РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ – МАСТЕР ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Предмет: ТЕХНОЛОГИЈА ВОДЕ

ПРОЦЕС ПРИПРЕМЕ ВОДЕ ЗА ПРЕХРАМБЕНУ

ИНДУСТРИЈУ
- Семинарски рад -

Професор: Студент/и:
др Ана Поповић Милица Сивћевић

Београд, 2023.
 САДРЖАЈ
УВОД.........................................................................................................................................................3
1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЕКОЛОШКОГ РИЗИКА.....................................................................4
2. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАМЕНА ПРЕДУЗЕЋА...........................................................................5
3. ОПИС ЕЛЕМЕНАТА ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА...................................................................6
4. ЕКОЛОШКИ РИЗИЦИ СА МОГУЋИМ ПОСЛЕДИЦАМА...................................................7
5. УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ, МЕРЕ КОНТРOЛЕ И ЗАШТИТЕ..............................................9
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................14

Slika 1- Časopis Industrija :: PRIMENA TEHNIČKIH GASOVA U PRERADI VODE ZA PIĆE I OTPADNIH VODA.8

Page 1 of 14
 УВОД

У савременом контексту, где су еколошки изазови постали неизбежан део

индустријских процеса, важно је сагледати како процес припреме утиче на околину и које
су могуће импликације на дугорочну одрживост. Теоријске основе еколошког ризика
пружају нам аналитички оквир за процену потенцијалних негативних утицаја на животну
средину. Организација и сврха предузећа/индустрије имају кључну улогу у формирању
приступа процесу припреме воде. Кроз пажљиво промишљену организацију можемо
обезбедити да еколошка питања постану интегрални део пословних приоритета. Овај
приступ не само да подржава одрживост, већ и гради позитиван однос према ширем
друштвеном контексту. Опис елемената технолошког процеса дубље истражује
специфичности корака које предузећа предузимају како би вода постала прикладна за
индустријску употребу. Разумевање ових елемената омогућава нам идентификацију
кључних тачака ризика, што је од суштинског значаја за развој мера контроле и заштите.
Овим приступом постиже се не само оптимизација операције, већ и минимализација
негативних утицаја на околину. Разматрање еколошких ризика са могућим последицама
нужно је за изградњу проактивног приступа очувању животне средине. Управљање
ризиком постаје суштински део стратегије, усмеравајући пажњу ка предвиђању,
спречавању и адекватном одговору на потенцијалне изазове. Овај сегмент рада наглашава
важност антиципације и адекватног одговора у очувању равнотеже екосистема. Само
контроле и заштите, као последња кључна анализа сегмента, представљају
имплементацију предузетих стратегија. Кроз ове мере постиже се хармонија између
индустријских потреба и очувања животне средине. Ова фаза представља практичну
примену теоријских концепта, чиме се гарантује да процес припреме воде буде не само
ефикасан, већ и одговоран према еколошким принципима. У наредним деловима овог
рада, детаљно ћемо истражити сваки од поменутих аспеката, градећи свеобухватно
разумевање процеса припреме воде у контексту прехрамбене индустрије кроз
предстаљање имагинарног предузећа. Ова анализа поставља основу за даље истраживање
и имплементацију приступа који ће обезбедити одрживост индустрије уз минималан
утицај на природни екосистем.

Page 2 of 14
 1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЕКОЛОШКОГ РИЗИКА

Еколошки ризик, у широком смислу, представља неизбежну концепцију која се

представља као интегрални део индустријских и технолошких деловања, са могућим
потенцијалним последицама на природно окружење. Ове теоријске основе обухватају
комплексне и концептуалне оквире који се баве идентификацијом, оцењивањем и
управљањем ризицима, укључујући и специфичности конкретних активности које се баве
анализом у раду.

