сљедећи начин:
WT= m ul ( hul − h1 ) + ( m ul − m 1 )( h1 − h2 ) + ( m ul − m 1 − ...... − m n )( hn − hizl ) (5.2)
гдје су индекси 1, 2, …., n број одузимања паре у парној турбини. Овај модел
узима у обзир само потрошену снагу пумпи као унутрашњу потрошњу енергије
постројења. Снага пумпе се израчунава на следећи начин:
m ( hiz − hul )
W P = (5.3)
ηp
гдје је:
ηp - степен искоришћења пумпе.

Излазна снага генератора електричне енергије рачуна се:
Wnet
= ∑W − ∑W
T P (5.4)
Укупна топлотна енергија потребна за котао рачуна се на сљедећи начин:
 m pp ( hppizl − hppul ) + m dodzp ( hdodzpizl − hdodzpul ) 

Q B =   (5.5)
ηB
Гдје је индекс (pp) везан за прегријано стање, а (dodzp) везан за поновно

загријавање.
81
Слика 5.1 Шематски приказ масених токова код термоелектране [74]
Енталпија паре на улазу у прегријач котла (hppul) у једначини (5.5) се израчунава

на основу једначине енергетског биланса гријача напојне воде на сљедећи начин:
( m h ) + ( m
p p ul h )
nv nv ul =( m p hp ) + ( m nv hnv )izl
izl
(5.6)
Гдје (p) представља пару а (nv) напојну воду. Значајно је да се одређивање

излазних температура других гријача напојне воде заснива на концепту датом у
једначини (5.6). Топлотна ефикасност електрана израчунава се на сљедећи начин:
Wnet
ηth = (5.7)
m g ⋅ H d
гдје је:
Hd - доња топлотна моћ горива [kJ/kg].
Проток горива ( m
 g ) се одређује на сљедећи начин:
Q B
m g = (5.8)
Hd
82
5.5 Ексергијска анализа
Други закон термодинамике каже да температурне разлике између два система у

контакту имају тенденцију да се изједначе и да се из ових неравнотежних разлика може
постићи рад док се губитак топлоте јавља у облику ентропије по обављеном раду. То
имплицира да ће у изолованом систему температуре на крају постати уједначене. На
примјер, топлотни мотор, као што је приказано на слици 5.2, је механички уређај који
обавља рад усљед промјене температуре између два тијела. Међутим, топлотни мотор
не може да претвори сву топлоту у рад јер се дио топлоте губи.
Слика 5.2 Илустрација топлотног мотора [75]
Због важности температурних разлика у било ком термодинамичком систему,

спољни извор енергије и топлотни понор морају увијек постојати. Други закон
83
термодинамике је основа за ексергијску анализу перформанси термоелектране на угаљ.

Исход ове анализе је од помоћи у побољшању перформанси електрана смањењем
повезаних иреверзибилности. Ексергија је, у ствари, термодинамички показатељ који
истиче могућост трансформације топлотне енергије у максимални рад под условима
одређеним околином на датој температури и притиску. Утврђени губици ексергије у
постројењима на основу излазне снаге се користе као нови критеријум учинка
ексергијске анализе. Општа једначина стопе деструкције ексергије може се извести из
равнотеже ексергија за контролну запремину било које компоненте електране на следећи
начин [76]:
   T     T   
E XD= ∑ ( E ) − ∑ ( E )
X X + ∑ Q 1 − 0   − ∑ Q 1 − 0    ± W (5.9)
   T   ul   T   izl 
ul izl
На десној страни једначине (9), први и други члан су долазни и одлазни

ексергијски „токови“ до контролне запремине, док су трећи и четврти члан ексергија
повезана са преносом топлоте. Т0 представља температуру околине система, док се
пролаз топлоте кроз границе система одвија при константној температури (Т).
Посљедњи члан у једначини (5.9) је рад који се улаже или добија из контролне
запремине. Израчунавање физичке ексергије на основу масеног протока кроз контролну
запремину врши се на сљедећи начин [76]:
E X= m ( h − h0 ) − T0 ( s − s0 )  (5.10)
гдје су:
h - специфична енталпија,
s - специфична ентропија.
У електранама дефиниција ексергијске ефикасности испитиване компоненте

обично се заснива на приступу произодња-гориво, гдје је нето ексергија потрошена у
испитиваној компоненти за производњу производа представљена као гориво. У
термоелектранама, израчунавање ексергијске деструкције и ексергијске ефикасности
прати исти приступ, док се укупни степен ексергијске деструкције у постројењу рачуна
као збир степена ексергијских деструкција компоненти:
E XD ,ukupno = ∑ E XD ,i =E XD ,B + E XD ,T + E XD ,C + E XD ,P + E XD ,H (5.11)
Ексергијска ефикасност рачуна се према обрасцу:
Wneto
η Ex = (5.12)
m g ⋅ e Xg
гдје је:
84
еxg - специфична ексергија сагорјелог горива (угља).
Вриједност специфичне ексергије сагорјелог горива (угља) зависи од хемијског

састава угља. Специфича ексергија угља је претходно одређена у [77], док је други важан
критеријум који се разматра за ексергијске перформансе стопа губитка ексергија по
јединици излазне снаге:
E XD ,total
ζ = (5.13)
W net
Разматрање критеријума енергетских и ексергијских перформанси током анализе

обично даје бољу процjену постројења, пружајући тако основне информације потребне
за побољшање перформанси. Неопходно је да се, након ексергијске анализе, прикажу
основне разлике између ексергијских и енергетских концепата (табела 5.2).
Табела 5.2 Основне разлике између енергетске и ексергијске анализе [78], [79], [80]
Редни
Енергетски концепт Ексергијски концепт
број
Енергетска анализа заснива се на
Ексергијска анализа је изузета од закона о
1. закону одржања енергије (Први закон
одржању енергије
термодинамике)
Ексергијска анализа зависи како од стања
Енергетска анализа зависи од стања
2. материје која се разматра, тако и од стања
материје која се разматра
непосредног окружења.
Енергетска анализа се може
Ексергијска анализа се израчунава на
3. израчунати на основу претпостављеног
основу услова које намеће окружење.
референтног стања.
За изобарске процесе минимална ексергија
Енергија и температура се
4. се постиже на температури околине,
пропорционално повећавају.
повећава се са смањењем температуре.
За идеалне гасове енергија не зависи Ексергија идеалних гасова зависи од
5.
од притиска. притиска.
5.6 Процjене термоелектране на основу енергетске и ексергијске

анализе
Доступни енергетски метод треба да допуни, а не да замјени енергетску анализу.

Међу термодинамичарима једногласно је прихваћено да је расположива енергија
свестран алат који се може успјешно примијенити у оптимизацији процеса.
Идентификовањем губитака расположиве енергије која се користи за покретање
85
процеса, открива се стварна неефикасности и указује на могуће побољшање

конструкције термоелектране. Енергетски биланси, када се користе у комбинацији са
билансима масе и другим теоријским једначинама, могу дати прихватљиву слику
процеса. Да бисмо имали потпуну слику, треба користити Други закон термодинамике.
У прилог томе говоре најмање два аргумента:
1. Расположива енергија представља „заједнички именилац“; ово подразумијева

еквиваленцију свих расположивих енергија. Међутим, ово није примјењиво на
све облике енергије. На примјер, рад вратила турбине се може скоро у потпуности
теоријски претворити у електричну енергију, али не и у топлотну енергију у пари.
Доступна енергија паре могла би се скоро у потпуности претворити у електричну
енергију.
2. Доступност се увијек односи на квалитет енергије. Вриједност енергије високог
квалитета (као што је електрична енергија) је већа од вриједности енергије нижег
квалитета (као што је пара).
Ексергијска анализа је та која прави разлику између потенцијала обављања рада

два флуида који преносе исту количину енергије. Енергетска анализа ће третирати на
исти начин топлоту садржану у цијеви која преноси пару високе температуре и одведену
топлотну енергију ниског квалитета у кондензатору парних постројења [67] док ће
ексергијска анализа направити разлику. Први закон термодинамике мјери само
количине рада и енергије, занемарујући квалитет коришћене енергије, па се рачуна само
за алокацију енергије. Други закон иде даље од алокације и пружа увид у неповратност
процеса и квалитет енергије. Такође, води истраживача до процеса са најмањим
генерисања ентропије по јединици корисне топлоте или произведеног рада.
У индустрији је бројна примјена анализе засноване на Другом закону

термодинамике. Његова употреба се креће од електропривреде и система когенерације
до процеса петрохемијске и прехрамбене индустрије. У периоду од 1987. до 1988.
године, Министарство енергетике Сједињених Америчких Држава је спровело студију
која се састојала од опсежног прегледа литературе (приближно 300 референци) како би
се идентификовале различите врсте аналитичких техника Другог закона термодинамике
и процијенила корисност ексергијске анализе. Закључак прегледа је био да „анализа
Другог закона термодинамике заиста пружа нове информације и побољшава способност
истраживача да идентификује иновативна рјешења за проблеме термалне науке“ [81].
Анализа Другог закона термодинамике је такође широко распрострањена техника која
се користи у оптимизацији система и компоненти са познатим перформансама. Остали
облици анализа су били усмјерени на утврђивање главних извора губитака и
неповратности са намјером да се систем унаприједи уколико се идентификују извори
86
губитака и неповратности. Побољшања би могла доћи преко бољег димензионисања

постојећих компоненти система, додавање нових компоненти, или чак идентификација
компоненти са потенцијалима за побољшање. Закључено је да је анализа заснована на
Другом закону термодинамике дала боље резултате од традиционалних метода, јер јасно
идентификује губитке и њихове механизме.
Термин „ексергија“ је увео Рант (Rant) 1957. године и постао је дио редовног
термодинамичког образовања у неколико Источноевропских земаља, али не и у остатку
свијета [82]. У остатку свијета ексергија је постала актуелна почетком седамдесетих
година прошлог вијека због енергетске кризе. Растућа свијест да се свјетски ресурси
приближавају исцрпљености подстакла је поновно интересовање за очување енергије.
Очекивања су била да би овај нови концепт могао да ријеши енергетски проблем. Од
тада је објављен велики број радова који користе ексергију за анализу процеса и за
оптимизацију енергије.
Ексергијска анализа је заснована на Другом закону термодинамике.

Примијењиван је у свим својим значајним аспектима од 1870. године. Концепт
„доступне енергије“ популаризовали су Гибс (Gibbs) и Максвел (Maxwell) прије више
од 100 година [83]. Међутим, покушаји у овој ери да се популарише његова употреба у
процјени процеса конверзије енергије наишли су на ограничено прихватање.Развој
концепта ексергије од оригиналног Гибсовог описа до данашње употребе у
компликованим хемијским процесима није био једноставан процес. Развој се одвијао у
различитим областима науке и технологије. Формуле развијене у машинству изгледале
су другачије од оних у хемијском инжењерству.
Међутим, једна од области овог обновљеног интересовања била је потрага за

бољим показатељима ефикасности. Природни пут у овој потрази остаје анализа
заснована на Другом закону термодинамике која дефинише ефикасност преноса
расположиве енергије. Ово није изненађујуће јер ефикасност односно анализа заснована
на Првом закону термодинамике не даје никакве информације о томе како су настали
губици [84]. Први закон термодинамике ништа не говори у вези неповратности процеса.
Анализа заснована на другом закону термодинамике је та која рестриктивније дефинише
ефикасност, користећи доступне концепте рада, и на тај начин идентификује губитке
процеса.
Два су кључна ограничења за прихватање концепта „доступне енергије“ у

области термодинамике. Један од разлога је утемељен у економији. Раније су горива
била тако јефтина и у изобиљу, што је чинило да je удио трошка за гориво у цијени
производа занемарљив у односу на капиталне трошкове. Сходно томе, инжењерски
ресурси су били више фокусирани на смањење капиталних трошкова него на
87
побољшање ефикасности. Други разлог је појава више различитих термина везаних за

израз расположиве енергије, тако да није била јасно организована терминологија.
Контроверзни термини као што су расположива енергија, употребљива енергија или
радна способност, ексергија, анергија нису фаворизовали његову широку примјену.
Занимљиво је примјетити да инжењери укључени у развој индустријских

постројења нису заинтересовани за коришћење концепта ексергије. Објашњење је често
да су велика постројења која користе стандардне процесе (нпр. термоелектране)
оптимизована током много година коришћењем једноставног концепта минималног
горива за дату производњу енергије (Први закон термдинамике) [85]. Међутим, мала
постројења која користе нове процесе (прерада хране, производња леда, постројења за
сушење) нису еволуирала током много деценија и немају познате енергетске циљеве.
Овде постоји стварна корист од анализе засноване на Другом закону термодинамике у
процесу пројектовања.
Многи истраживачи су проучавали енергетску и ексергијску анализу

термоелектрана. Стога је енергетска и ексергијска анализа термоелектрана размотрена и
сажета у табели 5.3. Ова табела даје преглед многих претходних студија, укључујући
енергетске и ексергијске анализе, као и капацитет постројења. За процјену количине и
квалитета енергије у термоелектранама, као алат су кориштене ексергијске анализе.
Закључено је да су максимални губици енергије који настају у кондензатору, а
максимални губици ексергије јављају се код котла. Штавише, обезбјеђивање ваздуха за
предгријавање на улазу у котао помаже да се смањи губитак ексергије (смањује
иреверзибилност) у котлу смањењем односа горива и ваздуха у електрани.
Табела 5.3 Енергетска и ексергијска анализа термоелектрана

Рефе- Капацитет Енергетска Ексергијска
Год. Запажање
ренца (MW) анализа анализа
Највећи губитак енергије
забиљежен је у кондензатору, а
највећи губитак ексергије је у
[86] 1987 350 да да котлу. Утврђено је да је губитак
ексергије у турбини и котлу већи
од губитака у осталим
компонентама електране.
Перформансе парне електране на
угаљ испитане су енергетским и
ексергијским анализама у
[87] 2006 500 да да
покушају да се процјене могуће
модификације које би
побољшале ефикасност
88
постројења. Из резултата је
утврђено да је ексергијски
губитак постројења већи због
иреверзибилности јер је стопа
иреверзибилности у генератору
паре била већа него у осталим
компонентама електране.
Утицај повећања притиска
загријавања на ексергијску
ефикасност проучаван је у
термоелектрани на угаљ. Из
[88] 2006 500 да да
резултата је уочено да смањење
притиска за поновно загријавање
може побољшати ексергијску
ефикасност електрана.
Енергетска и ексергијска анализа
термоелектране извршена је на
основу ефекта промјене струјања
ваздуха за сагоријевање.
[89] 2007 500 да да Резултати су показали повећање
од 1,3% у енергетској и
ексергијској ефикасности
постројења када је вишак
ваздуха смањи са 0,4 на 0,15.
Развијен је модел енергетске и
ексергијске процјене у
термоелектрани на угаљ од 360
MW. Резултати су показали да је
[90] 2011 360 да да већа потрошња ексергија за
сагоријевање угља у слоју због
великог уноса енергије и
материјала у поређењу са
сагоријевањем угља у лету.
Анализирана је дисипација
ексергија у термоелектрани на
угаљ од 1000 MW у различитим
[91] 2013 1000 да да условима рада. Усвојени приступ
овој анализи, као и резултати
анализе, могли би послужити као
водич за оптимално
89
пројектовање и рад
термоелектране.
Предложен је нови систем
поврата отпадне топлоте, са
енергетском и ексергијском
анализом за различите бројеве
[92] 2014 1030 да да
гријача напојне воде. У
предложеном систему је
постигнута мања деструкција
ексергије.
Локације потрошње ексергије
велике електране на угаљ
добијени су анализом
[93] 2014 600 да да заснованом на компонентама и
процесима. Студија је дала
смјернице за мјере штедње
енергије.
Теорија топлотне каскаде
кориштена је као основа за
предлагање побољшања си-
стема за ефикасно кориштење
нискотемперату-рне отпадне
[94] 2017 1000 не да топлоте из димних гасова
термоелектрана на угаљ. Према
резултатима, нето излазна снага
је повећана за 19,51 MW док је
ексергијска ефикасност била око
45,46%.
Ексергетски је анализирана
електрана на угаљ и из резу-лтата
је уочена ексергијска ефикасност
[95] 2017 160 не да
од 39,89% за електрану на угаљ,
док је котао показао највећи
потенцијал за побољшања.
Извршена је ексергијска анализа
губитака ексергије супер-
критичне електране са
[96] 2017 1000 да да двоструким догријавањем. Из
резултата је примјећено да је
највећи губитак ексергије у
котлу (око 85%), усљед
90
сагоријевања горива и размјене

топлоте са водом преко зида
цијеви.
У термоелектранама на угаљ
испитиван је утицај параме-тара
догријавања паре и броја
предгријача напојне воде на
њихову енергетску и ексе-
[97] 2018 165 да да ргијску ефикасност. Након
примјене стратегије побо-љшања
ефикасности, мора се увести
термодинамички приступ како
би се направила комплетна
анализа резултата.
Анализирана је енергетска и
ексергијска ефикасност
субкритичне електране на угаљ.
Из резултата, енергетска и
ексергијска ефикасност цје-
[98] 2018 173 да да
локупног постројења изно-силе
су 32,8 односно 33,7%, док је
утврђено да је генератор паре
највећи извор ексергијске
деструкције у циклусу.
Подкритична електрана на угаљ
је енергетски и ексергетски
анализирана да би се испитали
параметри перформанси.
Максимални губици енергије
настали су у кондензатору (72%
[99] 2018 511 да да
укупног губитка енергије
циклуса), док је максимални
ексергијски губитак настао у
котлу (око 83,09% од укупног
ексергијског губитка циклуса
електране).
Ексергијски губици се могу
смањити ако се смање
[100] 2019 72,96,120 да да вриједности термодинами-чких
параметара паре која се доводи у
турбину.
91
Развијен је математички модел за

ексергијску анализу
термоелектране. Анализа модела
је показала да је најбољи избор
повећање температуре
[55] 2019 650 не да прегријавања и догријавања паре
на улазу у високопритисни и
средње-притисни дио турбине,
јер смањује губитке ексергије и
побољшава ефикасност уз добар
проценат уштеде енергије.
Слика 5.3 илуструје губитке топлоте у појединим компонентама термоелектране.

