УНИВЕРЗИТЕТ МЕГАТРЕНД БЕОГРАД

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ
ЗАЈЕЧАР

ENERGETSKA EFIKASNOST KAO FAKTOR ODRŽIVOSTI EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD IZ EKONOMIJE ENERGETIKE

Preofesor: Student:
Prof. dr Silvana Ilić Kristina Pešić d/002/19

Zaječar, 2021.
 Sadržaj

UVOD ............................................................................................................................................................. 3
1.Obnovljivi izvori energije ............................................................................................................................ 5
1.1. Energija vetra.......................................................................................................................................... 5
1.2. Energija sunca......................................................................................................................................... 6
1.3. Bioenergija.............................................................................................................................................. 7
1.4. Energija vode .......................................................................................................................................... 8
2. Iskorišćenje energije vetra u funkciji održivosti ekonomije ...................................................................... 8
3. Iskorišćenje sunčane energije u funkciji održivosti ................................................................................. 11
4. Energija biomase u cilju održivosti .......................................................................................................... 13
4.1. Biomasa kao čvrsto gorivo.................................................................................................................... 15
4.2. Biogas ................................................................................................................................................... 16
4.3. Biogoriva ............................................................................................................................................... 17
5. Energija vode u domenu održivosti ......................................................................................................... 18
6. Energetska održivost u Srbiji ................................................................................................................... 20
7. Primeri dobre prakse ............................................................................................................................... 22
8. Zaključak .................................................................................................................................................. 24
Literatura ..................................................................................................................................................... 25

2
 UVOD

Vekovima unazad čovek i priroda su se harmonično i skladno razvijali i napredovali.

Priroda je pruzala pomoć čoveku da preživi i opstane, nudila mu svoje bogatstvo i bila
nesebična. Ravnoteža je postojala hiljadama godina. U skorijoj istoriji, zahvaljujući velikom
napretku nauke i tehnologije, čovek je zanemario prirodu i postao veoma egoističan. Zato nas
priroda poslednjih godina opominje i na neki način iskušava. I prve koje reaguju su privredno
najrazvijenije države i njihovo zalaganje je bilo proporcijalno negativnom uticaju na životnu
sredinu. Briga za očuvanjem životne sredine je poprimila takve razmere da se o njoj može
govoriti kao o međunarodnom pokretu, koji dominira u programima mnogih zemalja. Potreba
zaštite životne sredine od zagađenja, obezbeđenje kvaliteta života u naseljima i industrijskim
centrima i očuvanje ekološkog potencijala prirodne sredine javlja se kao jedan od najvažnijih
ciljeva razvoja mnogih zemalja. Jedan od važnijih i većih izvora zagađenja je industrija, ali i
korišćenje fosilnih goriva za zagrevanje stambenog prostora i pokretanje motornih vozila. Svi oni
zagađuju vazduh, vodu i zemljište, jer su sve ove sfere međusobno povezane i prožimaju se, a
sve to negativno utiče na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.
Priroda se definiše kao prostor odnosno ambijent u kome egzistiraju živa bića, tj. ljudi,
biljni I životinjski svet. “Priroda je životna sredina ljudi I izvor resursa njegove egzistencije. On je
ambijent ljudske delatnosti, ali I objekat koji čovek transformiše”. ( Rikalović,1999., str. 9)
Prirodna sredina I njena bogatstva mogu se posmatrati u užem i širem smislu. U užem smislu
prirodu čine prirodna bogatstva na koju čovek nije uticao. A u širem smislu priroda uključuje one
sekundarne faktore koje su proizvod ljudskih aktivnosti. Tako da prirodu čini to sveobuhvatno
okruženje. Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrijednosti čiji kompleksni međusobni
odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život; to su svi uslovi, okolnosti i uticaji koji
okružuju i utiču na razvoj jednog organizma ili grupe organizama, uticaji dolaze kako od žive tako
i od nežive prirode. Životnu sredinu čini svet prirode (biljke, životinje, zemljište, vazduh i voda),
koji je postojao milijrdama godina prije čoveka, i svet objekata, predmeta i institucija koje je
čovek sam izgradio koristeći tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okruženje koje odgovara
njegovim potrebama i stremljenjima.
Životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve
ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost.
Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti
čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja
industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica između
ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti eksploatacija ili
urbanizacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu.
Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom
mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. čovek
utiče na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili
narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.

3
Opasnost od globalnog zagrevanja je s’kraja XX veka podstakla ljude na nova razmišljanja. Čovek
je počeo da odmerava snage na drugačiji način. Okrenuo se obnovljivim izvorima energije. Pošto
je broj obnovljivih izvora energije veoma veliki važno je obratiti pažnju bioenergiji, energiji
sunca, energiji vode i energiji vetra kao najperspektivnijim izvorima. Moguća obnovljivost im je
obezbedila budućnost. Sistem upravljanja životnom sredinom, predstavlja težnju da se eliminišu
negativne tendencije i uticaji u odnosu na žiovtnu sredinu i zdravlje ljudi. S'tim u vezi, zaštita
životne sredine ne treba da bude limitirana ekonomskom i društvenom razvijenošću. Upravljati
životnom sredinom znači sprovoditi osnovne strateške aktivnosti kojima se definišu planski
principi, i kriterijumi zaštite, određuju se sredstva i definišu pravci razvoja životne sredine.
Ekomenaždment se odvija kroz četiri dugoročna i međusobno povezana procesa:

- privredno perstrukturiranje,
- smanjenje zagađenosti životne sredine,
- prostorno planiranje i
- racionalno korišćenje prirodnih sresursa.

Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti postalo je u poslednjih nekoliko godina kardinalno

pitanje čitavog svetskog ekonomskog, privrednog i društvenog sistema. EU kao takva, i pored
svoje visoke razvijenosti i evolucije svog odnosa prema pitanju energetske sigurnosti takođe se
suočava sa problemom smanjenja svog „traga u životnoj sredini“ i svoje uloge u smanjenju
ljudskog uticaja na klimu. Povezanost energetskog sektora sa konkurentnošću evropske, ili bilo
koje privrede dovodi do olake spremnosti da se zarad ekonomskog „boljitka“pregazi važnost
borbe za stvaranje legalnih, institucionalnih,tehničkih, ekonomskih,i socijalnih pretpostavki za
uspešnu, i održivu borbu sa klimatskim promenama. U samom energetskom sektoru najvažniji
mehanizmi za borbu protiv klimatskih promena su opšte poznati, pa ipak vredni ponovnog
spominjanja, naime energetska efikasnost i uvođenje obnovljivih izvora energije u proizvodnju,
transmisiju, distribuciju i potrošnju zadovoljenju energetskih potreba. Nažalost moramo biti
potpuno svesni da čak ni stari kao ni novi članovi Evropske Unije koji su imali daleko više
vremena i daleko povoljnije tržišne i političke uslove za implementaciju evropske regulative u
oblasti zajedničkog tržišta, promocije obnovljivih izvora energije, i energetske efikasnosti, te u
oblasti poboljšanja kompetetivnosti, sigurnosti snabdevanja,i nivoa zaštite životne sredine (u
energetskom sektoru), još ni iz daleka nisu uspeli da u potpunosti primene evropske zakone u
ovom sektoru. Stoga verujemo da je neophodno vrlo ozbiljno uzeti u obzir i njihova iskustva i
probleme koje su imali, i koje sada imaju u oblasti energetike, i načine na koje su se sa tim
problemima nosili. Globalni razvoj društva u budućnosti će u ogromnoj meri zavisiti od stanja u
oblasti energetike. Problemi sa kojima se suočavaju u manjoj, ili većoj meri sve zemlje sveta su
povezane sa obezbeđivanjem energije i očuvanjem životne sredine.

