Ekološke i tehničko tehnološke rekonstrukcije i njihov uticaj na efikasnost

preduzeća ~ eksperiment koji je uspeo

Snezana Todosijevi Lazović1
Zoran Katanić2
Radmilo Todosijević3

Apstrakt
Pod uticajem tehničkog progresa dolazi do radikalnih promena u tehničko-tehnološkim i društveno-
ekonomskim sistemima. Tehnički progres, koji ima karakteristiku univerzalne difuzije ne zaobilazi ni
jedno od područja privrednih i društvenih delatnosti. To dvojno dejstvo tehničkog progresa manifestuje
se u afirmaciji novih proizvoda, novih tehnologija, novih znanja...i istovremenom obezvređivanju
postojećih proizvoda, tehnologija, znanja... Zadatak dinamičko-održivog razvoja je faktički da miri ono
što je nepomirljivo. U toj afirmaciji i obezvređivanju pod dejstvom tehničkog progresa, nastup ekoloških
principa dobija posebno na značaju. Jednostavnije rečeno, sa svakom tehničko-tehnološkom promenom
lakše je i efikasnije u njoj inkorporirati i ekološke zahteve, pa će efikasnost outputa i njegovog kvaliteta
biti dominantni u odnosu na prethodni nivo outputa bez obzira na količinu i vrednost utrošenih resursa i
angažovane radne snage.
U radu smo obradili i kritički osvetlili nastup ekološke ekonomije i njoj jos uvek suprotstavljene
stavove o suvoj racionalnosti. Protivnici ekološkog nastupa greše kada ukazuju, da ce tehnike i
tehnologije ekoloskog nastupa smanjiti kvalitet autputu, smanjiti konkurenciju, smanjiti tržnju, umanjiti
ekonomsku efikasnost i profit, nece biti akumulacije i mogucnosati reprodukovanja, što ce dovestri do
ivice egzistencije proizvodnih i drugih organizacionih sistema. Ovi i drugi njima bliski stavovi su
upravo pogrešni, jer u odgovoru na pitanje da li vise tehnologije ili manje tehnoilogije, da li vise znanja
ili manje znanja, opdgovor je ne manje već više tehnologije, ne manje vec vise znanja, jer se čovekova
velicina sastoji u oslobadjanju od sudbine. Zadatak je ici u susret problemima, jer bežeci od njih samo
produkujenmo njihovo uvecavanje i nekontrolisano i haoticno delovanje.
U postupku i procesu verifikacije istraživanja, što je u osnovi novo istraživanje, pošlo se od dve
osnovne pretpostavke:
1. Investicije kroz rekonstrukcije, kao vida traženja odgovora za podizanje nivoa tehničke
savremenosti, proširivanja kapaciteta i dovođenja na viši nivo tehničke i pogonske
spremnosti i
2. Uvažavanja savremenih ekoloških zahteva, preko definisanih standarda za određenu vrstu
proizvodnje.
Obe ove pretpostavke našle su svoju potvrdu u dopunskom - dokazujućem istraživanju
Istrazivackim radom i konkretnim investicionim programom i njegovom realizacijom, opovrgli smo
stavove protivnika „ekoloskog tehnicko tehnoloskog nastupa” i potvrdili učenja koja se odnose na
afirmaciju novih znanja i novih tehnologija. Rezultati sprovedenog eksperimenta to dokazuju. Dokazali
smo da se pozitivnom kombinacijom i strucnim odlukama, investicione odluke mogu pozitivno
selekcionisati a kroz modernizacije, rekonstrukcije, ili racionalizacije u mnogome se na ekonomskom
planu mogu substituisati novogradnje u smislu tzv. izvornih novatorija. Odredejeni procenat zadržavanja
postojece tehnike i tehnologije, sa kombinacijom rekonstrukcija , racionalizacija kroz modernizaciju uz
postojece znanje, tradiciju i poslovne odnose, napravljene su znacajne ustede u odnosu na potencijalno
izvorni novi tehnicko tehnoloski kapacitet a ocene ekonomske fikasnosti i buduci tokovi novca sa
ekonomskom analizom za testirani period (radni broj godina) apsolutno to potvrdjuju. Istraživanje
dokazuje, da u smislu opredeljenja za ekološke tehnologije, bez obzira na početnu cenu ulaganja, ukoliko
se ispune uslovi kvaliteta i konkurentnosti svojih proizvoda, rezultati mogu pokazati dominantnost u
odnosu na „tradicionalne-klasične tehnologije”.

Uvod

Od kraja XVIII veka, pa do druge polovine XX veka nije bilo celovitog

teorijskog koncepta koji se posebno bavio ekološkim problemima i posledicama
1
Vanredni profesor Ekonomski fakultet Kosovska Mitrrovica
2
Master, Visoka ekonomska škola strukovnih studija Leposavić
3
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Subotica, Emeritus
 2
ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja, a potreba za ovim se nužno nametala
upravo sa procesima industrijskog rasta i njegovog uticaja na ravnotežu u prirodi.
Drugu polovinu XX veka karakteriše problem zagađenja, ali i problem zaštite
životne sredine. Tehnološke inovacije u oblasti saobraćaja, hemijske industrije,
energetike, prerade sirovina i drugo, došle su do izražaja kroz nastup ekonomske
teorije masovne proizvodnje. Pristup ovoj teoriji doveo je do natprosečnog
korišćenja i eksploatacije prirodnih resursa i do povećane degradacije životne
sredine. Pesticidi su postali prvi proizvodi koji su se našli na optuženičkoj klupi.
Rahel Akason je još 1952. godine prva ukazala na opasnosti koje prouzrokuju
preterane upotrebe pesticida. 70-ih godina prošlog veka formiran je Rimski klub
čija su istraživanja rezultirala u nastupu „globalne ravnoteže”. Izveštaji o
rezultatima istraživanja koji su podneti 1970. godine pod nazivom Svetska
dinamika i drugi izveštaji iz 1972. pod nazivom „Granice rasta” obuhvatili su
najvažnije elemente za život na zemlji, i to: stanovništvo, industrijsku
proizvodnju, prirodne izvore sirovina, poljoprivrednu proizvodnju i zagađivanje
životne sredine. Preovlađujuća ideja je da nije moguće ostvarivati neograničeni
ekonomski rast, na ograničenom prostoru i sa ograničenim resursima. Rimski klub
je razmotrio više mogućnosti budućeg razvoja sa polaznom pretpostavkom da će
ekonomski sistem i društvene vrednosti ostati nepromenjene.
Stokholmska deklaracija iz 1980. godine, predočila je zabrinjavajuće stanje kvaliteta životne sredine
i apelovala na sve zemlje da zajedničkim naporima očuvaju sposobnost planete da proizvodi i obnavlja
prirodna bogatstva.4 Proklamovani su principi očuvanja prirodnih resursa na zemlji i zaštite životne
sredine uključujući i brigu za dolazeće generacije. Kritičari ove deklaracije svoje primedbe su sveli na
sledeće:
a. odvojeno posmatranje životne sredine od ekonomskog razvoja;
b. nedostatak konkretnih uputstava za sprovođenje proklamovanih principa u praksi i
c. odsustvo odgovarajućih podsticaja.
Proizilazi, da odluke o očuvanju životne sredine se donose tako što sa
više aspekata uzimaju u obzir činjenice za odlučivanje. U raznim
zemljama izazovi za narušavanje okoline su najčešće ekonomske
prirode, što znači da je potreba za rešavanjem istih u saglasnosti sa
logikom da je cilj ljudske zajednice organizacija i ekonomska
formulacija željenog outputa, jer ekonomski razvoj počiva na rastu i
njegovom održavanju. Potrebna je promena morala čoveka u okviru
strukture zajednice i apsolutna politička podrška ekološkom pokretu.
Moralni način razmišljanja ovog trenutka suprotan je profitnom, ali
političke odluke i institucije imaju za zadatak da izmire i usaglase ova
dva nemirljiva pristupa. Izlaz se vidi u afirmaciji većeg stepena znanja i
afirmaciji novih dominantnih tehnologija.
U radu smo pošli od pretpostavke da trajno održivi razvoj podrazumeva prelaz sa klasične tržišne
ekonomije na ekološku ekonomiju, jer tržišna ekonomija podstiče neracionalno trošenje resursa
smatrajući prirodna dobra neograničenim i besplatnim. Koncept trajnog dinamičkog - odruživog razvoja
4
Počinje ekspanzija učenja i zalaganje za održivi razvoj. U gradjanskom učenju on „podrazumeva maksimizaciju neto koristi
ekonomskg razvoja, koja zavisi od održavanja usluga i kvaliteta prirodnih resursa tokom vremena. Pod ovim su ekonomisti koji
zagovaraju ekološku zaštitu, a predstavili su ovaj koncept 1980-ih, podrazumevali korišćenje obnovljivih prirodnih resursa
tempom koji je sporiji od njihovog tempa regeneracije, a korišćenje neobnovljivih resursa sa optimalnom efikasnošću, uzimajući
u obzir mogućnost supstitucije prirodnih resursa tehničkim progresom.
 3
posmatraće se kao neprekidno korišćenje ograničenih izvora energije, resursa i ograničenog prostora za
razvoj proizvodnje ekonomskih dobara.

1. Evolutivni nastup problema ekologije

Nikada do sada ekološki pokret u čitavom svetu nije toliko afirmisan, ali isto tako nikada do sada
zagovornici ekološkog pokreta nisu ga toliko opstruirali. Ovaj stav proizilazi iz činjenice da
najrazvijenije zemlje sveta, suprotno evropskim razvijenim zemljama, ne poklanja dovoljno pažnje
problemima životne sredine. Njihov „doprinos” sastoji se u izmeštanju tehnologija koje zagađuju okolinu
van svog prostora u prostore koji su geografski veoma udaljeni od njih (jedna od karakteristika
globalizacije).
Neposredno pre industrijske revolucije obim zagađivanja životne sredine bio je neznatan. U XVII
veku sa razvojem industrije i međunarodne trgovine počela su da se podižu velika radnička naselja u
blizini fabrika i rudnika sa neadekvatnim stambenim i uopšte higijenskim uslovima. Taj i takav siromašni
način življenja nužno je nametnuo potrebu ekološkog razmišljanja o mogućnostima za poboljšanje
uslova života sa ciljem smanjenja socijalnih i klasnih tenzija, a sve u funkciji povećanja produktivnosti
rada. Bentamova i Maltusova teorija među prvima su nastojale da povežu rešavanje problema životne
sredine sa ekonomskim efektima.
Jeremy Bentham se zalagao za poboljšanje uslova stanovanja u radničkim naseljima koja su se
odlikovala velikom gustinom nastanjenosti, siromaštvom i lošim higijenskim uslovima. Izgradnja zelenih
vrtova, poboljšanjem sanitarnih uslova i konformnijim stanovanjem, tvrdio je, doći će do veće
zainteresovanosti za rad u fabrikama i rudnicima.
Tomas Robert Maltus, suprotno od Bentamona je skrenuo pažnju na probleme rasta ljudske
populacije. Tvrdio je da stanovništvo raste geometrijskom progresijom dok aritmetičkom progresijom
raste proizvodnja hrane što dovodi do povećanja raskoraka i u broju stanovnika i raspoloživih sredstava
za život. Rukovodeći se ovim shvatanjem predložio je ograničavanje rađanja dece u radničkim
porodicama i drugim nižim socijalnim slojevima. Ozbiljne zamerke se Maltusu mogu uputiti za
favorizovanje bogatih društvenih slojeva na račun siromašnih. I pored teorijske i praktične
suprotstavljenosti ovoj teoriji od strane marksističkog načina mišljenja, ideje Maltusa su danas aktuelne u
traženju rešenja za probleme narastajuće populacije kod svetske sirotinje. Naime, u zemljama sa visokim
standardom, aktuelne vlade su suočene sa nizom podsticajnih mera u vidu materijalnog subvencioniranja
i drugih pogodnosti za povećanje nataliteta. Rast populacije mora biti usklađen sa raspoloživim
resursima i ostalim mogućnostima njenog opstanka. Stavove Maltusa, Karl Marks, filozof XIX veka je
naučno opovrgao svojim istraživačkim radovima, jednostavnim stavom da je proizvodnja sredstava za
potrošnju faktički neograničena i u skladu je sa zakonom o opstanku materije. Primarna relacija u
ekonomskom smislu može biti predstavljena kao: stepen eksploatacije resursa može biti samo manji ili
jednak od ukupno raspoloživih resursa.
U tim godinama imamo spektar razmišljanja o ovim pitanjima koja nisu oblikovana u posebne
teorije, ali su imala značajan uticaj na formiranje novijih stavova o usklađenom ekonomskom razvoju sa
mogućnostima i ograničenjima životne sredine. Mnogobrojna razmišljanja mogla bi se sintetizovati na
sledeća:
 ukupan ekosocijalni sistem ne može doživeti apsolutni slom već samo u pojedinim njegovim
delovima koji će se moći obnoviti uz pomoć ostalih delova (analogija po principu moždanog
udara);
 preobražaj međunarodnog projekta radi ravnomernijeg zadovoljavanja osnovnih i ljudskih
potreba javlja se kao preka potreba;
 ekonomski razvoj treba da bude usklađen sa raspoloživim rezervama resursa i sa nivoom
efikasnosti njihovog korišćenja;
 poboljšanje kvaliteta životne sredine može se obezbediti promenom metoda upravljanja,
ekonomskim razvojem i preraspodelom ograničenih resursa u korist životne sredine; ekologija i
ekonomija su elementi zajedničkog ekološko- ekonomskog sistema;
 potrebno je olakšati i ubrzati prelazak sa pretežno industrijske proizvodnje na proizvodnju
usluga sa glavnim osloncem na resurse znanja, tj. ubrzani prelazak u postindustrijsku fazu
razvoja. Svetske prognoze pokazuju da će posle 2020. godine 80% ljudi raditi u tercijarnim
delatnostima i informatici, a samo 20% u primarnim i sekundarnim delatnostima. Ovu prognozu
navodimo kao vid dokaza o autonomnosti, kao jedne od karakteristike ekološkog pokreta, jer će
 4
takvo pomeranje zaposlenosti, nužno imati za posledicu visoki stepen determinacije proizvodnih
sistema, koji će istovremeno biti i tehničko-tehnološki i ekološki sistemi;
 društvene reforme javljaju se kao potreba koja treba da omogući manjim i lokalnim zajednicama
i pojedincima da više brinu o svojoj životnoj sredini i da više doprinose povećanju globalne
ekološke svesti.
Bergenskom deklaracijom proklamovan je 1989. godine pojam održivi razvoj, a oblikovan kao
poseban koncept na II konferenciji Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine. Ovaj koncept svoju
validnost zasniva na principu međugeneracijske ravnopravnosti. Tekuća generacija nema pravo da
prepušta u nasleđe štete koji je učinila životnoj sredini na rešavanje budućim generacijama, niti da
buduće generacije ostavi bez resursa koje je za sebe bogato koristila. Budući razvoj, po pravilu će zavisiti
od usklađenosti sa mogućnostima biosfere i njenih ekosistema, kao i ponašanja ljudi u sredini svoga
delovanja. Карактеристика нових технологија су брзе промене и научна утемељеност.5.
Ovaj dinamički ili trajno održivi razvoj podrazumeva i usklađivanje ekonomskog razvoja sa
principima socijalne pravde, ne samo na lokalnom i nacionalnom nivou, nego i na globalnom
međunarodnom miljeu. Stanje ravnoteže je pretpostavka egzistiranja ovog koncepta i on je moguć samo
sa adekvatnim razvojem naučnog i tehnološkog progresa. Naime, i neakumulacioni resursi
(neobnovljivi), za razliku od akumulacionih (obnovljivih) resursa mogu biti obnovljivi kroz naučno
tehničku materijalizaciju zakona o opstanku materije. Primera radi, otpaci se samo danas definišu kao
materije koje se nalaze na mestu nepodesnom za njih. Reciklaža i rekuperacija i nesvesno su pridodati
ekološkom progresu i očuvanju stanja ravnoteže prirodne sredine. Otpaci u proizvodnji čelika, papira,
stakla učestvuju, u zavisnosti od nivoa organizovanja njihovog prikupljanja, selekcioniranja i prerade, u
razvijenim zemljama od 35% do 65%.