Енергетске анализе показују да су највећи губици енергије настали у кондензатору,
затим у котлу и турбини. Поред тога, минимални губици су настали у котловском
добошу напојне воде ниског притиска.
Генератор-1,3%
Загријач НВ 0,1% Кондезатор 66%
Котао-25%
Загријач НВ 0,7%
Укупни енергетски
губици (kW)
Напојна пумпа 0,3% Турбина-6,4%
Деаератор- 0,2%
Слика 5.3 Губици топлотне енергије по појединим компонентама термоелектране [66]
92
Слика 5.4 приказује допринос различите опреме термоелектране на губитке

ексергије термичког циклуса [66]. Као што се види на овој слици, котао прима највећи
дио ексергије који је више од 70% од укупног уноса ексергије у циклус, док и уништава
највећи дио ексергију, (93,43% укупне иреверзибилности термичког циклуса је због ове
компоненте термоелектране). Висока неповратност котла је посљедица процеса
сагоријевања, који је веома неповратан. Поред тога, види се да иако је удио кондензатора
у испорученој ексергији мали, његова улога у деструкцији ексергије у поређењу са
другим компонентама изузев котла је повећана.
Ексергијска анализа заснована на компонентама, која је упоређивала ексергијске

перформансе сваке компоненте кроз идентификацију њихових слабости, извршили су
аутори у [93]. Циљ ексергијске анализе засноване на процесима је утврђивање нивоа
неадекватности главних процеса како би се прекинула само оптимизација перформанси
компоненти, а и увела пракса да се врши и оптимизација на нивоу процеса токова као и
разматрање међукомпонентне интеракције.
Генератор 0,6%
Загријач НВ 0,6 % Кондезатор 2%
Котао-86 %
Загријач НВ 1%
Укупни ексергијски
губици (kW)
Напојна пумпа 0,5% Турбина-8,2%
Деаератор 1,1%
Слика 5.4 Губици ексергије по појединим компонентама термоелектране [66]
93
Друга студија коју су урадили аутори у [101] фокусирала се на гасне турбине и

најпогодније услове околине за њихове максималне перформансе. За енергетску и
ексергијску анализу, студија је користила стварне оперативне податке добијене од
електране “МАРАФЕК“, Саудијска Арабија. Параметарска анализа је такође извршена
коришћењем различитих услова рада. Разлика у ексергијским токовима служила је као
мaтрица за израчунавање ексергијске деструкције. Највећа ексергијска деструкција
уочена је у котлу. Ексергијска и енергетска ефикасност ваздушног компресора је била
94,9 и 92%, док је су код котла биле 67,5 и 61,8% . Гасна турбина је показала ексергијску
и енергетску ефикасност од 92 и 82%. За цјелокупно постројење, ексергијска и
енергетска ефикасност су биле 32,4 и 34,3%. За побољшање ефикасности, важно је
смањити температуру усисног ваздуха и модификовати котао тако да има бољи однос
ваздух-гориво. Гасну турбину такође треба побољшати у смислу капацитета да може
радити са високом улазном температуром.
Нови приступ ексергијској анализи парних котлова представили су аутори у

[102], који је заснован на ASME PTC 4.1 кодексу за процjену ефикасности и губитака
енергије у котлу. У овом раду, методе за процјену ексергијске ефикасности и
ексергијског губитка су сличне јер одређују компоненте које не функционишу добро. Уз
идентификацију компоненти које лоше раде, конструктори могу побољшати
перформансе система. Овај метод се може користити за израчунавање различитих
термина иреверзибилности, укључујући губитак ексергије кроз зидове котла,
ексергијско уништење унутар котла и у гасном гријачу ваздуха, ексергијски губитак на
димним гасовима итд. Студија је показала да уништавање ексергије унутар котла има
највећу количину иреверзибилности (преко 38% укупног уноса ексергије). Резултати су
даље показали да ексергијска ефикасност котла износи 53,70%.
Три термоелектране су анализиране у [97]. Студија је обухватила сљедеће: једну

електрану са подкритичним загријавањем са шестостепеним екстракцијским
регенеративним гријачима;
• једну супер-критичну електрану са поновновним загријавањем са шестостепеним

екстракцијским регенеративним гријачима;
• ултра-супер критичну електрану са двоструким поновним загријавањем са
десетостепеним екстракцијским регенеративним гријачима;
• анализа енергетске и ексергијске ефикасности испитиваних електрана.
Такође је представљено поређење три наведена система и дискусија у смислу

њихове ефикасности у производњи електричне енергије, ексергијске ефикасности и
количине укупне уложене енергије. Студија је показала да повећање параметара водене
94
паре са подкритичних на суперкритичне вриједности позитивно утиче на енергетску и

ексергијску ефикасност. Штавише, додавање друге фазе поновног загријавања
позитивно је побољшало ефикасност електрана. На крају, повећање броја предгријача
напојне воде додавањем 2 предгрејача и 1 регенеративне турбине позитивно је повећало
ефикасност електрана. За економске параметре одређен је оптималан број предгријача
напојне воде.
5.7 Ефикасност термоелектрана
Неприхватљиво је да се значајан дио енергетског садржаја фосилних горива губи

због неефикасности у процесима конверзије и дистрибуције енергије. Око 10 % ових
губитака енергије горива повезано је са процесом сагоријевања, а око 90% повезано је
са преносом топлоте потребне за производњу паре и касније приликом кондензације
паре. Губици такође произилазе из ограничене ефикасности (око 40%) парне турбине у
претварању енергетског садржаја паре у механичку енергију [103] . Ефикасност
електроенергетских постројења може се изразити као однос произведене корисне
електричне енергије из производне јединице у одређеном периоду и енергетске
вриједности горива испоручене производној јединици у истом периоду.
За производњу електричне енергије засноване на парним турбинама, скоро 65%

примарне енергије се губи на топлоту и ефикасност се може додатно погоршати када се
топлота обезбијеђује из горива са нижом топлотном моћи у односу на пројектовану.
Током конверзије енергије, прва фаза је сагоријевање горива. Током сагоријевања
потенцијална енергија у гориву се трансформише у топлотну енергију и овај процес
конверзије има ефикасност од скоро 90%. Међутим, нека ограничења у преносу топлоте
чине да се топлота добијена сагоријевањем не преноси у потпуности на напојну воду јер
се неки дијелови топлоте губе у околину посредством димних гасова. Поред тога,
садржај водоника у фосилним горивима се током процеса сагоријевања претвара у влагу
и тако се повећава удио влаге у гориву. Током испаравања влаге у котлу, са влагом се
губи и латентна топлота.
Друга фаза је термодинамичка фаза у којој се топлота настала из процеса

сагоријевања преноси на воду за производњу паре. Енергија паре се даље користи за
покретање турбине прије него што се кондензује у воду и врати назад у котао да би
започео други циклус. Овај процес у овој фази зависи од Ранкиновог циклуса.
Ефикасност Ранкиновог циклуса за постројења која раде са подкритичним притисцима
паре (нижи од 22,75 МPa) и температурама од 570°C jе око 43%. Савремена постројења
која раде при вишим температурама паре (близу 600 ℃) и далеко изнад надкритичног
притиска имају ефикасност Рaнкиновог циклуса од 47% [104]. Током кондензације паре
95
у кондензатору, латентна топлота кондензације (приближно 40% уложене енергије) се

губи на воду за хлађење.
Трећа фаза је претварање механичког рада у електричну енергију у генератору.

Током ове фазе, око 5% ефикасности се губи на механичке и магнетне губитке. Већи
губитак енергије постоји и када се трансформише снага до нивоа који може да се
испоручи потрошачима. Рад електране захтјева и покретање помоћне опреме као што су
електрофилтери, вентилатори и пумпе. Ове помоћне јединице се напајају енергијом из
саме електране. Око 6% излазне снаге великих електрана се троши интерно [105]. Дакле,
електране на чврсто гориво треба побољшати у смислу њихове ефикасности. За сада се
само једна трећина енергетског садржаја горива успјешно претвара у снагу. Постизање
веће ефикасности подразумјева мање гасова стаклене баште и приступачнију цијену
електричне енергије. Вискокалорична фосилна горива гарантују већу ефикасност
захваљујући ниском садржају воде и пепела.
Под претпоставком да су претходна мјерења ефикасности компатибилна са

тренутним, може доћи до побољшања ефикасности електране током времена. Међутим,
очекује се да ће се ова побољшања постићи приликом замјене старих неефикасних
постројења новим ефикасним постројењима [106]. Еколошки захтjеви могу се постићи
инсталирањем рачунарског система за контролу квалитета животне средине, што може
у неким случајевима довести до смањења ефикасности постројења. На који начин ће се
уз узимање у обзир обавеза о заштити животне средине доћи и до значајног повећања
ефикасности термоелектрана, остаје да се пронађе рјешење у предстојећем периоду.
Поред тога, важно је континуирано мјерити ефикасност термоенергетских постројења
на глобалном нивоу иако постоје значајне разлике међу регионима. Поређење
перформанси електрана и појединачних производних јединица може се реализовати
само на локалном нивоу, ако се мјерња врше досљедно. Повећање енергетске
ефикасности усвајањем технологија веће ефикасности и представља одређени проблем
јер још увијек оне нису компатибилне са постојећом технологијом.
5.7.1 Побољшање топлотне ефикасности
Топлотна ефикасност постројења за производњу електричне енергије може се

побољшати реализацијом једног или више процеса [59]:
• Повећањем просjечне температуре преноса топлоте на радни флуид парних

постројења;
• Просјечно смањење температуре одвођењем топлоте из радног флуида у
кондензатору;
96
• Одржавањем губитака и неефикасности везаних за компоненте постројења на

ниском нивоу;
• Побољшање интеграције тока процеса тако да је могуће поново искористити
потенцијалну отпадну топлоту која се ствара.
5.7.2 Побољшање нето степена ефикасности термоелектрана
Неколико истраживања урађено је са циљем побољшања нето ефикасности

термоелектрана. Ова истраживања се обично класификована у двије групе [59]:
• Развој будућих алтернативних технологија за коришћење фосилних горива у

производњи електричне енергије;
• Конструкциона побољшања термоелектрана.
Поред тога, методе за побољшање ефикасности термоелектрана у смислу

ефикасности су категорисане у два основна типа:
• Оне који се фокусирају на идентификацију и конструкциона побољшања, и

• Оне који се фокусирају на побољшања уређаја (опреме) и процеса.
5.8 Побољшања ефикасности компоненти термоелектране
5.8.1 Побољшање перформанси котла
Ефикасност котла може значајно утицати на ефикасност цијелог постројења.

Унутар котла, главни процеси су сагоријевање горива и накнадни пренос топлоте [107].
Побољшања у вези са сагоријевањем
У котлу, процес сагоријевања омогућава претварање енергије горива у топлоту

при одређеним условима. У котлу, губици настају због несавршености у вези са
сагоријевањем. За ефикасно сагоријевање потребно је да температура буде довољно
висока да изазове паљење смјеше, затим је потребно обезбиједити потребан однос
кисеоника и гориво, као и довољно времена за процес сагоријевања [108].
Из практичног искуства, потпуно сагоријевање захтјева већу количину ваздуха

од теоријске количине ваздуха. Међутим, вишак ваздуха може повећати количину
димних гасова, чиме се повећава губитак топлоте која се њима односи. Сагоријевање је
такође повезано са иреверзибилношћу и када је потпуно, усљед неповратне хемијске
реакције горива и ваздуха која је резултат неизвршене размјене електрона између
компоненти процеса.
97
Побољшањем ефикасности сагоријевања смањују се губици који се односе на

сагоријевање. Ово се обично постиже минималном модификацијом ложишта. Даља
смањења губитака у вези са сагоријевањем могу се постићи коришћењем металуршких
температурних граница за материјале који учествују у процесу сагоријевања. Ово ће
осигурати да се у ложишту обезбиједи минимална темература сагоријевања [102].
Побољшање у вези са преносом топлоте
У индустрији постоји неколико начина за побољшање преноса топлоте унутар

котла. Потребна размјена топлоте у котловима може се одржавати редовним уклањањем
наслага нечистоћа на цијевном екрану котла. Такође правилним коришћењем дувача
чађи може се дјелимично утицати на пренос топлоте у котлу. Дувачи чађи се посебно
користе за уклањање шљаке тако да се апсорпција топлоте у доњем дијелу котла може
повећати уз смањење протока топлоте до прегријача.
Ефикасност топлотног циклуса се може повећати повећањем просјечне

температуре водене паре. Ово се постиже повећањем радног притиска котла. Међутим,
овај приступ је обично повезан са повећаним садржајем влаге у воденој пари, због чега
лопатице турбине еродирају у нископритисном дијелу турбине.
Степен корисности постројења и топлотна ефикасност могу се повећати

повећањем просјечне температуре водене паре преко прегријавања. Овим процесом се
такође смањује удио влаге у пари на излазу из турбине. Међутим, граница металуршке
температуре и други фактори су ограничења за температуре прегријавања [109]. Постоје
и друга побољшања која се могу узети у обзир када се тежи повећању ефикасности
котла, као што је:
• одржавање ниске количине вишка ваздуха унешеног у ложиште како би се

смањили ексергијски губици везани за гасове у димњаку, и
• потрошња горива се може смањити рекуперацијом топлоте из димних гасова
прије њиховог изласка из димњака.
У другим истраживањима у вези са котлом, фокус је био на добром разумијевању

губитака ексергије у процесу сагоријевања, у горионику, као и на побољшању система
за рекуперацију топлоте у котлу [110], [111].
5.8.2 Побољшања кондензатора
Температура паре у кондензатору може се смањити смањењем радног притиска

кондензатора [112]. Међутим, притисак у кондензатору се може смањити само до
одређене границе у зависности од потребне температуре расхладног медија да би се
постигао добар пренос топлоте. Могу се јавити проблеми као што су истицање ваздуха
98
у кондензатор, повећана ерозија лопатица турбине због прекомјерног смањења притиска

у кондензатоуа, као и ниска ефикасност турбине.
5.8.3 Побољшања постигнута накнадним прегријавањем паре
На укупну топлотну ефикасност постројења, као и на просјечну температуру

водене паре поред загријавања у котлу, утиче и предгријавање. Међутим, ексергијски
губици у котлу обично износи више од 50% укупног ексергијског губитка постројења и
на ове губитке минимално утичу притисци прегријане паре. Прегријавањем паре може
се смањити вријеме гријања, али то зависи од максималне температуре паре у циклусима
појединачног/двоструког предгријавања. Проток ваздуха и губици на лопатица могу се
смањити повећањем температуре прегријане паре, чиме се повећава доступна енергија
циклуса [74].
Према неким студијама, најекономичнији ефекат се постиже одржавањем вршне

температуре прегријане паре ниже за 30 ℃, непосредно изнад температуре засићене паре
на излазу из високопритисног дијела турбине. Притисак загријавања има безначајан
утицај на перформансе циклуса. Утврђено је да се, за циклусе са једним поновним
загријавањем, максимална побољшања неповратних губитака и топлотне ефикасности
могу постићи одржавањем притисака поновног загријавања на око 19% притиска у
котлу. Уградња другог степена поновног загријавања (са односом притиска од око 5
између 1. и 2. степена поновног загријавања) може додатно побољшати неповратне
губитке и топлотну ефикасност. Међутим, неколико фактора, као што су температура
поновног загријавања, квалитет напојне воде и број фаза поновног загријавања утичу на
оптималну вриједност овог односа притиска. У постројењу са високим притиском за
поновно загријавање, ексергијска ефикасност се обично побољшава побољшањем
турбинског циклуса [113]. Подешавање максималног притиска за 1. или 2. степен
поновног загријавања обезбјеђује добар опсег притиска за остале фазе поновног
загријавања који изазивају мању дивергенцију од минималне укупне стопе
неповратности и максималне топлотне ефикасности. Међутим, 1. притисак догријавања
има горњу границу због проблема повезаних са температурама гријача ваздуха и напојне
воде у котлу. Слично, 2. притисак поновног загријавања има доњу границу због
могућности да прегриајани издувни гасови при дјелимичном оптерећењу подижу улазну
температуру у нископритисном дијелу турбине, што доводи до кртости у челику ротора.
5.8.4 Побољшања регенеративног гријања напојне воде
Топлотна ефикасност се може побољшати регенеративним загријавањем напојне

воде коришћењем паре одведене од турбине. Ово побољшање се постиже повећањем
просјечне температуре додавањем топлоте у циклус. Међутим, губи се додатни рад који
би одузета пара обавила даљим ширењем у турбинама [114].
99
Пренос топлоте са паре на напојну воду се остварује или у отвореном гријачу

мјешањем флуида или у затвореном гријачу, без мјешања флуида. Отворени гријачи
напојне воде су исплативи и једноставни за употребу са добрим својствима преноса
топлоте. Насупрот томе, затворени гријачи напојне воде су мање ефикасни у преносу
топлоте јер два флуида не остварују директан контакт, а њихов унутрашњи цјевовод их
чини сложенијим. Затворени измјењивачи топлоте имају вишу стопу неповратних
губитака везано за пренос топлоте због пригушивања одузете паре на одговарајући
притисак за сваки гријач ниског притиска. Топлотна ефикасност парних електрана је
побољшана укључивањем регенерације топлоте јер смањује стопу неповратних губитака
у постројењу. Са повећањем броја гријача напојне воде, постоји могућност да укупно
побољшање буде мање од суме појединачних побољшања свих уграђених додатних
гријача [115].
5.9 Резиме побољшања у термоелектранама
Презентоване су мјере за побољшање перформанси компоненти

термоенергетских постројења примјеном ексергијске анализе. На примјер, остварено је
побољшање процеса компресије и експанзије коришћењем ексергијске анализе.
Примјена критеријума заснованих на ексергији посебно је изведена за оптимизацију
измјењивача топлоте, а посебно за гријаче напојне воде. У табели 5.4 сумирано је
неколико истраживачких студија које представљају различите методе које могу помоћи
у побољшању нето ефикасности термоенергетског постројења. Као што је приказано у
табели 5.4, методе побољшања укључују смањење удјела влаге у фосилним горивима,
употребу предгрејача ваздуха за рекуперацију отпадне енергије, увођење гријача
напојне воде, подешавање радне температуре и притиска, увођење напредних
материјала и нове конструкције за котао, ложиште и турбину. Анализиран је утицај
температуре и притиска прегријача на енергетску и ексергијску ефикасност
термоелектране. Може се примјетити да се повећањем притиска и температуре
прегријане паре енергетска и ексергијска ефикасност повећава. При фиксној количини
улаза паре и горива у котао, излазна снага ће се повећавати са повећањем притиска
прегријане паре и температуре термичког циклуса [66] . У котлу је дошло до максималне
иреверзибилности, посебно усљед хемијске реакције (процес сагоријевања) и преноса
топлоте на пару као и губитака усљед емисије димних гасова. Ограничени степен
оптимизације може се постићи контролом минималне температуре димних гасова тј. да
она буде минимално већа од температуре тачке росе. Повећање површине преноса
топлоте са радним флуидом представља главно побољшање [116].
100
Табела 5.4 Истраживачке студије о побољшању ефикасности термоелектране

Снага
Референца Година Методологија Резултат истраживања
(MW)
Повећање вишка ваздуха довело је до
смањења ефикасности постројења.
Смањење температуре димних гасова
доводи до побољшања ефикасности
Повећање температуре и притиска
Прегледани
паре са 25 на 35 MPa и са 540 на 600
процесни
°C побољшало је ефикасност
[117] 1993 - параметри који
постројења за око 1,5%.
утичу на нето
ефикасност Промjена у постројењу преласком са
једног на двоструки парни прегријач
дала је побољшање ефикасности
Смањење притиска у кондензатору
омогућило је повећање ефикасности
Нето ефикасност субкритичних,

суперкритичних и ултра-
Оцијењен је утицај
суперкритичних електрана износила
субкритичних,
је 37%, 42% и 46%, респективно.
суперкритичних и
Кључни параметри су били:
ултра-
1. савремени систем
суперкритичних
сагоријевања,
[118] 1996 600 електрана на нето
2. рад са промјенљивим и
ефикасност и
константним притиском,
идентификовао
3. спиралне и вертикалне
кључне параметре
котловске цијеви ,
за пројектовање и
4. термички дизајн,
рад постројења
5. материјал котла и
6. рекуперација топлоте.
Предложене мјере
Нето ефикасност је повезана са
за побољшање нето
притиском кондензатора,
[119] 1997 - ефикасности
капацитетом постројења и типовима
термоелектране на
термоелектрана.
угаљ
101
Пара високог притиска од 50 MPa на

600 °C са троструким степеном
прегријавања дала је побољшање
топлотне ефикасности од 3%.
Кључно за рад електране при високој
температури и притиску је
коришћење савремених материјала.
Разматране су Промjена конфигурације постројења

варијације нето са подкритичне на суперкритичну
25- ефикасности може побољшати нето ефикасност са
[120] 2000
1000 узроковане 39,4% на 41,1% и може смањити
промjеном типова потрошњу угља са са 874 на 826
електрана kt/god
Испитиван је
Предгријавање ваздуха од 35 до
утицај температуре
850°C повећало је ефикасност
претходно
сагоријевања са 90 на 92%. Смањење
загријаног ваздуха
[121] 2000 садржаја кисеоника у доведеном
и садржаја
ваздуху са 21 на 8% смањило је
кисеоника на
ефикасност сагоријевања са 92 на
ефикасност
79%.
Подизање температуре на 727 °C

Испитиван утицај
резултирало је смањењем кашњења
[122] 2002 0,8 температуре
паљења, што је довело до повећања
ваздуха
нето ефикасности.
Проучена кључна опрема за

Проучавана кључна побољшање ефикасности постројења.
опрема за Увођењем гријача напојне воде и
[123] 2003 1000 побољшање прегријача паре, као и повећањем
ефикасности притиска и температуре у парном
постројења циклусу, може се побољшати
ефикасност са 34 на 58%.
Анализиран ефекат Ефикасност циклуса је била висока

'n' гријача напојне када је притисак догријача око 20–
воде на 25% притиска у котлу. У котлу је
[124] 2007 -
перформансе примјећена смањена стопа
циклуса парне ексергијског губитка увођењем
турбине са додатних гријача. Резултати су
102
генерализованом показали већу повезаност

математичком ексергијских губитака са
формулацијом. сагоријевањем горива у поређењу са
ексергијским губицима усљед
преноса топлоте.
Укупна енергетска и ексергијска