4
 1.Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije su nekada označavani kao trajni energetski izvori. Oni predstavljaju
energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije, ili toplotne energije
odnosno svaki koristan rad, a rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju.

Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora:

- Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca.Ono nastaje kao posledica termonuklearne

reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog
zračenja,
- Raspad izotopa teških elemenata - nuklearna fisija,
- Kretanje planeta – gravitaciona energija, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju
plime i oseke.

Najznačajniji obnovljivi izvori energije su :

- energija vetra,
- energija Sunca,
- bioenergija,
- energija vode.

1.1. Energija vetra

Energija vetra je transformirani oblik sunčeve energije. Sunce neravnomerno zagreva

različite delove Zemlje, i to rezultira različitim pritiscima vazduha, a vetar nastaje zbog težnje za
izjednačavanjem pritiska vazduha. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni
vetrovi i na tim područijima je iskorišćavanje energije vetra najisplativije.Dobre pozicije su obale
okeana, i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, međutim,
cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke
energije vetra u mehaničku energiju, koristi se samo razlika brzine vetra na ulazu i izlazu.
Energija vetra na prostorima Srbije nije dovoljnozastupljena i još uvek je u fazi
istraživanja.Planovi izneti tokom 2009. godine nagoveštavaju mogućnost podizanja prvih
vetrogeneratora.Njihova izgradnja je uslovljena, pored ekonomskog momenta i brzinom vetra u
pojedinim područjima Srbije. Tako je na primer ustanovljeno da brzina vetra u sekundi u
pojedinim krajevima Srbije iznosi:

5
 • Midžor gde je brzina 7,66 m/sec,
• Suva planina 6,46 m/sec,
• Vršački breg 6,27m/sec,
• Tupižnica 6,27m/sec,
• Krepoljin 6,1m/sec,
• Deli Jovan 6,13m/sec.

Energija vetra u Srbiji ima svoju budućnost samo je treba smišljeno i planski ostvariti. Dobrim
planiranjem, racionalnim ulaganjem uz poštovanje ekoloških principa njena upoteba je moguća,i
ostvarljiva.( Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, 2009, str. 15-20)

1.2. Energija sunca

Sunce je nama najbliža zvezda koja je neposredni, ili posredni izvor gotovo sve
raspoložive energije na Zemlji. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom
središtu gde temperature dostiže 15 miliona stepeni celzijusa. Radi se o fuziji, kod koje
spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje velike količine energije. Svake
sekunde na ovaj način helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri čemu se masa od
nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Ova se energija u vidu svetlosti i toplote širi u
svemir pa tako jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već
oko pet milijardi godina, upravo onoliko na koliko je procenjena njegova starost. Prema
raspoloživim zalihama vodonika može se izračunati da će se ona nastaviti još od prilike oko pet
milijardi godina. Sunce je glavni uzročnik koji utiče na stvaranje drugih oblika energije. I Sunčeva
energija je primarni uzročnik većine izvora energije.

Grafikon 1: Redosled najtoplijih i najhladnijih leta u Srbiji za period 1951-2019. godine u odnosu
na referentni period 1981-2010. godine

6
 Izvor: Sezonski bilten za Srbiju, 2019., str.3

1.3. Bioenergija

Biomasa je obnovljiv izvor energije, a time i brojni proizvodi biljnog i životinjskog sveta.
Može iznova da se putem sagorevanja pretvori u energiju i na taj način da se proizvede vodena
para za grejanje u industriji i domaćinstvima i dobijati električna energija u malim
termoelektranama. Fermentacija alkohola je za sada najrazvijenija metoda hemijske konverzije
biomase. Bioplin je nastao fermentacijom bez prisustva kiseonika. On sadrzi metan i ugljenik pa
se može upotrebljavati kao gorivo,a ostali savremeni postupci korišćenja energije biomase
uključuju,i pirolizu rasplinjavanja i dobijanje vodonika. Biomasa se može pretvoriti direktno u
tekuća goriva – biogoriva – za potrebe transporta (automobili, kamioni, autobusi, avioni i
vozovi). Dve najčešće vrste goriva su etanol I biodizel. Etanol je alkohol, koji se može naći u
vinima ili pivu. Dobija se fermentacijom bilo koje biomase koja je bogata karbohidratima (šećeri
ili celuloza) kroz proces koji je sličan pravljenju piva. Etanol se uglavnom koristi kao aditiv gorivu,
sa ciljem da se smanji emisija karbon-monoksida i drugih čestica koje uzrokuju smog. Danas su
dostupna i vozila koja mogu koristiti smesu od 85% etanola i 15% goriva.

Biomasu iz drvne industrije čine ostaci i otpad pri rezanju, brušenju, blanjanju kao i pri
drugim vrstama obrade drveta. Biomasu iz drvne industrije koristimo kao gorivo u kotlovima i
kao sirovinu za proizvodnju briketa. Često je otpad koji opterećuje poslovanje drvnih industrija
mnogo jeftinije i kvalitetnije gorivo od šumske biomase (ostaci i otpad iz drvne industrije dobijen
kao posledica korišćenja šuma (31% teritorije Srbije), drveda za gradivnu i ogrejnu
komponentu), a takođe je daleko opravdanjije za korišćenje nego fosilna goriva. Osnovne
karakteristike pri upotrebi drvne biomase kao energenta iste su kao kod svakog goriva: hemijski
sastav, toplotna moć, temperatura samozapaljenja, temperatura sagorevanja, fizička svojstva
koja utiču na toplotnu moć (npr. gustina, vlažnost i dr). Osnovna veličina za proračun energije iz
određene količine drveta jeste njegova toplotna vrednost (moć). Najveći uticaj na nju ima vlaga
(vlažnost, udeo vlage), potom hemijski sastav, gustina i zdravost drveta. Za naše podneblje
važno je utvrditi i vrstu drveta, radi određivanja njegove toplotne vrednosti, da li je listopadno ili
četinarsko, odnosno tvrdo ili meko, jer je udeo pojedinih sastojaka pri tome različit, kao i
materija koja se može koristiti kao gorivo.

7
 1.4. Energija vode

Energija vode je najznačajniji obnovljivi izvor energije,a ujedno i jedini koji je u

ekonomskom pogledu konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. U poslednjih
tridesetak godina proizvedena energija u hidro-elektranama je utrostručena, ali je time deo
hidroenergije povećan za samo 50%, i to sa 22% na 33% iskorišćenosti. U nuklearnim
elektranama u periodu od 30 godina proizvodnja je povećana za gotovo 100%, a udeo joj je 80
puta veći. Iskorišćavanje hidroenergije ima svoja ograničenja, jer se ne može svuda, i na svakom
mestu iskoristiti tekuća voda. Ne može se koristiti svuda, jer podrazumeva veliku količinu brze
tekuće vode. Poželjno je i da je ima dovoljno cele godine, jer se električna energija ne može
jeftino skladištiti. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akomulaciona
jezera. To utiče na visinu cene izgradnje jedne elektrane. Ujedno, nivo podzemnih voda ima
dosta uticaja na biljni i životinjski svet,a goriva koja se koriste za pokretanje elektrana mogu
štetno da deluju po zdravlje životne sredine. To znači da hidroenergija nije sasvim bezopasna za
životnu sredinu iako je najobnovljiviji izvor energije. Njeno iskorišćavanja mora da dobije nove
forme, i da postane ekonomičnije.