2. Ekologija kao etički kodeks u ekonomiji

Aktivnosti čoveka najviše su narušile ravnotežu u funkcionisanju prirodnog okruženja. Oni koji
se brinu za prirodnu okolinu i ljudsko zdravlje, izvore zagađenja vide najviše u industriji. Ovo shvatanje
se zasniva na činjenici da preduzeća kroz masovnu preradu troše prirodne resurse iz čega proizilazi i
visoka koncentracija emitovanja štetnih materija i otpadaka. Kod donošenja odluka koje se odnose na
životnu sredinu neophodna je primena etičkog kodeksa, makar se u izvesnoj meri i ograničavali
materijalni interesi jer oni predstavljaju potrebni uslov za ekološko održavanje društva. Zagađivanje
životne sredine može imati trajne posledice. One se mogu ublažiti na dva načina. Smanjivanje
koncentracije emitovanih zagađivača je najjednostavniji pristup. Ovaj pristup nije moguće negovati bez
udovoljavanja određenim standardima. Rešenje za zagađenje je razređenje - pisao je Donald Huisingh.
Ovakvo rešenje stručna literatura naziva pasivnom zaštitom. Njena primena je prihvatljiva u slučajevima
da je okolina sposobna da relativno lako neutrališe emitovanje štetnih materija. Ovo bi bio tzv.
autonomni pristup. Nameravani pristup pretpostavlja postojanje i primenu zakonske regulative, pa je
pored pasivnih potrebna i primena aktivnih rešenja. Primeni aktivnih metoda u mnogome mogu doprineti
dostignuća u naučnotehnološkom razvoju. Trendovi koji upućuju na apsolutno zatvorene sisteme,
ukazuju da će se proces metamorfoze odvijati po unapred definisanom softveru, uključujući i
organizovanu selekciju kroz prikupljanje otpadaka u cilju njihove reciklaže i dovođenja u sirovinsku
osnovu. Ovaj proces predstavlja skup aktivnih metoda na očuvanju životne
sredine. Ekstenzivni metodi, pak imaju za cilj da smanje emisiju štetnih materija kroz vazdušne filtere,
ili uređaje za prečišćavanje otpadnih voda, ili sprečavanjem da štetne materije neposredno dođu do
prirode njihovim odlaganjem, eventualnom reciklažom ili uništavanjem. Drugi oblik aktivne zaštite,
delimično ili potpuno, sprečava nastajanje štetnih materija kroz primenu tehničko-tehnoloških metoda da
otpaci uopšte ne dođu do sredine kroz smanjenje ili ukidanje same emisije. Ova, tzv. intenzivna zaštita,
u mnogome zavisi od dostignutog nivoa tehničko-tehnološkog razvoja, institucionalizovanih i
implementiranih standarda o zaštiti životne sredine. Pravilnom primenom standarda i naučnotehnoloških
dostignuća sam proces eliminiše ekološke probleme i afirmiše čistu, zdravu okolinu. Većina industrijskih
grana dostići će cilj nultog ispuštanja zagađujućih materija, ali određene tehnologije za nadzor i procenu
stanja životne sredine će i dalje biti neophodne 6.

5
Todosijević Lazović S. (2010) Novi proizvodni programi, rast proizvodne sposobnosti i ekonomska efikasnost preduzeća,
doktorska disertacija, Univertzitet Novi Sad , str. 233.
6
Вукићевић М: Економија животне средине, ДИТ-НИС Нафтагас, Нови Сад, 2000. г.стр.112.
 5
Nastupajuće tendencije nastaju kao spremnost aktera u procesima reprodukcije da prihvate inovaciju.
Jedna vrsta preventivne zaštite može biti u rekonstrukcijama ili u zamenljivosti zagađujućih sa tzv. čistim
tehnologijama. Iz ovoga proizilazi da mogućnosti zaštite životne sredine mogu biti:
 metodi pasivnog karaktera koji smanjuju štetna dejstva i
 metodi aktivnog delovanja kroz ekstenzivni i intenzivni pristup emitovanju štetnih materija.
Po pravilu, preventivna zaštita je mnogo efikasnija od ostalih metoda. Zaključak se izvodi po
analogiji sa zdravstvenom zaštitom stanovništva. Ako je ekologija u funkciji zdravlja, a zdravlje nacije se
nalazi na prvom mestu na matrici vrednosti jednoga društva, proizilazi da sva pitanja vezana za ekologiju
ne mogu imati zabranu kod njihovog postavljanja. Ovde se nameće nužnost davanja odgovora, a to znači
implementaciju ekoloških zahteva, kodeksa i principa. Prevencijom se stvara pretpostavka, ne za
trenutnu eliminaciju štetnih dejstava, nego za dugoročne kumulativne sinergetske prednosti. Na nivou
firme koje proizvodi određeni output, preventivna ekološka zaštita može imati brojne ekonomske i druge
prednosti: ušteda materijala, supstitucija resursa, izbegavanje štetne primene normativizma (kazne),
smanjenje troškova rukovanja otpacima, koncentracija otpadaka kao sirovinske osnove i njihova dalja
komercijalizacija, zdrav proizvod, visoki stepen prohodnosti proizvoda na šira geografska prostranstva
tržišta, jačanje tražnje, mogućnosti manipulacije visokim cenama, ekstra dobit i dr. Danas, ne postoji
privreda bez emisije otpadaka, ali je u toku proces „prihvatanja” prerade otpadaka i njihovo vraćanje u
reprodukcioni proces pretstavlja jedan od važnih ekoloških i ekonomskih činilaca, ali i prioriteta u
uslovima delovanja zakona limitiranosti u raspolaganju određenim vrstama resursa. Upravo nove,
dominantne tehnologije, visokog nivoa proizvodne i ekonomske efikasnosti delovaće supstituirajuće na
količinu i kvalitet raspoloživih resursa. Prva primarna razrada teorije limitiranosti javlja se kod Rikarda,
što od njega preuzima Marks i uključuje ga u svoj naučni metod, koji kasnije biva opšteprihvaćeni
građanski način mišljenja savremene ekonomije kada je u pitanju teorija resursa. Preventivne mere mogu
se formulisati na više načina u zavisnosti od toga da li se određena metoda bavi štetnim materijama ili
energijom. Iz praktičnih razloga ova poslednja je mnogo korisnija, pa se i ovom prilikom polazi od toga
da prevencija i ograničavanje stvaranja otpadaka i emisija, i/ili smanjivanje njihovih agregatnih
sposobnosti oštećenja životne sredine spadaju u temu ovih teza. Izuzetno je važno da li sekundarna
prerada otpadaka svrstava u prevenciju ili ne. Kodeks ekološki mora biti posmatran u sklopu miljea
cirkulacije materija i energije unutar procesa proizvodnje i veze sa okolinom. Koncept ekološke
ekonomije u suštini podrazumeva razvojni proces kojim se ide od jednog do drugog stabilnog nivoa
korišćenja raspoloživih resursa. Koncept ekološke ekonomije zahteva značajan zaokret u dosadašnjem
ekonomskom načinu razmišljanja. Potrebno je zameniti većinu ekonomskih metoda i tehnika i radikalno
modifikovati ih u skladu sa konceptom ekološke ekonomije7.
Prevencija po pravilu može imati višestruke koristi, a ekonomske pogodnosti na nivou preduzeća
mogu biti sledeće:
 znatnije poboljšavanje efikasnosti i upotrebe sirovine i energije što dovodi do smanjenja troškova
materijala i energenata,
 dolazi do smanjenja količina i štetnosti emitovanog otpada, odnosno zagađivača, što dovodi do
smanjivanja troškova dekontaminacije i ostalih mera zaštite,
 smanjuje samozagađivanje životne sredine, kao i rizik od pravnih posledica,
 poboljšava se opšti dojam o preduzeću u krugu vlasnika, kreditora, predstavnika vlasti,
potrošača, organizacija za zaštitu prirode i drugih grupacija.
Prevencija zagađivanja javlja se kao značajan pozitivni ekonomski faktor, jer ne povlači za sobom
značajnije troškove, ali dovodi do brzo ostvarljivih ušteda. Prevencija u većini slučajeva dovodi do većih
ušteda, što kompenzira povećane troškove ulaganja bilo u nove investicije, bilo u rekonstrukciju ili
revitalizaciju. Kao dokaz iznetim tvrdnjama navodi se program preventivne zaštite Minesota Minning
and Manufakturing (ukratko tri M Pollution, Preventions, Pays, 3P kasnije 3P+). Tri M između 1975. i
1992. godine širom sveta pomoću 3500 uspešnih projekata eliminisao je više od 575 hiljada tona
otpadnih materijala, a primenom tih projekata kumulativne uštede u prvoj godini iznosile su 573 miliona
dolara (Kolluru 1994. godina).
Tvrdnji da ekološke tehnologije u odnosu na komercijalne ne moraju zaostajati u ekonomskim
efektima, već naprotiv, biti dominantniji, dokazuju i iskustva Harry Edwardsa, profesora Univerziteta u
Koloradu, koji u svom radu na polju smanjivanja zagađivanja životne sredine je dobio sledeće rezultate
kroz 39 projekata za minimizaciju otpadaka: srednja godišnja ušteda iznosila je prosečno 31.581 dolara.

7
Milenović B, Ekološka ekonomija, Fakultet zaštite na radu, Niš, 1996. god. Str. 136.
 6
Jednokratni troškovi realizacije iznosili su 33.105 dolara iz čega proizilazi da se isplativost projekta
dokazuje skoro već u prvoj godini aktiviranja investicije.
Jedan sistem je bolji od drugog za onoliko za koliko uspe da obezbedi veći stepen racionalnosti u
odlučivanju.8 Polazeći od ovog stava štedljivije i efikasnije korišćenje poslovnih sirovina i energije
povoljnim će se pokazati za životnu sredinu jer se na taj način usporava tempo iskorišćavanja prirodnih
resursa, produžava njihov životni vek eksploatacije, smanjuje se proizvedeni otpad, škart i emisija štetnih
materija, jednostavno smanjuje se opterećenje životne sredine. Ugradnjom prevencije kao načina
ponašanja u procesu proizvodnje, stvara se objektivna zaštita koja se ugrađuje i u radne zadatke, ali i u
svest zaposlenih. Prevencijom se olakšava poslovanje preduzeća, primena propisa i stalno poboljšanje
odnosa prema životnoj sredini.
Proizilazi da se prednosti prevencije ne manifestuju samo u zaštiti životne sredine i ekonomičnosti
proizvodnje gde ova dva aspekta ne isključuju jedan drugi, nego se u mnogo slučajeva poklapaju.
Proizilazi da preduzeće ne mora da se distancira ili da se „cepa” ukoliko želi istovremeno da udovolji i
zahtevima ekonomije i zahtevima životne sredine, iako se ti zahtevi, na prvi pogled, mogu učiniti
antagonistički.
Ekonomija i ekologija nalaze zajednički sopstveni interes. To se javlja kao motivacija koja ima
prednosti, a sastoji se u sopstvenom interesu i u pokretačkoj snazi preduzeća. Prevencija je upravo
efikasna zbog toga što omogućava preduzeću da mere zaštite životne sredine ne primenjuje samo zbog
potrebe, već i zbog činjenice da se u njima nalaze poslovne mogućnosti. Sa druge strane, proizilazi stav
da, ako se preventivne mere uvode samo na bazi ekonomske efikasnosti, odnosno njene opravdanosti,
onda se na nivou društva i ekološkog sistema mogu uočiti granice njihovih primena. Upotreba metoda
zaštite, sa ovog stanovišta, bila bi primerena samo do mere do koje je isplativa (neka nova tačka
relevantnosti ili kritična tačka rentabiliteta).
Primera radi, u zemljama gde su troškovi rukovanja otpacima visoki, sirovine skupe, potrošači imaju
visoku svest i strogi su zakoni o zaštiti, tamo se isplati organizovati što čistiju proizvodnju. Gde ovi
uslovi nisu prisutni, tamo se po pravilu isplati „koristiti gužvu”, odnosno nedovoljnu normativnu
regulativu i strpljenje stanovništva.
Kulturološki aspekt je predominantan za ekološki način razmišljanja jer, ako pored motivacije za
profit pri donošenju odluka nisu prisutni i snažni moralni argumenti, onda se u dužoj vremenskoj
projekciji mogu javiti velike štete i u tkivu društva i u prirodnoj okolini. Pitanje koje se tada može
postaviti je odnos privrede i morala. Da bi se izbegli metodološki nesporazumi, neophodno je u slučaju
organizacije koje su nastale za ostvarivanje ekonomskih ciljeva definisati i ciljeve ekonomičnosti.
Dobijanje kredibiliteta moguće je afirmacijom prednosti onih preduzeća koje će ostaviti tragove u zaštiti
životne sredine. Poverenje stanovništva i zaposlenih, ali i uverenje rukovodstva po usmerenim
aktivnostima na ekonomske aspekte bez zanemarivanja ekoloških principa je izuzetno važno.
Preventivna zaštita na bazi ekonomičnosti nalazi prednosti u činjenici da je ona u stanju da zaštitu
ostvaruje na nivou samog preduzeća, da ostvaruje zadovoljavajuće ekonomske efekte, ali i značajnu
uštedu. Metod zaštite može biti problematičan ukoliko mu se prilazi iz šireg aspekta društva i ekološkog
sistema. Uočljivo je da ukoliko su ciljevi zaštite životne sredine u preduzeću formulisani isključivo na
bazi ekonomskih interesa, tj. ako i za težnju i za zaštitu ne stoje i moralni aspekti, onda nema garancije
da će se u uslovima izmenjenih okolnosti, npr. u slučaju izmena propisa ili društvenih očekivanja, isto
tako truditi oko zaštite životne sredine. Transnacionalna preduzeća mogu imati velike probleme u
iskorišćavanju „nezaštićenosti” nekih zemalja i koristeći to instaliraju njima proizvodne linije koje su
strane i ekologiji i teritoriji tih zemalja. Nekritički uvoz i tuđa potrošačka kultura u većini slučajeva
imaju razorno dejstvo i u pogledu pojedinca i u pogledu društva kao celine.
Problem prevencije se u suštini postavlja i onda kada dolazi do primene isključivo iz ekonomskih
interesa, a postavke su moralnog karaktera. Polazna pretpostavka glasi da je čovek moralno biće. Pitanje
morala ne može se zaobići u pojedinim delatnostima. Prelazeći granice preduzeća i posmatrajući moralno
biće čoveka u međuzavisnosti privrede i društva, može se govoriti o preteranom egoizmu, o
kratkovidosti, može se ukazivati na pogrešne političke odluke i na nepromišljene ekonomske mere. Svi
oni imaju u sebi primesu etičkog. Položaj čoveka je takav da je teško ceniti njegove postupke i propuste,
ako se pri analizi ne uzimaju u obzir i etički aspekti. Zato je opravdanao postojanje etičkog kodeksa.
Prirodna okolina i njeno održanje ili uticaji koji izazivaju njeno narušavanje je istovremeno i etički
problem posmatrano iz različitih aspekata. Promenama koje narušavaju egzistenciju prirodne okoline
čovek odbija svoju odgovornost za svet, a s druge strane, na taj način ugrožava i sopstvene uslove

8
Todosijević R.: Promenama do uspešnog preduzeća, Prometej, Novi Sad, 1986. g.
 7
života.9 Stavovi brojnih i uticajnih autora ističu tehnologiju i uopšte inovativnost kao najvažniju
pretpostavku uspešne primene koncepta održivog razvoja 10. Iz pozicije etičkog pristupa promene u
smislu zagađivanja prirodne okoline javljaju se kao izuzetno složeni zadaci, što se na prvi pogled ne
može uočiti. Ako bi postojeće industrijske i druge privredne delatnosti, koje danas egzistiraju pod
određenim uslovima, ovog trenutka zaustavili, izazvao bi se pravi haos u funkcionisanju organizacionih i
opštedruštvenih sistema koji postoje u uređenim društvima. Proizvodnja hrane, energije i drugih
materijalnih dobara, bilo da se radi o krajnjoj ili proizvodnoj potrošnji, ukoliko bi se trenutno zaustavili
doveli bi do ugrožavanja egzistencije mnoštva ljudi. Zbog toga je zadržavanje postojeće strukture
proizvodnje i usluga predmet određene selekcije jer se manjim zlom smatra zagađivanje okoline nego
„proizvodnja nestašice”. Nastup novih tehnologija je po pravilu postepen i kontinuiran. Kontinuitet
obezbeđuje dostignuća tehničkog progresa i razvijene konkurencije. Nastupa era nano tehnologija.
Osnovna uloga im se sastoji u redukciji potrošnje resursa što dovodi do njihove delimitiranosti i efekti
nano tehnologije postaju opšteprihvatljivi, jer kvalitet outputa sve više dobija apsolutne ekološke
karakteristike. Nastupom nano tehnologija produktivnost će se višestruko povećati, a i ostali principi
ekonomije nastupaju sa afirmacijom snage tehničkog progresa i konkurentnosti, gde se pre svega misli na
ekonomičnost. Nastaju prednosti u troškovima i u rentabilnosti iz razloga smanjivanja angažovanog
kapitala. Na taj način ostvaruje se trostruki cilj: racionalno trošenje prirodnih resursa, povećavanje
ekonomskih efekata i zaštita od zagađenja prirodne okoline.
Različiti proizvodi angažuju različite vrste resursa i po količini i po kvalitetu i s aspekta prostornog
horizonta u smislu njihove dostupnosti. Što je veća potreba za angažovanjem resursa, opasnosti od
zagađivanja okoline je veća. Porast proizvodnje, u apsolutnim relacijama, deluje proporcionalno na
porast stepena zagađenja. Teorijski je moguće u nekim preduzećima smanjiti emisiju organskih
razgrađivača i do 35% sa eventualnim povećavanjem proizvodnje za 50%, tada, istraživanja pokazuju,
zagađenost vazduha raste za 5%. Iz pozicije ocenjivanja ponašanja prema moralnom kodeksu ovo bi,
možda, bila zadovoljavajuća tendencija, ali iz pozicije objektivnih težnji za očuvanjem okoline, primarni
zahtev bi bio ostvaren ukoliko bi došlo da smanjenja zagađenja za 5% i više od toga. Iz pozicije etičkog
ponašanja primarni zahtev bi se mogao definisati na sledeći način: sa povećanim angažovanjem resursa
za veću proizvodnju, uz korišćenje dominantnih „ekoloških tehnologija” treba da dođe do smanjivanja
zagađenja čovekove okoline. Stepen determinacije tehnološkog procesa i organizacija njegovog
funkcionisanja dobija dominantnu ulogu.
Kontrola kao instrument koji treba da obezbedi poštovanje standarda i zakonske regulative, dobija
značajnu ulogu u odnosu na preduzeća koja su emitenti zagađivanja.11 Kontinuirane kontrole i izveštaji
obezbeđuju funkcionisanje povratne sprege na relaciji društvo - preduzeće - okolina.
Sa druge strane može se pojedinačno, od strane preduzeća, kroz angažovanje određenih mera zaštite,
kroz prilagođavanje, rekonstrukcije, revitalizacije ili afirmacijom novih tehnoloških rešenja, smanjiti
zagađenost okoline, ali ako broj takvih preduzeća raste, onda je proces zagađenja obrnuto proporcionalan
broju preduzeća koja emituju zagađivače. Tada dolazi do povećanja opšte zagađenosti. Proizilazi da
usled ljudske aktivnosti na okolinu zajednički rezultat više faktora je, i to: broja ljudi, potrošene količine
resursa i razmera narušavanja i zagađenje životne sredine. Kao primer može se navesti sledeće:
upotrebom automobila sa motorom „euro 3” ili „euro 4” ili „euro 5”smanjuje se pojedinačno
zagađivanje okoline, ali ako broj automobila raste proporcionalno brže u odnosu na količinu „uštede u
zagađivanju”, ukupna zagađenost raste, jer raste broj emitenata - zagađivača.

