Autor-Golub

1. Kakvu nauku predstavlja ekologija?

Ekologija predstavlja nauku o uzajamnim odnosima izmeu organizama i njihove ivotne sredine, koji uslovljavaju fiziku egzistenciju jedinki, skupova jedinki (populacija) i itavih vrsta ivih bia.

8.

Podela ekolokih kriza u odnosu na uticaje na ivotnu sredinu.

2. Od koga potie pojam ekologija?

Pojam ekologija potie od nemakog biologa Ernsta Hekela (Ernst Haeckel, 1866), 3. Od kojih rei potie pojam ekologija?

ekoloke input-krize i ekoloke output-krize. 9. Kada dolazi do razvoja ekoloke svesti?

Proistekao je iz dve grke rei: oikos (dom/stanite) i logos (slovo, re, pojam, znanje, uenje, nauka). 4. Podela ekologije prema M. ukanovi. Autekologijuejdekologiju, demekologiju, sinekologiju, humanu ekologiju, socijalnu ekologiju, kulturnu ekologiju, ekologiju zagaenih sredina, radijacionu ekologiju, urbanu ekologiju, sistemsku ekologiju, kosmiku ekologiju, predeonu ekologiju i primenjenu ekologiju 5. Kakvog je karaktera ekoloka kriza? oveanstvo se danas suoava sa krizama globalnog karaktera koje prete opasnou kolapsa celokupnog ekosistema planete Zemlje i iscrpljivanjem njenih najvanijih prirodnih resursa.

Do razvoja ekoloke svesti dolazi postavljanjem prvih teorija o ivotnoj sredini. Poetak teorijskih razmatranja vezanih za ivotnu sredinu i njenu zatitu vezuje se za drugu polovinu 18. veka i Veliku Britaniju. 10. Na koji problem maltuzijanstva? je ukazala teorija

Teorija maltuzijanstva (prema Tomasu Maltusu) prva je skrenula panju na problem rasta ljudske populacije. 11. Na ta je apelovala R. Karson u svojoj knjizi Tiho prolee (Silent Spring)? Knjiga je predstavljala apel oveanstvu da smanji upotrebu pesticida u poljoprivredi (naroito DDT-a) 12. Na kom stanovitu se zasniva teorija granice rasta globalne ravnotee? Da rast populacije nuno vodi porastu proizvodnje i potronje koji rezultuju uveanom potronjom prirodnih resursa (naroito onih potrebnih za proizvodnju hrane), poveanjem zagaenosti i degradacije ivotne sredine. 13. Ko je razvio teoriju granice rasta globalne ravnotee? Teoriju je razvila grupa naunika i industrijalaca okupljenih u tzv. Rimskom klubu 14. Kako se zvao prvi izvetaj Rimskog kluba? Granice rasta 15. Koji su zakljuci Rimskog kluba? Kao zakljuak istaknuta je hitna potreba za: zaustavljanjem rasta populacije do 2000. godine (ograniavanjem broja dece u porodici na dvoje) i zadravanjem svetske industrijske proizvodnje po glavi stanovnika na nivou iz 1975. godine.

6. Navedite globalne ekoloke probleme. - oteenom biosferom i njenim ekosistemima; ogromnim brojem stanovnika na planeti od oko 6 milijardi sa tenjom ka udvostruavanju u narednom periodu od 20 godina; iscrpljenim i umanjenim koliinama mnogih izvora mineralnih i energetskih sirovina; zagaenjima i degradacijom svih medijuma (vazduha, vode, zemljita); globalnim promenama klime; unitenim mnogim vrstama biljnog i ivotinjskog sveta i daljim ugroavanjem biodiverziteta; beskunitvom 1/4 svetskog stanovnitva; oteenjima ljudskog zdravlja i ugroavanjima ivota; nesavladivo velikim koliinama otpadaka u sva tri agregatna stanja.1
7. Podela uticaja na ivotnu sredinu u odnosu na ljudske aktivnosti.

input-uticaje koji nastaju korienjem resursa iz prirodne sredine radi njihove potronje kao inputa u procesima; output-uticaje koji nastaju u vidu izlaznih materijalnih i energetskih tokova iz razliitih procesa proizvodnje i drugih aktivnosti

Autor-Golub

16. Kada i gde je odrana Prva konferencija UN o ivotnoj sredini? Godine 1972. u tokholmu je odrana Prva konferencija UN o ivotnoj sredini 17. Kada je Svetski dan ivotne sredine? Peti jun, kao prvi dan odravanja Konferencije u tokholmu, proglaen je Svetskim danom ivotne sredine 18. ta podrazumevaju teorijske ekolokih dimenzija? postavke

25. ta je princip intergeneracijske pravde? Ovaj princip se odnosi na nasleivanje istog stanja ivotne sredine sa jedne na drugu generaciju. 26. Ko najvie utie na odrivi razvoj? Na njega najvie utiu ljudi i njihove aktivnosti. 27. Komponente odrivog razvoja prema M. ukanovi. Usklaeni privredni rast, socijalna pravda i zdrava ivotna sredina. 28. ta je usklaeni privredni rast?

Podrazumevaju primenu svih mera zatite ivotne sredine u cilju ouvanja osnovnih ivotnih uslova. 19. Kada i gde je prvi put pomenut pojam odrivog razvoja? Pojam odrivog razvoja prvi put je pomenut 1982. godine na Konferenciji u Najrobiju.