2. Iskorišćenje energije vetra u funkciji održivosti ekonomije

Energija vetra je kinetička energija kretanja vazdušne mase, koja se uz određena tehnička
rešenja može pretvoriti u neki drugi oblik energije, odnosno koristan rad, pogodan za praktične
potrebe čoveka. Iz ugla savremene energetike, najznačajniji vid upotrebe energije vetra jeste za
proizvodnju električne energije, dok tradicionalni načini (za jedrenje, mlevenje žitarica i
pumpanje vode) danas najčešće predstavljaju samo turističku atrakciju i retko imaju
komercijalni značaj. Kod proizvodnje električne energije, postoji velika razlika između
vetroturbina za individualnu upotrebu u izolovanim sistemima sa baterijskom akumulacijom i
vetroparkova koji električnu energiju predaju u elektroenergetski sistem. Regulativom iz oblasti
energetike ( "Službeni glasnik RS" br. 145/2014, br. 56/16, 60/17) definisana je "elektrana na
vetar kao elektrana koja koristi energiju vetra". Isti akti koriste i pojam "vetroelektrana" za
"elektranu na vetar". Pri tome, svaka "elektrana je objekat za proizvodnju električne energije i
ima najmanje jedno mesto primopredaje za električnu energiju predatu u sistem". Takođe, u
praksi se sreću i nazivi "vetropark" i "farma vetrenjača". Svi ti pojmovi opisuju jednu tehničku
celinu koja služi za pretvaranje kinetičke energije vazdušnih masa u električnu energiju.
Vetroelektrana se može sastojati od jedne ili više "vetroturbina" raspoređenih na određenom
prostoru i na odgovarajući način priključenih na elektroenergetski sistem.

8
 Tabela 1: Potencijal energije vetra

Raspoloživi
Neiskorišćeni Ukupni
tehnički
raspoloživi raspoloživi
potencijal
Energija vetra tehnički tehnički
koji se
potencijal potencijal
koristi
(Mtoe) (Mtoe)
(Mtoe)

Za proizvodnju
~0 0,103 0,103
električne energije

Izvor: Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
godine

Daljim razvojem elektroenergetskog sistema, zatim prekograničnim umrežavanjem i

povezivanjem sa susednim tržištima električne energije, a pogotovo izgradnjom savremenih
sistema koji omogućavaju jeftinije i pouzdanije balansiranje elektroenergetskog sistema,
tehnički potencijal Srbije za priključenje vetroelektrana će se iz godine u godinu proširivati. O
značaju vetroelektrana za dostizanje nacionalnih ciljeva iz OIE jasno govori i činjenica da je do
sredine 2018. godine preko 150 elektrana na bazi drugih tehnologija iz OIE steklo status
povlašćenog proizvođača, a ukupno instalisana snaga svih tih elektrana ne premašuje 100 MW.
S drge strane, bilo je potrebno svega 9 elektrana na vetar da se dostigne maksimalni kapacitet
od 500 MW. (Registar povlašćenih proizvođača Ministarstva rudarstva i energetike) Praktično,
može se očekivati da će zahvaljujući vetroenergetici, za svega dve godine postojeći kapaciteti
povlašćenih proizvođača u Srbiji biti upetostručeni. Na osnovu iznetog, zaključuje se da će i
nakon 2020. kao ciljne godine u oblasti OIE, biti moguća izgradnja novih vetroparkova u Srbiji, a
već sada je evidentno veliko interesovanje invostitora za ovom tehnologijom.

Tabela 2: Elektrane na vetar – sa povlašćenim i privremeno povlašćenim statusom (avgust

2018.g)

Privremeni status Povlašćeni status

nova nova
godina
broj instalisana broj instalisana
sticanja
elektrana snaga elektrana snaga
statusa
(MW) (MW)

2010 0 0 0 0

2011 0 0 0 0

9
 2012 0 0 1 0.5

2013 0 0 0 0

2014 0 0 0 0

2015 4 407 0 0

2016 1 68 1 9.9

2017 0 0 1 6.6

8.2018 0 0 1 8

UKUPNO 5 475 4 25
Izvor: Registar povlašćenih proizvođača Ministarstva rudarstva i energetike

Preduslov za efikasnu upotrebu energije vetra jeste dobro poznavanje energetskog

potencijala vetra na nekoj konkretnoj lokaciji. Za investicije većeg obima (vetroparkovi)
neophodno je meriti ključne meteorološke parametre: brzina, pravac i smer vetra, temperatura
vazduha, vlaga, vazdušni pritisak i drugo. Merenje se mora vršiti specijalnnom opremom
najmanje godinu dana, a poželjno je do tri uzastopne godine. Nakon toga treba uraditi detaljnu
studiju koja uzima u obzir ne samo prirodni potencijal vetra već i mnoge druge elemente, kao
što su pristupni putevi, raspoloživost prenosne mreže, uticaj na životnu sredinu i živi svet
mikrolokaliteta, uticaj na zdravlje i bezbednost stanovništva, izbor vetroturbina i slično. Tek
nakon toga, ako studija daje pozitivne rezultate po svim aspektima, može se pristupiti realizaciji
vetroparka.
U slučaju izgradnje samo jedne vetroturbine relativno male snage, za potrebe napajanja
nekog izolovanog sistema električnom energijom, nije isplativo raditi detaljne analize, ali je
svakako poželjno doći do što preciznijih podataka o potencijalu vetra. Kao i prilikom
preliminarnog izbora lokacije za vetropark, poželjno je pronaći mesto koje je na uzvišenju u
odnosu na okolni teren, da nema nikakve zaklone iz smera odakle duva predominantni vetar za
tu lokaciju, kao i da nema drveća ili visokih objekata u blizini same vetroturbine. Vetroturbinu, u
svakom slučaju, treba podići što je moguće viljše, jer sa porastom visine raste i brzina vetra.
Sistemi koji podrazumevaju proizvodnju energije iz vetra za potrebe izolovane grupe potrošača
(ostrvski rad), najčešće su malog kapaciteta i moraju imati odgovarajuću akumulaciju energije za
period bez vetra. Njihova primena je isplativa tamo gde nema pristupa elektroenergetskom
sistemu, ili je jeftinije primeniti ovakav model. U praksi postoje primeri gde vetroelektrane u
sprezi sa odgovarajućim akumulatorima energije, recimo reverzibilnim hidroelektranama, čine
okosnicu napajanja nekih ostrvskih predela, snage i po nekoliko desetina megavata.
(https://en.unesco.org/news/hierro-biosphere-reserve-supplied-first-time-exclusively
renewable-energy ) Međutim, u Srbiji se do sada nije pokazalo da ima potrebe za tako velikim

10
projektima ovog tipa. Najčešće je reč o individualnim sistemima za napajanje manjih grupa
potrošača poput vikendica, objekata udaljenih od distributivne mreže, sistema za navodnjavanje
i slično.

3. Iskorišćenje sunčane energije u funkciji održivosti

Za proizvodnju toplotne energije iz sunčevog zračenja obično se koriste solarni kolektori za