3. Ekonomski aspekti životne sredine

Rasprave o ekonomskim aspektima životne sredine doprinele su uvođenju nove terminologije, ali i
novih pojmova koncepata. Individualni i društveni troškovi koncept internizacije eksternih troškova kao i
troškovi ulaganja u eksterno okruženje samo su neka od pitanja koja zahtevaju podršku ekonomske
logike. Postoje tri glavne hipoteze na kojima se bazira nova klasična makroekonomija koje su posebno
važne za objašnjenje cikličnih fluktuacija: hipoteza o racionalnim očekivanjima; hipoteza o
kontinuiranom čišćenju tržišta i hipoteza o agregatnoj ponudi. 12
Kategorija troškova i prihoda nije više „usamljena” kod donošenja odluka o novim proizvodima,
nivou proizvodnje, količini potrošnje ili veličini investicija. Izvori inputa, procesi njihove konverzije i
9
WCD: "Our Common Future" The World Commission on Enviroment and Development, Oxford University Press, 1987
10
Coenen, R. and Klein_Vielhauer, S., (1997)The Siquifiance of Enviromental Technology for Economically Sustainable
Development, The IPTS Report, Sevilla, May, str. 152.
11
Pokrajac S. i dr. Industrijski menadžment, Grafoshop, Beograd, 1998. godina., str. 79.
12
B. Snowdon, H.R. A Macroeconomic Reader, Routledge, London, 1997, str. 12.
 8
stvaranje outputa u ekonomskom procesu javlja se kao trojstvo za ekološki nastup, s tim što se mera
ekonomije, kao rezultata poslovne aktivnosti, može postići na zadovoljavajućem nivou kroz uvažavanje
novih naučnotehnoloških dostignuća, kao i u uslovima kada bi ovi procesi bili separatno posmatrani, a
odluke autonomno donošene. Neusklađeno ekonomsko delovanje proizvodi posledice u odnosu na
narušavanje eko sistema.
Naglasak na tržišnoj ekonomiji pretpostavlja konkurentsku borbu. Učesnici u ekonomiji najčešće
nastoje da izbegnu svaki element društvenog troška životne sredine kao da ne postoji društvena
odgovornost za takvo ponašanje. Tržišni mehanizam je u dosadašnjem periodu omogućavao jednom
broju ekonomskih činioca da elemente troškova životne sredine prevale na druge učesnike, ili da ih
odlože za budućnost. Savremeni pristup ukazuje na činjenicu da je moguće postići, pa samim tim i
uvećati ukupne ekonomske efekte adekvatnom primenom novih tehničko-tehnoloških i ekoloških
dostignuća.
Internizacija eksternih troškova koji bi se odnosili na životnu sredinu, uključuje u sebe dodavanje
eksternih troškova na individualne troškove svakog zagađivača. Proizilazi da je moguće internizaciju
eksterne negativne efekte zagađivača pretvoriti u interne efekte kroz uključivanje eksternih troškova u
sistem cena i drugih oblika novčanih opterećenja. Na taj način eksterni troškovi se uključuju u interni
obračun budžeta potrošača. Ova zakonitost je izvedena na bazi zakonitosti o proizvodnim funkcijama i
proizvodnim faktorima. Naime, više rada ili više kapitala, ili njihovo međusobno supstituisanje uz
dodatak naučno-tehničkih dostignuća proizvodi istu, ili veću količinu i kvalitet outputa.
Dobrovoljna promena ponašanja može biti afirmisana samo saznanjima o naučno-tehnološkim
dostignućima i sposobnosti tih dostignuća da proizvedu veću količinu kvalitetnog outputa što za
posledicu treba da ima isti, ili povećani poslovni rezultat. Sposobnost preduzeća - zagađivača da eksterne
troškove internizuje stvara se stimulativna pretpostavka za prirodne subjekte u preduzimanju
preventivnih aktivnosti protiv zagađenja. Na taj način, ostvaruje se brže rešavanje problema smanjenja
zagađivanja i efikasno se otklanjaju posledice zagađenja. Koncept internizacije eksternih troškova javlja
se kao efikasnije rešenje od koncepta regulacije i kontrole. Regulativa ima snagu prinude kojoj će se
mnogi suprotstaviti, a kontrola se najčešće javlja kao neadekvatna. Sposobnošću da eksterne troškove
uključi u cenu koštanja i da pri tom održi konkurentsku poziciju, preduzeće faktički zauzima dominantnu
ulogu u konkurentskom okruženju. Pokazaće se da je sprečavanje narušavanja eko sistema profitabilnije
od kontrole zagađenja, a smanjivanje otpada kroz reciklažu i ponovnu upotrebu već sada je dokazano
profitabilnije je od odlaganja i kontrole otpada na određenim depoima. Uključivanje u kalkulaciju cene
koštanja eksternih troškova u proizvode preduzeća, eksterni troškovi neće više biti skriveni i tada
učesnici u prirodnom ambijentu imaju po pravilu potpunije informacije za donošenje ekoloških odluka
koje mogu imati uticaj na ravnotežu u ekonomskom i društvenom sistemu.

4. Ekonomski odnosi prirode, ekonomije i ekologije

Ekološko geografski determinizam polazi od hipoteze da je fizičko okruženje glavna
determinanta nivoa ekonomeke razvijenoszi zemlje. Elementi okruženja nisu jedini uzrok nerazvijenosti.
Domaći resursi su važni za zemlje koje imaju ograničenu ponudu kapitala, ali i obrazovanje, kvalitet
radne snage, tehnologija i preduzetničke sposobnosti. 13
Ekonomija i ekologija u suštini predstavljaju relaciju između čoveka i prirode.,. Odnos između
čoveka i prirode zasnovan je uzročno posledično. Za ekonomiju je ključno pitanje maksimiranje
prilagodljivosti prirodne sredine čovekovim potrebama. To se čak posmatra kao vid inteligencije, dok je
za ekologiju stanovište suprotno i ono polazi od potrebe prilagođavanja razvoja kroz odnose i procese
saglasno odnosima u privrednom ambijentu u kome se razvoj odvija s tim da kroz težnju maksimiranja
materijalnog i duhovnog blagostanja bude ostvarena i težnja maksimiranja očuvanja ravnoteže u
prirodnoj sredini. Humana ekologija javlja se kao nauka u strukturi i razvoju ljudskih zajednica i društva
u okviru procesa kojima se ljudska populacija prilagođava svom okruženju, unapređujući ga, a ne
uništavajući ga.
Ekonomija, kao nauka, u odnosu na prirodnu sredinu ima zadatak da iznađe takve postupke i metode
kojima će se kroz proizvodni proces obezbediti efikasna konverzija prirodnih resursa u cilju proizvodnje
određenog outputa - proizvoda u funkciji zadovoljavanja neke od mnogobrojnih ljudskih potreba. Sa
akumulacionim resursima (obnovljivim) moguće je lakše postupati, jer faktički oni imaju beskonačnu
vremensku dimenziju ukoliko bi njihova potrošnja bila jednaka snazi njihove akumulativnosti (npr.
vodotok), dok je veći problem sa neakumulacijom (neobnovljivim resursima) , gde su nauka, tehnologija

13
Pirs V.D.(2005) Moderna ekonomija, Dereta Beeograd , str 90.
 9
i ekonomija pozvane da iznađu supstitute i drugačije postupke i orijentacije u uslovima nedostajućih
neakumulacionih resursa. Zakon o održavanju materije tu nije dovoljan. Potrebne su nove metode, novi
postupci, nove tehnologije koje za cilj imaju nove kompozitne različite vrste resursa. Mnogi, koji su
danas nepoznati, u skoroj ili daljoj budućnosti će se pojaviti kao rezultat supstituisanja neakumulacionih
resursa i potreba za stvaranjem izvora novih resursa. Pokazaće se da će akumulacioni resursi biti baza i
supstitucija za stvaranje novih resursa kojima će se supstituisati neakumulacioni resursi. Konstatujemo
da postoji neravnoteža između ukupno evidentiranih troškova ekonomske aktivnosti, kao zbira svih
izdataka koji se ostvaruju u procesu proizvodnje dobara i usluga i ukupnih troškova društva koji
obuhvataju sve troškove ekonomskih subjekata uvećanih za gubitke u zalihama prirodnog kapitala. 14
Ekologija počiva na osnovnom interesu čiji je cilj zadovoljavanje određenih čovekovih potreba u
prirodnoj sredini sa svim njenim resursima, ali da ona bude očuvana u nepromenjenom obliku i strukturi.
Takav odnos ekonomije i ekologije prema prirodnoj sredini praktično se izražava kroz četiri osnovna
svojstva koja ekologija ima za čoveka:
a) obnovljivi i neobnovljivi resursi služe kao input u procesima proizvodnje i usluga,
b) javni resursi koji svojim prirodnim stanjem obezbeđuju niz egzistencijalnih i izvedenih
čovekovih potreba kao što su vazduh, voda, prirodna okolina za sport i rekreaciju i drugo,
c) eko sistem je prirodni kolektor svih vrsta otpadaka koje produkuje čovek svojom
proizvodnjom i biološkim aktivnostima, i
d) zemljište je istovremeno i mesto i prostor za obavljanje aktivnosti i kao takvo izaziva potrebu
za korekcijama u ponašanju prema njemu.
Postavlja se pitanje da li su ciljevi ekonomije i ekologije međusobno suprotstavljeni? Ako jesu, da li
ciljevi ekonomije i ekologije mogu biti mirljivi i kako?
Nedovoljna tehničko-tehnološka razvijenost i odsustvo moralnog kodeksa, te naglasak samo na
profitnu orijentaciju stavljaju ciljeve ekonomije i ekologije u suprotstavljene tabore, jer ekološki principi
i mere zaštite životne sredine s jedne strane, i klasična tržišna orijentacija kao osnovni mehanizam
alokacije društvenih resursa, koje nekritički koristi tekuća ekonomska nauka, dovode do suprotstavljenih
odnosa. Zahtevi za slobodnim pristupom resursima, kakve kritički propagira globalizacija, i korišćenje
resursa kroz procese ničim limitirane konkurencije, koja korespondira sa tržišnim mehanizmom
alokacije, javlja se kao nespojiv ekološkim zahtevima za uspostavljanjem javnih institucija kontrole i
ograničenja korišćenja prirodne sredine i njenih resursa.
Odgovor na drugo pitanje, da li se mogu pomiriti ekonomski i ekološki zahtevi je potvrdan. Sa
povećavanjem nivoa tehnologičnosti proizvodnog procesa i stvaranjem industrijskih uslova za racionalno
korišćenje otpadaka, stvaraju se objektivni uslovi da ekološki principi istovremeno postanu i ekonomski
racionalne odluke. Ove tvrdnje dokazaće se objektivnom analizom na primeru konkretnog preduzeća.
Problem između ekonomije i ekologije se može generalizovati na problem iznalaženja i primene takvog
modela alokacije društvenih resursa koji će, kroz realizaciju svoje osnovne funkcije u vidu maksimiranja
efikasnosti te alokacije obezbediti maksimalno očuvanje prirodne ravnoteže. Tržište, kao isključivo
alokacioni mehanizam, po pravilu nije u stanju da ostvari bilo koji drugi razvojni društveni cilj, a to znači
i nepovredivost prirodne sredine. Dakle, proizilazi obaveza traženja alternativnih rešenja koja se kao
takva pokazuju kao:
1. promena stava i primena određenih planova,
2. kombinacija ekološkog i tržišnog mehanizma alokacije društvenih resursa, i
3. tehnologija kao međuveza između ova dva pristupa.
Na jednoj strani javlja se tržišni pristup „ekonomska eksploatacija”, a na drugoj „ekološka
nepovredivost”.Postavlja se pitanje kako onda eksploatisati resurse? Mehanizam alokacije ukupnih
društvenih resursa nužno će nametnuti potrebu kombinacije tržišnih i ekoloških faktora u čemu će
posredovati tehnologija. Empirijski podaci pokazuju, da je primena plana kao jedinog mehanizma
alokacije resursa praktično nemoguća na današnjem nivou naučno-tehnološkog razvoja iz pozicije realno
sagledive budućnosti, ali neće biti moguća ni u bližoj perspektivi. 15 Iskustvo u razvoju centralističkih
privreda tokom XX veka pokazuje da se i ograničena opredeljenja za plan, kao dominantni mehanizam
alokacije ukupnih resursa jednog društva, pojavljuje kao jednako opasno po očuvanje ekološke ravnoteže
kao i prepuštanje tržišnoj stihiji.