Истражене
ефикасност постројења повећана је за
могућности за
1,4% смањењем удјела вишка ваздуха
повећање
за сагоријевање са 0,4 на 0,15.
ефикасности парне
Побољшање од 3,5% је забиљежено
електране
смањењем температуре димних
смањењем
гасова са 149 °C на 87 °C.
неповратности у
Истовремена појава оба смањења је
[125] 2008 - котлу.
побољшала енергетску и ексергијску
Модификације
ефикасност постројења за 4,1%.
укључују смањење
Коришћењем теоретског ваздуха за
удјела вишка
сагоријевање, енергетска и
ваздуха за
ексергијска ефикасност постројења
сагоријевање и
побољшане су за 4,7% када се
температуре
температура димних гасова одржава
димног гаса.
на 87 °C.
Субкритична термоелектрана на угаљ

Идентификовани и може да ради оптимално само ако
утврђени ради на улазном притиску паре у
оптимални трубину од 19,0 MPa. Температура
пројектни и радни главне паре и поново загријане паре
[126] 2009 425 услови који би такође треба да буде на 545℃, док
пружили температура претходно загријаног
максималну ваздуха треба да буде на 350℃.
ефикасност Искористивост котла и турбине мора
електране бити већа од 92% а угаљ мора имати
најмањи могући садржај влаге.
Проучавао се Велики капацитет котла или излазна

утицај капацитета снага резултирали су бољом
[127] 2012 62,5 котла на ефикасношћу сагоријевања и мањом
ефикасност потрошњом горива по јединици
постројења добијене електричне енергије.
Анализиран утицај Побољшање ефикасности добијено

[128] 2012 900
побољшања употребом додатне парне турбине
103
конструкције није било веће од 0,2%. Међутим,

постројења на највеће предности овог рјешења су
основне показатеље смањене температурне разлике у
рада компоненти гријачима напојне воде и
постројења. поједностављена структура дијелова
главне турбине.
У котлу је забиљежен губитак

Испитани губици ексергија од 86%. Иако је ексергијски
ексергије у губитак у кондензатору мањи у
термоелектрани на односу на котао (15 MW), њена
[129] 2013 430 угаљ која ради у ексергијска ефикасност је била 70%.
ултра- У турбини су утврђени већи
суперкритичним ексергијски губици(45 МW) са
условима просjечном енергетском ефикасношћу
од 82%.
Велики вишак ваздуха и слободна

Проучаван је влага у угљу узроковали су ниску
утицај параметара нето ефикасност. Висок притисак и
[130] 2013 -
процеса на нето температура водене паре, као и
ефикасност висока ефикасност турбине и котла
повећали су нето ефикасност.
Према резултатима, повећање брзине

Представљен је
вентилатора за дату брзину протока
нови модуларни
паре смањило је притисак
кондензатор са
кондензатора, чиме је повећана снага
ваздушним
постројења. Такође, из
[131] 2014 50 хлађењем како би
термодинамичке анализе уочена су
се побољшала
неслагања између предвиђених и
конструкција и
измјерених излаза постројења. Неки
перформансе
случајеви су показали велике разлике
кондензатора
од чак 1,5%.
нови метод Највећа иреверзибилност била је
ексергијске анализе повезана са губитком ексергије у
котлова за процjену котлу која је износила више од 38%
[102] 2017 -
ексергијских укупног уноса ексергије. Такође је
губитака и откривено да је ексергијска
ексергетске ефикасност котла износила 53,7%.
104
Гријач напојне воде

високог притиска је Промјене енергетских и ексергетских
анализиран као губитака и радних параметара имале
[132] 2017 - једна од битних су највећи утицај на губитке
компоненти у високопритисног гријача напојне
систему парног воде.
математички модел Максимални капацитет електране од
за оптимално 206 МW може бити повећан за 7,32%
[133] 2017 200 загријавање током периода вршне потражње за
испаривача котла електричном енергијом.
У термоелектрани
на угаљ уграђен је
Контролна резерва од приближно 10
економајзер
MWе приказана је са измјереним
високог притиска.
подацима и резултатима нуме-ричких
Промјена протока
[134] 2018 650 симулација. Промjене температуре
напојне воде кроз
зида цијеви економајзера била је у
економајзер
дозвољеним границама током процеса
омогућава
прелаза топлоте.
примарну контролу
снаге.
Истраживали су Ефекти нископритисног и

понашање загри- високопритисног загријача напојне
[135] 2018 200 јача напојне воде у воде на енергетску ефикасност
различитим циклуса били су 2,53% и 0,82%
случајевима. респективно.
Идентификовани су
Ексергијска ефикасност је била
извори и вели-чина
знатно нижа, са вриједностима
термодина-мичке
незнатно изнад 40% у различитим
неефикас-ности у
режимима рада. Могућности за
комуна-лним
ограничавање ексергијских губита-ка
[136] 2018 315 котловима, затим је
у процесу преноса топлоте углавном
извр-шена анализа
су биле засноване на смањењу
енергетског и
температурне разлике између
ексергијског би-
продуката сагоријевања и радног
ланса термоеле-
флуида у испаравајућим површинама
ктрана.
105
за размјену топлоте и самим тим

мање изводљиве.
Разматрани су
различити
карактеристични Истраживање је показало да је
параметари који промјена температуре расхладне воде
утичу на топлотне за 1°С изазвала промјену притиска у
[112] 2019 210
перформансе кондензатору од 0,59 kPa, што
кондензатора у обезбијеђује додатну јединичну
термоелектранама производњу од 33 МW.
за различите
режиме рада.
Размотрено је пет
Доказано је да је најбоље рјешење у
различитих
погледу енергетске и ексергијске
распореда загријача
[137] 2019 320 ефикасности предгријавање напојне
напојне воде
воде са паралелним поставњеним
термоенергетског
загријачима.
Котао је идентификован као извор

Проучаван је
највећег ексергијског губитка, затим
ефекат смањења
турбина и кондензатор. Смањење
улазног притиска
улазног притиска у средњепритисни
кондензатора и
дио турбине од 4,5 бара може
повећање
уштедити енергију за 0,709% и
температуре
1,394% при пуном и полуоптерећењу,
прегријавања и
респективно. Повећање улазне
[55] 2019 650 догријавања паре
температуре паре у високопритисни
на улазу у
дио турбине за 45 °С, уз повећање
високопритисни и
улазне температуре прегријавања и
средњепритисни
поновног загријавања у
дио турбине на
средњепритисном дијелу турбине за
ексергијске
45 °С може уштедити енергија у од
губитке, као и на
7,285% и 6,736% при пуном и
уштеду енергије.
полуоптерећењу, респективно.
106
6 АНАЛИЗА ПОБОЉШАЊА ЕНЕРГЕТСКЕ

ЕФИКАСНОСТИ ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИХ
ПОСТРОЈЕЊА КОРИШЋЕЊЕМ
ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКЕ ОПТИМИЗАЦИЈЕ
6.1 Увод
Вишекритеријумска оптимизација је тражење најбољег (оптималног) рјешења

сложених проблема који имају супростављене циљеве, различите облике података и
информација, више заинтересованих страна и сл. [138]. Основни разлози примјене
вишекритеријумске оптимизације у рјешавању сложених проблема су [139]:
• омогућава интеграцију интереса и циљева више учесника, јер се узимају у обзир

квантитативне и квалитативне информације сваког учесника у виду критеријума
и тежинских фактора,
• помоћу сложене поставке проблема пружа излазне информације које омогућавају
и једноставнију комуникацију самих учесника. Једноставност се огледа у
предложеним критеријумима који се процјењују и смислено вреднују и
примјенљиви су за заинтересоване учеснике,
• примјењују се процјене могућих алтернатива које укључују различите методе
вишекритеријумске оптимизације,
• омогућава објективност и транспарентност избора уз укључености различитих
схватања и интереса.
Методологија вишекритеријумске оптимизације досљедно, у фазама, разматра

колико се могуће рјешење или потенцијална алтернатива може успјешно реализовати,
оцјењујући сваку у односу на техничке, економске, еколошке, друштвене и друге циљеве
дефинисане критеријумима.
Повећање енергетске ефикасности термоенергетских постројења може се

остварити низом мјера које се у једном таквом постројењу могу да спроведу. Међутим,
често су те могућности ограничене у зависности од карактеристика и локације
постројења. За нека постројења проблем могу да представљају, недостатак средстава,
техничка рјешења, квалитет горива, док за друге високи губици, утицај на животну
средину и сл.
Када се говори о више различитих термоенергетских постројења онда је могуће

идентификовати алтернативе којима се могу изразити различита рјешења побољшања
107
енергетске ефикасности. У овом случају могуће је користити вишекритеријумску

оптимизацију за анализу могућих побољшања. Примјеном метода вишекритеријуске
оптимизације може се одредити оптимална алтернатива уз одговарајућа ограничења за
свако постројење посебно. На примјер, ако постоји више техничких рјешења постизања
истог или сличног резултата и ако се могу дефинисати најутицајнији показатељи
(критеријуми) онда се избор најбољег рјешења може пронаћи коришћењем метода
вишекритеријумске оптимизације. Показатељи на основу којих вреднујемо рјешења не
морају нужно бити само технички, него и економски, друштвени те еколошки.
У наставку рада је приказана вишекритеријумска анализа повеђања енергетске

ефикасности термоенергетских постројења са одређеним бројем алтернативних рјешења
и критеријума за вредновање потенцијалних рјешења.
6.2 Проблеми и потенцијалне алтернативе рјешења
На основу прикупљених података о стању и ефикасности постојећих

термоенергетских постројења дошло се до закључка да постоје огромни губици и
несавршености што у значајној мјери утиче на нето степен искоришћења самих
постројења. Прегледом досадашњих истраживања из области, дошло се до закључка да
већ постоји низ мјера које је могуће провести, а све са циљем повећања ефикасности
постројења. Те мјере су детаљно описане у поглављу 4 овог рада. У овом поглављу
направљена је анализа и груписане су те мјере у алтернативе како би се дошло до мјере
или мјера које ће дати најбоље резултате у конкретном случају.
А1 - Процеси у постројењу и енергетској мрежи - Ова алтернатива

подразумијева побољшање процеса стехиометрије у котлу и преноса топлоте на радни
медиј. Прије свега, подразумијева контролу протока горива и ваздуха у циљу постизања
највише могуће ефикасности процеса сагоријевања. Такође, подразумијева и
побољшање параметара ваздуха за сагоријевање, прије свега његове температуре која
треба да је што виша. Затим треба да се обезбиједи да доведено гориво буде што мање
влажности. Побољшањем процеса сагоријевања смањује се емисија штетних гасова у
продуктима сагоријевања. Потребно је површине за размјену топлоте одржавати чистим,
по могућности повећати и релоцирати према ложишту. Помијерање огревних површина
прегријача паре према ложишту котла захтијева повећање самог ложишта што може
негативно да утиче на равномјерност распореда тремпературе унутар ложишта и
повећано зашљакивање тих површина. Примјена ових мјера резултира повећањем
степена корисности која се може очекивати у границама до 5%.
А2 - Замјена котла - Ова алтернатива подразумјева замјену потојећег котла

новим. Разлози за замјену могу бити сљедећи:
108
• недостатак котловских капацитета,

• дотрајалост котлова, опреме и уређаја,
• низак степен аутоматизације,
• низак степен корисности котлова и котловских постројења, и
• чести кварови и откази.
Очекивани ефекти су:
• побољшање сигурности и квалитета испоруке енергије,

• повећање степена корисности котлова односно смањење потрошње горива,
• смањење емисије штетних гасова, и
• продужење радног вијека постројења.
Постоје различита размишљања и ставови на тему избора тренутка замјене котла

или истовремене замјене котла и погонског горива у односу на експлоатациони вијек и
број сати рада. Искуства показују да је котао старији од 10 година енергетско-економски
исплативо замјенити новим. Замјена котла подразумијева и нов уређај и нову
технологију. Оба аспекта носе са собом кумулативни ефекат побољшања. Нова
технологија по правилу носи високу ефикасност, већу еластичност, могућност
регулације различитих режима рада и др., а нови уређај доноси поузданост у раду,
сигурност у снабдијевању, квалитету енергије, смањено одржавање, лакше руковање и
др. То је услов да би оваква промјена могла донијети суштинско побољшање и трајан
ефекат кроз постојаност високих перформанси. Негативна страна ове алтернативе је
висока цијена инвестиције и релативно дуг период поврата инвестиције. Примјена ове
мјере резултира повећањем степена корисности која се може очекивати и до 12%.
А3 - Замјена горионика - Ова алтернатива подразумијева замјену постојећих са

новим енергетски ефикаснијим горионицима. Најчешћи проблеми који се јављају код
дотрајалих горионика и горионика са старијом конструкцијом су:
• недовољно брзо паљење угљеног праха,

• не обезбјеђују стабилност пламена,
• не доводе довољно топлоте у коријен пламена, и
• не врше адекватно мијешање аеросмјеше са секундарним ваздухом.
Замјени се приступа уколико се јаве неки од ових проблема или усљед

дотрајалости постојећих горионика чија даља ревитализација није исплатива. Замјени се
приступа и услед тежње за побољшањем ефикасности постројења преко регулисање
процеса сагоријевања, а самим тим се утиче и на смањење концентрације нежељених
109
гасова у продуктима сагоријевања. Иначе, горионици имају пресудан значај за

остваривање стабилног и што потпунијег сагоријевања.
Ова алтернатива подразумјева замјену горионика за главно гориво, али и замјену

горионика за потпално и потпорно гориво. Примјена ове мјере резултира повећањем
степена корисности која се може очекивати и до 6%.
А4 - Термотехнички процеси - Ова алтернатива подразумијева изналажење

могућности за искоришћење дијела топлотне енергије која се губи у околину. Те
могућности су:
• рекуперација толпоте из димних гасова и њено коришћење за предгријавање

ваздуха за сагоријевање,
• рекуперација топлоте из димних гасова и њено коришћење за повећање
температуре напојне воде,
• рекуперација топлоте из димних гасова и њено коришћење у процесу сушења
угља у доводном каналу млина,
• рекуперација топлоте из процеса одмуљивања котла,
• побољшање система повраћаја кондензата и подизање температуре
рекуперацијом, и
• накнадно прегријавање паре.
Примјена ове мјере резултира значајним повећањем степена корисности која се

може очекивати и до 15%.
А5 - Цијевне трасе од котловнице према потрошачима - Ова алтернатива

подразумијева:
• побољшање изолације котловског постројења, дистрибутивне мреже,

прирубница и арматура, и
• замјена неисправних сабирника паре и одвајача кондензата.
Примјена ове мјере резултира повећањем степена корисности која се може

очекивати и до 6%.
6.3 Дефинисање критеријума
Концепт вишекритеријумске оптимизације се заснива на дефинисању одређеног

броја критеријума које потенцијалне алтернативе рјешења проблема треба да у што већој
мјери испуњавају. Пошто ниједна алтернатива није најбоља по свим критеријумима,
110
оптимална или најбоља алтернатива рјешења проблема је она која у одређеној мјери
задовољава што већи број критеријума.
Без обзира на број дефинисаних критеријума сваки од њих треба да је мјерљив да

би се алтернативе могле поредити. Критеријуми међусобно не смију да се преклапају и
требају бити реални и значајни за конкретан проблем.
Побољшање енергетске ефикасности термоенергетских постројења је сложена

активност јер у практичном смислу подразумијева испуњавање већег броја који су по
правилу конфликтни. У истраживању су разматрана термоенергетска постројења у
Босни и Херцеговини и детаљно је сагледана проблематика њиховог рада. Прије свега,
са њиховим енергетским, ексергијским и материјалним губицима. На основу
истраживања дошло се до закључка да се за побољшање енергетске ефикасности у
одређеној мјери морају испунити дефинисани критеријуми. Наиме, главни циљ је
побољшање енергетске ефикасности у коме се мора водити рачуна о конфликтним
циљевима нижег нивоа који су идентификовани као технички, економски, еколошки и
друштвени. Даље су, на основу прегледа стручне литературе и информација добијених
у пројектној документацији и од стручних лица у четири термоелектране у Босни и
Херцеговини дефинисани критеријуми који задовољавају ове циљеве. Ти критеријуми
су: повећање степена корисности, позданост и сигурност у раду, побољшање
конструкцијског рјешења, цијена и вриједност инвестиције, поврат инвестиције, утицај
на животну средину, уредност у снабдијевању и цијена енергије. У табели 6.1 су
приказани циљеви и критеријуми енергетске ефикасности.
Табела 6.1 Циљеви, критеријуми енергетске ефикасности

Циљеви Критеријуми
Повећање степена корисности
Технички Позданост и сигурност у раду
Побољшање конструкцијског рјешења
Цијена и вриједност инвестиције
Економски
Поврат инвестиције
Еколошки Утицај на животну средину
Цијена енергије
Друштвени
Уредност у снабдијевању
К1 – Повећање степена корисности – Под овим критеријумом се подразумијева

предузимање одређених мјера које могу довести до повећања степена корисности
цијелог постројења. Те мјере су: модернизација, санација, ревитализација и
аутоматизација постројења. Оне се фокусирају на идентификацију и израду побољшања
111
конструкције и на побољшања уређаја и процеса. Повећање степена корисности

енергетског постројења и припадајуће инфраструктуре би се одразило на редуковање
потрошње горива, односно смањење јединачне цијене испоручене топлотне енергије.
Такође то би се одразило и на смањење трошкова одржавања. Из прикупљених
информација о стању и степену искоришћења термоелектрана у Босни и Херцеговини
може се закључити да је енергетска ефикасност на реалтивно ниском нивоу.
Критеријум вреднује за колико процената појединачна алтернатива доприноси

повећању ефикасности. Овај критеријум се дефинише као квантитативни.
К2 – Позданост и сигурност у раду - Под овим критеријумом подразумијева се

да термоенергетска постројења треба да раде сигурно у смислу да не смије доћи до
неких хаварија које би имале штетан утицај на животе људи и околину. Под
поузданошћу се подразумијева да ће постројење радити без отказа у одређеном
временском интервалу. У овом раду анализиране су котловске јединице старе 30 и више
година. На већини котлова већ су извршене поправке различитог степена, па чак и
генерални ремонти. Све то указује да је погонска поузданост котлова релативно ниска и
да се заснива на недовољно аргументованим процјенама. Овај критеријум још се односи
на разматрање карактеристика и других компоненти система које су значајне за
несметано и ефикасно функционисање, постизање високих перформанси, затим
околности отказа појединих компоненти за производњу енергије или других
технолошких компоненти.
Критеријум вреднује колико појединачна алтернатива има утицај на поузданости

и сигурности у раду. Дефинише се као квалитативни.
К3 – Побољшање конструкцијског рјешења - Подразумијева измјену

конструкцијског рјешења у смислу уградње нових компоненти, а све са циљем
постизања бољих параметара водене паре (нпр. уградња додатних прегријача паре или
њихова релокација) или побољшања квалитета напојне воде (нпр. уградњом додатних
предгријача напојне воде) и сл. Још подразумијева аутоматско управљање процесима и
опремом, надзор над системом, затим узимају се у обзир и технике одржавања,
преправки или реконструкција.
Критеријум вреднује колико појединачна алтернатива има утицај на побољшање

конструкцијског рјешења. Дефинише се као квалитативни.
К4 – Цијена и вриједност инвестиције - Под овим критеријумом подразумијева

се вриједност инвестиције уложене у побољшање процеса, замјену компоненти или
побољшање конструције постројења, а све са циљем повећања енергетске ефикасности
постројења. Код изградње термоенергетских постројења ради се о једнократној набавци
112
имовине и опреме која има догорочан ефекат односно уштеде и рационализације

распоређене су на период до 20 година.
Критеријум вреднује колики је однос цијена инвестиције појединачних

алтернатива, а не цијена коштања сваке од њих. Дефинише се као квантитативни.
К5 – Поврат инвестиције - Подразумијева се период за који ће се, кроз уштеде

остварене на основу инвестиције, вратити уложена средства.
Критеријум вреднује временски период поврата инвестиције појединачне

алтернативе. Овај критеријум се дефинише квантитативно.
К6 – Утицај на животну средину - Проблеми животне средине у енергетици

огледају се у томе што су технички системи за производњу енергије стари и слабо
опремљени уређајима за заштиту животне средине, инфраструктура се више година не
одржава адекватно, системи за заштиту животне средине застарили су и не одржавају се
адекватно. Повећањем енергетске ефикасности познато је да се редукује емисија
штетних гасова усљед редуковане потрошње фосилних горива.
Критеријум подразумијева колико појединачна алтернатива има утицаја на

смањење емисија штетних гасова у животну средину. Овај критеријум се дефинише као
квалитативни.
К7 – Цијена енергије - Под овим критеријумом подразумијева се да ли ће и на