Usklaeni privredni rast (proizvodnja i potronja) podrazumeva racionalno korienje prirodnih resursa za proizvodnju proizvoda koji su vienamenski i viekratni, sa najmanjim moguim koliinama otpadnih materijala i tetnih emisija. 29. Principi odrivog razvoja. - predostronost, predvianje rizika, spreavanje uzroka, novo vrednovanje ivotne sredine, promena naina ponaanja, promena naina potronje, uspostavljanje potrebnih demografskih institucija i procesa 30. Paralelni procesi odrivog razvoja. - Odriva ekonomija, odrivo korienje energije i drugih resursa i odrive industrijske aktivnosti. 31. Na emu se zasniva odrivo korienje energije i drugih resursa? Unapreenju njihove efikasnosti, uvanju i tednji u korienju i korienju nezagaujuih i obnovljivih izvora energije i drugih resursa.

20. Kada

je razvoja?

ustavnovljen

pojam

odrivog

Pojam odrivi razvoj ustanovljen je 1989. godine

21. Kada je razvoja?

proklamovan

pojam

odrivog

Bergenskom deklaracijom (1990. godine) 22. Kada je usvojen koncept odrivog razvoja? Koncept odrivog razvoja usvojila je Evropska Unija 1990. godine, a Ujedinjene Nacije 1992. godine. 23. Definicija odrivog Bergenskoj deklaraciji. razvoja prema

Odrivi razvoj zadovoljava potrebe sadanjosti i ne dovodi u pitanje sposobnost buduim generacijama da zadovolje svoje potrebe 24. Koja je razvoja? sutina koncepcije odrivog

Sutina koncepcije odrivog razvoja zasniva se na principu intergeneracijske pravde (= intergeneracijske jednakosti).

Autor-Golub

32. Koji faktori obezbeuju sprovoenja odrivog razvoja?

efikasnost

38. Dileme ekolokog menadmenta. 1. Etike dileme 2. Dileme efikasnosti 3. Dileme pravinosti 4. Dileme slobode 5. Dileme nesigurnosti 6. Dileme procene

drutva, preko obrazovnih programa o odrivom razvoju; razmena informacija na nacionalnom (razvijanje ekoloke svesti za sve nacije, za sva ivotna doba i za sve slojeve) i meunarodnom nivou; obezbeivanje uea javnosti u donoenju odluka i sprovoenju mera, usvajanje onog razvojnog projekta i reenja koji e uz najmanju moguu tetu po ivotnu sredinu pruiti najveu drutvenoekonomsku korist. 33. Naini sprovoenja razvoja. kapacitet sredine ili najbolja praktina opcija. 34. Kada su se pojavili prvi rastui ekoloki problemi? strategija odrivog

39. ime su najee prouzrokovani ekoloki problemi? Ekoloki problemi su najee prouzrokovani ljudskim ponaanjem (posebno potroaa), rastom ljudske populacije i potreba za energijom. 40. Koje su sve profesionalne institucije i agencije ukljuene u ekoloki menadment? Vladine agencije (npr. Evropska ekoloka agencija), meunarodna tela i pomone organizacije (kao UNEP, FAO, Svetska banka, USAID, itd.), istraivaki instituti (npr. IIED), nevladine organizacije (npr. WWF, IUCN, Prijatelji zemlje, itd), javnost. 41. Motivi ekolokog menadmenta.

1945. godine

35. Zahtevi ekolokog menadmenta.

Da: 1. Identifikuje ciljeve. 2. Utvrdi mogunost ostvarivanja postavljenih ciljeva. 3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva. 36. Ciljevi ekolokog menadmenta. - Prevenciju i reavanje ekolokih problema; uspostavljanje granica; uspostavljanje i odravanje institucija koje efektivno pomau ekoloka istraivanja, monitoring i menadment; upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogunosti za njihovo prevazilaenje; odravanje i ako je mogue poboljanje postojeih resursa; gde je mogue poboljanje kvaliteta ivota; identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.

Pragmatini razlozi. elja za smanjenjem trokova. Poputanje Promena u etici. Makroekonomija 42. Kada je osnovan ekoloki program UN-a? 1973. godine. 43. Navesti neke eko menadment sisteme. britanski BS 7750 ISO 14000 EVROEMAS 44. Ko propisuje smernice ekoloke politike? Meunarodna trgovinska komora (ICC) 45. ta se podrazumeva upravljanjem? pod ekolokim

37. Pristupi ekolokog menadmenta.

1. Savetniki 2. Ekonomski ili fiskalni 3. Regulatorni

Pod ekolokim upravljanjem se podrazumeva upravljako usmeravanje organizacionih sistema ka postizanju manje/vie konkretizovanog cilja opstanka ekosistema, a radi ostvarivanja ekoloke politike i odreenih ekolokih ciljeva.

Autor-Golub

46. Koji su to ekoloki standardi? ISO 14000 na kojima je omoguavanje efikasnog ekolokog upravljanja na razliitim organizacionim nivoima, kao i njihovo meusobno usklaivanje 47. ta je otpad? Otpad je neto odbaeno, naputeno ili ostavljeno u prirodi, na takav nain ili u odreenoj koliini da moe da ima negativan uticaj na prirodu. 48. ta obuhvata program 3R? Reduce Reuse Recycle 49. Koji materijali se najvie recikliraju? Aluminijum,papir,staklo i plastika. 50. Pet moguih posledica bombardovanja SRJ. Poremeaj centralnog nervnog sistema Psihike tegobe Genetski poremeaji Poveanje steriliteta kod iba pola Unitavanje ozonskog omotaa Probavne smentje Itd. NATO