14
Тодосијевић Лазовић С. (2010) Нови производни програми, раст производне способности и економска ефикасност
предузећа, докторска дисертација, Универтзитет Нови Сад , стр.189
15
Cabral, Regis (1998). "Refining the Cabral-Dahab Science Park Management Paradigm". Int. J. Technology Management 16
(8): 813–818.
 10
Prisutan je dvojaki pristup eksploatacije resursa. Na jednoj strani je globalizacija koja se ostvaruje
kroz proces približavanja centrima izvora sirovina i centrima izvora energije, a na drugoj strani oni koji
proklamuju ovakvu vrstu globalizacije ostvaruju proces čuvanja i štednje resursa u sopstvenom
geografsko prostornom okruženju.16 Na jednoj strani je eksploatacija tuđih, jeftinih resursa, a na drugoj
čuvanje tih istih, ali sopstvenih resursa. Najčešće su u pitanju neakumulacioni, neobnovljivi resursi.
Savremena ljudska zajednica, ukoliko želi svoj opstanak u dužoj vremenskoj perspektivi, nužno mora da
ostvari koegzistenciju tržišta kao alokatora rada i kapitala i planskog alociranja prirodnih resursa.
Usaglašavanje razvoja privrede koje tržište koristi kao osnovni i dominantni mehanizam alokacije
svojih resursa sa potrebom očuvanja zdrave, čiste i uravnotežene prirodne sredine je tekuća činjenica
stručno političkih javnosti u svim zemljama savremenog sveta. Veza ekonomskih ciljeva zaštite
čovekovog okruženja sve češće se izražava kroz formulu o dinamičkom razvoju koji je, šire definisano,
faktički usklađen sa potrebama i ograničenjima o funkcionisanju prirode. Formula dinamičkog razvoja
pretpostavlja proporcionalnu usaglašenost čoveka sa njegovim potrebama i privrednim činiocima. Stav o
uzajamnosti interesa ekonomije i ekologije, koji nalazimo u tom održivom razvoju na teorijsko ciljnim
relacijama, javlja se kao kompleksna pa i problematična dimenzija na nivou izbora kompletnih,
empirijsko operativnih instrumenata, mera regulacije i koordinacije ekonomskog sistema sa njegovim
prirodnim okruženjima. Ako se tržištu priznaje karakteristika po osnovu regulatora i istovremeno
osnovnog realizatora ciljeva funkcionisanja ekonomskog sistema, suština te kompleksnosti i
problematičnosti se zapravo svodi na problem izbora konkretnih mehanizama zaštite i očuvanja prirodne
sredine. Kao glavni kriterij tog izbora javlja se zahtev za maksimiranje uspešnosti rešavanja navedenih
suprotnosti između ciljeva ekonomije i ekologije. Potreba za realizacijom koordinirane primene i
delovanja tržišta kao osnovnog i dominantnog alokatora ukupnih resursa jednog društva sa planskim
regulisanjem čovekovog iskorišćavanja prirodne sredine, javlja se kao dominantna.
Danas je prisutan nekritički pristup značaju tržišta u ekonomskim aspektima funkcionisanja ukupnih
privrednih tokova. Uloga tržišta je i suviše prenaglašena. Neće privatizacija, niti slobodno tržište rešiti
nagomilane probleme pojedinačnih privreda i svetske ekonomije. Tehnologija će, a ne tržište, koju su
ekonomisti dugo godina smatrali rezidualnim faktorom uticati na smer i tempo privrednog razvoja.
Nastupa vreme „kreativne destrukcije” čime se potvrđuje napred izneti stav o dvojnom dejstvu tehničkog
progresa. Na konkurentskom tržištu, ukoliko se izvrši raspodela resursa na efikasan način, troškovi će,
takođe biti nominirani, odnosno identifikovani u celosti, a tamo gde ne postoji tržište za alokaciju
resursa, odnosno evidentiranje troškova, i državna intervencija mora naći zamenu za nedostatak tržišta, a
to je pre svega, kod opštih društvenih troškova u slučajevima gubitka na kvalitetu životne sredine 17. U
cilju analitičke ilustracije problema perfektne i ograničene funkcije tržišta kao alokatora resursa i
problema internalizacije eksternih troškova, izvršili smo teorijsku rayradu ovog problema 18.
Današnju superiornost tržišta kao alokacionog mehanizma treba posmatrati samo kao privremenost
bez obzira što mnogi autori (Michaelis, Bratsch, Stavins, Grumbly, i drugi) insistiraju na potrebi takvog
koncipiranja mera zaštite prirode koje bi minimizirale njihov planski karakter. Zalaganjem za upotrebu
ekonomskih ili tržišnih instrumenata zaštitne politike, nastoji se da se eliminiše i minimizira vlastita
odgovornost koja proizilazi iz koncipiranih mera zaštite prirodne sredine. Ovi drugi instrumenti
ekonomski ili tržišni, mogu delovati kao korekcija kroz uvećanje cena korišćenja konkretnog prirodnog
resursa, prostorom dela ili kvaliteta prirodne sredine koju plaća konkretni korisnik i koja onda putem
tržišta utiče na izbor postupaka eksploatacije i obima zagađenja. Kaznena politika ili refundirajući
depoziti kroz određene dozvole ne mogu biti zamena za nastup modernih tehnologija. Ovde postoje
oprečni stavovi stručnjaka. Neki se zalažu za individualna vlasnička prava, drugi za korišćenje zakonsko
sudske prinude, treći za ekonomsku valorizaciju outputa, neki za ekološke efekte koji bi bili veći nego
što su danas, itd. Šarolikost pogleda, teorijskih tumačenja, ali i praktičnih delovanja, koja se javljaju kao
parcijalni nastupi, bivaju poništena kompleksnim tehničko-tehnološkim razvojem koji je predominantan
u izboru adekvatnih rešenja.
Specifikacija ekonomsko tržišnih instrumenata zaštite životne sredine je u suštini zalaganje za
njihovom većom afirmacijom koja može biti oportuna iz pozicije željenih efekata: maksimiranje ukupne

16
Todosijević Lazović S. (2010) Novi proizvodni programi, rast proizvodne sposobnosti i ekonomska efikasnost preduzeća,
doktorska disertacija, Univertzitet Novi Sad , str. 236.
17
Р. Тодосијевић, (2010)Стратегијски менаџмент, Том II; Економски факултет Суботица, стр. 168
18
Чордаш Р. Економски аспекти заштите екосистема на територији општине Суботица, Економски факултет Суботица,
стр. 25.
 11
društvene ekonomske efikasnosti i maksimiranje uspešnosti ostvarenja ekološke zaštite.19 U prilog ovom
stavu ukazuju rezultati ostvareni primenom ovih instrumenata. Kroz raširenu upotrebu reformirajućih
depozita u nizu savremenih razvijenih privreda došlo je do unapređenja ekološke zaštite i kroz
povećavanje ekonomskih ušteda. Kvalitet outputa posledica je tehnološkog nastupa.
Uporedno korišćenje ekonomskih i neekonomskih instrumentarija javlja se kao osnov realizacije
koncepta dinamičkog - održivog razvoja. Ovim konceptom po pravilu dolazi do objedinjavanja
ekonomskih i ekoloških ciljeva društvenog razvoja koji se javlja kao nužan iz dva ključna razloga: kao
aplikativni i kao teorijsko-metodološki.

5. Verifikacija teorijskih stavova o efikasnosti ekoloških tehnologija i

tehničkih rekonstrukcija na praktičnom primeru preduzeća „X”

Konkretno preduzeće koje egzistira s određenom tehnološkom postavkom i određenim proizvodnim

asortimanom uočilo je da njegova konkurentska pozicija slabi, a da se geografsko- prostorni horizonti
sužavaju. U tom cilju menadžment preduzeća bio je u dilemi - da li da preduzme potpuno nove
investicione aktivnosti, kupovinom nove tehnološke opreme i zaokretom u proizvodnom asortimanu, da
izvrši određene racionalizacije u smislu održavanja pogonske spremnosti poslovne tehnološke opreme,
da izvrši određenu rekonstrukciju postojećih kapaciteta u smislu njihovog sužavanja ili proširenja, itd.
Proizilazi da je menadžmentu preduzeća na raspolaganju bilo više alternativnih rešenja.
Imajući u vidu mogućnost reagovanja i slobodu izbora preduzeće se odlučilo za zamenu određenih
proizvodnih linija na taj način, što će određeni broj proizvodnih linija zadržati sa postojećom opremom
koja biva u potpunosti amortizovana, dok će deo opreme na postojećim proizvodnim linijama zameniti
novim visokoproduktivnim i na bazi standarda kvaliteta ekološkim linijama.

5.1. Osnovna hipoteza koncepcije ulaganja

Preduzeće o kome je reč ima dugu proizvodnu tradiciju. Radi od 1947. godine i danas u svom
sastavu ima tri pogona.
Tradicija i iskustvo doprineli su visokom renomeu firme kako na domaćem, tako na svetskom i
evropskom tržištu.
Razvoj ovog preduzeća u mnogome zavisi od blagovremene modernizacije i usavršavanja
tehnološkog procesa proizvodnje jer se proces modernizacije proizvodnih faktora postavlja kao tehničko-
tehnološka nužnost i uslov daljeg razvoja. Ovaj proces modernizacije naročito je neminovan kod jednog
pogona gde je postojeća tehnološka oprema u velikoj meri amortizovana, zastarela i predstavlja najveću
kočnicu daljeg uspešnog razvoja i konkurentske sposobnosti celog preduzeća. Funkcionisanje preduzeća
u dijagnostičkom smislu pokazuje postojanje uskog grla u procesu proizvodnje, pa bi uspešnost
funkcionisanja nužno pretpostavljalo njegovo otklanjanje u celosti kako bi se ostvario proces masovne
proizvodnje sa kontinuelnim ritmom. Rešenje je nađeno u uvozu savremene tehnološke opreme i dela
opreme sa domaćeg tržišta s kojim će zajedno sa postojećim izuzetno stručnim kvalifikovanim osobljem
omogućiti povećanje obima proizvodnje, ispuniti ekološke zahteve i primenu standarda kvaliteta, čime će
se povećati eksportna snaga preduzeća i ostvariti značajan devizni priliv kako za samo preduzeće, tako i
za društvo u celini, što bi omogućilo nesmetano održavanje proizvodnog-tehnološkog sistema, nabavku
kvalitetnih sirovina i sa aspekta pravaca rasta dovelo do diversifikacije i ekspanzije u rastu i razvoju
preduzeća.
Koncepcijski pristup realizacije ove ideje zahtevao je izradu investicionog programa i ekonomskog
elaborata u okviru njega u kome su dati, a kasnije i potvrđeni ekonomski proračuni za dokazivanje
društveno-ekonomske opravdanosti ulaganja za nabavku osnovne tehnološke opreme ekološkog tipa sa
domaćeg i inostranog tržišta.
Uvažavajući državni normativizam i potrebu za usklađivanjem celine, zakonima je predviđeno da se
izgradnja, rekonstrukcija, revitalizacija ili adaptacija svake investicione aktivnosti uskladi sa postojećim
propisima i bude sadržana u planu investitora. Analizom prethodnog karaktera svi zakonski uslovi za
nabavku tehnološke opreme sa domaćeg i inostranog tržišta, uključujući i ekološke standarde su u celosti
zadovoljeni.

19
Тодосијевић Лазовић С.(2000)Прогнозирање трошкова у пројектима развоја новог роизвода, магистарски рад,
Економски факултет Суботица.стр.98
 12
Postojeća šira i uža lokacija preduzeća sadrže u sebi pretpostavke koje se odnose na rast i razvoj, a
postojeća fiksna aktiva izražena kroz građevinsku strukturu i kompletan infrastrukturni ambijent
izražavaju dovoljnost, ali i mogućnost za preduzimanje investicionih aktivnosti koje su usmerene na
tehničko-tehnološki razvoj.

5.2. Dinamika nabavke tehnološke opreme

Celokupna planirana investiciona ulaganja potrebno je realizovati u jednoj fazi s obzirom da cela
investicija predstavlja jednu tehno-ekonomsku celinu. Ugovaranje, nabavka, instaliranje tehnološke
opreme i ostale aktivnosti neophodne za početak rada kroz realizaciju celokupne investicije biće
završeno za period od šest meseci. Investicioni program i njegova revizija izvršeni su po metodologiji
svetske banke.

5.3. Prikaz osnove tehnološkog procesa

Tehnološki projekat za rad novonabavljene tehnološke opreme izradila je stručna služba samog
investitora uz konsultantsku pomoć stručnjaka sa ekonomskog i tehnološkog fakulteta. Tehnološki
projekat predstavlja sastavni deo investicionog programa.
U tehnološkom projektu dat je detaljan opis rada navedenog kapaciteta sa instaliranom novom
tehnološkom opremom, kao i tehnološke karakteristike iz pozicije ekonomskih parametara. Pre izrade ili
obrade u sinhronizovanom procesu proizvodnje tehnička priprema planira sve uslove za rad i vrši
pripremu tehničke dokumentacije.
Kompletirani radni nalog se dostavlja na početku procesa izrade. Sledi prva faza rada koja se odvija
po definisanoj tehnologiji izrade i obrade. U ovom delu rada određeni fazni procesi se obavljaju ručno,
na poluautomatskim mašinama, ali investitor planira na osnovu sugestija eksperata da i ovaj deo procesa
rada modernizuje kroz nabavku savremene opreme. Nova oprema je raspoređena tako, da tehnološki
obrazuje lanac bez štetnih razmaka i povratnih hodova po redosledu izvođenja operacije (tehnologija
izrade i obrade). Po predviđenom tehnološkom redosledu prva faza u ukupnom vremenu izrade čini oko
70% zavisno od proizvoda i tehnološke opremljenosti (investitor u ovoj fazi predviđa modernizaciju kroz
instaliranje specijalizovanih i automatizovanih mašina kao produktivnih čiji se stepen efikasnosti
procenjuje kao 30% većih od postojećih i sa naglašenim ekološkim karakteristikama). U ovoj fazi se
predviđaju velike promene u tehnologiji izrade uvođenjem visokoproduktivnih rotacionih mašina i
opreme koje čini tehničko-tehnološku zaokruženost.
Investitor ovim ulaganjem ne predviđa otvaranje novih proizvodnih linija već instaliranje
visokoproduktivnih mašina kojima će se izvršiti ne samo zamena postojećih - amortizovanih mašina
nego i dopuna specijalnim i automatskim mašinama sa ciljem otklanjanja uskih grla u proizvodnji, pa se
prognozirani fizički obim proizvodnje uvećava na taj način za oko 5%. Modernizacijom opreme postiže
se povećanje produktivnosti rada jer će se:
 u četiri proizvodne linije uvesti mašine koje su 30% produktivnije u odnosu na postojeće,
 otkloniti uska grla uvođenjem specijalnih mašina za kontinuirane faze izrade obrade i dorade,
 postići jednoobraznost pojedinih operacija savremenim mašinama što će dovesti do
kontinuiranog konstantnog kvaliteta.
Nova oprema nosi sa sobom i poruke poboljšanja kvaliteta proizvoda uvođenjem savršenijih
operacija u tehnološkom procesu, što je do sada često bila smetnja kod ugovaranja i realizacije izvoznih
poslova, jer se sa postojećom opremom nije uspevalo u celosti udovoljiti zahtevima inostranog kupca i
zahtevima sve probirljivijih tržišta - potrošača.
U fazi dorade u tehnološkom procesu gde dolazi do formiranja konačnog izgleda proizvoda,
nabavkom ekološke opreme osigurava se dvostruki kvalitet kako tržišni tako i ekološki, ali i brži protok i
dobar estetski izgled proizvoda sa smanjenim utroškom energije i ukupnih troškova što će, kako će se
videti, uticati na efikasnost poslovanja.
Za opravdanost ove investicije ne može se kao razlog navesti rast tržišta, jer je domaće tržište dobrim
delom zasićeno ponudom ove vrste proizvoda. Međutim, planiranom modernizacijom raste konkurentska
sposobnost, posebno povećanje tehnološke mogućnosti izrade sa savršenijim operacijama izrade kao vid
odgovora na zahteve inostranog tržišta.
 13
5.4. Prikaz osnovne opreme
Za realizaciju investicije uvezena je tehnološka oprema (ukupna struktura i namena prema
tehnološkom projektu) u vrednosti od 1.241.906 maraka. 20 Instalirana je domaća oprema u vrednosti od
296.050.000 dinara.
Računa se da potpuno amortizovana tehnološka oprema koja je izbačena iz procesa proizvodnje
nakon završenog ulaganja za nabavku nove tehnološke opreme sačinjava 30% sadašnjih tehničko-
tehnološkog kapaciteta investitora.

5.5. Pretpostavke za efikasno funkcionisanje izvršene rekonstrukcije

1. Količina, kvalitet i vrste sirovina neophodne za normalno projektovanu proizvodnju sa
planiranim povećanjem obima predmetnog kapaciteta u celosti će se nabavljati na domaćem
tržištu.
2. Pogonska spremnost instalirane opreme i njeno funkcionisanje su u vezanom režimu sa
garancijom, održavanjem koje podrazumeva uredno servisiranje i nabavku rezervnih delova.
3. Potrebna količina električne energije obezbeđivaće se iz normalnog rada dosadašnjih kapaciteta i
biće u celosti obezbeđena iz postojeće mreže i trafo-stanice koja se nalazi u krugu fabrike. S
obzirom da nova oprema po novim standardima ima i karakteristiku smanjene potrošnje
električne energije, to se predviđa ušteda u trošenju energije za oko 8% u odnosu na ukupnu
potrošnju ove vrste energije pre ulaganja.
4. Potrebna količina vode za tehnološke i sanitarne potrebe radnika u potpunosti je obezbeđena iz
postojećih sistema vodovodne mreže koja se snabdeva iz gradske mreže koja prolazi pored same
lokacije investitora.
5. Pitanje otpadnih voda u potpunosti je rešeno.
6. Za obezbeđenje normalnog funkcionisanja kompletnog kapaciteta ne predviđa se povećanje
broja radnika, već naprotiv, s obzirom da se radi o vrlo produktivnim mašinama predviđa se
tehnološki višak od 8 radnika. Ovi radnici biće raspoređeni na druga proizvodna radna mesta
nakon dokvalifikacije.
7. Prognoze ponašanja potrošača - korisnika - kupaca proizvoda ovog preduzeća, pokazuju stabilnu
tražnju sa tendencijom povećanja, iz čega proizilazi informacija za menadžment preduzeća da je
u potencijalnom rastu i razvoju moguće ići na dalje investicione poduhvate koji će imati
karakteristiku bilo ekspanzije, bilo diversifikacije.