који начин предложене мјере за повећање енергетске ефикасности утицати на цијену
енергије испоручене за привреду и домаћинства. Овај критеријум се дефинише као
квалитативни.
К8 – Уредност у снабдијевању – Критеријум подразумијева утицај појединачне

алтернативе на уредност и сигурност у снабдијевању енергијом привреде и
домаћинстава. Овај критеријум се дефинише као квалитативни.
Како се из описа критеријума види, повећање степена корисности, цијена и

вриједност инвестиције, те поврат инвестиције су критеријуми који се вреднују
квантитативно, а критеријуми позданост и сигурност у раду, побољшање
конструкцијског рјешења, утицај на животну средину, цијена енергије и уредност у
снабдијевању квалитативно. Табела 6.2 приказује циљеве, критеријуме и начине
вредновања критеријума енергетске ефикасности.
113
Табела 6.2 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума енергетске

ефикасности
Циљеви Критеријуми Начини вредновања
Повећање степена корисности Квантитативни
Технички Позданост и сигурност у раду Квалитативни
Побољшање конструкцијског рјешења Квалитативни
Цијена и вриједност инвестиције Квантитативни
Економски
Поврат инвестиције Квантитативни
Еколошки Утицај на животну средину Квалитативни
Цијена енергије Квалитативни
Друштвени
Уредност у снабдијевању Квалитативни
6.4 ВИКОР метода

Када су дефинисани критеријуми и алтернативе рјешења у поступку
вишекритеријумске оптимизације је потребно примјенити неку од потенцијалних
метода вишекритеријумске оптимизације. Изабрана је метода ВИКОР зато што је она
моћно средство које се може користити за различите проблеме стратешког доношења
одлука у различитим окружењима као што су друштвена, техничка, економска или
еколошка [140] .
ВИшекритеријумско КОмпромисно Рангирање или ВИКОР метода је развијена

за одређивање вишекритеријумски оптималног рјешења. Метода ВИКОР је развијена на
таквим методолошким основама да се доносиоцу одлуке предлаже алтернатива (или
рјешење) која [141]:
• Представља компромис између жеља и могућности;

• Представља компромис између различитих интереса учесника у одлучивању.
Метода ВИКОР је развијена за оптимизацију комплексних система. Фокус је на

рангирању и избору најбољег могућег рјешења из датог скупа алтернатива, са
конфликтним критеријумима [141].
ВИКОР приступ се састоји од идентификовања различитих алтернатива за

проблем, утврђивања приоритета међу њима и њиховог рангирања и одабира најбољег
компромисног рјешења на основу рангирања [140].
ВИКОР је користан алат у вишекритеријумском доношењу одлука, поготово ако

доносилац одлуке не зна или није у стању изразити тежинске вриједности појединим
критеријумима у вишекритеријумској евалуционој матрици одлучивања [141].
114
6.4.1 Кораци методе ВИКОР
Метода ВИКОР захтијева да су познате вриједности свих критеријумских

функција за све алтернативе које се приказују у виду матрице. Ова метода претпоставља
да се сви критеријуми максимизирају. Неки критеријуми захтијевају да се минимизирају,
али да би остварили захтјев исти се мијењају множењем са -1. Због тога се на почетку
процеса оптимизације поставља евалуациона матрица (Табела 6.3).
Табела 6.3 Вишекритеријумска евалуциона матрица

a1 a2 ... aj ... an
f1(.) f1(a1) f1(a2) ... f1(aj) ... f1(an)
f2(.) f2(a1) f2(a2) ... f2(aj) ... f2(an)
... ... ... ... ... ... ...
fj(.) fj(a1) fj(a2) ... fj(aj) ... fj(an)
... ... ... ... ... ... ...
fk(.) fk(a1) fk(a2) ... fk(aj) ... fk(an)
гдје су:
{a1, a2, ..., ai, ..., an} коначан скуп могућих алтернатива и
{f1(.), f2(.), ..., fj(.), ..., fk(.)} скуп евалуационих критеријума.
Основни кораци методе ВИКОР [142], [143]:
КОРАК 1: У првом кораку се одређује најбоља fi* и најлошија fi* вриједност
свих критеријума i = 1, 2, ..., n. Након формирања евалуционе матрице за сваки
критеријум се тражи максимална и минимална вриједност:
𝑓𝑓𝑖𝑖∗ = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑓𝑓𝑖𝑖𝑖𝑖 𝑓𝑓𝑖𝑖∗ = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑓𝑓𝑖𝑖𝑖𝑖
𝑗𝑗 𝑗𝑗
КОРАК 2: У другом кораку се израчунавају вриједности Sj i Rj, j = 1,2,...,J, (која

одговарају нормама L1 и L∞ респективно) на сљедећи начин:
𝑛𝑛
𝑆𝑆𝑗𝑗 = � 𝑤𝑤𝑖𝑖 (𝑓𝑓𝑖𝑖∗ − 𝑓𝑓𝑖𝑖𝑖𝑖 )/(𝑓𝑓𝑖𝑖∗ − 𝑓𝑓𝑖𝑖− )

𝑖𝑖=1
𝑅𝑅𝑗𝑗 = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚�𝑤𝑤𝑖𝑖 �𝑓𝑓𝑖𝑖∗ − 𝑓𝑓𝑖𝑖𝑖𝑖 �/(𝑓𝑓𝑖𝑖∗ − 𝑓𝑓𝑖𝑖− )�
𝑖𝑖
гдје wi представљају тежине критеријума које изражавају њихову релативну

важност и репрезентују преференцију доносиоца одлуке.
КОРАК 3: У трећем кораку се израчунавају вриједности компромисног рјешења

Qj, j = 1,2,...,J, на сљедећи начин:
𝑄𝑄𝑗𝑗 = 𝑣𝑣(𝑆𝑆𝑗𝑗 − 𝑆𝑆 ∗ )/(𝑆𝑆 − − 𝑆𝑆 ∗ ) + (1 − 𝑣𝑣)�𝑅𝑅𝑗𝑗 − 𝑅𝑅 ∗ �/(𝑅𝑅− − 𝑅𝑅 ∗ )

гдје је
𝑆𝑆 ∗ = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑆𝑆𝑗𝑗 𝑆𝑆 − = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑆𝑆𝑗𝑗
𝑗𝑗 𝑗𝑗
115
𝑅𝑅 ∗ = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑅𝑅𝑗𝑗 𝑅𝑅 − = 𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 𝑅𝑅𝑗𝑗

𝑗𝑗 𝑗𝑗
гдје ν представља тежину која зависи од броја критеријума и поступка доношења

одлуке, односно преференције доносиоца одлуке ка сумарном одступању од идеалне
тачке или максималном компонентом (критеријумском) одступању од ове тачке.
КОРАК 4: Алтернативе се рангирају, сортирају се вриједности S, R и Q у

растућем редосљеду јер је најбоља алтернативна са најмањом вриједношћу. Рангирање
се врши сортирањем алтернатива према вриједностима мјера QS, QR и Q. Најбоља
алтернатива је она за коју је вриједност мјере најмања и она заузима прво мјесто на ранг
листи. Овако се добију три ранг листе.
КОРАК 5: Предложи се као компромисно рјешење алтернатива (а') која је

најбоље рангирана на Q мјери ако су задовољена два услова:
Прихватљива предност
𝑄𝑄(𝑎𝑎′′ ) − 𝑄𝑄(𝑎𝑎′ ) ≥ 𝐷𝐷𝐷𝐷

гдје је
а'' другопозиционирана алтернатива на ранг листи Q;
Праг предности - DQ = 1/(M - 1); гдје је:
М - број алтернатива.
Прихватљива стабилност
Алтернатива а' треба такође бити најбоље рангирана у S и/или R рангу.
6.5 ВИКОР рангирање
Како је описано у ВИКОР методи, проблем се представља у облику почетне

матрице гдје су познате вриједности свих критеријума за све алтернативе. Сваки ред у
почетној матрици одговара једном критеријуму, а свака колона почетне матрице
одговара једној алтернативи.
У почетној матрици за квантитативно вредновање уписују се нумеричке

вриједности (израчунате, процјењене и сл.) сваке алтернативе у односу на сваки
квантитативни критеријум.
У почетној матрици за квалитативно вредновање уписују се словне ознаке сваке

алтернативе у односу на сваки квалитативни критеријум. Ограничења квалитативних
критеријума и начин вредновања су приказани у Прилогу 1. Почетна матрица је
приказана у табели 6.4.
116
Табела 6.4 Почетна матрица

A1 A2 A3 A4 A5 Max/min
K1 5 12 6 15 6 Max
K2 S VV V S S Max
K3 S V V V S Max
K4 2 10 4 1 1 Min
K5 5 10 10 5 3 Min
K6 VV VV VV V V Max
K7 S V V N S Min
K8 V V V S S Max
Након што је одређена почетна матрица за све квалитативне описне критеријуме

дају се нумеричке вриједности како је описано у Прилогу 1. У табели 6.5 је дата почетна
матрица са бројчаним вриједностима. Пошто метода ВИКОР претпоставља да се сви
критеријуми максимизирају онда они критеријуми који по свом опису захтијевају да се
минимизирају множе се са -1.
Табела 6.5 Почетна матрица – нумеричке вриједности

A1 A2 A3 A4 A5 Min/max
K1 5 12 6 15 6 1
K2 0 2 1 0 0 1
K3 0 1 1 1 0 1
K4 2 10 4 1 1 -1
K5 5 10 9 5 3 -1
K6 2 2 2 1 1 1
K7 0 1 0 -1 0 -1
K8 1 1 1 0 0 1
Табела 6.5 приказује да је критеријуме К4, К5 и К7 потребно минимизирати, док

је остале критеријуме потребно максимизирати. Дакле, једноставно множењем са -1 и ти
критеријуми се доводе у облик у коме их је потребно максимизирати. У табели 6.6 је
приказана максимизирана матрица.
Табела 6.6 Максимизирана матрица

Max-
A1 A2 A3 A4 A5 Min Max
min
K1 5 12 6 15 6 5 15 10
K2 0 2 1 0 0 0 2 2
K3 0 1 1 1 0 0 1 1
K4 -2 -10 -4 -1 -1 -10 -1 9
K5 -5 -10 -9 -5 -3 -10 -3 7
K6 2 2 2 1 1 1 2 1
K7 0 -1 0 1 0 -1 1 2
K8 1 1 1 0 0 0 1 1
117
Како се види из претходних табела ниједна алтернатива није најбоља по свим

критеријумима, те због различитих јединица мјере критеријума, неопходно је да се
вриједности критеријума матрице максимума нормализују. Матрица нормализованих
вриједности се добија када се максимална вриједност реда одузме од одговарајуће
вриједности у реду те подијели са разликом максимума и минимума за исти ред (Табела
6.7).
Табела 6.7 Трансформисана матрица

A1 A2 A3 A4 A5
K1 1.0000 0.3000 0.9000 0.0000 0.9000
K2 1.0000 0.0000 0.5000 1.0000 1.0000
K3 1.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000
K4 0.1111 1.0000 0.3333 0.0000 0.0000
K5 0.2857 1.0000 0.8571 0.2857 0.0000
K6 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 1.0000
K7 0.5000 1.0000 0.5000 0.0000 0.5000
K8 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 1.0000
Када се добије трансформисана матрица, односно матрица нормализованих

вриједности, метода ВИКОР захтијева да се свим критеријумима додијеле тежински
коефицијенти. Пошто тежински коефицијенти одређују значај једног критеријума у
односу на други аутор се одлучио да сви критеријуми имају исту важност, односно да
износе 0,125 из разлога што збир тежина свих критеријума треба да износи 1 (Табела
6.8).
Табела 6.8 Тежине критеријума

K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
0,125 0,125 0,125 0,125 0,125 0,125 0,125 0,125
Табела 6.9 приказује нормализовану матрицу у коју су укључене и тежине.
Нормализована матрица са укљученим тежинама се добија када се вриједности из
трансформисане матрице помноже са вриједностима тежинских коефицијената.
Табела 6.9 Нормализована матрица са укљученим тежинама

A1 A2 A3 A4 A5
K1 0.1250 0.0375 0.1125 0.0000 0.1125
K2 0.1250 0.0000 0.0625 0.1250 0.1250
K3 0.1250 0.0000 0.0000 0.0000 0.1250
K4 0.0139 0.1250 0.0417 0.0000 0.0000
K5 0.0357 0.1250 0.1071 0.0357 0.0000
K6 0.0000 0.0000 0.0000 0.1250 0.1250
K7 0.0625 0.1250 0.0625 0.0000 0.0625
K8 0.0000 0.0000 0.0000 0.1250 0.1250
118
У сљедеђем кораку, када је завршена нормализација вриједности са укљученим

тежинским коефицијентима траже се компромисне вриједности. У табели 6.10 су
приказане компромисне вриједности.
Табела 6.10 Компромисне вриједности

Max-
min
S 0.4871 0.4125 0.3863 0.4107 0.6750 0.3863 0.6750 0.2887
R 0.1250 0.1250 0.1125 0.1250 0.1250 0.1125 0.1250 0.0125
QS 0.3491 0.0907 0.0000 0.0845 1.0000
QR 1.0000 1.0000 0.0000 1.0000 1.0000
Гдје:
S - представља суму свих вриједности критеријума у појединачној алтернативи, а
R - максималну вриједност од свих критеријума у појединачној алтернативи.
Како је приказано у табели 6.10 компромисна вриједности QS се рачуна као

разлика вриједности S појединачне алтернативе и минималне вриједности S свих
алтернатива подијељена са разликом максималне и минималне вриједности S од свих
алтернатива. Компромисна вриједност QR се рачуна као разлика вриједности R
појединачне алтернативе и минималне вриједности R свих алтернатива подијељена са
разликом максималне и минималне вриједности R свих алтернатива.
Да би израчунао ранг листу алтернатива и прихватљиве предност, усваја се

тежина стратегије која износи v = 0,5. Табела 6.11 приказује компромисне вриједности
за сваку алтернативу, односно ранг листу алтернатива. Ранг листа алтернатива се добија
када се вриједност сваке алтернативе израчуна као збир производа QS и v са производом
QR и (1- v), односно:
𝐴𝐴𝑖𝑖 = 𝑄𝑄𝑄𝑄𝑖𝑖 ∗ 𝑣𝑣 + 𝑄𝑄𝑄𝑄𝑖𝑖 ∗ (1 − 𝑣𝑣)

Табела 6.11 Ранг листа алтернатива
A1 A2 A3 A4 A5
0.67457 0.54536 0 0.54227 1
Из табеле 6.11 се види да је најбоље рангирана алтернатива А3, наредна А4, а

најлошија А5, јер је према ВИКОР методи најбоља алтернатива она за коју је вриједност
мјере најмања.
Као компромисно рјешење алтернатива А3 се може предложити ако су

задовољена два услова и то: прихватљива предност и прихватљива стабилност.
Прихватљива предност подразумијева да је разлика другорангиране алтернативе

и најбоље рангиране алтернативе већа или једнака од прага предности DQ.
119
Праг предности DQ се рачуна по обрасцу:

1
𝐷𝐷𝐷𝐷 =
(𝑀𝑀 − 1)
У овом случају праг предности износи:
1
𝐷𝐷𝐷𝐷 = = 0,25
(5 − 1)
Разлика између друге и прве алтернативе је:
𝐴𝐴4 − 𝐴𝐴3 = 0,542 − 0 = 0,542

Задовољен је праг предности јер је разлика друге и најбоље рангиране
алтернативе већа од DQ, односно
𝐴𝐴4 − 𝐴𝐴3 = 0,542 > 0,25

Прихватљива стабилност подразумијева да најбоље рангирана алтернатива треба
бити најбоље рангирана и у S и/или R рангу. Из табеле 6.10 се види да је алтернатива А3
најбоље рангирана и у S и R рангу
Рангирање алтернатива енергетске ефикасности за исте вриједности тежинских

коефицијената је приказано у табели 6.11 и слици 6.1. Рангирање се извршило
сортирањем алтернатива у растућем редоследу тако да је на првом мјесту ранг листе
најбоља алтернатива, односно она која има најмању вриједност
Табела 6.11 Рангирање алтернатива

A3 A4 A2 A1 A5
0 0.542 0.545 0.675 1.000
1
0.9
0.8
0.7
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0
A3 A4 A2 A1 A5
120
Исте вриједности тежинских коефицијената за све критеријуме и нису баш добар

избор. Разлог лежи у чињеници да и благо повећање цијене енергије или мало дуже
вријеме поврата инвестиције може искључити можда бољу алтернативу. Све то показује
да критеријуми треба да имају различите вриједности. Тежинске вриједности
критеријума најчешће се субјективно одређују јер не постоји јединствен начин
одређивања вриједности тежинских коефицијената. У раде тежине критеријума нису
одређене субјективно. Тежински коефицијенти критеријума одређени су помоћу методе
Аналитичког хијерархијског процеса (АХП). АХП омогућава вредновање, односно
оцјењивање критеријума у паровима користећи сопствену скалу, односно Saaty-јеву
скалу вредновања [144], [145], [146].
Додатна предност код метода АХП је провјера конзистентности односа међу

критеријумима. Сатијева скала вредновања је приказана у табели 6.12
Табела 6.12 Saaty-јева скала вредновања

Интензитет
Дефиниција Објашњење
значаја
Два критеријума или алтернативе су исте у односу на
1 Истог значаја
циљ
Умјерена На основу искуства или расуђивања незнатно
3
доминантност фаворизовање једног елемента у односу на други.
На основу искуства и процјена знатно фаворизовање
5 Јака доминантност
једног елемента у односу на други.
Демонстрирана
7 Доминантност једног елемента потврђена у пракси
доминантност
Апсолутна
9 Доминантност највишег степена
доминантност
2, 4, 6, 8 Међувриједности Потребан компромис или даља подјела
Saaty-јева скала вредновања упоређује два критеријума (или алтернативе) и

поцјењује њихове важности и када се изражавају квалитативно, квантитативно или у
различитим мјерним јединицама. Из табеле 6.12 се види да скала има 5 степени којима
се изражава важност једног критеријума у односу на други и израчунава тежински
коефицијент критеријума.
Тежински коефицијенти критеријума могу значајно утицати на избор рјешења па

је неопходно посветити значајну пажњу објективности одређивања важности једног
критеријума у односу на други. У поступку вредновања аутор је на основу свог искуства
предложио односе критеријума те је разговарао и консултовао се са представницима
појединих интересних група о понуђеним односима. Разговором су обухваћена техничка
121
лица из енергетских предузећа у Босни у Херцеговини, запослени у јавним

институцијама, те са корисницима услуга.
На основу предложених односа критеријума, те обављених разговора са

одређеним категоријама интересних група установљени су конзистентни односи за
усвојене критеријуме енергетске ефикасности. У табели 6.13 је приказана матрица
поређења.
Табела 6.13 Матрица поређења

K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
K1 1 5 3 3 3 3 5 5
K2 1/5 1 1/3 1/3 1/3 3 3 5
K3 1/3 3 1 3 3 3 5 5
K4 1/3 3 1/3 1 1 5 5 5
K5 1/3 3 1/3 1 1 3 1 5
K6 1/3 1/3 1/3 1/5 1/3 1 1 3
K7 1/5 1/3 1/5 1/5 1 1 1 1
K8 1/5 1/5 1/5 1/5 1/5 1/3 1 1
У табели 6.14 су приказане вриједности тежинских коефицијената за сваки

критеријум. Поступак одређивања тежинских вриједности критеријума је приказан у
Прилогу 2.
Табела 6.14 Тежине критеријума

K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
0.2960 0.0898 0.2083 0.1533 0.1177 0.0558 0.0473 0.0318
0.30
0.25
0.20
0.15
0.10
0.05
0.00
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
Слика 6.2 Тежинске вриједности критеријума
122
Након одређивања вриједности тежинских коефицијената поновљен је поступак

вишекритеријумске оптимизације ВИКОР, али са различитим тежинским
коефицијентима критеријума. Након поновљеног поступка рачунања са различитим
вриједностима тежинских коефицијената добили су се резултати рангирања приказани
у тебели 6.15 и слици 6.3.
Табела 6.15 Рангирање алтернатива

A4 A2 A3 A5 A1
0.000 0.365 0.725 0.928 0.992
1.000
0.900
0.800
0.700
0.600
0.500
0.400
0.300
0.200
0.100
0.000
A4 A2 A3 A5 A1
На слици 6.3 се види да је у другом поступку рачунања ВИКОР методом