pripremu tehničke tople vode. Može se vršiti i zagrevanje stambenog, radnog ili industrijskog
prostora, ili se preuzeta toplotna energija koristiti u nekim industrijskim procesima. Ključni
problem kod upotrebe solarne energije za grejanje objekata je što je zimi najmanje ima, kada je
najpotrebnija, i obrnuto, najviše je ima leti kada su potrebe za toplotnom energijom najmanje.
Savremeni sistemi za akumulaciju toplotne energije mogu uspešno da premoste ovaj izazov.
Takođe, već duže vreme je poznata i tehnologija trigeneracije, ali zbog svoje složenosti i niske
efikasnosti u najvećem broju slučajeva nije konkurentna. Proizvodnja električne energije se
najjednostavnije obavlja uz pomoć fotonaponskih panela, i takav vid transformacije je praktično
postao sinonim za solarne elektrane. Međutim, veoma značajno mesto u razvoju solarne
energetike imaju i termosolarne elektrane. Njihova primena je obično pogodna samo za oblasti
sa intenzivnim sunčevim zračenjem i u predelima sa neplodnim, pustinjskim zemljištem. Cena
električne energije proizvedena u velikim termosolarnim elektranama je konkurentna ceni
energije iz fotonaponskih postrojenja. Na većem delu teritorije Republike Srbije[2] broj časova
sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama (između 1.500 i 2.200
časova godišnje). Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Republike Srbije se kreće od
1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu - tokom januara, a od 5,9 do 6,6
kWh/m2/dan - tokom jula. Na godišnjem nivou, prosečna vrednost energije zračenja iznosi od
1.200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1.550 kWh/m2/godišnje u jugoistočnoj
Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko 1.400 kWh/m2/godišnje.
Tehnički iskoristiv energetski potencijal za konverziju energije Sunca u toplotnu energiju (za
pripremu tople vode i druge namene) je procenjen na 0,194 miliona ten (tona ekvivalentne
nafte) godišnje uz pretpostavku primene solarnih termalnih kolektora na 50% raspoloživih
objekata u zemlji. Što se tiče proizvodnje električne energije, osnovno tehničko ograničenje, kao
i u slučaju vetra, predstavlja mogućnost elektroenergetskog sistema da ovu energiju prihvati u
letnjim mesecima, pošto je u pitanju varijabilna proizvodnja. Na osnovu trenutno raspoloživih
kapaciteta elektroenergetskog sistema Republike Srbije za obezbeđenje tercijalne rezerve
usvojeno je da je maksimalni tehnički iskoristiv kapacitet solarnih elektrana 450 MW, odnosno
njihov tehnički iskoristiv potencijal iznosi 540 GWh/godišnje (0,046 Mtoe/godišnje).

11
 Tabela 3: Potencijal energije sunčevog zračenja

Raspoloživi
Neiskorišćeni Ukupni
tehnički
Energija raspoloživi raspoloživi
potencijal
sunčevog tehnički tehnički
koji se
zračenja potencijal potencijal
koristi
(Mtoe) (Mtoe)
(Mtoe)

Za proizvodnju
električne ~0 0,046 0,046
energije

Za proizvodnju
~0 0,194 0,194
toplotne energije
Izvor: Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
godine

Najjednostavniji način korišćenja solaene energije jeste za dobijanje toplotne energije. U

najvećem broju slučajeva radi se o sistemima za dogrevanje sanitarne vode. Sastoje se od
prijemnika toplote - solarnih kolektora, izmenjivača toplote u slučaju dva cirkulaciona kruga
(primarnog i sekundarnog) i akumulatora tople vode - bojlera sa unutrašnjim izmenjivačem
toplote. Jednostavniji sistemi imaju samo jedan cirkulacioni krug, gde sanitarna voda prolazi
direktno kroz solarne kolektore, ali takvi sistemi nisu pogodni za krajeve gde zimi dolazi do
zamrzavanja. Iz tog razloga, u primarnom cirkulacionom krugu obično se koristi fluid koji je ima
nisku tačku mržnjenja. Najvažniji elementi svake solarne elektrane su fotonaponski paneli.
Obično se proizode u dimenzijama dijagonale 2 do 3 metra (radi lakše manipulacije). U
električnom kolu se u praznom hodu i pri malom opterećenju ponašaju kao naponski izvor, dok
pri velikim opterećenjima odaju karakteristike strujnog izvora. Ova osobina je vrlo pogodna za
njihovo povezivanje u redne i paralelne nizove, radi podizanja snage celog fotonaponskog polja.
Uz pomoć elektroenergetskih pretvarača - mrežom vođenih invertora, jednosmerni napon koji
se dobija na izlazu fotonaponskog polja se transformiše u trofazni, naizmenični napon i tako
predaje energiju u elktroenergetski sistem.

12
 Gragikon 2: Strujno naponska karakteristika jednog solarnog panela u funkciji različite osunčanosti.

Izvor: http://www.zelenaenergija.pks.rs

Imajući u vidu da je cena električne energije iz ovakvih sistema već konkurentna ceni energije iz
klasičnih izvora električne energije, može se očekivati njihova sve veća upotreba u narednim
godinama. Za sada, isplativo je da se ovakve elektrane grade na mestima gde cele godine nema
oblačnosti i osunčanost je relativno ujednačena. To su pre svega tropske i subtropske pustinje
Afrike, južne Azije, Australije i centralnih oblasti Amerike. Upravo u tim područjima i ima najviše
projekata ovog tipa. Ključni element ovog sistema jeste da je mala solarna elektrana koja se
nalazi obično na krovu kuće, priključena na elektroenergetski sistem preko dvosmernog brojila
sa strane kućne instalacije. Podrazumeva se da je reč o energetskom subjektu koji je pretežno
potrošač električne energije, a samo višak proizvedene energije (koji u pojedinim periodima ne
može da potroši) isporučuje u elektroenergetski sistem. Na taj način kupac može ostvariti
određene uštede u potrošnji.

4. Energija biomase u cilju održivosti

Republika Srbija spada u zemlje koje imaju značajan potencijal biomase, i sa aspekta
biološke raznolikosti, a i rasprostranjenosti. Studije i analize pokazuju da je biomasa najznačajniji
potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji. Procenjuje se na 3,448 Mtoe godišnje, od čega je
48% poljoprivredna a 44% drvna biomasa. („Službeni glasnik RS“, broj 101/2015) Drvna biomasa

13
je najzastupljenija u planinskim predelima centralne Srbije i njen stepen trenutnog korišćenja je
vrlo visok (preko 70%). Precenjen potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih
kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mtoe godišnje.
Poljoprivredna biomase je najzastupljenija na severu Srbije. Međutim, i pored velike
rasprostranjenosti njen potentecijal se koristi u zanemarljivom procentu (manje od 2%).

Tabela 4: Detaljna struktura potencijala biomase

Raspoloživi
Ukupni
tehnički
Neiskorišćeni raspoloživi
potencijal koji se
Biomasa raspoloživi tehnički tehnički
koristi
potencijal (Mtoe) potencijal
(Mtoe)
(Mtoe)

Poljoprivredna
0,033 1,637 1,67
biomasa

Ostaci od
poljoprivrednih 0,033 0,99 1,023
kultura

Ostaci u voćarstvu,
vinogradarstvu i - 0,605 0,605
preradi voća

Tečni stajnjak - 0,042 0,042

Drvna (šumska)
1,021 0,509 1,53
biomasa

Energetski zasadi - - nije dostupno

Biorazgradivi otpad 0 0,248 0,248

Biorazgradivi
0 0,205 0,205
komunalni otpad

Biorazgradivi otpad
0 0,043 0,043
(osim komunalnog)

Ukupno: 1,054 2,394 3,448

14
 Izvor: Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
godine

Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju biogoriva, međutim detaljna studija koja uzima u
obzir i kriterijume održivosti u skladu sa Direktivom o obnovljivim izvorima energije nije rađena
od poslednje izmene Direktive. (Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the
Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and
amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC (European
Council. 5 June 2009. Retrieved 19 September 2016) Bioetanol je etanol koji se proizvodi od
biomase ili biorazgradivog dela biorazgradivog otpada/ostataka. Najčešće se može proizvoditi
od šećernih kultura, skroba (npr. kukuruz) ili celuloze (drvni materijali), kao i od raznih
biorazgradivih otpadnih materijala. Zbog složenosti proizvodnje i upotrebe, znatno praktičnija je
upotreba biodizela. Biodizel se može proizvoditi od uljarica, kao što su suncokret, soja i uljana
repica. Takođe, proizvodnja biodizela je moguća iz otpadnih jestivih ulja. U Srbiji se godišnje
može sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela.
U južnim, jugozapadnim, jugostočnim i istočnim prostorima Republike Srbije, čitavi gradovi i
naselja kao osnovni energent za grejanje koriste ogrevno drvo. Koristi se dominantno na
tradicionalan način, upotrebom uređaja za sagorevanje starih i preko 20-30 godina. Česta je i
upotreba drveta sa velikim procentom vlage. Međutim poslednjih nekoliko godina sve više se
koriste visekoefikasni, novi uređaji za grejanje, a za gorivo se sve više upotrebljava suvo drvo ili
peleti i briketi. Za unapređenje ove oblasti od izuzetnog značaja će biti uvođenje obavezujućih
standarda o kvalitetu čvrste biomase kao energenta. Najveći broj proizvođača ogrevnog drveta,
drvnih briketa i peleta nalazi se u jugozapadnoj i zapadnoj Srbiji, a manji broj u južnoj, istočnoj i
centralnoj. Proizvodnjom drvne biomase i ogrevnog drveta bave se JP Srbijašume i JP
Vojvodinašume, kao i pet nacionalnih parkova i u velikom broju manja privatna
gazdinstava/preduzetnici koji poseduju šume.