Radi sagledavanja mogućnosti plasmana povećanog obima proizvodnje investitora u narednom

periodu posle izvršenog ulaganja koje se odnosi na nabavku nove tehnološke opreme prezentiran je
obračun prosečnog trenda realizacije proizvoda. Obračun prosečnog trenda kretanja realizacije
proizvoda izvršen je na osnovu metoda linearnog, logaritamskog i kvadratnog trenda i to kako sledi

2009 2010 2011 2012

430499,0 303604,0 3481456,0 366096,0
Tabela 1. Prosečni trend
Proračun trenda
Elementi proračuna trenda
Y = 1448345,0
X2 = 5,00
X4 = 10,00
XY = -74333,5
X2Y =1955276,0
Log Y = 22,2
XLogY = -7.583904E-002
Parametri za proračun
Linearni trend
A= SUMY/N =362086.3
B= SUMXY/SSUMX2 =-14866,7
Logaritamski trend
Log A = SUM/N = 359260.1

20
U radu koristimo imena valuta i paritete koji su važili uvreme realizacije investicije neposredno pre uvodjenja Eura
 14
Log B = SUM x Log Y /SUM X2 = 9.656777E-001
Kvadratni trend
SUMY = NA + C SUM X2 A = 316822,2
SUMXY = B SUM X2 B = -14.866,7
SUMX2Y = A SUM X2 + C SUM X4 C = 36.211,2

God. Linearni Logaritam. Kvadratni Sred. vrednost

2003. 384386,3 378582,6 420597,6 394522,2
2004. 369519,6 365588,8 333308,3 356138,9
2005. 354652,9 353040,9 318441,7 342045,2
2006. 339786,2 340923,7 375997,4 352235,8
2007. 324919,5 329222,4 505975,8 386705,9
2008. 310052,8 317922,8 708376,6 445450,7
2009. 295186,1 307010,9 983199,9 528465,6
2010. 280319,4 296473,6 1330446,0 635746,2
2011. 265452,7 286297,9 1750114,0 767288,2

Tabela broj 2. Rezultati proračuna trenda

Prosečni trend realizacije ovog preduzeća daje sledeće rezultate posmatrano kroz naturalne pokazatelje:

Godina 2009. 2010. 2011. 2012.

Linearni trend 310.052 295.186 280.319 265.453
Logaritamski trend 317.922 307.011 296.474 286.298
Kvadratni trend 708.377 983.200 1.330.446 1.750.114
Prosečan trend 445.450 528.465 635.746 767.288

Tabela broj 3. Rezultati trenda u naturalnim pokazateljima

Na osnovu rezultata proračunatih trendova vidi se da, kada bi se realizacija proizvoda ostvarila istim
kretanjem u 2010. godini, kao prvoj godini nakon izvršenog ulaganja za nabavku tehnološke opreme za
proizvodnju određene vrste proizvoda, tada bi trebali dostignuti nivo od 430.449 (tabela 1.) proizvoda
koliko je to iznosilo u startnoj 2009. godini na 445.450 (tabela3) što bi za 3,47% bilo više. Međutim, ako
se uzme u obzir 2010. godina, kada je proizvedena manja količina od bazne godine od 366.096, tada
proizilazi da će porast biti za 21,67%.
U 2010. godini bi porast iznosio 22,75% , u 2011. godini 47,64%, da bi u 2012. godini proizvodnja
porasla na 767.288 komada što je za 78,25% više u odnosu na startnu 2004. godinu. Na osnovu ove
kvantitativno kvalitativne analize za predviđeno povećanje obima proizvodnje u narednom periodu
obezbeđen je plasman na domaćem i na inostranom tržištu.
U ranijim izlaganjima navedeno je da će zbog potpune zastarelosti i otpisanosti jedan deo tehnološke
opreme biti eliminisan iz procesa proizvodnje i da to pretpostavlja oko 30% sadašnjeg tehničko-
tehnološkog kapaciteta investitora.
Obezvređene mašine biće zamenjene novim savremenim i visokoproduktivnim mašinama, najvećim
delom iz uvoza, a delom i sa domaćeg tržišta, čime će se obezbediti povećanje dosadašnjih obima
proizvodnje.
Uvođenjem novih visokoproduktivnih mašina u proces proizvodnje i sa podizanjem nivoa kvaliteta
omogućiće se siguran izvoz ovih proizvoda na tržište Evropske unije sa tendencijom kontinuiranog
povećanja izvoza. S tim u vezi, investitor planira priliv deviznih sredstava nakon izvršenog ulaganja za
nabavku tehnološke opreme i to na tržište Evropske unije 2.639.970 maraka i na tržište Rusije, Ukrajine i
drugih istočnoevropskih zemalja od 582.000 dolara.
Treba naglasiti da sa nabavkom tehnološke opreme podiže nivo ekološke zaštite i ta nova investicija
u potpunosti je u saglasnosti sa propisima koji tretiraju ovu problematiku. Pored pratećih zakonskih
propisa naglašeno je da i trenutno važeći Ustav predviđa obavezu celoga društva da obezbedi uslove za
očuvanje, razvoj prirodnih i radom stvorenih vrednosti čovekove sredine, kao i da su svi faktori društva u
obavezi da otklanjaju štetne posledice koje zagađivanjem okoline ugrožavaju prirodne i stvorene
vrednosti, ili dovode u opasnost život i zdravlje ljudi.
 15

6. Ocena iskaza ekonomske efikasnosti rezultata rekonstrukcije

Da bi se potvrdili stavovi koji proizilaze iz misaonog eksperimenta i izražavaju se kroz teorijsku
validnost i prektično potvrdjivanje, daćemo kvantitativne pokazatelje, na osnovu kojih će se izvesti
sudovi i relacije. Ukupno ulaganje u investiciju o kojoj je reč iznosi 2.441.124 dinara.
Celokupno ulaganje će se realizovati u jednoj fazi, s obzirom da investicija predstavlja jednu
tehničko-ekonomsku celinu.
Pored predviđenih ulaganja u tehnološku opremu računato je i sa razlikom u ceni opreme, kao i sa
mogućom kursnom razlikom, čime se ispunjavaju predviđeni uslovi koje precizira Zakon o izgradnji
investicionih objekata, kao i Zakon o obezbeđivanju plaćanja i druga normativna akta.
Predvidelo se i udruživanje od 6% za izgradnju elektroenergetskih objekata kao i sredstva za trajna
obrtna sredstva koja su neophodna za finansiranje povećanog obima proizvodnje.
Izvori finansiranja su sopstvena sredstva, inostrani krediti, krediti domaćih finansijskih organizacija.
Za sagledavanje obaveze investitora po osnovu obezbeđenja obaveznog dela sopstvenog učešća u
finansiranju predviđenog ulaganja, izvršen je proračun obaveznog dela sopstvenog učešća. Treba
naglasiti da sa povećavanjem sopstvenog učešća u ukupnoj investiciji po pravilu se stvaraju pretpostavke
za povećanje ekonomske efikasnosti investicija zato što je vid samofinansiranja najjeftiniji vid, upravo
zbog cene kapitala.
S obzirom da se 58,70% predviđenog ukupnog prihoda predviđa od prodaje na inostranim tržištima,
visina sredstava sopstvenog učešća po ovom programu trebalo bi da bude u visini od 25% od
predračunske vrednosti ulaganja u osnovna sredstva.
Struktura namene sredstava za investicije odnosi se na: prethodni pripremni radovi, uređenje
postojeće lokacije usluge obavljanja stručnih poslova u vezi sa investicijom, projektovanje i građenje,
nabavka uređaja, postrojenja i opreme,obrazovanje kadrova, obrtna sredstva, osnivačka ulaganja,
interkalarna kamata, sredstva za pokriće povećanih cena građenja, nabavke opreme, zbog kursnih razlika,
plaćanje ostalih troškova u vezi sa izvođenjem investicionog programa, sredstva kojima se potstiče
završetak radova pre roka i sredstva za izvršenje obaveza koje po propisima lokalne samouprave,
pokrajine, ili nekom drugom osnovu se finansiraju u sklopu predračunske vrednosti.
Proizilazi da su ukupno predviđena i potrošena sredstva prema njihovoj nameni 2.441.124 dinara.
U cilju dokazivanja validnosti ulaganja u efikasnosti poslovanja neophodno je stvoriti određene
pretpostavke kroz serije obračuna koji se nužno iskazuju u ekonomskom elaboratu investicionog
projekta.
Obračun amortizacije, osnovnih sredstava, troškova investicionog održavanja osnovnih sredstava,
premije osiguranja osnovnih sredstava, izvršiće se prema važećim cenovnim parametrima, što znači
operiše se sa baznim cenama, ne obuhvatajući predviđena sredstva za pokriće povećanih cena i kursnih
razlika koje iznose 351.512 dinara. u predračunskoj vrednosti celokupnog predviđenog ulaganja. Ovo,
zbog činjenice što se analiza ekonomskih efekata predmetnog ulaganja, takođe vrši na osnovu baznih
cena iz vremena izrade ovog dela programa.
Ovakvo sagledavanje ekonomskih efekata ulaganja je opravdano, s obzirom da dinamička analiza
ekonomskih efekata sa indeksnom metodologijom, zbog nestabilnih uslova poslovanja privrednih
subjekata, nije moguće predvideti sa sigurnošću.
Primena analize efekata investicionih ulaganja sa „baznim cenama”je predviđena zajedničkom
metodologijom za ocenjivanje društvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja,
ali i metodologijom svetske banke. U tom smislu izvršen je obračun amortizacije. Ovaj proračun izvršili
smo na osnovu predviđene strukture investicionih ulaganja u osnovna sredstva kao i obračun primenom
predviđenih stopa u smislu nomenklature sredstava za amortizaciju koja proizilazi iz zakona o
amortizaciji sredstava. Napominje se da je moguće izvršiti i tzv. ubrzanu amortizaciju primenom većih
stopa, ali u ovom trenutku to nije bilo nužno, upravo zbog činjenice da se radi o nabavci dominantnih
postrojenja i opreme posmatrano iz ugla nivoa tehničko-tehnološke savremenosti, i da se obezvređenost
ove opreme neće dogoditi u smislu tehnološkog zastarevanja, pre perioda u kome je moguće izvršiti
realnu reprodukciju.
Iz podataka izvršenog obračuna amortizacije osnovnih sredstava proizilazi da je prosečna stopa
amortizacije za celokupna osnovna sredstva po osnovu ovog programa 12,10% što ujedno znači da je
prosečan amortizacioni vek ukupnih sredstava 8,26 godina, ili zaokruženo 8 godina.
Izračunati prosečan amortizacioni vek ujedno predstavlja i prosečan „ekonomski vek” investicionog
projekta.
 16
Proračun troškova investicionog održavanja osnovnih sredstava, čija se izgradnja i nabavka
tehnološke opreme finansira po ovom programu, nameće potrebu da se obrati pažnja o visini troškova
čija je karakteristika da terete ukupne materijalne troškove.
Sredstva za investiciona održavanja mogu teretiti materijalne troškove samo do visine dela ovih
izdataka učinjenih za održavanje osnovnih sredstava u njihovom amortizacionom veku. Svi ostali izdaci
za radove na osnovnim sredstvima, kojima se menja kapacitet ili namena, kojima se produžuje vek
trajanja, idu na teret investicija i kao takvi su predmet posebne analize.
Kod obračuna troškova premije osiguranja osnovnih sredstava uzet je u obzir osnovni rizik, rizik od
oštećenja delovanjem prirodnih pojava (poplava, požar), osiguranje od loma, kao i isključivanje
amortizacije i visina odbitne franšize.
Proračun interkalarne kamate se vrši za sve vreme korišćenja kreditnih aranžmana do njihovog
stavljanja u otplatu. Prema ustaljenoj praksi obično se uzima za obračun interkalarne kamate vreme
korišćenja kredita koji se podudara sa vremenom predviđene nabavke i polovina od predviđene kamate, s
obzirom da je predviđeno sukcesivno korišćenje odobrenog kredita od momenta njegovog stavljanja u
otplatu. Pre nego što se vrši obračun interkalarne kamate na predviđeni iznos finansijskog kredita,
neophodno je preračunati strukturu izvora finansiranja i smanjiti za 20% na ime predviđene visine razlike
u ceni nabavke tehnološke opreme.
Struktura izvora pokazuje: sopstvena sredstva, inostrane kredite, kredite od vojnog servisa,
finansijske kredite od poslovnih banaka i drugo. Osnovice za obračun interkalarne kamate iznosi
2.051.131 dinara, iznos koji je dobijen kao rezultat metodoloških usklađivanja u odnosu na ukupan
volumen koštanja investicije od 2.441.124 dinara.
Obračun interkalarne kamate na finansijske kredite izvršen je po osnovu „revalorizacione” kamatne
stope od 99%, a koji po osnovu realne kamatne stope iznosi 12%.
Obračunati iznos interkalarne kamate biće naplaćen kroz pripisivanje iznosa osnovnom iznosu
finansijskog kredita kod poslovne banke i plaćen pod anuitetom.
U metodološkom pristupu za utvrđivanje efikasnosti nužno se morao uraditi i amortizacioni plan
otplate robnog i finansijskog kredita za osnovna sredstva. Način vraćanja definiše se u jednakim
polugodišnjim otplatama.
Utvrđivanje elemenata utrošenih sredstava i rada javlja se, ne samo kao obračunska i kalkulativna
stavka, već i kao pokazatelj o mogućoj potencijalnoj konkurentnosti proizvoda.
Kod poglavlja „Obračun amortizacije” je navedeno da je obračun amortizacije osnovnih sredstava
na osnovu ulaganja u osnovna sredstva po ovom investicionom programu izvršen primenom baznih cena,
ne uzimajući u obzir predviđena sredstva za pokriće razlike u ceni nabavke opreme, niti interkalarnu
kamatu obračunatu sa revalorizovanom kamatom iz razloga, što će se analiza ekonomskih efekata
predmetnih ulaganja vršiti na osnovu baznih cena iz vremena izrade investicionog programa.
Ovakvo sagledavanje ekonomskih efekata predviđenih ulaganja čini se najopravdanije, s obzirom da
dinamička analiza ekonomskih efekata, u koje bi bila uključena i aproksimacija rasta cena nije pogodna,
pogotovo u uslovima gde je skoro nemoguće predvideti realniji rast cena po najvažnijim elementima na
osnovu kojih bi se dobijeni rezultati mogli smatrati realnim i pouzdanim.
Primena baznih cena za analizu ekonomskih efekata investicionih ulaganja je u saglasnosti sa
odredbama opštevažećih metodologija u sferi ekonomske nauke.
U tom smislu, dati su elementi utrošenih sredstava i rada po prethodnim proračunima, na osnovu
važećih cenovnih parametara u vreme izrade investicionog programa, iz kog perioda su i cene predračuna
opreme po ovom programu. Na taj način ostvaren je međusobni metodološki sklad.
Što se tiče obima izdataka vezanih za predviđeni povećani obim proizvodnje nakon završenog
investicionog ulaganja, njihova visina je proračunata na osnovu normativa materijala i rada, a
informacije su korišćene iz tehnološkog dela investicionog programa.
Neophodno je napomenuti da su podaci za stanje „pre ulaganja” uzeti iz usvojenog godišnjeg
finansijskog plana investitora umanjeni za 30% za koliko iznosi procena zamene postojeće zastarele
tehnološke opreme novim investicionim poduhvatom.
Potvrđuje se, da u smislu dokazivanja, i ekološke tehnologije, bez obzira na početnu cenu ulaganja,
ukoliko se ispune uslovi kvaliteta i konkurentnosti svojih proizvoda mogu pokazati dominantnost u
odnosu na „tradicionalne-klasične tehnologije”.U tom smislu, radi dobijanja kvantitativnih iskaza
prezentirana je obračunska kalkulacija sa iskazima o postojećem stanju pre investicionog ulaganja koja
može proizvesti povećanje ili smanjenje utrošaka i efekata, što će poslužiti kao osnova za vršenje
određenih proračuna.
 17
Postojeće stanje pre Povećanje ili Ukupno nakon
Red.br. Elementi
ulaganja smanjenje ulaganja
1. Utrošena sredstva
sirovine i materijali 7.357.555 +2.206.909 9.564.464
energija 692.308 +212.112 904.420
trans. usluge 106.943 +32.083 139.026
održav. osn. sred. 84.415 +16.846 101.261
ostale proizv. usluge 805.614 +214.684 1.047.298
sitan inventar 27.455 +10.022 37.477
zaštita na radu 2.154 +611 2.765
ostalli materijallni troškovi 116.606 +42.562 159.168
neproizvodne usluge 230.770 +69.230 300.000
stručno obrazovanje 5.865 +1.684 7.549
privatni poslovi 6.923 +2.077 9.000
naknada za bank. usluge 41.550 +15.166 56.716
amortizacija 211.924 +2122.426 424.350
dnevnice 40.000 +14.600 54.600
troškovi prevoza za službeni put 48.154 +17.576 65.730
troškovi prevoza radnika 32.308 +9.272 41.580
troškovi reklame i propagande 38.460 +11.540 50.000
troškovi reprezentacije 38.460 +14.040 52.500
troškovi ishrane radnika 138.460 +39.740 178.200
troškovi radne zajednice 30.460 +11.120 41.580
revalorizacija ukupno 4.100.00 - 4.100.000
ostale naknade troškova 40.800 +14.890 55.690
Svega utrošeno sredstava 14.197.184 +3.196.190 17.393.374
Obaveze iz dohotka minus ukupne obaveze 607.723 +234.067 841.790
2. Svega obaveze 607.723 +234.067 841.790
3. Bruto L.D. 3.845.200 +1.303.712 5.148.912
4. Zajednička stambena potrošnja 61.794 +19.517 81.311
5. Ostalo - troškovi 76.895 +22.068 98.963
6. Ukalkulisani dohoci 4.591.612 +1.579.364 6.170.976
7. Cena koštanja (1+6) 18.788.796 +4.775.554 23.564.350
8. Ukupan prihod (7+8) 19.048.439 +5.003.657 24.052.096
9. Dobit - fondovi 259.643 228.103 487.746
rezervni fond 194.050 +72.299 266.349
poslovni fond 65.593 155.804 221.397
Tabela broj 4. Uporedna obračunska kalkulacija