алтернатива А4 се показала као најбоље рјешење, а алтернатива А3 као сљедећа, док је
најлошије рјешење алтернатива А1. Неопходно је нагласити да најбоља алтернатива
задовољава и прихватљиву предност и прихватљиву стабилност. Прорачун је дат у
прилогу 3.
6.6 Анализа добијених резултата и приједлог мјера за оптимизацију

потрошње топлотне енергије у термоенергетским системима
Мјере за побољшање енергетске ефикасности термоенергетских система детаљно

су обрађене и дефинисане у поглављу 4. Свака од мјере засебно доприноси побољшању
ефикасности у мањем обиму него када се исте обједине. Мјере су засноване на
побољшањима процеса рада термоенергетског постројења са или без замјена постојећих
елемената система, промјеном конструкције (уградња додатних компоненти),
123
реконструкције дистрибутивне мреже (замјена топлотне изолације, одвајача кондензата,

сабирника паре и сл.) и рекуперације отпадне топлоте из радног медија и димних гасова.
С тим у вези, наведене мјере су груписане у пет алтернатива и то:
• Процеси у постројењу и енергетској мрежи - Побољшања која се остварују у

процесима без промјене конструкције, али са повећањем степена аутоматизације.
• Замјена котла - Замјена дотрајалих елемената и компоненти који не могу
испунити номиналне захтјеве.
• Замјена горионика - Замјена дотрајалих елемената и компоненти који не могу
испунити номиналне захтјеве.
• Термотехнички процеси - Рекуперација топлоте из свих радних медија.
• Цијевне трасе од котловнице према потрошачима - Смањење губитака при
транспорту топлоте до потрошача.
Оставља се могућност појединачној термоелектрани да може и на другачији

начин објединити мјере у алтернативе.
За потребе вишекритеријумске анализе дефинисани су универзални критеријуми

који су објашњени у поглављу 6 и прилозима. Одређене су двије вриједности тежина
критеријума и то: сваки критеријум има исту важност и критеријуми имају различите
вриједности тежина (Прилог 3).
Примјеном методе ВИКОР за исте вриједности критеријума добијени су сљедећи

резулзтати. Најбоље рангирана алтернатива се показала алтернатива 3 (А3), затим А4,
А2, А1 и као најлошија алтернатива за исте вриједности критеријума А5 (Слика 6.1).
Пошто су сви критеријуми исте важности, а што је риједак случај у пракси да исту
важност има цијена инвестиције са побољшањем ефикасности или са уредности у
снабдијевању и сл., резултати су показали да алтернатива А3 представља оптимално
рјешење, а алтернатива А4 је друга по рангу.
У овом случају замјена горионика са пратећом опремом би била оптимално

рјешење, а термотехнички процеси би били други по рангу. Замјена горионика има
широк спектар утицаја на енергетску ефикасност и заштиту животне средине и с тим у
вези и задовољава већину дефинисаних критеријума који у овом случају имају исту
важност.
Најчешће у пракси не могу да имају исту важност сви критеријуми због различите
сврхе самог постројења. У раду су дефинисане различите вриједности тежина
критеријума на основу прикупљених података, мишљења и процијена стручних лица
која се баве овом проблематиком (Прилог 3). Тако, критеријум повећања степена
124
корисности доминира између осталих критеријума, а и сврха рада је побољшање

енергетске ефикасности. Уредност у снабдијевању (мисли се на побољшање тренутног
снабдијевања енергијом) има најмању важност, зато што је и данас задовољавајућа
уредност у снабдијевању (са незнатним прекидима) и сматра се да ниједна алтернатива
не би смјела угрозити уредност. На основу одређених вриједности тежина критеријума
види се да је добијена већа вриједност техничког циља, затим економског, еколошког и
на крају друштвеног циља. Без обзира на малу вриједност тежина за друштвени циљ, он
није мање важности у односу на друге, него је разлог што цијена енергије и уредност у
снабдијевању треба бити у корист потрошача, али неће ићи на уштрб термоенергетског
постројења. Еколошки циљ је задовољен кроз побољшање тренутног стања са било
којом алтернативом, али треба имати на уму да свако постројење мора да се придржава
граничних вриједности емисија дефинисаних правилницима што значи да ће свако
постројење додатно морати имати посебан процес пречишћавања гасова или припреме
горива. Економски циљ је други по вриједности што је и разумљиво јер поред саме
цијене инвестиције битан је и поврат уложених средстава због даљих улагања у
постројења и побољшавања ефикасности.
Примјеном методе ВИКОР за различите вриједности критеријума добијени су

сљедећи резулзтати. Најбоље рангирана алтернатива се показала алтернатива 4 (А4),
затим А2, А3, А5 и као најлошија алтернатива за различите вриједности критеријума А1
(Слика 6.3).
У овом случају термотехнички процеси су се показали као оптимално рјешење.

Њиме се постиже значајно смањење губитака топлоте, односно значајно се повећава
степен искоришћења, не захтијева велика инвестициона улагања и веома позитивно
дјелује на животну средину у односу на постојеће стање. С тим у вези алтернатива А4
задовољава већи број критеријума који имају већу важност. Може се примјетити да је
алтернатива А4 била и друга по рангу у случају истих вриједности тежина критеријума
што јој даје додатну важност.
Свакако, дозвољава да се и евентуални критеријум и алтернатива за неку

електрану може употријебити ако се процијени да је битна.
125
7 ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
У посљедње вријеме активности које се проводе у циљу оптимизације потрошње
топлотне енергије добијају све више на значају у свим областима човјекове дјелатности.
Оптимизација потрошње топлотне енргије је значајна са енергетског, економског и
еколошког аспекта. Управљање топлотном енергијом је посебно значајно у
индустријским термоенергетским системима. У прошлости се приликом пројектовања
индустријских и термоенергетских постројења није водило рачуна о потрошњи топлотне
енергије за потребе производног процеса. Усљед смањења залиха и пораста цијена
фосилних горива, ограничења емисија отпадних гасова у атмосферу и смањења
трошкова производног процеса у посљедњих двадесетак година све већа пажања се
посвећује оптимизацији потрошње топлотне енергије. Да би се смањила потрошња
топлотне енергије у индустријским термоенергетским системима предузимају се неке од
сљедећих активности: замјена застарјеле и енергетски неефикасне опреме у
котловницама, побољшања на цијевној мрежи за дистрибуцију топлотне енергије до
потрошача, искоришћење отпадне топлоте примјеном различитих техничких рјешења и
др.
У докторској дисертацији је анализирана ефикасност индустријских

термоенергетских система са аспекта оптимизације потрошње односно смањења
губитака топлотне енргије. На основу прегледа релевантне литературе извршен је
детаљни приказ мјера којима се постиже оптимизација потрошње толотне енергије.
Презентоване су основе енергетске и ексергијске анализе, као и анализа појединих
компоненти индустријских и термоенергетских постојења. Разматрано је стање у
области управљања топлотном енергијом у четири термоелектране у Босни и
Херцеговини. На основу извршеног увида у тренутно стање у области управљања
топлотном енергијом у термоелектранама у Босни и Херцеговини јасно је да постоји
доста простора за одређена побољшања примјеном савремених техничких рјешења.
У докторској дисертацији су разматрани термодинамички аспекти управљања

потрошњом топлотне енергије у термоелектранама. Презентоване су енергетска и
ексергијска анализа у циљу побољшања енергетске ефикасности термоелектране.
Такође су обрађене и основне разлике између енергетске и ексергијске анализе.
Приоритени циљ проведених истраживања је био да се побољша управљање

топлотном енергијом у индустријским термоенергетским постројењима и да се
предложе мјере чије ће спровођење довести до оптимизације потрошње топлоте за
потребе производног процеса, а самим тим и повећања енергетске ефикасности тих
постројења. Проведена истраживања су обухватала сљедеће:
126
• детаљно је извршено сагледавање губитака топлотне енергије код

термоенергетских система који обухватају: котловско постројење, топлотну
разводну мрежу и потрошаче топлоте;
• анализирана је могућност примјене савремених техничких рјешења у циљу
уштеде примарне енергије, смањења емисије гасова стаклене баште, и повећања
укупне енергетске ефикасности индустријских термоенергетских система;
• дефинисани су основни термодинамички аспекти управљања потрошњом
топлотне енергије у циљу повећања енергетске ефикасности термоенергетских
система;
• добијени резултати истраживања оптимизације потрошње топлотне енергије у
четири термоелектране у Босни и Херцеговини показују колика је укупна
енергетска ефикасност ових термоенергетских постројења;
• дефинисани су одговарајући критеријуми за оптимизацију потрошње топлотне
енргије у термоелектранама у Босни и Херцеговини, као и начини њиховог
вредновања користећи методе вишекритеријумске оптимизације.
Приликом управљања идустријским термоенергетским постројењима потребно је

задовољавати велики број захтјева према потрошачима енергије, испоштовати законску
регулативу, техничке могућности постројења и др. На основу прегледа релевантне
литературе из облати енергетске ефикасности и увида у тренутно стање опреме у
термоенергетским постројењима у Босни и Херцеговини у докторској дисертацији је
дефинисано 15 мјера које су преточене у 5 алтернатива за постизање ефикаснијег рада
ових постројења. Иако све алтернативе доприносе побољшању енергетске ефикасности
постоје и значајне разлике међу њима. Да би се утврдило или пронашло оптимално
рјешење, односно алтернатива одређени су и критеријуми на основу којих се вреднују
потенцијалне мјере. Критеријуми су универзални и могу се примјенити на свако
термоенергетско постројење.
За прецизније односно свеобухватније вредновање мјера за побољшање

енергетске ефикасности у термоелектранама у Босни и Херцеговини коришћена је
ВИКОР метода вишекритеријумске оптимизације. ВИКОР метода је примјенљива код
вишекритеријумске анализе ако се не може тачно изразити вриједност тежинских
коефицијената. Урађене су двије анализе и то са истом и различитом вриједности
тежинских коефицијената. У спроведеним анализама са различитим вриједностима
тежинских коефицијената показало се да побољшања термотехничких процеса дају
највише могућности за побољшање ефикасности постројења, а доприносе побољшању
и других битних фактора.
127
Може се закључити да је побољшање енергетске ефикасности термоенергетских

постројења сложена активност којој се мора приступити свеобухватно. На основу
прегледа стручне литературе из ове области и резултата добијених након извршених
истраживања у четири термоелектране у Босни и Херцеговини за испуњење циљева у
области енергетске ефикасности потребно је дефинисани сљедеће критеријуме:
повећање степена корисности опреме, позданост и сигурност у раду опреме, побољшање
конструкцијског рјешења, цијена и вриједност инвестиције, вријеме поврата
инвестиције, утицај на животну средину, уредност у снабдијевању и цијена електричне
енергије. Резултати истраживања добијени примјеном вишекритеријумске оптимизације
имају практичну примјену на повећање енергетске ефикасности, као и на смањење
негативног утицаја на животну средину термоенергетских постројења. Дефинисане
алтернативе и критеријуми вишекритеријумске оптимизације које се односе на
енергетску ефикасност, уз одређене мање корекције, се могу примјенити за свако
термоенергетско постројење. Према томе, на основу претходно наведеног може се
констатовати да су потврђене основне хипотезе које су дефинисане у овој докторској
дисертацији.
Проведена теоријска и практична истраживања и коришћење резултата тих

истраживања за побољшање енергетске ефикасности у термоелектранам у Босни и
Херцеговини, и могућност примјене дефинисаних алтернатива и критеријума
вишекритеријумске оптимизације, уз незнатне корекције, на свако термоенергетско
постројење представљају научни допринос докторске дисертације.
У предстојећем периоду треба наставити са провођењем детаљнијих

истраживања гдје би била понаособ обрађена свака од разматраних мјера за
оптимизацију потрошње топлотне енергије узимајући у обзир специфичности за сваку
од термоелектрана у Босни и Херцеговини. Ово би поред енергетског било значајно и са
еколошког и економског аспекта.
128
ЛИТЕРАТУРА
[1] Thollander, P., Palm, J.: Improving Energy Efficiency in Industrial Energy Systems,
London, Springer, 2013.
[2] Савић, M.: Улога одвајача парног кондензата система КОМО у рационализацији
потрошње енергије, КГХ, т. 2, стр. 51-54, 2010.
[3] Симић, С., Џуџелија, Ж., Ганиловић, Д.: Искоришћење отпадне топлоте помоћу
топлотне пумпе у Рафинерији уља Модрича,“Процесна техника“, СМЕИТС
Београд, Инђија, 04-05.06.2015, стр. 84-89.
[4] Silvestri, G. J., Bannister, R. L., Fujikawa, T., Hizume, A.: Optimization od advanced
steam condition power plants, Jurnal of Engineering for Gas Turbines Power, t. 114, pp.
612-620, 1992.
[5] Живковић, Б., Јанкес, Г., Новаковић, В.: Енергетска ефикасност у енергетици и
зградарству као мера заштите животне средине, Енергетика и животна средина,
Научни скупови, Књига 4, Београд: Српска академија наука и уметности, стр. 519
– 541.
[6] Yang, J-H., Kim, A. J., Hong, J., Kim, M., Ryu, C., Kim, Y., Park, H. Y., Baek, S. H.:
Effects of detailed operating parameters on combustion in two 500-MW coal-fired
boilers of an identical design, Fuel, t. 144, pp. 145-156, 2015.
[7] Јовановић, М., Милић, М., Стојановић, З., Стевановић, В.: Контрола сагоријевања
у котловима ТЕНТ Б (2x620 МW), Енергетика, t. XII, p. 111, 2010.
[8] Марјановић, А.: Управљање температурном расподелому котловима

термоенергетских система на бази EXTREMUM SEEKING стратегије, Докторска
дисертација, Београд: Електротехнички факултет, 2017.
[9] Chao, F., Rahul, A., Kristin, J., Truls, G.: Thermal efficiency of coal-fired power plants:
From theoretical to practical assessments, Energy Conversion and Management, t. 105,
pp. 530-544, 2015.
[10] Yin, C., Caillat, S., Harion, J.- L., Baudoin, B., Perez, E.: Investigation of the flow,
combustion, heat-transfer and emissions from a 609MW utility tangentially fired
pulverized-coal boiler, Fuel, Тom. 1 od 2, vol .81, no 8, pp. 997-1006, 2002.
129
[11] Flynn, D.: Thermal power plant simulation and control, The Institution of Engineering
and Technology, 2003.
[12] Stöllinger, M., Naud, B., Roekaerts, D., Beishuizen, N., Heinz, S.: PDF modeling and
simulations of pulverized coal combustion, Part1: Theory and modeling-Combustion
and Flame, 2013, pp. vol. 160, no.2.
[13] Wójcik, W., Gromaszek, K., Shegebayeva, Z., Suleimenov, B., Aron, B.: Optimal
control for combustion proces, Przeglad Elektrotechniczny, t. 90 no.4, pp. 157-160,
2014.
[14] Wang, C., Song, J., Zheng, W., Liu, Z., Lin, C.: Analysis of economy, energy efficiency,
environment: A case study of the CHP system with both civil and industrial heat users,“
Case Studies in Thermal Engineering, t. 30, 2022.
[15] Коматина, М., Јовановић, М., Коматина, Б., Антонијевић, Д., Манић, Д.;
Искоришћавање отпарка у парно-котловском постројењу у прехрамбеној
индустрији, u XL научно - стручни скуп, Одржавање машина и опреме 2015,
Београд-Будва, 18-26.06.2015..
[16] Bahadori, А.: Design and Application of Thermal Insulation, Thermal Insulation
Handbook for the Oil, Gas and Petrochemical Industries, 2014, pp. 1–142.
[17] Шамшаловић, С.: Топлотна пумпа, Београд, 2009..
[18] Chua, K., Chou, S., Yang, W.: Advances in heat pump systems, A review, Applied
Energy, t. 87, pp. 3611-3624, 2010.
[19] Jiatong, J., Bin, H., Wang, R.Z., Na, D., Feng, C., Chi-Chuan, W.: A review and
perspective on industry high-temperature heat pumps, Renewable and Sustainable
Energy Reviews, t. 161, 2022.
[20] Coimbra C. F. M., Azevedo J. L .T., Carvalho M. G.: 3-D numerical model for
predicting NOx emissions from an industrial pulverized coal combustor, Fuel, t. 73, pp.
1128-1134, 1998.
[21] Krzywanski, J., Czakiert, T., Blaszczuk, A., Rajczyk,, R., Muskala W., Nowak, W.: A
generalized model of SO emissions from large-and small-scale CFB boilers by artificial
neural network approach: Part 1. The mathematical model of SO emissions in air-firing,
oxygen-enriched and oxycombustion CFB conditions, Fuel Processing Technology, t.
137, pp. 33-74, 2015.
130
[22] Li, X., Niu, P., Liu J.: Combustion optimization of a boiler based on the Chaos and Lévy
flight vortex search algorithm, Applied Mathematical Modelling, t. 58, pp. 3-18, 2018.
[23] Li. G., Niu. P., Ma. Y., Wang. H., Zhang. W.: Tuning extreme learning machine by an
improved artificial bee colony to model and optimize the boiler efficiency, Knowledge-
Based Systems, t. 67, pp. 278-289, 2014.
[24] Niu, P., Li, J., Chang, L., Zhang, X., Wang, R., L,i G.: A novel flower pollination
algorithm for modeling the boiler thermal efficiency, Neural Processing Letters, t. 49,
pp. 737-759, 2019.
[25] Song, J., Romero,, C., Yao Z., He, B.: Improved artificial bee colony-based optimization
of boiler combustion considering NOX emissions, heat rate and fly ash recycling for on-
line applications, Fuel, t. 172, pp. 20-28, 2016.
[26] Suresh, M. V. J. J., Reddy, K. S., Kolar, A. K.: ANN-GA based optimization of a high
ash coal-fired supercritical power plant, Applied Energy, t. 88, br. 12, pp. 4867-4873,
2011.
[27] Shuguang, T., Zhichao, C., Zhengqi, L., Kuang, M., Qunyi, Z., Lizhe C., Zhenfeng ,W.:
Effect of outer secondary air vane angles on combustion characteristics and NOx
emissions for centrally fuel rich swirl burner in a 600-MWe wall-fired pulverized-coal
utility boiler, Applied Thermal Engineering, t. 125, pp. 951-962, 2017.
[28] Śladewskia, L., Wojdana, K., Świrskia, K., Jandab, T., Nabagłob, D., Chachułab, J.:
Optimization of combustion process in coal-fired power plant with utilization of
acoustic system for in-furnace temperature measurement, Applied Thermal Engineering
, t. 123, pp. 711-720, 2017.
[29] *** European Commission, Action Plan for Energy Efficiency, COM (2006), 545 final,
Brussels, 2006.
[30] *** European Commission, A European Strategic Energy Technology Plan (set-plan),“
COM(2007) 723 final, Brussels, 2007.
[31] *** European Environment Agency, Annual European Community greenhouse gas
inventory 1990– 2007 and inventory report 2009, Office for Official Publications of the
European Communities, ISBN 978-92-9167-980-5, Copenhagen, 2009.
[32] *** Office for Official Publications of the European Communities, Eurostat, Energy,
transport and environment indicators, ISBN 978-92-79-09835-2, Luxembourg, 2009.
131
[33] *** European Commission: Draft Communication from the Commission to the Council
and the European Parliament: 7 Measures for 2 Million New EU Jobs: Low Carbon Eco
Efficient & Cleaner Economy for European Citizens, Brussels, 2009.
[34] *** European union: European Commission, Energy sector/Energy Efficiency