Sve veća potražnja peleta na domaćem tržištu omogućila je da se osavremeni i unapredi i

proizvodnja uređaja za sagorevanje čvrste biomase. Dolaskom renomiranih proizvođača opreme
za individualno grejanje na biomasu, instalisanjem proizvodnih linija u Srbiji, ali i sve većim
izvozom peći i kotlova domaćih proizvođača na zahtevno zapadno tržište, zaživelo je i
unapređeno domaće tržište peći i kotlova na biomasu.

4.1. Biomasa kao čvrsto gorivo

U zavisnosti od vrste biomase - ogrevnog drveta, peleta, briketa i dr. razlikuju se i

tehnologije za iskorišćenje ovog potencijala. Najjednostavnija tehnologija korišćenja biomase
drvnog i poljoprivrednog porekla je pretvaranje njene hemijske energije u toplotu u procesu
sagorevanja. Uglavnom se koriste klasične tehnologije za sagorevanje na rešetci, koja može biti

15
nepokretna, pokretna, kosa ili stepenasta, rotirajića sa dovođenjem goriva odozdo i druge.
Sistemi za sagorevanje biomase (kotlovi i peći) se koriste za dobijanje toplotne energije za
grejanje stambeno-poslovnih objekata, kao i za potrebe tehnoloških procesa u industriji i
poljoprivredi. Proizvodnja toplotne energije iz biomase ima niz specifičnosti, koje moraju da se
uzmu u obzir prilikom projektovanja termoenergetskih sistema, izbora opreme i eksploatacije.
Zbog znatnog razvoja elektronike i sve pristupačnijim cenama automatskih sistema, treba težiti
ka tome da se regulacija rada automatizuje u što većoj meri. Time se postiže efikasniji i
ekonomičniji rad uređaja za sagorevanje, kao i značajno povećanje stepena pouzdanosti.
Postrojenja na biomasu se obično projektuju tako da traju najmanje 20 godina. Proizvodnja
električne energije iz čvrste biomase je vrlo neefikasna i obično podrazumeva upotrebu
kogeneracijskih sistema. Kogeneracija je kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije
- CHP (Combined Heat and Power). Principi kombinovane proizvodnje poznati su već duže
vreme, a tehnologija se poboljšava i razvija već godinama. Danas, moderni kogeneracioni
sistemi postižu efikasnost i do 90%. Najveći izazov za postizanje visoke efikasnosti
kogenerativnog postrojenja podrazumeva iznalaženje stalnog konzuma toplotne energije, tako
da je primena ovih sistema obično isplativa samo u industrijskim uslovima
Oblasti najčešće primene CHP sistema:

- Drvna industrija
- Postrojenja na pelet
- Sušare
- Centralno grejanje
- Mlečna industrija
- Pivare
- Staklenici
- Prehrambena industrija

4.2. Biogas

Biogas nastaje mikrobiološkim procesom razlaganja organske materije u anaerobnim

uslovima (bez prisustva kiseonika). Predstavlja mešavinu gasova, čiju zapreminu čini 50 - 70%
metan (CH4), 25-45% ugljen-dioksid (CO2) i male količine vodene pare 2-7%. Osim navedenog,
biogas sadrži i druge gasove kao što su vodonik sulfid, kiseonik, azot, amonijak i vodonik, ali u
znatno manjem udelu.

Supstrati za proizvodnju biogasa u komercijalnim postrojenjima su najčešće:

- Stajnjak
- Organski otpad prehrambene industrije
- Organski otpad klanične industrije
- Komunalne i otpadne vode prehrambene industrije

16
 - Komunalni čvrsti organski otpad
- Biljke uzgajane specijalno za potrebe biogasnog postrojenja (najčešće silaža)

Aerobnom fermentacijom organska masa se razgrađuje do ugljen-dioksida, dok se anaerobnom

dobija biogas gde dominira metan. Metan je gorivi gas, a cilj je upravo njegova proizvodnja i
korišćenje za energetske potrebe. Proces anaerobne razgradnje (fermentacije) široko je
rasprostranjen u prirodi, gde god postoje anaerobni uslovi i anaerobne bakterijske vrste. Njihov
sastav zavisi od organskih izvora materijala (supstrata) i specifičnih uslova procesa razgradnje
(pre svega temperature i nivoa pH). Mikrobiološki procesi koji se dešavaju tokom fermentacije
su odlučujući faktor u produktivnosti biogasnih postrojenja. Biogas se koristi za proizvodnju
samo toplotne ili samo električne energije, kombinovanu proizvodnju električne i tolpotne
energije (u kogenerativnom postrojenju) ili kombinovanu proizvodnju, električne, tolpotne i
rashladne energije (trigeneracija).
Sve je više zagvornika i u Evropi ali i u Srbiji da se biogas proizveden na većoj udaljenosti
od industrijskog postrojenja ili od naselja ubacuje u mrežu prirodnog gasa kojom se isti
transportuje do mesta potrošnje. Na ovaj način se dobija veća fleksibilnost upotrebe biogasa i
omogućava veći stepen efikasnosti iskorišćenjem otpadne toplote sa generatorske jedinice. .
(ENTSOG - Technical paper on the injection of biogas into the natural gas networks, 2011) Za
bilo koju primenu poželjno je da se biogas najpre prečisti, odnosno da se uklone nepoželjni
sastojci koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu ili sastojci koji oštećuju delove biogas
postrojenja. Najćešće se uklanjaju vodonik-sulfid (H2S), vodena para i eventualno ugljen-dioksid.
Prilikom korišćenja biogasa u kogenerativnom postupku, električna energija se kontinualno
proizvodi i isporučuje u javnu električnu mrežu. Proizvodnja toplotne energije prati proizvodnju
električne, ali njeno kontinualno korišćenje se u praksi veoma retko ostvaruje. Toplotna energija
se gotovo uvek delom koristi za zagrevanje supstrata i administrativnih prostorija (oko 30%), dok
se preostali deo najčešće upotrebljava za zagrevanje poljoprivrednih objekata u blizini. Kada
nema dodatnog toplotnog konzuma, neiskorišćena toplotna energija se predaje okolini
vazdušnim hladnjakom. Radi povećanja efikasnosti postrojenja uvek je poželjno razmotriti i
mogućnost iskorišćenja toplotne energije, a u letnjim mesecima za hlađenje, odnosno u
trigeneraciji. Rashladne mašine nisu novo tehničko rešenje, ali primena trigeneracije u
postrojenjima na biogas još uvek nije raširena, zbog visokih investicionih troškova, niskom
efikasnošću same trigeneracije i relativno male potrebe za rashladnom energijom u našim
uslovima. ( www.bioenergija.net )

4.3. Biogoriva

U Republici Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela.