Pokazatelji uspešnosti poslovanja biće potvrđeni na osnovu uporednih pokazatelja poslovanja

pre i posle ulaganja uzimajući u obzir rezultate poslovanja nakon izvedenog stanja pre i posle ulaganja.
Za utvrđivanje uspešnosti poslovanja poslužiće sledeći elementi:
Pre izvršenog
Red. Posle izvršenog
Elementi ulaganja Razlika ( + - )
broj ulaganja
(izvedeni)
1. Ukupan prihod 19.048.439 24.052.096 +5.003.657
2. Utroš. sredstava 14.197.184 17.393.374 +3.196.190
3. Dohodak 4.851.255 6.658.722 +1.807.467
4. Raspodela dohotka
5. Obaveze iz dohotka 607.723 841.790 +234.067
6. Čist dohodak 4.243.532 5.816.932 +1.573.400
7. Raspored čistog dohotka
8. Bruto L.D. 3.845.200 5.148.912 +1.303.712
9. Zajednička potrošnja 138.689 180.274 +41.585
10. Fondovi - Dobit 259.643 487.746 228.103
Tabela broj 5. Uporedna projekcija projektovanog bilansa uspeha
 18
6.1. Indikatori ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja

1. Ekonomičnost poslovanja
a) Pre ulaganja
Ukupan prihod 19.048.439 / m
x100  x100  134,17%
Utrosena sredstva 14.197.184 / m

b) Posle ulaganja

Ukupan prihod 24.052.096 / m

x100  x100  138,27%
Utrosena sredstva 17.393.374 / m

Podaci ukazuju da se pre ulaganja na svakih 100 din. utrošenih sredstava ostvari 134,17 din. ukupnog
prihoda, odnosno, da je u strukturi ukupnog prihoda učešće utrošenih sredstava iznosilo 74,53%.
Nakon završetka ulaganja predviđeno je da na svakih 100 din. utrošenih sredstava se ostvari 138,28
dinara ukupnog prihoda što znači, da se ekonomičnost povećava za 4,11 dinara, a učešće troškova u
ukupnom prihodu nakon završetka ulaganja iznosi 69,43%.
Indeks ekonomičnosti poslovanja posle ulaganja, prema tome, iznosi 103,06 što znači, da će se
ekonomičnost poslovanja povećavati za 3,06% u odnosu na stanje pre ulaganja.

2. Rentabilnost poslovanja
a) Pre ulaganja
Dobit 259.643 / m
x100  x100  1,36%
Ukupan prihod 19.048.439 / m

b) Posle ulaganja
Dobit 487.746 / m
x100  x100  2,03%
Ukupan prihod 24.052.096 / m

Indeks rentabilnosti poslovanja nakon završenog ulaganja iznosi 149,26 što znači, da će stepen
rentabilnosti poslovanja povećati za 49,26% u odnosu na stanje pre ulaganja.
Pokazatelji elastičnosti su potrebni radi izvođenja dokaza o promenljivosti uslova poslovanja, koji bi
bez obzira u kom segmentu poslovanja nastupili, narušili poslovni ishod.
Za utvrđivanje ovog pokazatelja poslužiće sledeći elementi izvedeni na osnovu podataka i rezultata
nakon izvršenog ulaganja:
Ukupni varijabilni troškovi pre ulaganja iznosili su 13.031.795
Ukupni fiksni troškovi pre ulaganja iznosili su 5.757.001
Zbir varijabilnih i fiksnih troškova pre ulaganja bio je 18.788.796
Ukupan prihod iznosio je 19.048.439, što znači da je ostatak dohotka pre ulaganja iznosio 259.643
dinara.
Ukupni varijabilni troškovi posle ulaganja iznosili su 17.100.681
Ukupni fiksni troškovi posle ulaganja iznosili su 6.463.669
Zbir varijabilnih i fiksnih troškova posle ulaganja bio je 23.564.350
Ukupan prihod iznosio je 24.052.096 što znači da je ostatak dohotka posle ulaganja iznosio 487.746
dinara
Koristeći ove podatke može se utvrditi:
3. Prag korisnosti
a) Pre ulaganja
Fiksni troskovi 5.757.001 / m
x100  x100  95,68%
Ukupan prihod - varijab. troskovi 19.048.439 / m  13.031.795 / m
b) Posle ulaganja
Fiksni troskovi 6.463.669 / m
x100  x100  92,98%
Ukupan prihod - varijab. troskovi 24.052.096 / m / 17.100.681/ m
 19
Iz ovog proizilazi, da investitor nakon ulaganja, da bi podmirio sve svoje obaveze, može da smanji
iskorišćenje svojih proizvodnih kapaciteta sa 95,68% (pre ulaganja) na 92,98% (posle ulaganja), a da pri
tom ne dođe do gubitaka.

4. Prag rentabilnosti
a) pre ulaganja
Elementi Iznos
UP = Ukupan prihod za stepen zaposlenosti 100% 19.048.439
UT = Ukupni troškovi za stepen zaposlenosti 100% 18.788.796
TF = Fiksni troškovi 5.757.001
TP = Proporcionalni troškovi 13.031.795
D = Dobit za stepen zaposlenosti 100% 259.643
X = Učešće proporcijalnih troškova u ukupnom prihodu 68,41%
Y = Visine ukupnog prihoda i ukupnih troškova u kritičnoj tački 18.225.546
P = stepen zaposlenosti u kritičnoj tački 95,68%
Tabela broj 6. Elementi za izračunavanje praga rentabilnosti pre rekonstrukcije

Izuzetnu važnost za utvrđivanje ukupne ekonomske efikasnosti investicionih ulaganja ima prag
rentabilnosti.21 Zbog toga će se izvršiti utvrđivanje praga rentabilnosti i pre i posle ulaganja, što će
omogućiti da se izvedu adekvatne ocene.
Fiksni troskovi 5.757.001 / m
P x100  P  x100  95,68%
Ukupan prihod - Proporcijalni troskovi 19.048.439 / m  13.031.795 / m

Y = Ukupan prihod x 95,68% = 19.048.439/mx95,68% = 18.225.546/m

20.000.000
D=259.644

P=95,68%

18.000.000

16.000.000

14.000.000

12.000.000
Y=18.226.420

TP=13.031.796

UT=18.788.796

UP=19.048.440

10.000.000

8.000.000

6.000.000

4.000.000

2.000.000
TF=5.757.001

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Grafikon broj 1. Prag rentabilnosti pre izvršene rekonstrukcije

b) Posle ulaganja
21
Todosijević R., (2010)Strategijski menadžment, Tom II; Ekonomski fakultet Subotica, str. 334-368
 20

Elementi Iznos
UP = Ukupan prihod za stepen zaposlenosti 100% 24.052.096
UT = Ukupni troškovi za stepen zaposlenosti 100% 23.564.350
TF = Fiksni troškovi 6.463.669
TP = Proporcionalni troškovi 17.100.681
D = Dobit za stepen zaposlenosti 100% 487.746
X = Učešće proporcijalnih troškova u ukupnom prihodu 71,10%
Y = Visine ukupnog prihoda i ukupnih troškova u 22.363.639
kritičnoj tački
P = stepen zaposlenosti u kritičnoj tački 92,98%

Tabela broj 7. Elementi za izračunavanje praga rentabilnosti posle rekonstrukcije

Fiksni troskovi 6.463.669 / m

P x100  P  x100  92,98%
Ukupan prihod - Proporcijalni troskovi 24.052.096 / m  17.100.681 / m
Y = Ukupan prihod x 92,98% = 24.052.096/mx92,98% = 22.363.639/m
8

26.000.000

D=487.746
P=92,98%
24.000.000

22.000.000

20.000.000

18.000.000

16.000.000

14.000.000
UT=23.564.350
TP=17.100.680
Y=22.364.478

UP=24.052.096

12.000.000

10.000.000

8.000.000

6.000.000

4.000.000

2.000.000
TF=6.463.669

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Grafikon broj 2. Prag rentabilnosti posle izvršene rekonstrukcije

7. Ekonomska ocena ulaganja u investicionu opremu ekološkog tipa

U cilju sagledavanja ocene efikasnosti ulaganja u ekološku opremu neophodno je pre svega,
uraditi informacionu osnovu investicionih ulaganja kroz izradu pregleda ukupnih finansijskih tokova
investicionog projekta u periodu tzv. ekonomskog veka investicionog projekta. 22

7.1. Obračun prosečnog ekonomskog veka investicionih ulaganja:

Osnovica za Prosečna Godišnji iznos

R.br. Struktura
amortizaciju stopa amortizacije
1. Teh. oprema za osnovnu proizvod. 1.544.455 12,5 193.057
2. Prateća teh. oprema 296.235 10,0 29.623

22
Todosijević R., (2010)Strategijski menadžment, Tom II; Ekonomski fakultet Subotica, str. 334-368.
 21
S V E G A: 1.840.690 12,1 222.680
Tabela broj 8. Prosečni ekonomski vek projekta

Prosečan amortizacioni vek osnovnih sredstava nakon završenog investicionog ulaganja za nabavku
tehnološke opreme ekološkog tipa iznosi 8,26 godina, odnosno zaokruženo 8 godina, koji ujedno
predstavlja i prosečan ekonomski vek investicionog projekta.

7.2. Obračun ostatka investicionog projekta rekonstrukcije

Red. O p i s. Osnovica za Prosečna Godišnja Životni vek Svega Ostatak

broj obrač god.stopa amortizacija vrednosti
1. Tehnološka oprema 1.544.455 12,5 193.o57 8 1.544.455 0
za proiz.
2. Prateća tehnološka 296.235 10 29.623 8 236.984 59.251
oprema
S v e g a: 1.840.690 xx 222.680 xx 1.781.439 59.251
3. Trajna obrtna - - - - - 100.000
sredstva
U k u p n o: xx xx xx xx xx 159.251
Tabela broj 9. Obračun ostatka investicionog projekta

7.3. Obračun likvidnosti investicionog projekta rekonstrukcije

Obračuni likvidnosti investicionog projekta pokazuju da li će efekti predviđenog ulaganja biti
dovoljni da pokriju sve izdatke koje će imati investicioni projekat u svom ekonomskom veku, pri čemu
se kao kriterij likvidnosti uzima da tzv. „neto primici”, trebaju biti veći od nule ili u najgorem slučaju
jednaki nuli da bi se izveo sud o pozitivnoj ekonomskoj oceni investicije.
Da bi se u konkretnom slučaju moglo utvrditi da li je projekat likvidan u pojedinim godinama
ekonomskog veka, u nastavku rada daje se obračun „Finansijskog toka projekta”.
Na osnovu obračuna finansijskog toka projekta utvrđeno je da primici imaju kontinuiranu
tendenciju rasta, što je slučaj i sa izdacima, s tim što izdaci sporije rastu od primitaka što za rezultat ima
kontinuirani rast neto primitaka.

Obrazloženje finansijskog toka projekta

OBRAČUN FINANSIJSKOG TOKA PROJEKTA
(U 000 d.n.)
GODINE EKONOMSKOG VEKA PROJEKTA
STRUKTURA 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
I. PRIMICI
- Ukupan prihod - 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657
- Izvori finansiranja 2.051.132 - - - - - - - -
-Poveaćaj plasmana udr. sredstava - - 731 1.462 2.925 5.123 10.630 16.873 23.752
-Ostatak vrednosti projekta - - - - - - - - 159.251

2.051.132 5.003.657 5.004.388 5.005.119 5.006.582 5.008.780 5.014.287 5.020.530 5.186.660

SVEGA PRIMICI
II. IZDACI
-Investicije u osnovna sredstva 1.840.690 - - - - - - - -
- Investicije u TOS 100.000 - - - - - - - -
- Doprinos za energetiku 110.442 - - - - - - - -
- Materijalni troškovi - 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510
- 48.887 48.887 48.887 48.887 48.887 48.887 48.887 48.887
- Porezi i doprinosi
- 173.892 173.892 173.892 173.892 173.892 173.892 173.892 173.892
- Ugovorne obaveze - 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712
- Bruto plate - 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585
- Zajednička potrošnja - 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299
- Rezerve - 28.412 33.410 38.412 43.420 47.752 52.748 57.570 62.223
- Obaveze iz poslovnog fonda - 342.628 337.479 332.331 257.735 272.073 - - -
- Obaveze prema izvorima 2.051.132 4.984.925 4.984.774 4.984.628 4.915.040 4.933.710 4.666.633 4.671.455 4.676.108
finansiranja
SVEGA IZDACI
III. N E T O P R I M I C I - +18.732 +19.614 +20.491 +91.542 +75.070 +347.654 +349.075 +510.552
Tabela broj 10. Finansijski tok projekta rekonstrukcije

Iz izloženog obračuna finansijskog toka projekta se vidi da projektovani proces proizvodnje daje
u svim godinama ekonomskog veka takve efekte iz kojih će se moći pokriti svi predviđeni izdaci na
 22
projektu računajući naravno, i sve obaveze po osnovu anuiteta, pa se kao pozitivni rezultat pojavljuje
ostatak u vidu „neto prihoda” u svim godinama ekonomskog veka.
Prema tome, na osnovu napred izloženog se može konstatovati da je predmetni investicioni
projekat za nabavku tehnološke opreme radi kompletne rekonstrukcije u celosti likvidian.

7.4. Ocena rentabilnosti investicionog projekta rekonstrukcije

Kao jedan od najvažnijih izvora informacija za mogućnosti davanja ocene rentabilnosti

investicionog projekta je tzv. „Ekonomski tok projekta”.

OBRAČUN EKONOMSKOG TOKA PROJEKTA

(u 000 din.)
GODINE VEKA PROJEKTA
STRUKTURA
2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
I. PRIMICI 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657
- UKUPAN PRIHOD -

- OSTATAK VREDNOSTI - - - - - - - - 159.251

PROJEKTA
-SVEGA PRIMICI - 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.003.657 5.162.908
II. IZDACI 1.840.690 - - - - - - - -
- INVESTICIJE U OSN.
SREDS.
- INVESTICIJE U TOS 100.000 - - - - - - - -
- DOPR. ZA ENERGET. 110.442 - - - - - - - -
- MATERIJALNI - 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510
TROŠKOVI
- OBAVEZA IZ DOH. - 222.779 222.779 222.779 222.779 222.779 222.779 222.779 222.779
- BRUTO LIČ. DOH. - 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712 1.303.712
- ZAJEDNIČKA - 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585 41.585
POTROŠNJA
- REZERVE - 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299 72.299
- OBAVEZE IZ - 28.412 33.410 38.412 43.420 47.752 52.748 57.570 62.223
POSLOVNOG FONDA
SVEGA IZDACI: 2.051.132 4.642.297 4.647.295 4.622.297 4.657.305 4.661.637 4.666.633 4.671.455 4.676.108
III. NETO PRIMICI -2.051.132 +361.360 356.362 +351.330 +346.352 +342.020 +337.024 +332.202 +486.800

Tabela broj 11. Ekonomski tok projekta

Za ocenu rentabilnosti investicionog projekta u ovom programu poslužila je dinamična analiza,

koristeći :
1. metod vremena povraćaja investicionih ulaganja,
2. metod neto sadašnje vrednosti investicionog projekta,
3. metod interne stope rentabilnosti investicionog projekta.