Financing, Available: https://ec.europa.eu/energy/topics/energy-efficiency/targets-
directive-and-rules/eu-targets-energy-efficiency_en, 09.09.2021.
[35] *** European Council: https://www.consilium.europa.eu/hr/policies/climate-

change/paris-agreement/, 10.09.2021.
[36] *** European Commision, Available: https://www.eea.europa.eu/highlights/eu-

achieves-20-20-20., 10 4 2022.
[37] Бркић, Љ., Живановић, Т., Туцаковић, Д.: Парни котлови, Београд, Планета принт,
2014.
[38] Gvozdenac, D. D.: Technical and economical assessments of the energy efficiency of
boilers improvement in the Province of Vojvodina, u PSU-UNS International
Conference on Engineering and Environment - ICEE-2007, Thailand, 2007.
[39] Kljajić, M., Gvozdenac, D.: Review of Boiler’s Operating Performance in Different
Energy Sectors in the Province of Vojvodina, u ECOS 2011 - 24th International
Conference on Efficiency, Cost, Optimization, Simulation and Environmental Impact
of Energy Systems, Novi Sad, 2011.
[40] *** Good Practice Guide: Invest to save - Financial appraisal of energy efficiency
measures across the government estate, UK: The Government’s Energy Efficiency Best
Practice programme, 2002.
[41] Morvay, Z., Gvozdenac, D.: Applied Industrial Energy and Environmental
Management, United Kingdom: 1st ed.: A John Wiley & Sons, 2008.
[42] *** Good Practice Guide: Energy Efficient Operation of Boilers, the Carbon Trust, UK,
2004.
[43] *** Spirax Sarco, web prezentacija, stranica: Heat Recovery from Boiler Blowdown
(TDS control only); Cheltenham, Gloucestershire, UK, 2017.,“ 2017. [Na mreži].
Available: http://www.spiraxsarco.com/resources, 10 06 2017.
132
[44] Yunpeng, M.,Heqi, W.,Xinxin, Z.,Likun H.,Jiancai S.: Three-objective optimization of

boiler combustion process based on multi-objective teaching–learning based
optimization algorithm and ameliorated extreme learning machine, Machine Learning
with Applications, t. 5, br. https://doi.org/10.1016/j.mlwa.2021.100082, 2021.
[45] *** МЕЕИС,: Мрежа за енергетску ефикасност индустријских система, Билтен,

Број 07.1., Мерење и управљање, Машински факултет Београд, 2005.
[46] Богнер, М.: Пројектовање термотехничких и процесних система, Београд: Ета,

2007.
[47] Симић, С., Орашанин, Г., Голубовић, Д., Благојевић, Ј., Милић, Д.: Утицај
топлотне изолације на смањење губитака енергије у индустријским и енергетским
системима, 30. Procesing, Београд , 2017.
[48] Тодоровић, М., Богнер, М., Денић, Н.: О изолацији, Београд, Ета, 2012.
[49] Јанкес, Г., Стаменић, М., Јовановић, А.: Повећање енергетске ефикасности у
индустријским системима за снабдјевање паром и поврат кондензата, Мрежа за
енергетску ефикасност у индустрији Србије, Беорад.
[50] Wulfinghoff, D. R.: Energy Efficiency Manual, u Energy In. Press, Wheaton,USA,
1999.
[51] *** Steam Trap Performance Assesment, DOE/EE-0193, U.S. Dep. of Energy, USA,
1999.
[52] *** Annual energy outlook 2013, US Energy Information Administration, Washington,
DC, pp. 60-62, 2013.
[53] Khatib, H.: IEA World Energy Outlook 2011—A comment, Energy Policy, t. 48, pp.
737-743, 2012.
[54] Enrico, S., Göran W.: A brief Commented History of Exergy From the Beginnings to
2004, International Journal od Thermodynamics, t. 10, br. 1, pp. 1-26, 2007.
[55] Elhelw, M., K.S. Al Dahma, A., Attia, H.: Utilizing exergy analysis in studying the
performance of steam power plant at two different operation mode, Applied Thermal
Engineering, t. 150, pp. 285-293, 2019.
[56] Li, K., Wang, Q., Fang, M., Shaikh, A. R., Xie, G., Luo, Z.: Techno-Economic Analysis
of a Coal Staged Conversion Polygeneration System for Power and Chemicals
Production, Chemical Engineering &Technology, t. 42, pp. 73-88, 2019.
133
[57] Sartori da Silva, F., Matelli, J. A.: Exergoeconomic analysis and determination of power
cost in MCFC – steam turbine combined cycle, International Journal of Hydrogen
Energy, t. 44, br. 33, pp. 18293-18307, 2019.
[58] Chauhan, S. S., Khanam, S.: Enhancement of efficiency for steam cycle of thermal
power plants using process integration, Energy,, t. 173, pp. 364-373, 2019.
[59] Carapellucci, R., Giordano, L.: Upgrading existing gas-steam combined cycle power
plants through steam injection and methane steam reforming, Energy, t. 173, pp. 229-
243, 2019.
[60] Koroglu, T., Sogut, O. S.: Conventional and advanced exergy analyses of a marine
steam power plant, Energy, t. 163, pp. 392-403, 2018.
[61] Mohammed, K. M., Wadhah, H. A. D., Ataalah, H. J., Thamir K. I., Al-Sammarraie,
A. T.: Energy and Exergy Analysis of the Steam Power Plant Based On Effect the
Numbers of Feed Water Heater, Journal of Advanced Research in Fluid Mechanics and
Thermal Sciences, t. 12, 2019.
[62] Zubizarreta, E. H., Poitevin, A., Levin, C. V.: Overview of radiotherapy resources in
Latin America: a survey by the International Atomic Energy Agency, IAEA Radiother
Oncol, t. 73, pp. 97-100, 2004.
[63] Dudley, B.: BP statistical review of world energy, World Petroleum Congress, London,
2019.
[64] Panos, E., Densing, M., Volkart, K.: Access to electricity in the World Energy Council's
global energy scenarios: An outlook for developing regions until 2030, Energy Strategy
Reviews, t. 9, pp. 28-49, 2016.
[65] Peng, S., Wang, Z., Hong, H., Xu, D., Jin, H.: Exergy evaluation of a typical 330MW
solar-hybrid coal-fired power plant in China, Energy Conversion and Management, t.
85, pp. 848-855, 2014.
[66] Regulagadda, R., Dincer, I., Naterer, G. F.: Exergy analysis of a thermal power plant
with measured boiler and turbine losses, Applied Thermal Engineering, t. 30, pp. 970-
976, 2010.
[67] Kaushik, S. C., Siva Reddy, V., Tyagi, S. K.: Energy and exergy analyses of thermal
power plants: A review, Renewable and Sustainable Energy Reviews, t. 15, br. 4, pp.
1857-1872, 2011.
134
[68] Rosen, M. A., Scott, D. S.: Entropy production and exergy destruction: Part II—
illustrative technologies, International Journal of Hydrogen Energy, t. 28, pp. 1315-
1323, 2003.
[69] Aljundi, I.: Energy and exergy analysis of a steam power plant in Jordan, Applied
Thermal Engineering, t. 29, pp. 234-328, 2009.
[70] Ahern, J. E., Newton, J. H.: The exergy method of energy systems analysis, Wiley: New
York, 1980.
[71] Ohji, A., Haraguchi, M.: 2 - Steam turbine cycles and cycle design optimization: The
Rankine cycle, thermal power cycles, and IGCC power plants, Advances in Steam
Turbines for Modern Power Plants, pp. 11-40, 2017.
[72] Moya, D., Aldás, C., Kaparaju, P.: Geothermal energy: Power plant technology and
direct heat applications, Renewable and Sustainable Energy Reviews, t. 94, pp. 889-
901, 2018.
[73] Li, Y., Zhou, L., Xu, G., Fang, Y., Zhao, S., Yang, Y.: Thermodynamic analysis and
optimization of a double reheat system in an ultra-supercritical power plant, Energy, t.
74, pp. 202-214, 2014.
[74] Zhou, J., Ling, P., Su, S., Xu, J., Xu, K., Wang, Y., et al.: Exergy analysis of a 1000
MW single reheat advanced supercritical carbon dioxide coal-fired partial flow power
plant, Fuel, t. 255, br. Article 115777, 2019.
[75] Bejan, A.: Thermodynamics of heating, Mechanical Engineering and Materials Science,
Duke, USA, 2019.
[76] Bejan, A.: Advanced Engineering Thermodynamics, Duke: Duke University, 2016.
[77] Kanoglu, M., Dincer, I., Rosen, M. A.: Understanding energy and exergy efficiencies
for improved energy management in power plants, Energy Policy, 35 (2007), t. 35, pp.
3967-3978, 2007.
[78] González, A. M., Jaén, R. L., Lora, E. Е. S.: Thermodynamic assessment of the
integrated gasification-power plant operating in the sawmill industry: An energy and
exergy analysis, Renewable Energy, t. 147, pp. 1151-1163, 2020.
[79] Ibrahim, T. K., Mohammed, M. K., Awad, O. I., Abdalla, A. N., Basrawi, F.,
Mohammed, M. N., et al.: A comprehensive review on the exergy analysis of combined
cycle power plants, Renewable Sustain Energy Rev, t. 90, pp. 835-850, 2018.
135
[80] Mehrpooya, M., Sharifzadeh, M. M. M., Mousavi, S. A.: Evaluation of an optimal

integrated design multi-fuel multi-product electrical power plant by energy and exergy
analyses, Energy, t. 169, pp. 61-78, 2019.
[81] Drost, M., Zaworski, J.: Review of second law analysis techniques applicable to the
energy conversion and utilization technologies Thermal Sciences Program, USA:
Pacific Northwest Lab, Richland, WA , 1989.
[82] Sciubba, E., Wall, G.: A brief commented history of exergy from the beginnings to
2004, International Journal of Thermodynamics, t. 10, pp. 1-26, 2007.
[83] Gaggioli, R.: Proposed 2nd Law of Thermodynamics: An assertive statement, Energy,
t. 157, pp. 503-515, 2018.
[84] Sciubba, E., Zullo, F.: Exergy dynamics of systems in thermal or concentration non-
equilibrium, Entropy, t. 19, pp. 263-275, 2017.
[85] Aliyon, K., Hajinezhad, A., Mehrpooya, M.: Energy assessment of coal-fired steam
power plant, carbon capture, and carbon liquefaction process chain as a whole, Energy
Conversion and Management, t. 199, 2019.
[86] Lozano, M. A., Valero, A.: Application of the exergetic costs theory to a steam boiler
in a thermal generating station, ASME Book G0377B, 1987, pp. 41-51.
[87] Rosen, M. A., Tang, R.: Assessing and improving the efficiencies of a steam power
plant using exergy analysis. Part 1: assessment, Intеrnational Journal Exergy, t. 3, br. 4,
pp. 362-375, 2006.
[88] Rosen, M. A., Tang, R.: Assessing and improving the efficiencies of a steam power
plant using exergy analysis. Part 2: improvements from modifying reheat pressure,
International Journal Exergy, t. 3, pp. 377-390, 2006.
[89] Rosen, M. A., Tang, R.: Effect of altering combustion air flow on a steam power plant:
Energy and exergy analysis, International Јournal of Еnergy Research, t. 31, pp. 219-
231, 2007.
[90] Kucukvar, M., Tatari, O.: A comprehensive life cycle analysis of cofiring algae in a coal
power plant as a solution for achieving sustainable energy, Energy, t. 36, br. 11, pp.
6352-6357, 2011.
136
[91] Deng, J. L., Yang, Z. P., Fu, P., Liu, J. Z.: Distribution Characteristics of Exergy
Dissipation of a Large-Scale Coal-Fired Power Generation Units, Advanced Materials
Research, t. 732, pp. 224-229, 2013.
[92] Xu, G., Xu, C., Yang, Y., Fang, Y., Li, Y., Song, X.: A novel flue gas waste heat
recovery system for coal-fired ultra-supercritical power plants, Applied Тhermal
Еngineering, t. 67, pp. 240-249, 2014.
[93] Wu, L., Wang, L., Wang, Y., Hu, X., Dong, C., Yang, Z., et al.: Component and Process
Based Exergy Evaluation of a 600MW Coal-fired Power Plant, Energy Procedia, t. 61,
pp. 2097-2100, 2014.
[94] Huang, S., Li, C., Tan, T., Fu, P., Xu, G., Yang, Y.: An Improved System for Utilizing
Low-Temperature Waste Heat of Flue Gas from Coal-Fired Power Plants, Entropy, t.
19, p. p. 423, 2017.
[95] Uysal, C., Kurt, H., Kwak, H.-Y.: Exergetic and thermoeconomic analyses of a coal-
fired power plant, International Journal of Thermal Sciences, t. 117, pp. 106-120, 2017.
[96] Si, N., Zhao, Z., Su, S., Han, P., Sun, Z., Xu, J., et al.: Exergy analysis of a 1000MW
double reheat ultra-supercritical power plant, Energy Conversion and Management, t.
147, pp. 155-165, 2017.
[97] Çetin, B.: Comparative Energy and Exergy Analysis of a Power Plant with Super-
critical and Sub-critical, Journal of Thermal Engineering, t. 4, pp. 2423-243, 2018.
[98] Mathias, J., Clay, J.: Energetic and exergetic analysis of a multi-stage turbine, coal-fired
173 MW power plant, International Journal of exergy, t. 27, br. 4, p. p.419, 2018.
[99] Kumar, A., Kumar, D., Memon, R. A., Wassan, M. A., Ali, M. S.: Energy and exergy
analysis of a coal fired power plant, Mehran University Research Journal Of
Engineering & Technology, t. 37, pp. 611-624, 2018.
[100] Geete, A.: Application of exergy and entransy concepts to analyses performance of coal
fired thermal power plant: a case study, International Journal of Ambient Energy, pp. 1-
12, 2019.
[101] Ibrahim, T. K., Basrawi, F., Awad, O. I., Abdullah, A. N., Najafi, G., Mamat, R., et al.:
Thermal performance of gas turbine power plant based on exergy analysis, Applied
137
[102] Behbahaninia, A., Ramezani, S., Hejrandoost, M. L.: A loss method for exergy auditing
of steam boilers, Energy, t. 140, pp. 253-260, 2017.
[103] Ege, A., Şahin, H. М.: Determination of uncertainties in energy and exergy analysis of
a power plant, Energy Conversion and Management, t. 85, pp. 399-406, 2014.
[104] Zhao, Y., Wang, C., Liu, M. D., Chong, J. Y.: Improving operational flexibility by
regulating extraction steam of high-pressure heaters on a 660 MW supercritical coal-
fired power plant: A dynamic simulation, Applied Energy, t. 212, pp. 1295-1309, 2018.
[105] Rocha, D. H. D., Silva, R. J.: Exergoenvironmental analysis of a ultra-supercritical coal-

fired power plant, Journal of cleaner production, t. 231, pp. 671-682, 2019.
[106] Haseli, Y.: Efficiency improvement of thermal power plants through specific entropy
generation, Energy Conversе Management, t. 159, pp. 109-120, 2018.
[107] Orović, J., Mrzljak, V., Poljak, I.: Efficiency and losses analysis of steam air heater from
marine steam propulsion plant, Energies, t. 11, p. p.3019, 2018.
[108] Liu, X., Bansal, R. C.: Integrating multi-objective optimization with computational fluid
dynamics to optimize boiler combustion process of a coal fired power plant, Applied
Energy, t. 130, pp. 658-669, 2014.
[109] Wales, C., Tierney, M., Pavier, M., Flewitt, P. E. J.: Reducing steam transport pipe
temperatures in power plants, Energy, t. 183, pp. 127-141, 2019.
[110] Carazas, F. J. G., Salazar, C . H., Souza, G. F. M.: Availability analysis of heat recovery
steam generators used in thermal power plants, Energy, t. 36, pp. 3855-3870, 2011.
[111] Mertens, N., Alobaid, F., Starkloff, R., Epple, B., Kim, H.-G.: Comparative
investigation of drum-type and once-through heat recovery steam generator during start-
up, Applied Energy, t. 144, pp. 250-260, 2015.
[112] Pattanayak, L., Padhi, B. N., Kodamasingh, B.: Thermal performance assessment of
steam surface condenser, Case Studies in Thermal, t. 14, p. Article 100484, 2019.
[113] Zhou, L., Xu, G., Zhao, S., Xu, C., Yang, Y.: Parametric analysis and process
optimization of steam cycle in double reheat ultra-supercritical power plants, Applied
[114] Wu, J., Hou, H., Hu, E., Yang, Y.: Performance improvement of coal-fired power
generation system integrating solar to preheat feedwater and reheated steam, Solar
Energy, t. 163, pp. 461-470, 2018.
138
[115] Han, X., Chen, N., Yan, J., Liu, J., Liu, M., Karellas, S.: Thermodynamic analysis and
life cycle assessment of supercritical pulverized coal-fired power plant integrated with
No.0 feedwater pre-heater under partial loads, Journal of cleaner production , t. 233, pp.
1106-1122, 2019.
[116] Haseli, Y.: Efficiency improvement of thermal power plants through specific entropy
generation, Energy Converse Management, t. 159, pp. 109-120, 2018.
[117] Schilling, H.: Prospects for power plant technology, VGB Kraftwerkstech, 73 (1993),
pp. 658-670, t. 73, pp. 658-670, 1993.
[118] Kitto, J.: Developments in pulverized coal-ired boiler technology, Missouri Valley
Electric Association Engineering Conference, 1996.
[119] Regan, J.: Major improvements in pulverized coal plant design, Fuel and Energy
Abstracts, t. 5, pp.302, 1997.
[120] Beér, J.: Combustion technology developments in power generation in response to

environmental challenges, progress in energy and combustion science, Scopus, t. 26,
pp. 301-327, 2000.
[121] Kiga, T., Yoshikawa, K., Sakai, M., Mochida, S.: Characteristics of pulverized coal
combustion in high-temperature preheated air, Propul Power, t. 16, pp. 601-605, 2000.
[122] Suda, T., Takafuji, M., Hirata, T., Yoshino, M., Sato, J.: A study of combustion behavior
of pulverized coal in high-temperature air, Proceedings of the Combustion Institute, t.
29, pp. 503-509, 2002.
[123] Termuehlen, H., Emsperge, W.: Clean and efficient coal-fired power plants, ASME,
Three Park Avenue, New York, 2003.
[124] Srinivas, T., Gupta, A., Reddy, B.: Generalized thermodynamic analysis of steam power
cycles with ‘n’number of feedwater heaters, International Journal of Thermodynamics,
t. 10, pp. 177-185, 2007.
[125] Rosen, M. A., Tang, R.: Improving steam power plant efficiency through exergy
analysis: effects of altering excess combustion air and stack-gas temperature,
International journal of exergy, t. 1, p. p.31, 2008.
[126] Sanpasertparnich, T., Aroonwilas, A.: Simulation and optimization of coal-fired power
plants,“ Energy Procedia, t. 1, pp. 3851-3858, 2009.
139
[127] Suresh, M. V., Reddy, K. S., Kolar, A. K.: Thermodynamic analysis of a coal-fired
power plant repowered with pressurized pulverized coal combustion, Proceedings of the
Institution of Mechanical Engineers, Part A: Journal of Power and Energy, t. 226, pp.
5-16, 2012.
[128] Stępczyńska, K., Kowalczyk, Ł., Dykas, S., Elsner, W.: Calculation of a 900 MW
conceptual 700/720°C coal-fired power unit with an auxiliary extraction-backpressure
turbine, Journal of Power Technologies, t. 92, pp. 266-273, 2012.
[129] Hasti, S., Aroonwilas, A. ,Veawab,A.: Exergy Analysis of Ultra Super-critical Power
Plant, Energy Procedia, t. 37, pp. 2544-2551, 2013.
[130] Chattopadhyay, P.: Boiler operation engineering: questions and answers, New
Delhi,India: McGraw-Hill Education, 2013.
[131] O'Donovan, Grimes, A.: A theoretical and experimental investigation into the
thermodynamic performance of a 50 MW power plant with a novel modular air-cooled
condenser, Applied Thermal Engineering, t. 17, pp. 119-129, 2014.
[132] Mrzljak, V., Poljak, I., Medica-Viola, V.: Thermodynamical analysis of high-pressure
feed water heater in steam propulsion system during exploitation, Бродоградња:
Теорија и пракса бродоградње и поморске технике, t. 68, pp. 45-61, 2017.
[133] Taler, J., Trojan, M., Taler, D., Dzierwa, P., Kaczmarski, K.: Improving flexibility
characteristics of 200 MW unit, Archives Thermodynamics, t. 38, pp. 75-90, 2017.
[134] Stevanovic, A. D., Ilic, M., Djurovic, Z., Wala, T., Muszynski, S., Gajic, I.: Primary
control reserve of electric power by feedwater flow rate change through an additional
economizer – A case study of the thermal power plant “Nikola Tesla B”, Energy, t. 147,
pp. 782-798, 2018.
[135] Shabani, G. A. S., Ameri, M., Akbari, O., Seifi, A.: Performance assessment and leakage
analysis of feed water pre-heaters in natural gas–fired steam power plants, Journal of
Power Tehnology, t. 98, pp. 352-364, 2018.
[136] Alidema, D. K., Filkoski, R., Marigona K.: Exergy Efficiency Analysis of Lignite-Fired
Steam Generator, Thermal Science , t. 22, br. 5, pp. 2087-210, 2018.
[137] Naserabad, S. N., Mehrpanahi, A., Ahmadi, G.: Multi-objective optimization of feed-
water heater arrangement options in a steam power plant repowering, Journal of Cleaner
Production, t. 320, pp. 253-270, 2019.
140
[138] San Cristóbal Mateo, J. R.: Multi-Criteria Analysis in the Renewable Energy Industry,
Green Energy and Technology, Springer-Verlag London Limited,, 2012.
[139] Tsoutos, T., Drandaki, M., Frantzeeskaki, N. et al.:Sustainable energy planning by using
multi-criteria analysis application in the island of crete, Energy Policy, t. 37, pp. 1587-
1600, 2009.
[140] Thakkar, J. J.: VIšekriterijumska optimizacija i kompromisno rešenje (VIKOR). In:

Multi-Criteria Decision Making, Studies in Systems, Decision and Control, Springer,
Singapore, t. 336, 2021.
[141] Оприцовић, С.: Вишекритеријумска оптимизација у грађевинарству, Београд,

Грађевински факултет Универзитета у Београду, 1998.
[142] Opricović, S., Tzeng G. H.: Compromise solution by MCDM methods: A comparative
analysis of VIKOR and TOPSIS, European Journal of Operational Research, t. 56, pp.
445-455, 2004.
[143] Opricović S., Tzeng G. H.: Extended VIKOR method in comparision with outranking
methods, European Journal of Operational Research, t. 178, pp. 514-529, 2007.
[144] S. T. L.: How to make a decision: The Analytic Hierarchy Process, European Journal of
Operational Research, t. 48, pp. 9-26, 1990..
[145] S. T. L.: Basic theory of the analytic hierarchy process: How to make a decision, Rev.
R. Acad. Cienc. Exact. Fis. Nat. (Esp), t. 93, br. 4, pp. 395-423, 1999.
[146] S. T. L.: Decision making with the analytic hierarchy process, Internatonal Journal
Services Sciences , t. 1, br. 1, pp. 83-98, 2008.
[147] Симић, С., Станојевић, М., Џуџелија, Ж.: Разматрање могућности искоришћења
отпадног кондензата у циљу разионализације потрошње енергије у рафинеријама,
27. Међународни конгрес о процесној индустрији, Procesing 2014., Београд, 2014.
[148] Kopac, М., Hilalci, А.: Effect of ambient temperature on the efficiency of the
regenerative and reheat Çatalağzı power plant in Turkey, Applied Thermal Engineering,
t. 27, br. 8, pp. 1377-1385, 2007.
[149] *** Влада Републике Српске, Стратегија развоја енергетике Републике Српске до
2035. године, Бања Лука, 2018
[150] Behbahaninia, A., Ramezani, S., Hejrandoost, L.: A loss method for exergy auditing of
steam boilers, Energy, t. 140, pp. 253-260, 2017.
141
[151] Baghsheikhi, M., Sayyaadi, H.: Real-time exergoeconomic optimization of a steam

power plant using a soft computing-fuzzy inference system, Energy, t. 114, pp. 868-
884, 2016.
[152] Geete, A., Khandwawala, A. I.: To analyse the combined effect of different extraction
line pressure drops on the performance of coal-fired thermal power plant, International
Journal of Ambient Energy, t. 38, br. 4, pp. 389-394, 2017.
[153] Pattanayak, L., Padhi, B. N., Kodamasingh, B.: Thermal performance assessment of
steam surface condenser, Case Stud Therm Eng, t. 14, p. Article 100484, 2019.
[154] Elhelw, M., Al Dahma, K. S., Attia, H.: Utilizing exergy analysis in studying the
performance of steam power plant at two different operation mode, Applied Thermal
Engineering, t. 150, pp. 285-293, 2019.
142
ПРИЛОГ 1 – ОГРАНИЧЕЊА И ВРЕДНОВАЊЕ

КВАЛИТАТИВНИХ КРИТЕРИЈУМА
Табела П 1.1 приказује укупне дефинисане критеријуме и начине њиховог

вредновања, а табела П 1.2 само квалитативне критеријуме енергетске ефикасности.
Табела П 1.1 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума енергетске ефикасности
Повећање степена корисности Квантитативни
Технички Позданост и сигурност у раду Квалитативни
Цијена и вриједност инвестиције Квантитативни
Економски
Поврат инвестиције Квантитативни
Друштвени
Табела П 1.2 Квалитативни критеријуми енергетске ефикасности

Позданост и сигурност у раду Квалитативни
Технички
Друштвени
Из табеле П 1.1 и табеле П 1.2 се јасно види да се три критеријума вреднују

квантитативно, а пет критеријума се вреднује квалитативно. Вредновање критеријума је
једноставно ако се мјера критеријума може исказати квантитативно тј. нумеричком
вриједношћу. Такви критеријуми (нпр. цијена инвестиције) показују јасну разлику
између алтернатива. Сложенији је проблем вредновања квалитативних критеријума јер
се у првом кораку не могу јасно дефинисати бројчаним вриједностима. Квалитативни
критеријуми се онда дефинишу описно. Аутор се одлучио да се описно вредновање
квалитативних критеријума врши на сљедећи начин:
ВВ – врло висок;
В – висок;
С – средњи;
143
Н – низак;
ВН – врло низак.
Ознаке ВВ – врло висок, В – висок, С – средњи, Н – низак и ВН – врло низак

представљају утицај сваке алтернативе на дати критеријум. Како се ради о немјерљивим
критеријумима оцјењивање треба да буде логично. Да би се остварило логичко
оцјењивање потребно је да се поставе ограничења између појединачних оцјена, односно
да свака оцјена буде јасно дефинисана.
Поузданост и сигурност у раду је критеријум који није мјерљив и остварује

технички циљ. Поузданост и сигурност у раду подразумијева да свако ново рјешење
треба да обезбједи исту или вишу поузданост. Примјеном било које мјере не очекује се
нарушавање сигурности у раду. С тим у вези, одређена је скала од С до ВВ са оцјенама
0, 1 и 2. Процјена и ограничења се дефинише на сљедећи начин:
ВВ – врло висок – подразумијева да неће долазити никако до кварова и застоја и да ће

се сви евентуални проблеми моћи рјешити у процесу редовног одржавања. Оцјењује се
оцјеном 2.
В – висок – подразумијева побољшану сигурност и поузданост у границама које

подразумјевају квалитетан рад без застоја, али није искључена могућност појаве
евентуално ситних кварова који се брзо рјешавају без застоја у раду. Оцјењује се оцјеном
1.
С – средњи – подразумијева исту сигурност и поузданост у раду и оцјењује се оцјеном

0.
Побољшање конструкцијског рјешења је критеријум који није мјерљив и

остварује технички циљ. Побољшање конструкцијског рјешења подразумијева измјену
застрајелих компоненти, уградњу савремених, уградњу додатних компоненти,
аутоматизацију и сл. Дакле, одређује се скала од неутралне веома високе промјене тј. од
С до ВВ који се оцјењују са 0, 1 и 2. Процјена и ограничења се дефинише на сљедећи
начин:
ВВ – врло висок – подразумијева да има веома висок степен аутоматизације и драстичне

промјене на конструкцији. Оцјењује се оцјеном 2.
В – висок – подразумијева да има умјерен утицај на побољшање перформанси код

постројења уз дјелимичне или минималне промјене у конструкцији са примјеном
одређеног степена аутоматизације. Оцјењује се оцјеном 1.
С – средњи – подразумијева да нема промјена конструкцијских рјешења него је само

замјена дотрајалих компоненти. Оцјењује се оцјеном 0.
144
Утицај на животну средину је критеријум који није мјерљив и остварује

еколошки циљ. Утицај алтернатива на животну средину може бити погоршан,
непромјењен и позитиван. С тим у вези одређена је скала са пет знаковних вриједности,
са оцјенама од -2 до 2. Процјена и ограничења се дефинише на сљедећи начин:
ВВ – врло висок – у значајној мјери умањене емисије штетних гасова. Оцјењује се

оцјеном 2.
В – висок – подразумијева мала побољшања и незнатно смањење емисије штетних

гасова. Оцјењује се оцјеном 1.
С – средњи – подразумијева досадашње стање. Оцјењује се оцјеном 0.
Н – низак - подразумијева мала погоршања у односу на тренутно стање. Оцјењује се

оцјеном -1.
ВН – врло низак - у значајној мјери се повећавају емисије штетних гасова. Оцјењује се

оцјеном -2.
Цијена енергије је критеријум који није мјерљив и остварује друштвени циљ.

Спровођење појединачне алтернативе у зависности од улагања и постизања ефикасније
производње може довести до снижење, повећања или непромијењености цијена.
Свакако да Електропривреда одређује цијене енергије, али у зависности од инвестиција,
начина доласка до средстава, камата и сл. неке од алтернатива би могле да изискују
промјене цијене. С тим у вези одређена је скала са пет знаковних вриједности, са
оцјенама од -2 до 2. Процјена и ограничења се дефинише на сљедећи начин:
ВВ – врло висок - значајно повећава цијену. Оцјењује се оцјеном 2.
В – висок - може доћи до благог повећања цијене. Оцјењује се оцјеном 1.
С – средњи – цијена остаје иста. Оцјењује се оцјеном 0.
Н – низак – може доћи до благог смањења цијене. Оцјењује се оцјеном -1.
ВН – врло низак – значајно смањује цијену. Оцјењује се оцјеном -2.
Уредност у снабдијевању је критеријум који није мјерљив и остварује

друштвени циљ. Процјењује се да побољшања не могу негативно утицати на уредност у
снабдијевању. С тим у вези одређена је скала са три знаковне вриједности, са оцјенама
од 0 до 1. Процјена и ограничења се дефинише на сљедећи начин:
ВВ – врло висок – без прекида у снабдијевању 2;
В – висок – може доћи до повремених краћих прекида у снабдијевању 1;
С – средњи – непромијењено стање у снабдијевању 0.
145
У табели П 1.3 су приказани начини вредновања квалитативних критеријума.

Табела П 1.3 Начин вредновања квалитативних критеријума
Словна ознака Утицај алтернативе Бројчана вриједност
ВВ врло висок 2
В висок 1
С средњи 0
Н низак -1
ВН врло низак -2
146
ПРИЛОГ 2 – ИЗРАЧУНАВАЊЕ ТЕЖИНА КРИТЕРИЈУМА
Усвојени критеријуми:
К1 – Повећање степена корисности;
К2 – Поузданост и сигурност у раду;
К3 – Побољшање конструкцијског рјешења;
К4 – Цијена инвестиције;
К5 – Поврат инвестиције;
К6 – Утицај на животну средину;
К7 – Цијена енергије и
К8 – Уредност у снабдијевању.
Поступак израчунавања вриједности тежинских коефицијената је сљедећи:
Корак1 – Постављање критеријума у редове и колоне и поређење критеријума у односу

на циљ.
У раду је за поређење критеријума усвојена скала вредновања АХП методе и

вредновани су сви критеријуми. Скала вредновања односно упоређивања критеријума је
Сатијева скала вредновања (табела 6.12 ) а почетна матрица поређења је дата у табели П
2.1.
Табела П 2.1 Почетна матрица поређења
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
K1 1 5 3 3 3 3 5 5
K2 1/5 1 1/3 1/3 1/3 3 3 5
K3 1/3 3 1 3 3 3 5 5
K4 1/3 3 1/3 1 1 5 5 5
K5 1/3 3 1/3 1 1 3 1 5
K6 1/3 1/3 1/3 1/5 1/3 1 1 3
K7 1/5 1/3 1/5 1/5 1 1 1 1
K8 1/5 1/5 1/5 1/5 1/5 1/3 1 1
У поступку вредновања аутор је на основу свог искуства предложио односе

критеријума те разговарао са представницима појединих интересних група о понуђеним
односима. Разговором су обухваћена техничка лица из енергетских предузећа БиХ,
запослени у јавним институцијама, те са корисницима услуга.
147
На основу предложених односа критеријума, те обављених разговора

установљени су сљедећи омјери за усвојене критеријуме енергетске ефикасности (табела
П 2.1):
К1:К2 = 5:1 – Дата је значајна предност критеријуму 1 у односу на критеријум 2 из

разлога што се цијела дисертација бави проблемом оптимизације губитака топлоте и
повећањем степена корисности. Због тога је критеријуму 1 дата умјерена или јака
доминантност у односу на остале критеријуме.
К1:К3 = 3:1 – Умјерена доминантност критеријуму 1 у односу на критеријум 3 дата је из

разлога што поред побољшања конструционог рјешења постоје и други начини
повећања степена корисности. Други разлог лежи у чињеници датој у опису претходног
односа.
К1:К4 = 3:1 – Умјерена доминантност дата је повећању степена корисности у односу на

цијену инвестиције. Циљ рада јесте изналажење могућности за повећање ефикасности
постројења, али је и вриједност инвестиције увије битна и из тог разлога није дата већа
предност критеријуму 1 у односу на критеријум 2.
К1:К5 = 3:1 – Слично образложење као и претходно. Битан је период поврата

инвестиције, али у овом случају умјерена доминантност дата је повећању степена
корисности. Дата је умјерена доминантност критеријуму 1 у односу на критеријум 5.
К1:К6 = 3:1 – Слично као и код претходних образложења и овде је разлог, оваквог
односа, постизање постављеног циља, а то је повећање степена корисности. Да је циљ
истраживања еколошке природе, вјероватно би критеријум утицаја на животну средину
имао највећу важност и дала би му се предност у односу на све друге критеријуме. Дата
је умјерена доминантност критеријуму 1 у односу на критеријум 6.
К1:К7 = 5:1 – Дата је јака доминантност повећању степена корисноти у односу на цијену
енергије. Ако би се без неких великих улагања повећала корисност постројења то би
свакако имало велики утицај на формирање цијене енергије. у таквом сценарију дошло
би до смањења цијене енергије.
К1:К8 = 5:1 – Јака доминантност критеријуму 1 у односу на критеријум 8 дата је због

мишљења аутора да свако побољшање (контрукције, процеса и сл.) доводи до повећања
ефикаснсти производње, а то у великој мјери може позитивно утицати на уредност у
снабдијевању.
К2:К3 = 1:3 – Дата је умјерена доминантност критеријуму 3 у односу на критеријум 2 из

разлога што је он директно повезан са остваривањем циља истраживања тј. повећању
корисности постројења.
148

разлога што ни једна од предложених мјера неће погоршати поузданост и сигурност у
раду, а свака од њих захтијева одређена финансијска средства. Због тога нам је битније
колико кошта спровођење одређене мјере него што нам је битно колико ће одређена
мјера побољшати постојећу поузданост и сугурност у раду.

скоро истог разлога као у претходном објашњењу. Наиме, пошто поузданост и сигурност
у раду могу у најгорем случају остати на тренутном нивоу, битније нам је колики је
период поврата инвестиције.

разлога што је у техници битно да постројење ради поуздано и сигурно. Јер уколико би
се нарушила та сигурност свакако би то углавном значило и негативан утицај на животну
средину.

разлога што уколико би се десило да дође до неке нежељене ситуације смањила би се и
количина произведене енергије на нашем подручју. То би сигурно довело до повећања
цијене енергије, јер је цијена на свјетском тржишту далеко изнад наших тренутних
цијена. Због тога је битније да кроз одређена улагања побољшамо поудраност и
сигурност (самим тим обезбиједимо што већу енергетску независност) него што нам је
битно колико ће то утицати на повећање цијене енергије. Процјена је да тренутно свако
повећање цијене енергије које би било проузроковано улагањем у постројења са циљем
повећања сигурности у раду, далеко је мање од повећања цијене енергије уколико би
исту морали да увеземо.
К2:К8 = 5:1 – Критеријум 2 има јаку доминантност у односу на критеријум 8, јер уколико
би дошло до нарушавања поуздраности и сигурности у раду то би се неминовно
одразило на уредност у снабдијевању.
К3:К4 = 3:1 – Дата је умјерена доминантност критеријуму 3 у односу на критеријум 4,

јер је побољшање конструкцијског рјешења једна од мјера која нас директо доводи до
испуњења циља истраживања. У овом случају битније нам је да остваримо циљ него
колико ће то кошта. Наравно не подразумијевају се енормно високе инвестиције.

јер нам је у овом случају битније сповођење мјере која ће провјерено довести до
повећања енергетске ефикасности, него што нам је битан период поврата инвестиције.
Свакако да се очекује да ће период експлоатације постројења након побољшања
конструкције бити знатно већи од периода поврата инвестиције.
149

јер свака промјена конструкцијског рјешења углавном подразумијева искоришћење
отпадне толпоте, што само по себи значи смањење утицаја на животну средину.
К3:К7 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 3 у односу на критеријум 7, јер

побољшање конструкције омогућава повећање степена корисности постројења, а самим
тим добија се простор за смањење цијене енергије. Али овде се подразумијева да
уколико се ради о већој инвестицији, мора доћи и до повећања цијене енергије. У оба
случаја ради се о томе да мјера побољшања конструкцијског рјешења може имати јак
утицај на цијену енергије. Постоји и трећи случај, а то је да ће остварене уштеде бити
довољне да покрију инвестицију, тако да неће доћи до промјене цијене. Али због прва
два наведена случаја мора се узети у обзир максимално могући утицај.
К3:К8 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 3 у односу на критеријум 8, јер

побољшањем конструкцијског рјешења у великој мјери се може позитивно утицати на
уредност у снабдијевању.
К4:К5 = 1:1 – Дат исти значај критеријума 4 и 5, јер колико нам је битна цијена
инвестиције толико нам је битан и период поврата инвестиције. Иначе, ово су два
међусобно повезана економска критеријума.
К4:К6 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 4 у односу на критеријум 6 тј. да

нам је битнија цијена саме инвестиције него њен утицај на животну средину. Међутим,
овде се не ради о небризи о животној средини, јер свако постројење мора да испоштује
законске прописе по питању утицаја на животну средину. Овде се мисли на додатно
(изнад прописаног минимума) смањење утицаја на животну средину у односу на
постојећи утицај. Уколико тренутно нису испоштовани прописи по питању заштите
животне средине, тада се сама инвестиција односи на обезбјеђење задовољења тих
прописа.
К4:К7 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 4 у односу на критеријум 7.

Процјена је да свака већа инвестиција мора значајно утицати на цијену енергије бар у
току периода поврата инвестиције.
К4:К8 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 4 у односу на критеријум 8.

Процјена је да свака већа инвестиција мора значајно утицати на уредност у
снабдијевању. Овде се искључиво очекује побољшање у снабдијевању у односу на
тренутно стање.
К5:К6 = 3:1 – Дата је умјерена доминантност критеријуму 5 у односу на критеријум 6. У

овом раду већи значај се даје периоду отплате инвестиције која доводи до повећања
150
ефикасности постројења него додатном (изнад минимума законских прописа) смањењу

утицаја на животну средину.
К5:К7 = 1:1 – Дат је исти утицај критеријума 5 и 6. Ради се о повезаним критеријумима,

јер период поврата инвестиције може се повезати са цијеном енергије. Не можемо
промијенити период отплате инвестиције, а да не дође до промјене цијене енергије. У
овом истраживању ова два критеријума нису у листи приоритета, али свакако да се ни
један од њих не смије изоставити.
К5:К8 = 5:1 – Дата је јака доминантност критеријуму 5 у односу на критеријум 8. Овде

се не мисли да нам није битна уредност у снабдијевању, него се мисли на побољшање
уредности у снабдијевању. Обзиром да је тренутно уредност у снабдијевању на
задовољавајућем нивоу, сматра се битијим период отплате инвестиције него даље
побољшање удредности у снабдијевању
К6:К7 = 1:1 – Дат је исти утицај критеријума 6 и 7, јер колико нам је битан утицај на
животну средину исто толико нам је битна и цијена енергије.

јер како је већ речено уредност у снабдијевању је на задовољавајућем нивоу, док захтјеви
по питању очувања животне средине су све стожи. Па је потребно ипак већу пажњу
посветити утицају на животну средину.
К7:К8 = 1:1 – Дат је исти утицај критеријума 7 и 8, јер колико нам је битна цијена
енергије толико нам је битна и уредност у снабдијевању.
Корак 2 – Израчунавање суме колона критеријума матрице поређења.