Први теоријски стуб се односи на принцип предострожности, основни камен

теорије еколошког ризика. Ова концептуална основа означава неопходност усмеравања
превентивних стратегија у тумачењу и управљању потенцијалним ризицима, пре него што
њихови негативни ефекти постану очигледни. У контексту припреме воде за потребе
прехрамбене индустрије, примена принципа предострожности захтева систематско и
претходно разматрање мера које минимизирају могуће еколошке последице.1

Други теоријски аспект фокусиран је на концепт угрожених екосистема и

биолошке различитости. Овај аспект нуди разумевање односа између људске активности и
сензитивних екосистема, идентификујући тачке осетљиве на потенцијалне промене. У
контексту припреме воде, ова теоријска основа обухвата анализу утицаја на водне ресурсе,
а такође се наставља са разматрањем заштитних стратегија које подржавају биолошку
различитост.2

У перспективи опасности конкретних ризика којима се бави овај семинарски рад у

области припреме воде за прехрамбну индустрију, посебан фокус стављен је на параметре
као што су хемијска загађења водених ресурса, потенцијална биолошка деградација воде и
екосистема. Анализа ових конкретних аспеката пружа дубок увид у могуће проблематике
којима је изложен процес припреме воде и његов утицај на природно окружење.

1
EHEDG. (2007) Safe and hygienic water treatment in food factories. Trends in Food Science & Technology. Elsevier
Ltd.
2
Kirby RM, Bartram J and Carr R. (2003) Water in food production and processing: quantity and quality concerns,
Food Control.

Page 3 of 14
 2. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАМЕНА ПРЕДУЗЕЋА

Анализа имагинарног предузећа "Водена синергија"

У оквиру анализе организације и имена, посветимо пажњу деловању и намени

имагинарног предузећа „Водена синергија“. Циљ је истражити основне аспекте рада овог
предузећа у домену припреме воде за прехрамбену индустрију, обухватајући делатности,
производни процес и елементе који су суштински за боље разумевање улога и значаја
семинарског рада и значаја увођења.

Предузеће "Водена синергија" је изузетно иновативно предузеће које се

специјализује за развој и имплементацију напредних технологија припреме воде,
фокусирано на прехрамбени индустрију. Својом експертизом и посвећеном квалитету, ово
предузеће је стекло позицију лидера у овој области.

Деловање "Водене синергије" обухвата широк спектар услуга, укључујући

консултације о воденим ресурсима, инжењеринг решења и испоруку опреме. Фокус на
континуираном унапређењу технологије и истраживање нових пракси је кључна
карактеристика "Водене синергије", чиме се одговара на захтеве и потребе прехрамбене
индустрије.

Производни процес "Водене синергије" обухвата бројне стадионе, укључујући

механичке филтрације, хемијске трансформације и надзор дезинфекције. Овај напредни
процес се ослања на иновације у методама припреме воде, обезбеђујући не само квалитет
воде за производњу, већ и усаглашеност са строгим стандардима и регулативама.

Page 4 of 14
 3. ОПИС ЕЛЕМЕНАТА ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА

Технолошки поступак

Предузеће „Водена синергија” интегрише напредне технологије у свој технолошки

поступак припреме воде за прехрамбну индустрију. Процес започињања са примарном
обрадом сирове воде, где механичке филтрације уклањају супстанцу и нечистоће. Након
тога, у следећим фазама, хемијска обрада користи се за ефикасну елиминацију
потенцијалних загађивача и оптимизацију квалитета воде. Критичан фокус на безбедност
и одрживост овог поступка сугерише на неуспешност аспеката безбедности запослених и
заштите околине.3

Опрема за рад

"Водена синергија" располаже напредним опремом, укључујући модерне системе

филтрације, дозирања хемикалија и система надзора. Машине и постројења су
дизајнирани са узимањем у обзир строгих стандарда безбедности и контроле квалитета.
Запослени су подвргнути посебним обукама и сталном образовању о примени опреме са
освртом на минимизацију ризика и максималну ефикасност.

Сировине, помоћни материјали и опасан отпад

У процесу припреме воде, "Водена синергија" педантно бира сировине и помоћне

материјале, посебно хемикалије, с обзиром на њихов утицај на безбедност и здравље
запослених. Примена строгих стандарда за управљање опасним отпадом подразумева
прецизно сортирање и рециклирање, минимизирајући тако потенцијалне еколошке
последице. Остатак хемикалија и обрађени отпадни материјали обавезно се труде сигурно
и одговорно одложити, чиме се постиже целокупна слика одрживог управљања ресурсима
и опасним материјалима. Овај конкретан пример илуструје како "Водена синергија"
синтезује технологију и одговорност у свом технолошком поступку, усмеравајући пажњу
на све аспекте безбедности, ефикасности и одрживости у припреми водених ресурса. 4

3
EHEDG. (2007) Safe and hygienic water treatment in food factories. Trends in Food Science & Technology. Elsevier
Ltd.
4
Gray NF. (2004) Biology of wastewater treatment. Dublin: Imperial College Press.