7.5.. Obračun vremena povraćaja investicionog ulaganja

Za obračun vremena povraćaja investicionog ulaganja služi sledeća formula:
n tp
i = OTI i = i = O NP i  TI i   NTi
i 0 i 0
pri čemu je:
TI = investicije u I-toj godini
NTI = neto prihodi u I-toj godini vremena poslovanja projekta
n = broj godina u jeku projekta
tp = vreme povraćaja investicionog ulaganja
tm = vreme trajanja projekta
God. Investicija Neto primici Nepokriveni deo inv.
veka God. iznos Kumulativ. God. Kumulativ. ulaganja
projekta iznos
0 -2.051.132 -2.051.132 + - 2-051.132
1 -2.051.132 + 361.360 + 361.360 - 1.689.772
2 -2.051.132 + 356.362 + 717.722 -1.333.410
3 -2.051.132 + 251.360 + 1069.082 - 982.050
 23
4 -2.051.132 + 346.352 + 1415.434 - 635.698
5 -2.051.132 + 342.020 + 1757.454 -293.678
6 -2.051.132 + 337.024 + 2094.478 + 43.346
Tabela broj 12. Vreme povraćaja izvršenih ulaganja

Vreme povraćaja (tp) iznosi zaokruženo 6 godina, i nekoliko meseci. Vreme trajanja projekta
(tm) iznosi zaokruženo 8 godina.
tp < tm = što znači, da je za povraćaj investicionog ulaganja potrebno manje vremena od
maksimalnog datog roka (prosečnog ekonomskog veka), pa prema tome, investicioni projekat sa
stanovišta investitora je prihvatljiv.

7.6. Obračun sadašnje vrednosti investicija u rekonstrukcije

Za izračunavanje sadašnje vrednosti investicionog projekta služi sledeća formula, i to:
n
NPi
So =  P i
i 0
(1  )
100
pri čemu je:
So - sadašnja vrednost investicionog projekta,
NPI - neto primici u ekonomskom toku projekta u I-toj godini veka, kada je I=0 ... n
P - individualna diskontna stopa koja odražava vremenske preferencije preduzeća

7.6.1. Određivanje diskontne stope

Prema ustaljenoj praksi, određivanje diskontne stope pri obračunu metoda sadašnje vrednosti
investicionog projekta, uzima se prosečna diskontna stopa koja se dobija iz različitih ili istih kamatnih
stopa na kredite (realna kamata).23 Budući da u izvorima finansiranja predmetnog ulaganja predviđa se
korišćenje finansijskih kredita (domaći izvori) uz različite kamatne stope, potrebno je naći prosečnu
kamatnu stopu (realnu) koja će biti jednaka diskontnoj stopi, a prema sledećoj formuli:

 Kmxkm
m A
P= K

 km
m A

u 000 din.
Oznaka Realna kamata Iznos kredita pomnožen sa kam. stopom (Km ·
Iznos kredita
kredita stopa km)
A 250.000 0
B 250.000 12% 3.000.000
Ukupno 500.000 - 3.000.000
Tabela broj 13. Parametri diskontne stope

3.000.000
P= = 6%
500.000

Prosečna realna kamatna stopa prema tome bi u ovom slučaju iznosila 6%, koja bi predstavljala
istovremeno i diskontnu stopu.
Međutim, kako je navedeno prosečna realna kamatna stopa niža je od predviđene najniže
propisane diskontne stope od 8%, a u smislu zajedničke metodologije za ocenjivanje društvene i
ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja diskontna stopa će iznositi 8%.

7.6.2. Određivanje sadašnje vrednosti predviđene rekonstrukcije

u 000 din.
23
Todosijević R., (2010)Strategijski menadžment, Tom II; Ekonomski fakultet Subotica, str. 334-368.
 24
God. veka Neto primici Diskontni faktor uz diskontnu stopu NPI x 8%.
projekta NPI 8%
0 -2.051.132 1,0000 -2.051.132
1 +361.360 0,9259 +334.583
2 +356.362 0,8573 +305.509
3 +351.360 0,7938 +278.910
4 +346.352 0,7350 +254.569
5 +342.020 0,6806 +232.779
6 +337.024 0,6302 +212.393
7 +332.202 0,5835 +193.840
8 +486.800x) 0,5403 263.018
Svega: xx xx +24.469
Tabela broj 14. Rezultati sadašnje vrednosti

U navedenom iznosu od 486.800/mil. je i neamortizovana vrednost investicionog projekta u visini od

159.251/mil. dinara.
So = Sadašnja vrednost investicionog projekta, prema tome iznosi 24.469/mil. dinara, što znači,
da će ovaj projekat u toku svog ekonomskog veka, doprinositi sa navedenim iznosom povećanju
materijalne osnove investitora, i s obzirom da je sadašnja vrednost projekta veća od 0, to je projekat
prihvatljiv sa stanovišta investitora.

7.7. Obračun interne stope rentabilnosti predviđene rekonstrukcije

Za izračunavanje interne stope rentabilnosti investicionog projekta koristila se sledeća formula, i
to:
v
NPi

0 = i 0 :P 1
(1  )
100
pri čemu je:
NPI = neto primici u ekonomskom veku u I-toj godini veka kad I=0 ... n
P = individualna diskontna stopa, koja svodi sadašnju vrednost projekta na 0, to predstavlja
internu stopu rentabilnosti
n = godine veka projekta, a n = 0 ... t.
Pronalaženje intervala za (+ -)
Diskontni faktor sa
Sadašnja vrednost
Godine Neto primici 8%
8% 8,50%
8,50%
0 -2.051.132 1,0000 1,0000 -2.051.132 -1.051.132
1 +361.360 0,9259 0,9216 +334.583 +333.029
2 +356.362 0,8573 0,8494 +305.509 +302.694
3 +351.360 0,7938 0,7829 +278.910 +275.080
4 +346.352 0,7350 0,7216 +254.569 +249.928
5 +342.020 0,6806 0,6650 +232.779 +227.443
6 +337.024 0,6302 0,5129 +212.393 +206.562
7 +332.202 0,5835 0,5649 +193.840 +187.661
8 +486.800 0,5403 0,5206 +263.018 +253.428
Svega xx xx xx +24.469 -15.307

Tabela broj 15. Intervali poverenja sa aspekta neto sadašnje vrednosti

Prema tome, iz napred izloženog sledi, da je

1. sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% +24.469
2. zadnja sadašnja vrednost sa pozitivnim saldom i sa diskontnom stopom od 8% +24.469
3. prva sadašnja vrednost sa negativnim saldom i sa diskontnom stopom od 8,5% -15.307
Da bi se tačno moglo utvrditi koliko iznosi interna stopa rentabilnosti ovog investicionog projekta, u
nastavku ovog programa, daje se obračun te stope putem interpolacije primenom sledeće formule:
Sop ( Pn  Pp )
pr = Pp +
So p  So n
 25
pr = interna stopa rentabilnosti
Pp = diskontna stopa uz koju je sadašnja vrednost poslednji put pozitivna
Pn = diskontna stopa uz koju je sadašnja vrednost projekta prvi put negativna
SoP = sadašnja vrednost projekta uz diskontnu stopu Po
Son = sadašnja vrednost projekta uz diskontnu stopu Pn
Obračun:
24.469(8,5  8) 12.234.500
pr = 8%   0,31 = 8 + 0,31 = 8,31%
24.469(15.307) 39.776
Prema tome, interna stopa rentabilnosti ovog projekta iznosi 8,31%

7.8. Pokazatelji relativne efikasnosti

7.8.1. Obračun sadašnje vrednosti izdataka investicionog projekta:

Godina veka Neto izdaci Diskontni faktor uz NPI x 8%.
projekta diskontnu stopu od 8%
0 2.051.132 1,0000 2,051.132
1 4.642.297 0,9259 4.298.303
2 4.647.285 0,8573 3.984.126
3 4.652.297 0,7938 3.692.993
4 4.657.305 0,7350 3.423.119
5 4.661.637 0,6806 3.172.710
6 4.666.633 0,6302 2.940.912
7 4.671.455 0,5835 2.725.794
8 4.676.108 0,5403 2.526.501
Svega: xx xx 28.815.590
Tabela broj 16. Sadašnja vrednost kao pokazatelj relativne efikasnosti

7.8.2. Obračun relativne efikasnosti

Stavka Veličine stavki

Sadašnja vrednost projekta (So) 24.469
Sadašnja vrednost investicija (Ui) 2.051.132
Sadašnja vrednost izdataka (I) 28.815.590
Broj zaposlenih radnika (N) -
Tabela broj 17. Relativna efikasnost investicionog projekta

a. Pokazatelj relativne efikasnosti projekta u odnosu na ukupno ulaganja

So 24.469
en =   0,01
Ui 2.051.132

b. Pokazatelj relativne efikasnosti projekta u odnosu na izdatke u toku svog veka

So 24.469
ei =   0,0008
28.815.590

c. Pokazatelj relativne efikasnosti projekta u odnosu na broj radnika

Nabavka visokoproduktivne tehnološke opreme za isti nivo proizvodnje, odnosno, povećanje

proizvodnje, smanjuje broj radnika za 8.

8. Rezime ekonomske ocene investicija u rekonstrukcije uvodjenjem ekološke

opreme
Na osnovu izvršenog obračuna vremena povraćaja, sadašnje vrednosti investicionog projekta, interne
stope rentabilnosti kao i pokazatelja relativne efikasnosti, može se konstatovati sledeće:
 26
Vreme povraćaja investicionog ulaganja ovog projekta iznosi 6 godina, rok koji je manji od
maksimalnog roka (ekonomskog veka projekta) 8 godina,
Sadašnja vrednost pozitivnih neto primanja veća je od negativnih izdataka za 24.469 din. prema tome
projekat je prihvatljiv, s obzirom da je sadašnja vrednost veća od 0.
Diskontna stopa iznosi 8%.
Interna stopa rentabilnosti investicionog projekta iznosi 8,31% koja je nešto veća od minimalne
diskontne stope od 8%, te na taj način investicije uložene u ovaj projekat povećavaju materijalnu osnovu
zbog veće stope, nego što bi organizacija-investitor bila spremna da prihvati, te je projekat prihvatljiv.
Obračun pokazatelja relativne efikasnosti investicionog projekta pokazuje da dinar uloženih
investicija za nabavku tehnološke opreme donosi povećanje materijalne osnove investitora u iznosu od
0,01 dinara.

9. Ocenjivanje društveno-ekonomske efikasnosti investicionog projekta

Prema odredbama metodologije za ocenjivanje društvene i ekonomske opravdanosti investicija i
efikasnosti investiranja, predviđena je obaveza da u investicionom programu, pored pokazatelja za
ocenjivanje finansijsko-tržišne efikasnosti projekta, budu iskazani i pokazatelji, sa ocenom društveno-
ekonomske efikasnosti projekta.
U cilju sagledavanja društveno-ekonomske efikasnosti projekta biće primenjeni osnovni i dopunski
kriterijumi.
Osnovni kriterijumi za ocenjivanje ukupnog učinka nameravane investicije za formiranje društvene
akumulacije su:
1. ekonomska stopa prinosa,
2. neto sadašnje vrednosti.
Dopunski kriterijumi za ocenjivanje doprinosa nameravane investicije ostvarivanju ostalih ciljeva
društveno-ekonomskog razvoja obuhvataju:
1. merljivi kriterijumi, kao što su:
 učinak na zaposlenost,
 učinak na platni bilans,
 pokazatelj rentabilnosti projekta,
 učinak na međunarodnom tržištu,
 učinak na korišćenje slobodnih kapaciteta,
2. kriterijumi koji se ne mogu meriti na nivou projekta, pa se izražavaju u kvalitativnom obliku,
odnosno opisno, kao što su:
 uticaj na podizanje tehničko-tehnološkog nivoa društva,
 uticaj na ravnomerniji regionalni razvoj,
 uticaj na radnu i životnu sredinu,
 uticaj na ekonomsku i vojno-stratešku nezavisnost i dr.
Radi mogućnosti izračunavanja osnovnih kriterijuma, za ocenjivanje ukupnog učinka nameravane
investicije po ovom programu na formiranje društvene akumulacije, izvršen je obračun „Društveno-
ekonomskog toka projekta”. Karakteristike tog obračuna, što se tiče tendencija, slede finansijski tok
projekta. Polazeći od pretpostavke da primici u godinama ekonomskog toka projekta ostaju isti, izdaci će
se smanjivati, kako zbog povećanog nivoa tehnologičnosti, tako isto i zbog dospeća i otplate sredstava po
osnovu kreditnog aranžmana finansiranja investicije, iz čega proizilazi da će neto primici imati
tendenciju kontinuiranog rasta.
 27

OBRAČUN DRUŠTVENO -EKONOMSKOG TOKA

(U 000 DIN.)
GODINE EKONOMSKOG TOKA PROJEKTA
STRUKTURA 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
I. PRIMICI
-Domaća realizacija - 2.066.306 2.066.306 2.066.306 2.066.306 2.066.306 2.066.306 2.066.306 2.066.306
- Realizacija na strana tržišta -
2.797.477 2.797.477 2.797.477 2.797.477 2.797.477 2.797.477 2.797.477 2.797.477
- Ostatak vrednosi - - - - - - - - -
SVEGA PRIMICI:
4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783 4.863.783
II. IZDACI - - - - - - - -
- Investicije u osnovna sredstva 1.840.690
- Investicije u TOS 100.000 - - - - - - - -
- Materijalni troškovi - 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510 2.973.510
- Čisti lični dohoci - 771.427 771.427 771.427 771.427 771.427 771.427 771.427 771.427
- Deo koji se odbija za anuitete - 205.806 205.806 205.806 205.806 225.290 - - -
SVEGA IZDACI: 1.940.690 3.950.743 3.950.743 3.950.743 3.950.743 3.970.227 3.744.937 3.744.937 3.744.937
III. NETO PRIMICI -1.940.690 +913.040 +913.040 +913.040 +913.040 +893.556 +1.118.846 +118.846 +1.278.097

Tabela broj 18. Društveno ekonomski tok

9.1. Obračun neto sadašnje vrednosti investicionog projekta sa društvenog stanovišta

Za izračunavanje neto sadašnje vrednosti investicionog projekta sa društvenog stanovišta poslužila je
sledeća formula:
n
NI d
Sod =  Id i =
i 0
(1  )
100
pri čemu je:
Sod = neto sadašnja vrednost investicionog projekta sa društvenog stanovišta
NPd = neto primici u društveno-ekonomskom toku projekta
P do= društvena diskontna stopa koja održava društvene vremenske preference

9.1.1. Određivanje društvene diskontne stope

Metodologija koja je uvažena kod izvođenja proračuna ukazuje da društvena diskontna stopa ne sme
biti manja od stope koja je jednaka kamatnoj stopi na inostrane kredite, uvećanoj za dva procentna
poena.
Prema dobijenoj informaciji od poslovne banke, prosečna kamatna stopa na inostrane kredite iznosi
9%, te na osnovu toga, društvena diskontna stopa po ovom programu će iznositi 9+2 = 11%.

9.1.2. Određivanje neto sadašnje vrednosti investicionog projekta sa društvenog stanovišta

Godina veka Neto primici Društv. diskontni faktor NPdxIIn-11%

uz društvenu stopu od
8%
0 -1.940.690 1,0000 -1.940.690
1 +913.040 0,9009 +822.558
2 +913.040 0,8116 +741.023
3 +913.040 0,7312 +667.615
4 +913.040 0,6587 +601.419
5 +893.556 0,5935 +530.325
6 +1.118.846 0,5346 +598.135
7 +1.118.846 0,4816 +538.836
8 +1.278.097x) 0,4339 +554.566
Svega: xx xx +3.113.787
Slika broj 19. Neto sadašnja vrednost sa društvenog aspekta

U prikazanom iznosu uključena je i neamortizovana vrednost investicionog projekta u visini od

159.251/mil. dinara.
Sod= Neto sadašnja vrednost sa društvenog stanovišta, prema tome, iznosi ukupno 3.113.787/m
dinara, što znači da će ovaj projekat u toku svog ekonomskog veka doprineti, da navedeni iznos, poveća
društvenu akumulaciju, i s obzirom da je navedeni iznos pozitivan i prevazilazi visinu negativnih iznosa
(iznosa investicionog ulaganja) projekat je s društvenog stanovišta takođe prihvatljiv.
 28
9.2. Obračun ekonomske stope prinosa
Ekonomska stopa prinosa projekta je ona diskontna stopa koju sadašnju vrednost sredstava za
reprodukciju, koja će se ostvariti u toku ekonomskog veka projekta, izjednačava sa sadašnjom vrednošću
investicionih ulaganja, pri čemu se uključuju neposredni i posredni učinci projekta sa stanovišta društva.
Ekonomska stopa prinosa dobija se primenom metode interne stope rentabilnosti na podatke iz
društveno-ekonomskog toka.
Pronalaženje intervala za (+ -)

Godine Neto primici Društveni sa 45% Diskontni faktori Sadašnja vrednost za

veka 50% 45 50
0 -1.940.690 1,0000 1,0000 -1.940.690 -1.940.690
1 +913.040 0,6897 0,6667 +629.724 +608.724
2 +913.040 0,4756 0,4444 +434.242 +405.755
3 +913.040 0,3280 0,3062 +299.477 +270.442
4 +913.040 0,2262 0,1975 +206.530 +180.325
5 +893.556 0,1560 0,1316 +139.395 +120.156
6 +1.118.846 0,1076 0,0877 +120.388 +80.074
7 +1.118.846 0,0742 0,0585 +83.018 +53.413
8 +1.278.097 0,0512 0,0390 +65.439 +35.609
Svega: xx xx xx +37.523 -186.192
Tabela broj 20. Izračunavanje intervala na osnovu parametara za ekonomsku stopu prinosa

Prema tome, iz napred izloženog obračuna sledi, da je:

 sadašnja vrednost sa društvenom diskontnom stopom od 11% iznosi +3.113.787
 zadnja sadašnja vrednost sa pozitivnim saldom i društvenom diskontnom stopom od 45%
+37.523
 prva sadašnja vrednost sa negativnim saldom i sa društvenom diskontnom stopom od 50% iznosi
186.192
Da bi se tačno moglo utvrditi koliko iznosi ekonomska stopa prinosa projekta, u nastavku ovog dela
elaborata daje se obračun te stope, putem interpolacije:

37.523(50  45) 187.615

EP =45% = = 0,84% = 45 + 0,84 = 45,84%
37.523( 186.192) 223.715

Prema tome, ekonomska stopa prinosa ovog projekta iznosi 45,84%.