Bioetanol: Proizvodnja etanola u Srbiji se danas bazira na melasi (oko 50 %) i na

žitaricama (oko 50 %). Raspoloživa količina melase ne podmiruje tekuće proizvodne potrebe:

17
ukupni kapaciteti u postojećim fabrikama šećera generišu oko 200.000 tona melase godišnje, od
čega se iskoristi 50.000 tona, dok se ostatak od oko 150.000 tona može razmatrati za ostale
potrebe i proizvodnju bioetanola. Nedostajuće količine melase za proizvodnju bioetanola bi se
morale uvoziti, u uslovima velikih fluktuacija cena i raspoloživih količina na svetskom tržištu. S
obzirom na razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i činjenicu da proizvedene količine žitarica
potpuno zadovoljavaju i prevazilaze domaće potrebe za ljudskom i stočnom ishranom, potrebno
je razmotriti i mogućnosti proizvodnje bioetanola od žitarica. Za proizvodnju 100.000 tona
bioetanola, potrebno je oko 330.000 tona žitarica, što predstavlja oko jedne trećine tržišnih
viškova žitarica ili svega oko 2-4 % ukupne proizvodnje žitarica. U ostale alternativne sirovine
pogodne za proizvodnju bioetanola, za koje postoji potencijal u našoj zemlji mogu se svrstati
sirak, jerusalimska artičoka (topinambur) i krompir. Prema procenama,u Republici Srbiji postoji
oko 100.000 hektara marginalne zemlje koja se može iskoristiti za gajenje sirka i jerusalimske
artičoke, čime bi se moglo proizvesti oko tri miliona tona etanola godišnje.

Biodizel: U Republici Srbiji se kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu koristiti

uljarice-suncokret,soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja.Ukupne površine pod uljaricama se
procenjuju na 668.800 ha, od čega bi se gajenje uljarica za dobijanje biodizela moglo vršiti na
350.000 ha. Prosečna proizvodnja biodizela od uljanih biljaka koje se mogu uzgajati u Republici
Srbiji.Proizvodnja biodizela iz uljaricaU zavisnosti od vrste uljarica koje se uzgajaju, potencijalne
količine biodizela koje se mogu proizvesti na raspoloživom zemljištu (350.000 ha).
(www.bioenergija.net)

5. Energija vode u domenu održivosti

Prema Strategiji razvoja energetike („Službeni glasnik RS“, broj 101/2015) ukupan teoretski
raspoloživ hidroenergetski potencijal voda koje otiču vodotocima na teritoriji Republike Srbije
iznosi oko 25 000 GWh/god. Najveći deo hidropotencijala (preko 70 %) koncentrisan je samo na
nekoliko vodotoka sa potencijalom iznad 1 000 GWh/god: Dunav, Drina, Velika Morava, Lim i
Ibar. Sa druge strane, na više reka u Republici Srbiji hidroenergetski potencijal će moći samo
delimično da se iskoristi, zbog prioritetnosti vodoprivrednog korišćenja voda, jer su neke reke
planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih sistema: Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica,
Veliki Rzav, Mlava, Lepenac, itd. Tehnički iskoristiv potencijal u Republici Srbiji iznosi oko 19,5
TWh/god, od čega je oko 17,7 TWh/god na objektima većim od 10 MW. Do sada je izgrađeno 16
velikih hidroelektrana i one proizvode prosečno oko 10,5 TWh godišnje. Ukupni tehnički
potencijal hidroelektrana snage do 10 MW se procenjuje na oko 1 800 GWh godišnje.

18
 Tabela 5: Hidropotencijal Srbije

Raspoloživi
Neiskorišćeni Ukupni
tehnički
raspoloživi raspoloživi
potencijal
Hidroenergija tehnički tehnički
koji se
potencijal potencijal
koristi
(Mtoe) (Mtoe)
(Mtoe)

Ukupno
0,909 0,770 1,679
HIDROENERGIJA

Za kapacitete do
0,004 0,151 0,155
10 MW

Za kapacitete od
0,020 0,102 0,122
10 MW do 30 MW

Za kapacitete preko
0,885 0,517 1,402
30 MW

Izvor: Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
godine
Proizvodnja iz hidroelektrana predstavlja okosnicu doprinosa u udelu obnovljivih izvora
energije za sektor električne energije. Svake godine, sa manjim ili većim odstupanjima, velike i
male hidroelektrane proizvedu oko 30% ukupne električne energije Srbije. Visoko razvijene
zemlje sveta su gotovo u potpunosti iskoristile svoj hidropotencijal. Prema Globalnom izveštaju
za OIE za 2018. Godinu (REN21 - Renewables 2018, Global Status Report), u 2017. godini
apsolutni lider u izgradnji novih hidroelektrana je bila Kina sa 40% udela u kapacitetu svih novih
hidroelektrana, a prate je Brazil, Indija, Angola i Turska. Na kraju 2017. godine ukupno instalisani
kapaciteti za proizvodnju električne energije u celom svetu su iznosili oko 2 200 GW, a od toga
preko 50 % su kapaciteti u hidrolektranama. U proizvodnji električne energije svi obnovljivi izvori
zajedno su učestvovali sa nešto manje od 27 %, a samo hidroelektrane sa više od 16 % ukupne
svetske proizvodnje. Hidroelektrane imaju veoma važnu ulogu u akumulaciji energije. S obzirom
na veličinu njihovih ukupnih kapaciteta i prirodu (obnovljivi izvor energije), ova postrojenja
ostaće veoma značajna za rad elektroenergetskih sistema širom sveta. Mogućnost da proizvode
energiju kada je to potrebno i privremeno obustave rad u periodu dana kada drugi izvori (npr.
solarne i vetroelektrane) rade punom snagom, daje dodatni značaj ovoj tehnologiji. Posebno su
važni sistemi koji omogućavaju prepumpavanje vode iz akumulacionog jezera nižeg potencijala u
jezero veće nadmorske visine - reverzibilne hidroelektrane. U celom svetu ovakva rešenja
privlače sve veću pažnju.

19
 6. Energetska održivost u Srbiji

Obnovljivi izvori energije predstavljaju glavni oslonac energetske samostalnosti Srbije u