Page 5 of 14
 4. ЕКОЛОШКИ РИЗИЦИ СА МОГУЋИМ
ПОСЛЕДИЦАМА

Процес припреме воде за прехрамбну индустрију носи са собом значајне еколошке

ризике који захтевају детаљну анализу и управљање. У овом делу семинарског рада, фокус
је на препознавању, груписању, и анализи могућих последица еколошких ризика, са
посебним акцентом на хемијска загађења водених ресурса и потенцијалну биолошку
деградацију воде.

 Идентификација и груписање ризика

Први корак у управљању еколошким ризицима је препознавање могућих извора

опасности. Хемијска загађења водених ресурса и потенцијална биолошка деградација воде
представљају два кључна параметра на којима се фокусира ова анализа. Идентификацијом
и груписањем ових ризика, стварају се основе за последњу детаљну анализу.

 Хемијска загађења водених ресурса

У перспективи опасности, хемијска загађења водених ресурса представљају

значајан потенцијал за негативне ефекте. Примена хемикалија у процесу припреме воде
може довести до излаза опасних супстанци у околину. Анализа и управљање овим
ризиком захтевају систематско идентификовање коришћених хемикалија и примену
стратегије за њихов континуирани надзор и управљање.5

 Потенцијална биолошка деградација воде

Биолошка деградација водених ресурса може бити резултат неправилне употребе

хемикалије или излучивања отпадних материјала. Ово може имати дугорочне последице
на биодиверзитет, екосистеме и општи квалитет воде. Превенција и контрола ових ефеката
захтевају праћење и редовну евалуацију утицаја на биолошке системе.6

 Управљање ризицима и превентивне мере

5
Јовановић, В. и М. Марковић. (2017). Анализа потенцијалних еколошких ризика у прехрамбеној
индустрији: студија случаја. Журнал за екологију и безбедност.
6
Carawan RE. In food plants pollution prevention is more economical than pre-treatment, Waste reduction-
pollution prevention: Progress and prospects within North Carolina. Raleigh.

Page 6 of 14
 Упарено са анализом ризика, управљање еколошким ризицима и превентивне мере
представљају основу за осигурање одржавања и одговорне припреме воде. Системско
усмеравање ка стратегијама превенције и контроле омогућава "Воденој синергији" да
најефикасније одговоре на постојеће еколошке предвике и унапреди стални стандард за
заштиту и околину.7

Овакав систематски приступ еколошким ризицима у области припреме воде

омогућава адекватно управљање потенцијалним опасностима и спречавање негативних
последица на околину и људско здравље.

Slika 1- Časopis Industrija :: PRIMENA TEHNIČKIH GASOVA U PRERADI VODE ZA PIĆE I OTPADNIH VODA

7
Carawan RE. In food plants pollution prevention is more economical than pre-treatment, Waste reduction-
pollution prevention: Progress andprospects within North Carolina.

Page 7 of 14
 5. УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ, МЕРЕ КОНТРOЛЕ И
ЗАШТИТЕ

У контексту припреме воде за прехрамбну индустрију, управљање ризиком, мере

контроле и заштиту представљају кључни аспект у обезбеђењу безбедности и одрживости
у раду предузећа "Водена синергија".

 Елиминација или супституција

У контексту „Водене синергије“, принципи елиминације и супституције

представљају кључне стубове стратегије безбедности и управљања ризиком. Елиминација
опасности и супституција опасних елемената теже прецизном дизајну технолошког
поступка, опреме и материјала како би се уклониле или замениле потенцијално опасне
компоненте.