10. Dopunski kriterijumi za ocenjivanje društvenog doprinosa

a.Učinak na zaposlenost
U prethodnim poglavljima isticano je da nabavka vrlo visokoproduktivne tehnološke opreme, koja će
dobrim delom zameniti potpuno zastarele i dotrajale mašine, nosi sa sobom poruku za proizvodnju u
povećanom obimu sa manjim brojem radnika.
Nakon završetka investicionog ulaganja i puštanja novih mašina i opreme u redovnu eksploataciju od
1. januara 2003. godine, iz procesa proizvodnje biće oslobođeno 8 KV radnika, koji će biti raspoređeni
na druga proizvodna radna mesta unutar preduzeća.
Postizanje povećanog obima proizvodnje sa manjim brojem radnika takođe, daće, pored ušteda u
energiji i ekonomske efekte u ukupnoj akumulaciji nakon ulaganja.
b.Učinak na platni bilans
Iz projektovanog iznosa ukupnog prihoda za povećani obim proizvodnje se vidi da investitor
predviđa izvoz svojih proizvoda na konvertibilna tržišta, pa u vezi sa tim predviđa značajan devizni
efekt.
Prema tome, ovaj investicioni projekat ima vrlo pozitivan uticaj na platni bilans, jer u toku svog
ekonomskog veka od 8 godine, ostvariće 20.921.056 DM sa konvertibilnog tržišta, kao i 4.656.000 $ sa
drugih tržišta.
c. Uticaj na tehničko-tehnološki nivo društva
Prema tehnološkom projektu, koji je sastavni deo programa, predviđa se nabavka najsavremenije
opreme, sa izrazitim ekološkim karakteristikama i standardima kvaliteta, što ima veliki uticaj na
unapređivanje organizacije, rada i sticanje još boljih radnih navika zaposlenih.
 29
Ovakvi uticaji projekta imaju pozitivan uticaj na nivo ukupne tehničko-tehnološke savremenosti šire
društvene zajednice.
Proračunima koji su izvršeni, utvrđeno je da i ekološke tehnologije, bez obzira što u startu zahtevaju
povećana sredstva za ulaganja u njih, ukoliko ispune pretpostavke i zakonitosti tržišta, mogu ekonomski
gledano iskazati i svoju dominaciju u odnosu, na prvi pogled jeftinije tehnologije i manja ulaganja.
Pokazaće se da su ekološki zahtevi u suštini ekonomske pretpostavke, koje svoju i to veoma uspešnu
valorizaciju, mogu ostvarivati na tržištu kroz tzv. lanac vrednosti.

11. Zaključci i poruke

Upotrebljivost ekonomskih instrumenata zaštite prirodne sredine je objektivno limitirana delovanjem
izuzetno velikog broja različitih faktora. Ti faktori se ne nalaze samo i isključivo u rigidnosti ponašanja
državne birokratije naviknute na upravljanje preko imperativnih propisa, niti u činjenici da većinu
članova državnih organa zaduženih za sprovođenje ekološke zaštite čine neekonomisti, koje zagovornici
ekonomsko-tržišnih instrumenata zaštite najradije ističu kao osnovne razloge njihove dosadašnje slabe
primene, već, i pre svega, u objektivnom postojanju niza problema ekonomske, tehničke i ekološke
prirode koji se javljaju pri pokušaju praktične implementacije ekonomskih instrumenata zaštite prirodne
sredine.
Osnovni ekonomsko-tehnički problem javlja se kod identifikacije zagađivača. Ko je taj ko treba da
plati kaznu ili porez za npr. povećanu koncentraciju štetnih materija u vazduhu ili u lokalnoj reci u
uslovima kada postoji više potencijalnih uzročnika, pitanje je na koje se uvek ne može dati precizan
odgovor. Upravo zbog ove činjenice problem ekologije je globalni, pa tek onda pojedinačni. Pojedinačni
problemi se lako mogu uočiti, otkloniti, na njih uticati i njihovo ponašanje kontrolisati. Globalni
problem, problemi u okruženju, uvek dolaze posle činjenica i manifestuju se na dužu vremensku
perspektivu. Pojedinačni ekološki nastupi su ex ante potezi ili reakcija pre činjenice. Projektim koji jr
realizovan, autor ovog rada je to i dokazao.
Problem naročito postaje izražen kada postoji manji broj velikih zagađivača i kada se primena
ekonomskih instrumenata zaštite može pojaviti kao sasvim kontraproduktivna. Tada primena ekoloških
dažbina može dovesti, ne do smanjenja, već do povećanja zagađenja, dok se uvođenje razmenljivih
dozvola može pojaviti kao negativno sa stanovišta razvoja tržišno konkurentskih odnosa zbog činjenice
da se tada javlja pojava diskriminatornog karaktera za sve potencijalno nove učesnike u datom
proizvodnom procesu koji u startu ne raspolažu već raspodeljenim emisionim kvotama dozvoljenog
zagađenja.
Proizilazi da se kao osnovni problem nameće dozvoljena zagađenost, pošto se i ekološke dažbine i
razumljiva prava, kao dve osnovne vrste ekonomsko tržišnih instrumenata zaštite, mogu koristiti samo u
slučajevima postojanja dozvoljene tolerancije zagađenja. Pored ovog stanovišta poštovanja određenih
ekoloških zahteva, javljaju se i problemi vezani za postojanje prostorne i vremenske nejednakosti u
emitovanju zagađenja. Problem uvođenja ekonomskih instrumenata zaštite dolazi u svim slučajevima
kada se zagađenje pojavljuje kao teritorijalno ograničeno i kad je koncentrisano u određenim
vremenskim špicevima. U prvom slučaju je korišćenje ovih instrumenata praktično nemoguće zbog
suviše uskog tržišta potencijalnih zagađivača, a u drugom zbog nepostojanja apsolutno nikakve
mogućnosti da se primenom ovih instrumenata spreči prekoračenje dozvoljenih kvota zagađenja
određene sredine u pojedinim delovima dana, ili godine. Zemlja, voda i vazduh, da li su oni javna
dsobra? Emitenti zagadjivanja su upravo okrenuti ka obvom svetom trojstvu ekološke zaštite.Kada ovo
trojstvo ne bi bilo ugroženo mi o ovim problemima ne bismo ni pisali.
Imajući u vidu probleme vezane za postojanje velikog broja prepreka kod praktične implementacije
ekonomsko-tržišnih instrumenata zaštite prirodne sredine, ograničenost njihove praktične upotrebljivosti
vezana je i za problem čisto teorijske prirode. Apstrahujući za trenutak mogućnosti odvojenog
posmatranja njenih pojedinih delova, kao i svu raznolikost pojedinačnih procesa kroz koje čovek
uspostavlja odnose sa njom, prirodna sredina je, posmatrana kao jedinstveni sistem, u suštini jedno javno
dobro koje čovek koristi u skladu sa njegovim upotrebnim svojstvima. Kako je za čoveka od jednake
važnosti očuvanje svakog od upotrebnih svojstava koje za njega ispoljava prirodna sredina, on mora
sistem njene zaštite izgraditi upravo na osnovama njenog tretiranja kao jedinstvenog javnog dobra. U
ekonomskoj teoriji javna dobra su odavno, još od Adama Smita, definisana kao ona dobra koja se ne
mogu alocirati korišćenjem tržišta i o čijoj produkciji i dostupnosti mora da brine država.
I upravo ova činjenica celom problemu daje globalni karakter. Zbog njenog postojanja, čini se,
najvažnija je relacija: preduzeća - eksterno okruženje.
 30
Savremeni zahtevi za što većom tržišnom merom zaštite prirodne sredine koji su po pravilu praćeni
kontraverzama na račun velike neefikasnosti dosadašnjeg oslanjanja države na imperativne mere
regulacije u vidu zabrana, propisa, tehničkih standarda i normi, pojavljuju se kao deplasirani. To,
međutim, ne znači da mere i instrumente ekonomije ne treba negovati tamo gde je to moguće. To isto
važi i za državnu regulativu, procese i postupke koji su u funkciji očuvanja životne sredine.
Pokazuje se da ekonomski i tržišni instrumenti zaštite politike u osnovi počivaju na nekoj
imperativnoj odluci organa vlasti, kao što je npr. određivanje veličine kvota kod razmenljivih dozvola,
određivanje ekoloških poreskih stopa, visina kazni i naknada i drugo. Iako se smisao njihovog delovanja
može sagledati jedino preko tržišta, oni su u osnovi isto toliko imperativni kao i propisi o zabrani
proizvodnje odredivih proizvoda, ili propisa o tehničkim standardima opreme i proizvodnih procesa.
Pokazaće se da je delovanje naučnog i tehničkog progresa u sferi ekologije dominantniji od bilo
kakvih motiva, podsticaja, represija ili zabrana. Na praktičnom primeru preduzeća „X” to je
objektivno i dokazano.
Ekonomija troškova bilo koje pojedinačne firme je uslovljena smanjivanjem emisije o jednoj jedinici
proizvoda i ekvivalentna je veličini porasta troškova drugih firmi pri proizvodnji jedne dopunske jedinice
proizvoda. Prema tome, iznos ukupnih troškova vezanih za smanjivanje nivoa zagađivanja okoline
minimalan je tada, kada su granični troškovi za smanjivanje ispuštanja otpadaka, jednaki za sve
zagađivače životne sredine. Ovo važi kao opšti primer, bez obzira na različita preduzeća koja proizvode
različite proizvode sa različitim tehnologijama.
Proizilazi da i sam atribut zaštite ispred pojma prirodne sredine odnosiće se uvek na tržište. Jer, ako
se pod zaštitom prirodne sredine podrazumevaju napori i mere koje čovek preduzima u cilju sprečavanja
njene degradacije, njenog nekontrolisanog iskorišćavanja za zadovoljenje današnjih potreba na račun
budućih, i ako se te degradacije prvenstveno odvijaju, a odvijaju se, putem čovekove ekonomske
eksploatacije prirode, koja se danas prvenstveno artikuliše putem tržišta, onda nema sumnje da zaštita
prirode u suštini jeste i znači zaštitu od tržišta. Ovakav stav ni u kom slučaju ne treba shvatati kao
minimiziranje značaja ili instrumenata zaštite prirodne sredine koji se efektuiraju tržištem, a još manje
kao nekakav pledoaje, za minimiziranje značaja tržišta u funkcionisanju savremene privrede.
Tržište jeste i ostaje osnovni mehanizam alokacije resursa savremene privrede.Ono će dovesti do
stvaranja novih i do preorijentacije namene postojećih resursa. Tržište će neprekidno nastojati da stvori
preduslove za dopunsko pribavljanje resursa u uslovima sve izraženije njihove limitiranosti. Osnovni
instrument realizacije osnovnog cilja čovekove ekonomske delatnosti - maksimizacija alokativne
efikasnosti, funkcija je tržišta. Kao instrument sprovođenja zaštite prirodne sredine značaj tržišta bez
korektivno planskog delovanja države, odnosno eksternog okruženja bio bi zanemarljiv.
Uloga države u oblasti zaštite životne sredine ne znači da ona treba da se personifikuje kroz organe i
institucije vlasti i da ima pravo da svoje odluke donosi sa pozicija nedodirljivog društvenog arbitra koji
najbolje zna: šta je i kako treba štititi društveni interes.

Literatura.
Cabral, Regis (1998)."Refining the Cabral-Dahab Science Park Management Paradigm". Int.J.Technology
Management 16 (8): 813–818.
Coenen, R. and Klein_Vielhauer, S., (1997)The Siquifiance of Enviromental Technology for Economically
Sustainable Development, The IPTS Report, Sevilla, May
Čordaš R. Ekonomski aspekti zaštite ekosistema na teritoriji opštine Subotica, Ekonomski fakultet Subotica,
magistarski rad.
Миленовић Б. (1996) Еколошка економија, Факултет заштите на раду, Ниш.
Pirs V.D. (2005) Moderna ekonomija, Dereta Beeograd.
Покрајац С. и др. (1998). Индустријски менаџмент, Графосхоп, Београд.
Snowdon B., H.R. A Macroeconomic Reader, Routledge, London, 1997
Todosijević Lazović S. (2000) Prognoziranje troškova u projektima razvoja novog roizvoda, magistarski rad,
Ekonomski fakultet Subotica.
Todosijević Lazović S. (2010) Novi proizvodni programi, rast proizvodne sposobnosti i ekonomska efikasnost
preduzeća, doktorska disertacija, Ekonomski fakultet Subotica,Univertzitet Novi Sad.
Todosijević R.: Promenama do uspešnog preduzeća, Prometej, Novi Sad, 1986. g.
Todosijević R. I dr. Projekt: Koncept inovativnosti Vojvodine, Studija CoNFIDEKT, (2012) Regionalna agencija za
razvoj malih i srednjih preduzeća ALMA MONS, Novi Sad.
Todosijević R., (2010)Strategijski menadžment, Tom I; Ekonomski fakultet Subotica
Todosijević R.: (1984)Prognostika, Savremena administracija Beograd.
Todosijević R., (2010)Strategijski menadžment, Tom II; Ekonomski fakultet Subotica
Vukićević M (2000): Ekonomija životne sredine, DIT-NIS Naftagas, Novi Sad.
 31
WCD: "Our Common Future" The World Commission on Enviroment and Development, Oxford University Press,
1987
Zakon o zaštiti životne sredine,Sl. glasnik Republike Srbije br. 135/2004
Rezime
Primenom aktivnih metoda iz miljea naučnotehnoloških dostignuća, te planiranjem, prognoziranjem i
programiranim razvojem, moguće je kontrolisati eklošku ravnotežu. Trendovi koji upućuju na
determinisane a istovremeno i fleksibilne sisteme, ukazuju da će se proces metamorfoze odvijati po
unapred definisanom softveru, uključujući i organizovanu selekciju kroz prikupljanje otpadaka u cilju
njihove reciklaže i dovođenja u sirovinsku osnovu. Osnovna uloga državnog regulisanja čovekovog
korišćenja prirodne sredine se ne ogleda toliko u pitanju izbora između tržišnih i netržišnih mera
ekološke zaštite, već u takvom obezbeđenju funkcionisanja birokratskog aparata vlasti koji će biti u
stanju, da polazeći od svojih, a pre svega korišćenjem multidisciplinarnih stručnih znanja drugih i uz
poštovanje maksimalnog stepena demokratičnosti u kreiranju alternativnih rešenja i donošenju konačnih
odluka, obezbedi donošenje onih rešenja koja će na najbolji način odražavati realizaciju koncepta
dinamičkog - održivog razvoja.
U radu smo dokazali da nivo tehnologičnosti – tehnološke dominantnosti, u naučnom smislu, meren
ekonomskim parametrima investiranja i implementacije nove tehnologije, supstituiše ekološki nastup i
omogućaava firmama efikasan rad i razvoj i prevazilaženje nivoa klasike. Manifestacija dvojnog dejstva
tehničkog progresa ovde se na najbolji način ispoljava. Obezvredjivanjem starog dolazimo do afirmacije
novog. Ekološki tehničko tehnološki sistemi postaju nova klasika, bez obzira što nema apsolutnog
progresa bez relativnoog regresa. Savremene tehnologije predstavljaju organizacije znanja za postizanje
praktičnih ciljeva. Tehnološka saznanja će se danas pokazivati vrhunskim, ali sve manje dostupnim
velikom broju zemalja u svetu i ona su faktički privilegija bogatih i razvijenih. Kada bi došlo do razvoja
međunarodnog koda o transferu tehnologije, to bi dovelo do smanjene potrebe za vrhunskim
specijalistima za njihovo korišćenje i samim tim bi se smanjio tehnološki jaz 24

24
Тодосијевић Р.: Прогностика, Савремена администрација Београд, 1984. год. стр. 78.