budućnosti. Ukupan potencijal energije iz obnovljivih izvora može da zadovolji četvrtinu
godišnjih potreba Srbije, i kada se tome doda ogroman potencijal za uštedu energije u svim
sektorima. Opšti je utisak da Srbija poseduje dobre obnovljive izvore energije: neke procene
energije vetra navode cifre od 10,000 MW, a potencijal za male hidrocentrale procenjuje se na
najmanje 500 MW. Međutim, ove procene se odnose na fizičke, a ne na ekonomske potencijale.
Informacije o isplativosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji vrlo su ograničene, a i
procene fizičkih potencijala na primer, u slučaju energije vetra, gde ne postoji obuhvatan atlas
brzina vetra na visini od 30-50 m, tek treba potvrditi. Osim hidroenergije i ograničenog obima
geotermalne energije i biomase, drugi obnovljivi izvori energije u Srbiji se ne koriste.
Hidroelektrane u Srbiji su većinom velike hidroelektrane sa kapacitetom većim od 10 MW.
Godišnja proizvodnja iznosi oko 10.3 TWh (25.200 TJ) i zasnovana je na instalisanom kapacitetu
od 2.831 MW.Od 900 potencijalnih lokacija na srpskim rekama, uključujući i najmanje reke,
postoje mogućnosti za male hidrocentrale (do 10 MW) sa instalisanom snagom od 1.800
GW/god., pri čemu bi 90% hidrocentrala bilo ispod 1 MW. Potencijal malih hidrocentrala iznosi
16.7 PJ. Ukupni tehnički potencijal energije iz svih obnovljivih izvora iznosi oko 160 PJ godišnje.
Donja tabela pokazuje udeo pojedinih obnovljivih izvora.Treba reći da, iako je 10 MW gornja
granica za status "male" hidrocentrale koje su po propisima EU kvalifikovane za posebne
mehanizme podrške, u okviru istih tih propisa EU i projekti hidrocentrala većih od 10 MW
računaju se u ciljeve EU u pogledu povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji
struje. Statistike o obnovljivim izvorima energije u proizvodnje električne energije još nisu
potpune i sa potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici Srbija će morati da unapredi
evidenciju o obnovljivim izvorima energije. Srbija ima značajne potencijale za obnovu postojećih
hidrocentrala da bi im se produžio vek trajanja i povećala proizvodnja struje u njima. Instalisani
kapaciteti u hidrocentralama su 3,208 MW; za oko polovinu ovih kapaciteta (Ðerdap I i Bajina
Bašta) EPS planira obnovu u periodu 2006–10. godine. Takođe, obnova preostalih centrala može
da donese više struje nego što se proizvodi sada. Ministarstvo rudarstva i energetike i EPS su se
saglasili da se pripremi studija izvodljivosti koja bi utvrdila koje centrale treba obnoviti, kao i
potrebne investicije i obim povećanja proizvodnje struje. Procenjuje se da je u Srbiji moguće
instalisati najmanje 3,000 MW kapaciteta u nove hidrocentrale. Jedna trećina od ovih kapaciteta
su centrale srednje veličine (svaka po 10 – 100 MW). Međutim, mnoge od lokacija za ove
hidrocentrale su na pograničnim rekama sa susednim državama, posebno sa Crnom Gorom i
Bosnom i Hercegovinom (Republika Srpska). Stoga je potrebno pripremiti regionalnu studiju
izvodljivosti koja bi procenila nove potencijale hidroenergije,i isplativost pojedinih lokacija. U
oblasti razvoja malih hidroelektrana, potrebna je izrada dodatne grupe detaljnih studija
izvodljivosti. Na osnovu prethodnih ispitivanja i stručnih nalaza, već sada bi bilo moguće da se
ovakve studije izrade za sledećih sedam lokacija: Sopoćani, Bela Palanka, Rečica, Ribarje, Javorje,
Sokolovica i Bovan. Veličina ovih centrala kreće se od 216 kW do 8 MW,a smeštene su širom

20
Srbije. Velike hidrocentrale, ako su prihvatljive sastanovišta zaštite životne sredine, treba i dalje
koristiti i razvijati. Što se tiče energije vetra, dogovorena saradnja sa Vladom Španije treba da se
proširi priključivanjem višegodišnjeg osmatranja brzina vetra na 50 m visine na najmanje 5 – 8
odabranih lokacija. Dok postojeći podaci o vetru sugerišu da na šest lokacija postoje brzine vetra
između 6 – 7 m/s, inostrana iskustva upućuju da to odgovara stepenu godišnjeg opterećenja od
oko 18 – 25%. Samo lokacija vrha Stare planine Midžor, sa utvrđenim godišnjim prosekom od
7,6 m/s, može da se klasifikuje kao dobra, sa oèekivanim stepenom opterećenja od oko 28%.
Ako se kao merodavne uzmu nemačke kalkulacije, elektrana na vetar sa godišnjim stepenom
opterećenja od 20% zahteva tarifu od oko 8 € centi/kWh da bi bila isplativa; stepen opterećenja
od 28% oborio bi ovu tarifu na oko 5.8 € centi/kWh. U oblasti sagorevanja biomase za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, Srbija ima značajne mogućnosti, u koje
spada i korišćenje briketa i peleta (inače vrlo popularno u zemljama sa jakom preradom drveta).
(www.bioenergija.net) Šira upotreba briketa i peleta za grejanje domaćinstava (umesto struje),
međutim,zahteva rešavanje više problema, među kojima su nepostojanje standarda za njihovu
proizvodnju i niska cena struje. Danas u Srbiji ne postoje podsticaji namenjeni podršci
proizvodnje električne energije za male hidrocentrale do 10 MW, ili centrale na energiju vetra,
sunca, biomase ili geotermalnu energiju. Prema postojećim propisima svi proizvođači energije iz
obnovljivih izvora su oslobođeni obaveze da plaćaju naknadu za prenošenje struje,ali i dalje
moraju da plate naknadu za priključenje na mrežu. Akt o uslovima za dobijanje statusa
privilegovanog proizvođača (proizvođač obnovljivih izvora energije) još uvek nije usvojen, uprkos
činjenici da je rok za to bio prvi avgust 2005. Oni koji ipak odluče da investiraju u projekte mini
hidrocentrala suočavaju se sa birokracijom, nejasnim i dugimprocedurama. Na državi je da
promeni situaciju, da pojednostavi administrativne procedure, i uspostavi kreditne mehanizme
za projekte obnovljivih izvora energije. Nije jasno na šta se čeka, imajući na umu da Srbija ima
potencijal da izgradi oko 900 malih hidrocentrala sa ukupnim kapacitetom od 500 MW.
Restruktuiranje nacionalne kompanije za električnu energiju – EPS započelo je početkom 2005.
godine, kada je sistem distribucije električne energije izdvojen iz EPS-a. Potom je u junu 2005.
godine osnovana Elektromreža Srbije (EMS), kao posebna kompanija nadležna za infrastrukturu
elektromreže. Premda je Vlada Srbije najavila radni akt po kojem će EPS biti obavezan da kupuje
električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, do sada je preduzeto svega nekoliko praktičnih
koraka. Nacionalna elektroenergetska kompanija, koja još uvek ima monopol u celoj zemlji,
uopšte nije zainteresovana za podršku potencijalnih konkurenata bez obzira koliko su mali.
Takođe, garantovane cene za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora su premale i čine ih
nekonkurentnim prema tradicionalnim, konvencionalnim elektranama koje primaju podršku
države na skriven ili otvoren način.Regionalni distributeri električne energije nisu tehnički
sposobni da organizuju sistem što postaje još komplikovanije uvođenjem tako malih
proizvođača struje. (www.balkanenergy.com) Potrebno je i zadovoljiti tehničke normative koji
se protežu od priključenja na elektromrežu do složenih zaštitnih prenosnih tehnika.Jedino
rešenje koje će konačno doneti ukupnu korist celom elektroenergetskom sistemu je uvođenje
tržišno i profitno orijentisane proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije. Na taj način
će se pojaviti nove mogućnosti za sve koji su voljni da ulože u budućnost elektroenergetskog
sektora u Republici Srbiji. Postoji i novi zahtev za sve proizvođače, naime da se registruju kao
preduzeća za proizvodnju električne energije, sa namerom da im se omogući priključenje na
mrežu. Ovakav zahtev nameće dodatni finansijski teret postojećim malim proizvođačima, koji se

21
suočavaju sa niskom cenom za porizvedenu struju i višemesečnim kašnjenjima u isplatama od
strane EPS-a. Kapaciteti mreže su po sebi veoma slabi, sa čestim nestancima struje, posebno u
selima gde postoje najveći potencijali za razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

7. Primeri dobre prakse

Bitna dimenzija održivosti jeste odnos između ekoloških i ekonomskih odlika tako da svaka
kompanija treba da razvije svoj sistem za identifikaciju i kvantificiranje ekoloških troškova,
sistem koji omogućava smanjenja otpada, što direktno utiče na smanjenje nabavke i potrošnje
resursa u procesu proizvodnje. Krajnji efekat se ogleda u postizanju sklada između aspekta
životne sredine i profitabilnosti, kroz simultano ostvarenje dve cilja – smanjenje ugožavanja
životne sredine i smanjenje troškova proizvodnje.
- Vetroelektrana Alibunar, u Opštini Alibunar (leva strana državnog puta Beograd-Vršac).
Kapaciteta 42 MW snabdevanje 38000 domaćinstava. Sastoji se od 21 turbine,
transformacije 110/33 kv, priključnorazvodnog postrojenja I 110 kv priključnog
dalekovoda. Ukupna vrednost investicije je 80 miliona evra, od čega je četvrtinu uložio
investitor Elicio, a ostatak je finansiran iz kredita. Doprinos u smanjenju CO2 je 88 200
tona godišnje.
Slika 1: Vetroelektrana Alibunar