Вриједности свих елементата у колонама из почетне матрице се сумирају.
Прерађена матрица поређења је приказана у табели П 2.2.
Табела П 2.2 Прерађена матрица поређења у паровима
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
K1 1.00 5.00 3.00 3.00 3.00 3.00 5.00 5.00
K2 0.20 1.00 0.33 0.33 0.33 3.00 3.00 5.00
K3 0.33 3.00 1.00 3.00 3.00 3.00 5.00 5.00
K4 0.33 3.00 0.33 1.00 1.00 5.00 5.00 5.00
K5 0.33 3.00 0.33 1.00 1.00 3.00 1.00 5.00
K6 0.33 0.33 0.33 0.20 0.33 1.00 1.00 3.00
K7 0.20 0.33 0.20 0.20 1.00 1.00 1.00 1.00
K8 0.20 0.20 0.20 0.20 0.20 0.33 1.00 1.00
СУМА 2.93 15.87 5.73 8.93 9.87 19.33 22.00 30.00
151
Корак 3 – Одређивање вектора сопствених вриједности матрице поређења и одређивање

тежинских вриједности критеријума на основу израчунатог вектора сопствених
вриједности.
Сваки елемент матрице (Табела П 2.2) се подијели добијеном сумом за колону у

којој се тај елемент налази. Након тога се све добијене вриједности сумирају по
редовима. Сума сваког реда дијели се са бројем редова, односно бројем критеријума и
на тај начин се изврши нормализовање суме редова. Резултат је вектор приоритета који
приказан у табели П 2.3.
Табела П 2.3 Израчунавање вектора приоритета
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8 SUMA Težine
K1 0.3409 0.3151 0.5233 0.3358 0.3041 0.1552 0.2273 0.1667 2.3683 0.2960
K2 0.0682 0.0630 0.0581 0.0373 0.0338 0.1552 0.1364 0.1667 0.7186 0.0898
K3 0.1136 0.1891 0.1744 0.3358 0.3041 0.1552 0.2273 0.1667 1.6661 0.2083
K4 0.1136 0.1891 0.0581 0.1119 0.1014 0.2586 0.2273 0.1667 1.2267 0.1533
K5 0.1136 0.1891 0.0581 0.1119 0.1014 0.1552 0.0455 0.1667 0.9414 0.1177
K6 0.1136 0.0210 0.0581 0.0224 0.0338 0.0517 0.0455 0.1000 0.4461 0.0558
K7 0.0682 0.0210 0.0349 0.0224 0.1014 0.0517 0.0455 0.0333 0.3783 0.0473
K8 0.0682 0.0126 0.0349 0.0224 0.0203 0.0172 0.0455 0.0333 0.2544 0.0318
На основу израчунавања вектора приоритета сваки критеријум добија вриједност

која представља одговарајући тежински коефицијент. Тежинске вриједности
критеријума су приказане у табели П 2.4.
Табела П 2.4 Тежинске вриједности критеријума енергетске ефикасности
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
0.2960 0.0898 0.2083 0.1533 0.1177 0.0558 0.0473 0.0318
Корак 4 – Испитивање конзистентности резултата
Након израчунавања тежинских вриједности коефицијената приступа се провјери

конзистентности. Степен конзистентности CR представља однос индекса
конзистентности CI и случајног индекса RI:
CI
CR =
RI
Индекс конзистентности се рачуна помоћу обрасца
𝜆𝜆𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 − 𝑛𝑛
𝐶𝐶𝐶𝐶 =
𝑛𝑛 − 1
Да би се израчунала λmax треба помножити матрицу резултата поређења са
вектором приоритета
152
1 5 3 3 3 3 5 5 0,296 2,7458
0.2 1 0.33 0.33 0.33 3 3 5 0,0898 0,7769
⎛ 0.33 ⎞ ⎛0,2083⎞ ⎛ ⎞
3 1 3 3 3 5 5 1,9522
⎜ ⎟
⎜ 0.33 3 0.33 1 1 5 5 5⎟ 0,1533⎟ ⎜1,3829⎟
⎜
⎜ ⎟∗⎜ = ⎟
⎜ 0.33 3 0.33 1 1 3 1 5⎟ ⎜0,1177⎟ ⎜1,0822⎟
⎜0.33 0.33 0.33 0.2 0.33 1 1 3⎟ ⎜0,0558⎟ ⎜0,4664⎟
0.2 0.33 0.2 0.2 1 1 1 1 0,0473 0,4140
⎝ 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.33 1 1⎠ ⎝0,0473⎠ ⎝0,2707⎠
Затим се подијели први елемент израчунатог вектора са првим елементом вектора

приоритета, други са другим, трећи са трећим, итд.
2,7458
⎛ 0,296 ⎞
⎜0,7769⎟
⎜0,0898⎟
⎜1,9522⎟ 9,28
⎜0,2083⎟
8,65
⎜1,3829⎟ ⎛ ⎞
⎜ ⎟ ⎜9,37⎟
0,1533⎟ ⎜9,02⎟
𝜆𝜆𝑖𝑖 = ⎜ =
⎜1,0822⎟ ⎜9,19⎟
⎜0,1177⎟ ⎜8,36⎟
⎜0,4664⎟ 8,75
⎜0,0558⎟ ⎝ 8,51⎠
⎜0,4140⎟
⎜ ⎟
⎜0,0473⎟
0,2707
⎝0,0318⎠
и коначно
𝑛𝑛
1
𝜆𝜆𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 = � 𝜆𝜆𝑖𝑖
𝑛𝑛
𝑖𝑖=1
У овом случају λmax износи:

9,28 + 8,65 + 9,37 + 9,02 + 9,19 + 8,36 + 8,75 + 8,51
𝜆𝜆𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚𝑚 =
8
𝜆𝜆𝑚𝑚𝑚𝑚𝑥𝑥 = 8,89
Индекс конзистентности CI је
8,89 − 8
𝐶𝐶𝐶𝐶 = = 0,13
8−1
Случајни индекс RI за матрицу 8x8 из Сатијеве скале приказане у табели је
𝑅𝑅𝑅𝑅 = 1,41
153
Случајни индекси зависности по Саатy-ју
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
0,0 0,0 0,58 0,9 1,12 1,24 1,32 1,41 1,45 1,49 1,51 1,48 1,56 1,57 1,59
И коначно степен конзистентности CR износи

0,13
𝐶𝐶𝐶𝐶 = = 0.09
1,41
Степен конзистентности задовољава јер је мањи од 0,10.
Ако је степен конзистентности већи од 0,10 потребна је нова евалуација значаја

критеријума, односно треба се вратити на почетак и поновити кораке за нову матрицу
приоритета.
154
ПРИЛОГ 3 – ВИКОР МЕТОДА ЗА РАЗЛИЧИТЕ

КРИТЕРИЈУМЕ
Како је описано у ВИКОР методи, проблем се представља у облику почетне

матрице гдје су познате вриједности свих критеријума за све алтернативе. Сваки ред у
почетној матрици одговара једном критеријуму, а свака колона почетне матрице
одговара једној алтернативи.
У почетној матрици за квантитативно вредновање уписују се нумеричке

вриједности (израчунате, процјењене и сл.) сваке алтернативе у односу на сваки
квантитативни критеријум.
У почетној матрици за квалитативно вредновање уписују се словне ознаке сваке
алтернативе у односу на сваки квалитативни критеријум. Ограничења квалитативних
критеријума и начин вредновања су дати у Прилогу 1. Почетна матрица је приказана у
табели П 3.1.
Табела П 3.1 Почетна матрица
A1 A2 A3 A4 A5 Max/min
K1 5 12 6 15 6 Max
K2 S VV V S S Max
K3 S V V V S Max
K4 2 10 4 1 1 Min
K5 5 10 9 5 3 Min
K6 VV VV VV V V Max
K7 S V V N S Min
K8 V V V S S Max
Након што је одређена почетна матрица за све квалитативне описне критеријуме

дају се нумеричке вриједности како је описано у Прилогу 1. У табели П 3.2 је дата
почетна матрица са бројчаним вриједностима. Пошто метода ВИКОР претпоставља да
се сви критеријуми максимизирају онда они критеријуми који по свом опису захтијевају
да се минимизирају множе се са -1.
Табела П 3.2 Почетна матрица – нумеричке вриједности
A1 A2 A3 A4 A5 Min/max
K1 5 12 6 15 6 1
K2 0 2 1 0 0 1
K3 0 1 1 1 0 1
K4 2 10 4 1 1 -1
K5 5 10 9 5 3 -1
K6 2 2 2 1 1 1
K7 0 1 0 -1 0 -1
K8 1 1 1 0 0 1
155
Табела П 3.2 приказује да је критеријуме К4, К5 и К7 потребно минимизирати,

док је остале критеријуме потребно максимизирати. Дакле, једноставно множењем са -1
и ти критеријуми се доводе у облик у коме их је потребно максимизирати. У табели П
3.3 је приказана максимизирана матрица.
Табела П 3.3 Максимизирана матрица
Max-
min
K1 5 12 6 15 6 5 15 10
K2 0 2 1 0 0 0 2 2
K3 0 1 1 1 0 0 1 1
K4 -2 -10 -4 -1 -1 -10 -1 9
K5 -5 -10 -9 -5 -3 -10 -3 7
K6 2 2 2 1 1 1 2 1
K7 0 -1 0 1 0 -1 1 2
K8 1 1 1 0 0 0 1 1
Како се види из претходних табела ниједна алтернатива није најбоља по свим

критеријумима, те због различитих јединица мјере критеријума, неопходно је да се
вриједности критеријума матрице максимума нормализују.
Матрица нормализованих вриједности се добија када се максимална вриједност

реда одузме од одговарајуће вриједности у реду те подијели са разликом максимума и
минимума за исти ред (Табела П 3.4).
Табела П 3.4 Трансформисана матрица
A1 A2 A3 A4 A5
K1 1.0000 0.3000 0.9000 0.0000 0.9000
K2 1.0000 0.0000 0.5000 1.0000 1.0000
K3 1.0000 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000
K4 0.1111 1.0000 0.3333 0.0000 0.0000
K5 0.2857 1.0000 0.8571 0.2857 0.0000
K6 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 1.0000
K7 0.5000 1.0000 0.5000 0.0000 0.5000
K8 0.0000 0.0000 0.0000 1.0000 1.0000
Када се добије трансформисана матрица, односно матрица нормализованих

вриједности, метода ВИКОР захтијева да се свим критеријумима додијеле тежински
коефицијенти. Табела П 3.5 приказује тежинске вриједности за сваки критеријум.
Израчунавање тежинских коефицијената је приказано у Прилогу 2.
Табела П 3.5 Тежине критеријума
K1 K2 K3 K4 K5 K6 K7 K8
0.2960 0.0898 0.2083 0.1533 0.1177 0.0558 0.0473 0.0318
156
Табела 3.6 приказује нормализовану матрицу у коју су укључене и тежине.

Нормализована матрица са укљученим тежинама се добија када се вриједности из
трансформисане матрице помноже са вриједностима тежинских коефицијената.
Табела 3.6 Нормализована матрица са укљученим тежинама
A1 A2 A3 A4 A5
K1 0.2960 0.0888 0.2664 0.0000 0.2664
K2 0.0898 0.0000 0.0449 0.0898 0.0898
K3 0.2083 0.0000 0.0000 0.0000 0.2083
K4 0.0170 0.1533 0.0511 0.0000 0.0000
K5 0.0336 0.1177 0.1009 0.0336 0.0000
K6 0.0000 0.0000 0.0000 0.0558 0.0558
K7 0.0236 0.0473 0.0236 0.0000 0.0236
K8 0.0000 0.0000 0.0000 0.0318 0.0318
У сљедећем кораку, када је завршена нормализација вриједности са укљученим

тежинским коефицијентима траже се компромисне вриједности. У табели 3.7 су
приказане компромисне вриједности.
Табела П 3.7 Компромисне вриједности
Max-
min
S 0.6684 0.4071 0.4870 0.2110 0.6757 0.2110 0.6757 0.4647
R 0.2960 0.1533 0.2664 0.0898 0.2664 0.0898 0.2960 0.2062
QS 0.9843 0.4220 0.5938 0.0000 1.0000
QR 1.0000 0.3080 0.8564 0.0000 0.8564
S представља суму свих вриједности критеријума у појединачној алтернативи, а

R максималну вриједност од свих критеријума у појединачној алтернативи.
Како је приказано у табели П 3.7 компромисна вриједности QS се рачуна као

разлика вриједности S појединачне алтернативе и минималне вриједности S свих
алтернатива подијељена са разликом максималне и минималне вриједности S од свих
алтернатива. Компромисна вриједност QR се рачуна као разлика вриједности R
појединачне алтернативе и минималне вриједности R свих алтернатива подијељена са
разликом максималне и минималне вриједности R свих алтернатива.
Да би израчунао ранг листу алтернатива и прихватљиве предност, усваја се

тежина стратегије која износи v = 0,5. Табела П 3.8 приказује компромисне вриједности
за сваку алтернативу, односно ранг листу алтернатива. Ранг листа алтернатива се добија
када се вриједност сваке алтернативе израчуна као збир производа QS и v са производом
QR и (1- v), односно:
𝐴𝐴𝑖𝑖 = 𝑄𝑄𝑄𝑄𝑖𝑖 ∗ 𝑣𝑣 + 𝑄𝑄𝑄𝑄𝑖𝑖 ∗ (1 − 𝑣𝑣)
157
Табела П 3.8 Ранг листа алтернатива

A1 A2 A3 A4 A5
0.99215 0.36498 0.72513 0 0.92822
Из табеле П 3.8 се види да је најбоље рангирана алтернатива А4, наредна А2, а

најлошија А1, јер је према ВИКОР методи најбоља алтернатива она за коју је вриједност
мјере најмања.
Као компромисно рјешење алтернатива А4 се може предложити ако су

задовољена два услова и то: прихватљива предност и прихватљива стабилност.
Прихватљива предност подразумијева да је разлика другорангиране алтернативе

и најбоље рангиране алтернативе већа или једнака од прага предности DQ.
Праг предности DQ се рачуна по обрасцу:

1
𝐷𝐷𝐷𝐷 =
(𝑀𝑀 − 1)
У овом случају праг предности износи:
1
𝐷𝐷𝐷𝐷 = = 0,25
(5 − 1)
Разлика између друге и прве алтернативе је:
𝐴𝐴4 − 𝐴𝐴2 = 0,365 − 0 = 0,365

Задовољен је праг предности јер је разлика друге и најбоље рангиране
алтернативе већа од DQ, односно
𝐴𝐴4 − 𝐴𝐴2 = 0,365 > 0,25

Прихватљива стабилност подразумијева да најбоље рангирана алтернатива треба
бити најбоље рангирана и у S и/или R рангу. Из табеле П 3.7 се види да је алтернатива
А4 најбоље рангирана и у S и R рангу
Рангирање алтернатива енергетске ефикасности за различите вриједности

тежинских коефицијената је приказано у табели П 3.8. Рангирање се извршило
сортирањем алтернатива у растућем редоследу тако да је на првом мјесту ранг листе
најбоља алтернатива, односно она која има најмању вриједност.
Табела П 3.8 Рангирање алтернатива
A4 A2 A3 A5 A1
0.000 0.365 0.725 0.928 0.992
158
БИОГРАФИЈА АУТОРА
Мр Давор МИЛИЋ, дипл. инж. маш.
Рођен je 12.11.1982. године у Тузли, држављанин БиХ. Основну и средњу школу завршио
у Власеници 2001. године. Основне студије завршио на Машинском факултету Источно
Сарајево 2007. године. Магистарски рад под насловом „Анализа побољшања хлађења воде
промјеном карактеристика испуне у хиперболичким расхладним торњевима“ из области
Хидротермика и термоенергетика одбранио на Машинском факултету Источно Сарајево
2014. године. По завршетку основних студија приправнички стаж одрадио у А.Д. „Алпро“
Власеница 2009. године, након тога радио у „БХ АЛУМИНИУМ“ Власеница на мјесту
Инжењера у техничкој подршци до 2010. године. Од 2010. године запослен на Машинском
факултету Универзитета у Источном Сарајеву у звању асистента, а од 2014. године у звању
вишег асистента
На Машинском факултету Источно Сарајево тренутно је виши асистент на предметима:

Термодинамика, Механика флуида, Транспортни процеси, Термоенергетска постројења,
Индустријска и комунална термоенергетска постројења, Пројектовање и експлоатација
термоенергетских постројења, Котлови у индустрији, Примијењена механика флуида,
Термоенергетска анализа процеса, Обновљиви извори енергије и околина, Преношење
топлоте и супстанције.
На Педагошком факултету у Бијељини је виши асистент на предметима: Машинство 1,

Машинство 2 и Технологија обраде.
На Електротехничком факултету Источно Сарајево је виши асистент на предмету:

Транспортни процеси.
Аутор или коаутор је на 16 радова објављених међународним и националним

комференцијама.
Учествовао је у реализацији 4 међународна и 3 национална пројекта.
159

Elaborat Žs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elaborat Žs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ОПТИМИЗАЦИЈЕ ПОТРОШЊЕ

Источно Сарајево, септембар 2022. године

Проф. др Душану Голубовићу за вишегодишњу несебичну помоћ у усавршавању из

Проф. др Горану Орашанину, који је несебичном помоћи допринио да ово истраживање

4.13 Искоришћење отпарка ..................................................................................................... 66

ПРИЛОГ 3 – ВИКОР МЕТОДА ЗА РАЗЛИЧИТЕ КРИТЕРИЈУМЕ .................................... 155

Слика 3.2 Извори енергетских губитака и простор за побољшање енергетске

Слика 4.1 Чврсте наслаге (каменац) на цијевима испаривача.

Слика 4.2 Биланс континуалног одсољавања.

Слика 4.3 Изолација цјевовода у једном индустријском постројењу.

Слика 4.4 Топлота изолације цјевовода.

Слика 4.5 Промјена коефицијента топлотне проводљивости за различите материјале у

Слика 4.7 Утицај дебљине изолације на губитке топлоте.

Слика 4.8 Најчешће коришћени одвајачи кондензата.

Слика 4.9 Шема настајања отпарка.

Слика 4.10 Шема повезивања отпаривача са кондензно-парном инсталацијом.

Слика 4.11 Шема кондензно-парне инсталације са искоришћењем отпарка.

Слика 4.12 Степен искоришћења топлоте у системима за класичну производњу енергије

Слика 5.1 Шематски приказ масених токова код термоелектране.

Слика 5.2 Илустрација топлотног мотора.

Слика 5.3 Губиици топлотне енергије по појединим компонентама термоелектране.

Слика 5.4 Губици ексергије по појединим компонентама термоелектране.

Слика 6.1 Рангирање алтернатива

Слика 6.2 Тежинске вриједности критеријума

Слика 6.3 Рангирање алтернатива

Табела 4.1 Проценат отпарења за непотхлађен кондензат.

Табела 5.1 Побољшање ефикасности електране.

Табела 5.2 Основне разлике између енергетске и ексергијске анализе.

Табела 5.3 Енергетска и ексергијска анализа електрана.

Табела 5.4 Истраживачке студије о побољшању ефикасности термоелектрана.

Табела 6.1 Циљеви, критеријуми енергетске ефикасности.

Табела 6.2 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума.

Табела 6.3 Вишекритеријумска евалуциона матрица.

Табела 6.4 Почетна матрица.

Табела 6.5 Почетна матрица нумеричке вриједности.

Табела 6.6 Максимизирана матрица.

Табела 6.7 Трансформисана матрица.

Табела 6.8 Тежине критеријума.

Табела 6.9 Нормализована матрица са укљученим тежинама.

Табела 6.10 Компромисне вриједности.

Табела 6.11 Ранг листа алтернатива.

Табела 6.12 Сатијева скала вредновања.

Табела 6.13 Матрица поређења.

Табела 6.14 Тежине критеријума.

Табела 6.15 Рангирање алтернатива.

Табела П 1.1 Циљеви, критеријуми и начин вредновања критеријума енергетске

Табела П 1.2 Квалитативни критеријуми енергетске ефикасности.

Табела П 1.3 начин вредновања квалитативних критеријума

Табела П 2.1 Почетна матрица поређења.

Табела П 2.2 Прерађена матрица поређења у паровима.

Табела П 2.3 Израчунавање вектора.

Табела П 2.4 Тежинске вриједности критеријума енергетске ефикасности.

Табела П 3.1 Почетна матрица.

Табела П 3.2 Почетна матрица нумеричке вриједности.

Табела П 3.3 Максимизирана матрица.

Табела П 3.4 Трансформисана матрица.

Табела П 3.5 Тежина критеријума.

Табела П 3.6 Нормализована матрица са укљученим тежинама.

Табела П 3.7 Компромисне вриједности.

Табела П 3.8 Ранг листа алтернатива.

Енергија која се утроши за потребе индустрије представља једну трећину укупне

Када је ријеч о енергији, у многим индустријским предузећима трошкови за