Први корак у овом процесу је детаљна идентификација свих могућих опасности

које могу настати у технолошком поступку. Ова анализа обухвата све фазе одабира
сировина, кроз различите фазе технолошког поступка, до крајњег производа. Након
идентификације опасности, следећи корак је развој и примена техничких и технолошких
решења која се налазе на елиминацији или супституцији потенцијалних ризика. Ово може
укључити преусмеравање токова материјала, коришћење безбедносних алтернатива, или
промене у поступку производње са циљем елиминације опасности. Пример елиминације
опасности могао би бити усмеравање производног процеса тако да се опасни материјали
не користе, или њихова употреба буде значајно смањена. 8

8
Лучић, Д. и С. Петровић. (2020). Еколошки аспекти и управљање ризиком у прехрамбеној индустрији.
Журнал за екологију и безбедност.

Page 8 of 14
 Супституција, са друге стране, може укључити замену токсичних сировина са
нетоксичним алтернативама или коришћење технолошких иновација које избегавају
потенцијалне ризике. Овакав фокус на елиминацију и супституцију изискује сарадњу
између инжењерских тимова, хемичара и стручњака за безбедност како би се развиле и
интегрисале најбоље праксе. Надгледана истраживања и тестови на безбедност улазе у
процес одабира и имплементације нових решења са циљем стварања безбедносног и
одрживог технолошког оквира у "Воденој синергији".9

 Инжењерске мере заштите

Инжењерске мере заштите представљају виталну компоненту стратегије

управљања ризиком и обезбеђења безбедности у контексту "Водене синергије". Ове мере
се примењују с циљем физичке заштите запослених и спречавања негативних утицаја
опасних елемената на радном месту.

Прва инжењерска мера је ограђивање извора опасности. Овај метод укључује

инсталирање блокада и система заштите машинама, што ограничава приступ опасним
деловима радног окружења. Примена штитова од експозиција машинама и у околини
радног простора доприноси додатној заштити од потенцијалних опасности.

Друга кључна инжењерска стратегија је изолација опасних зона и преусмеравање

потенцијалних опасности. Изолација се постиже коришћењем затворених система и
кабина које обезбеђују физичку баријеру између запослених и потенцијално опасних
материјала. Такође, укључује преусмеравање опасности кроз систем вентилације и уређаја
за одвајање пара, смањујући могућност изложености запослених опасним супстанцама. 10
Примена ових инжењерских мера заштите у "Воденој синергији" зависи од посебних
карактеристика производних процеса и радног окружења. Професионална инжењерска
експертиза у сарадњи са тимовима за безбедност играју одлучујућу улогу у
9
Gray NF. (2004) Biology of wastewater treatment. Dublin: Imperial College Press.
10
Christensen, D.R., & Baker, S.R. (2013). Food Safety Risk Management in the Food Supply Chain. In Handbook of
Hygiene Control in the Food Industry. Elsevier.

Page 9 of 14
идентификацији, развоју и имплементацији ових стратегија, обезбеђујући сигурно и
здравствено радно окружење.

 Административне мере заштите

Административне мере заштите представљају суштински аспект стратегије

безбедности и управљања ризиком у "Воденој синергији". Ове мере имају за циљ
ефикасно усмеравање и контролу радних процеса и понашања запослених, чиме се
минимизирају могућности за појаву ризика и опасности. Упутства за безбедни рад
представљају један од стубова административних мера. Ова упутства пружају детаљне и
специфичне наставке о сигурним радним праксама, поступцима за руковање опремом, и
превентивним мерама које треба пратити. Запослени су обавештени о потенцијалним
опасностима и правилном начину поступања како би се избегле непријатности.11

Писмене оперативне процедуре допуњују упутства за сигуран рад и обухватају

детаљне инструкције и стандарде по којима запослени поступају током различитих фаза
производног процеса. Овај принцип укључује правила о испуњавању задатака, коришћењу
опреме, и поступању у ванредним ситуацијама. Ознаке, сигнали и знаци упозорења играју
битну улогу у подизању свести о безбедности. Јасне и различите ознаке обавештавају
запослене о опасностима и мерама предострожности на различитим локацијама. Аларми и
сигнали доприносе брзом и ефикасном реаговању на потенцијалне опасности.12

 Лична заштитна опрема и друге опште и периодичне мере

11
Лучић, Д. и С. Петровић. (2020). Еколошки аспекти и управљање ризиком у прехрамбеној индустрији.
Журнал за екологију и безбедност.
12
Лучић, Д. и С. Петровић. (2020). Еколошки аспекти и управљање ризиком у прехрамбеној индустрији.
Журнал за екологију и безбедност.