22
- Solarna elektrana 30 KW Novi Beograd, fotonaponska elektrana. Ova solarna elektrana
za proizvodnju električne energije iz sunčevog sistema neakumuliranog zračenja
električne energije postiže smanjenje korišćenja fosilnih goriva. I takođe doprinosi
smanjenju CO2 18 709 kg godišnje. (http://www.zelenaenergija.pks.rs)
- Kafena plevica predstavlja srebrnu opnu koja se sa ploda kafe izdvaja u procesu njene
prerade i zapravo je nusproizvod iz procesa prženja. Kako bi se lakše odlagala i skladištila,
kafena plevica se sabija u brikete, tj. u cilindrične presovane komade. U traganju za
načinima da se ta količina otpada ponovo upotrebi, otkriveno je da kafena plevica
izuzetno dobro gori i njena toplotna moć je ispitana u laboratorijama Mašinskog
fakulteta i Instituta Vinča. To otkriće podstaklo je predstavnike kompanije „Strauss
Adriatic“ d.o.o. Šimanovci, da uspostave saradnju sa Inovacionim centrom Mašinskog
fakulteta u izradi projekta kotlarnice za grejanje na briket kafene plevice. . Od 1.
novembra 2011. godine, „Strauss Adriatic“ d.o.o. Šimanovci primenjuje jedinstven sistem
grejanja na biomasu, tačnije na briket kafene plevice. Zahvaljujući uštedama koje ovaj
sistem grejanja donosi investicija se u potpunosti isplatila za manje od godinu i po dana.
Najvažniji efekat ovakvog vida grejanja je smanjena emisija ugljen-dioksida u atmosferu,
tj. gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Konkretno, ukupna godišnja emisija ovih
gasova u atmosferu iz fabrike u Šimanovcima smanjena je za oko 14% ili 341 tona CO2e,
u poređenju sa dosadašnjim rezultatima, jer su produkti sagorevanja biomase potpuno
ekološki prihvatljivi i bez štetnog uticaja po okolinu. (Andrijašević, Pašić, Pavlović, 2019.,
str. 377)
- Danas se u svetu pepeo iz termoelektrana koristi u tri svrhe: u proizvodnji cementa, u
građevinarstvu i infrastrukturi. U svetu, za razliku od naše zemlje, upotreba kvalitetnog
pepela, odnosno pepela sa malim sadržajem organske materije, veoma je raširena. Na
Bliskom I Dalekom istoku postoji i razvijeno tržište kojem nedostaje preko 300.000 tona
pepela mesečno i njegova prosečna cena je 20$/t. Takođe, zbog sve većeg razvoja
tehnologija njegovog korišćenja, kao i povećanja cena prirodnih materijala, potražnja za
pepelom se povećava i u drugim zemljama uključujući SAD. Iz ovih razloga, veliki broj
proizvođača električne energije iz uglja uključuje se u nove privredne tokove, jer tu
prepoznaju šansu za ostvarivanje profita. U Republici Srbijii se godišnje proizvede preko

23
 6 miliona tona pepela, a veoma mala količina se iskoristi u građevinarstvu. (Andrijašević,
Pašić, Pavlović, 2019., str. 378)
-

8. Zaključak

Važno je da donosioci odluka što pre razumeju ekonomsku neophodnost podsticanja

početne primene obnovljivih izvora energije. Misli se na energiju vetra i geotermalnu energiju,
kojima Srbija raspolaže u znatnim neiskorišćenim razmerama. Kad je reč o hidroenergiji i energiji
sunčevog zračenja, stanje je znatno povoljnije. Tu su već stečena važna iskustva, koje bi trebalo
razboritom primenom podsticajnih mera tržišno produbljivati. Efekat ugledanja će potom učiniti
svoje. Alernativni, obnovljivi, izvori energije pružaju neverovatno mnogo mogućnosti za
dobijenje električne energije. Obnovljivih izvora energije imaju izuzezno veliki značaj jer se:
smanjuju emisije CO2 u atmosferu, povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava
energetska održivost i efikasnost, smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne
energije, smanjuju novčana ulaganja u procesu podizanja postrojenja i proizvodnje električne
energije. Očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni
konvencionalnim izvorima energije za duži vremenski period. Prema proračunima do kojih je
došla Evropska Komisija za istraživanje energije, toplota Zemljine unutrašnjosti može obezbediti
veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo jedan kubni kilometar užarene mase može
davati 30MW električne struje u periodu od 30 godina. Široka primena obnovljivih izvora
energije, stvarnost je većine razvijenih zemalja Evrope. Ne samo iz razloga što su ekološki
pogodniji od fosilnih goriva, već prvenstveno zato što su to domaći izvori energije i što
povećavaju zaposlenost stanovništva. Zato nikoga ne treba da čude opsežne aktivnosti većine
evropskih zemalja na polju ekonomskog podsticanja primene energije vetra, biomase, zemljine
toplote i sunčevog zračenja. Srbija može pronaći put za brži izlazak iz nadolazeće energetske
krize koja će ubrzo zameniti sadašnju finansijsku krizu.

Ulaganje u solarne elektrane postaje takođe isplativo jer ova postrojenja imaju izuzetno
niske troškove održavanja i ne traže dodatno angažovanje radnika, a država ugovara feed-in
tarife na period od 12 godina. Ulaganje u solarnu energiju je perspektivno - dugoročno je
stabilno i sigurno donosi prihod. Ipak, kako će se ova oblast razvijati, zavisi hoće li država u
budućnosti novim ulagačima davati status povlašćenih proizvođača.

24
 Literatura

1. Andrijašević M., Pašić V., Pavlović R., 2019., Računovodstveni aspect cirkularne
ekonomije kao faktora privrednog razvoja, Zbornik radova sa III Međunarodne
konferencije u Pirotu, str. 373-380.
2. Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, 2009., Snaga sunca i vetra
– Vetar u jedra Srbije, str. 15-20.
3. Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on
the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and
subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC (European Council. 5
June 2009. Retrieved 19 September 2016)
4. Ćalović, M., Mesarović, M., 2009, Energetski potencijal vetra i stvarne mogućnosti
njegovog korišćenja u Srbiji, „Energija, ekonomija, ekologija“, br. 3–4, Beograd, Savez
energetičara Jugoslavije.
5. Ćušić, M., Ignjatović, B., 2005., Značaj i uloga malih hidroelektrana u Srbiji, u:
„Energetika
2005”, Zlatibor
6. Registar povlašćenih proizvođača Ministarstva rudarstva i energetike
7. REN21 - Renewables 2018, Global Status Report
8. Rikalović, Gojko, Ekonomija prirodnih resursa, Inđija, 1999., str. 9-10.
9. Sezonski bilten za Srbiju, 2019., str.3
10. "Službeni glasnik RS" br. 145/2014, br. 56/16, 60/17
11. „Službeni glasnik RS“, broj 53/2013
12. „Službeni glasnik RS“, broj 101/2015
13. Startegija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
Godine
14. https://en.unesco.org/news/hierro-biosphere-reserve-supplied-first-time-exclusively
renewable-energy
15. http://www.zelenaenergija.pks.rs
16. www.bioenergija.net
17. www.balkanenergy.com
18. http://www.ingkomora.org.rs
19. http://www.zelenaenergija.pks.rs
20. https://windeurope.org/about-wind/statistics/european/wind-in-power-2017

25