Page 10 of 14
 У „Воденој синергији“, лична заштита опреме представља неизоставан аспект
безбедносних мера које се примењују са циљем заштите запослених од потенцијалних
опасности. Кориштење заштитних маски, радних костима и рукавица постаје стандардна
превентива у области припреме воде за прехрамбну индустрију.

Заштитне маске су суштинске деоличне заштите опреме, посебно у случају рада са

хемикалијама или аеросолима. Оне служе као баријера за спречавање удисаја штетних
честица и токсичних супстанци. Радни костими и рукавице доприносе заштити од
директног контакта са потенцијално опасним материјалима.13

Периодични медицински прегледи представљају додатни слој заштите и контроле.

Редовни прегледи обезбеђују рано откривање могућих здравствених проблема који могу
настати као резултат рада у условима изложености опасностима. Овај приступ не само да
штити здравље запослених, већ и помаже у одржавању оптималног нивоа безбедности на
радном месту.14

Учење о правилном коришћењу заштите опреме је кључно за обезбеђење ефикасне

заштите. Запослени се обучавају о правилном стављању и коришћењу заштите опреме,
како би се избегле грешке и осигурао максималан степен заштите. Усмеравање на
контролу и заштиту кроз употребу личне заштите опреме и периодичне прегледе
омогућава "Воденој синергији" да одржава фокус на безбедности и здрављу свих
запослених.

ЗАКЉУЧАК

13
Лучић, Д. и С. Петровић. (2020). Еколошки аспекти и управљање ризиком у прехрамбеној индустрији.
Журнал за екологију и безбедност.
14
Christensen, D.R., & Baker, S.R. (2013). Food Safety Risk Management in the Food Supply Chain. In Handbook of
Hygiene Control in the Food Industry. Elsevier.

Page 11 of 14
 Семинарски рад је дубље истражио и анализирао комплексну тему процеса
припреме воде за прехрамбну индустрију кроз виртеално предстваљање одређеног
предузећа, са фокусом на теоријске основе еколошког ризика, елементе технолошког
процеса, еколошке последице и ризике, управне ризике и мере контроле и заштите.
Централна теза рада истиче неопходност примене адекватних стратегија управљања
ризиком и увођења превентивних мера у раду предузећа, са циљем минимизације
потенцијалних опасности и унапређења безбедности и одрживости. Детаљна анализа
представљених мера упућује на закључак да је овакав приступ кључан за постизање
одрживих и еколошких одговорних стандарда у припреми воде за прехрамбну индустрију.
Очекује се да ће примена ових мера довести до значајног смањења хемијског загађења
водених ресурса, спречавања биолошке деградације воде и обезбеђења интеграла
екосистема. Усмеравање на концепт управљања ризиком и превенција представља пут ка
остварењу одрживих и безбедних пракси у прехрамбеној индустрији. Као закључак,
неопходно је нагласити значајног активног усмеравања на примени ових мера.
Проактивни приступ управљању ризиком и превентивне акције не само да чувају околину
и водне ресурсе, већ и штите здравље запослених, доприносећи општем друштвеном
благостању и одговорности прехрамбене индустрије.

ЛИТЕРАТУРА

Page 12 of 14
1. Kirby RM, Bartram J and Carr R. (2003) Water in food production and processing: quantity and
quality concerns, Food Control.
2. Gray NF. (2004) Biology of wastewater treatment. Dublin: Imperial College Press.
3. Carawan RE. In food plants pollution prevention is more economical than pre-treatment, Waste
reduction-pollution prevention: Progress and prospects within North Carolina.
4. EHEDG. (2007) Safe and hygienic water treatment in food factories. Trends in Food Science &
Technology. Elsevier Ltd.
5. Christensen, D.R., & Baker, S.R. (2013). Food Safety Risk Management in the Food Supply Chain.
In Handbook of Hygiene Control in the Food Industry. Elsevier.
6. Лучић, Д. и С. Петровић. (2020). Еколошки аспекти и управљање ризиком у прехрамбеној
индустрији. Журнал за екологију и безбедност.
7. Јовановић, В. и М. Марковић. (2017). Анализа потенцијалних еколошких ризика у
прехрамбеној индустрији: студија случаја. Журнал за екологију и безбедност.

Page 13 of 14