Upravljanje Rizikom Prezentacija PDF

Upravljanje rizicima i
spasavanje
Dr Aleksandra Koki Arsi
,
,

2

.

.
, ,
.

.

.

, ,
,
, .
(,
,
-
) 3
10
20
20
10
25
15
4
U naoj zemlji, poslednjih deset godina u porastu je:
broj poara,
neposredna materijalna teta i broj stradalih i poginulih,
pokazuje se tendencija sve ozbiljnijeg ugroavanja ljudi, privrednih i
drugih potencijala zemlje.
Ovo ukazuje na potrebu da se analiziraju, sagledaju i utvrde:
jedinstvene metodologije evidentiranja poara i procene neposredne i
posredne tete,
izradi dugorona strategija zatite od poara,
rukovoenja,
koordiniranja i usmeravanja aktivnosti i drugo.
Neophodno je preduzeti odgovarajue mere za unapreenje preventivne i
ukupne zatite od poara.
5
6
7
8
9
Mogunost nastanka poara kao i mesto nastanka je teko predvideti to
svakako prevazilazi okvire propisa i zahteva nauno struni pristup uz
objedinjavanje znanja iz razliitih naunih oblasti.
Zatita od poara u isto vreme mora biti racionalna i efikasna jer mali
nedostaci mogu stvoriti fatalne posledice
Kao imperativ se postavlja iznalaenje optimalnog modela zatite od
poara, primenjujui usmereno upravljanje rizicima.
Upravljanje rizikom od pojave poara polazi:
od verovatnoe da postoji poarni rizik i da e rezultovati poarnim

gubitkom
od verovatnoe da e poarni gubitak biti iskazan preko gubitaka ljudi,
materijalnih dobara, okruenja i da je gubitak prisutan kada se desi poar
Sistem upravljanja rizikom od poara ima za cilj planiranje, kontrolu i

redukciju rizika.
10
Cilj procene rizika je utvrivanje kritinih mesta i postupaka, odnosno
stanja i procesa u kojima moe doi do ugroavanja bezbednosti i zdravlja
radnika na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i preduzimanje
odgovarajuih mera za njihovo eliminisanje ili smanjenje na prihvatljiv
nivo.
U praksi su prisutni razliiti pristupi i metodologije u proceni rizika, to
zavisi od cilja i namene procene rizika, kao i kvantitativnih i kvalitativnih
pokazatelja uslova radne sredine.
Takoe, nedostatak preciznog definisanja postupka i procedura, kao i
kriterijuma i pokazatelja za procenu rizika dovodi do toga da svaki
poslodavac ili pravno lice koje vri procenu rizika, na svoj nain definie
postupak i kriterijume procene, to dovodi do nepreglednosti dobijenih
rezultata, kao i oteane kontrole kvaliteta procene.
11
Rizik radne sredine (R) se najee definie kao proizvod verovatnoe
nastanka rizinog dogaaja (Prd) i teine njegove posledice (Cp):
R=Prd Cp
Teina posledice zavisi od vrste opasnosti i/ili tetnosti koje mogu da

izazovu povredu na radu, profesionalno oboljenje ili bolest u vezi s radom,
a verovatnoa nastanka rizinog dogaaja od ekspozicije opasnostima i/ili
tetnostima i stanja ranga radne sredine, odnosno stanja sistema zatite.
Imajui u vidu da svaki element radne sredine, pod odreenim uslovima,
podrazumeva rizik, u sistemu radne sredine potencijalno postoji veliki broj
faktora rizika. Rizik sistema radne sredine treba analizirati posmatrajui
elemente tehnolokog sistema.
12
Pri funkcionisanju tehnolokih sistema radnici su izloeni razliitim uticajima
i delovanjima koja su posledica tehnolokih procesa i operacija u njima.
Takoe, obzirom da je praktino nemogue eliminisati pojavu opasnosti i/ili
tetnosti, izgraditi bezotkazna i savreno ergonomina sredstva rada, potrebno
je izabrati takvu organizaciju tehnolokog procesa koja uvaava uslove radne
sredine, inicijalne faktore rizika, sadri mere, postupke i sredstva za
blagovremeno eliminisanje i/ili smanjenje neeljenih dogaaja.
U tom smislu, potrebno je, uz zadovoljavanje zakonske regulative, izvriti
istraivanja zasnovana na prikupljanju informacija o radnim mestima,
direktnim uvidom u stanje, merenjima i ispitivanjima faktora radne sredine.
Na taj nain se formira adekvatan osnov za procenu profesionalnog rizika.
Ovako izvrena procena je osnova kvalitetnog upravljanja profesionalnim
rizikom i omoguava ostvarivanje ciljeva sistema (optimalnih radnih uslova),
kako u uslovima iniciranja rizinih dogaaja (prekidanjem uzronog lanca
dogaaja), tako i u uslovima njihove realizacije (preduzimanjem
odgovarajuih korektivnih akcija).
13
Upravljanje rizikom ne znai eliminaciju rizika, ve svoenje rizika
sistema na prihvatljiv nivo. Ukoliko je rizik sistema radne sredine
prihvatljiv, radna sredina se smatra bezbednom, tj. sredina koja u
odreenim uslovima funkcionisanja odrava takvo stanje u kome se sa
zadatom verovatnoom iskljuuju rizini dogaaji uslovljeni dejstvom
faktora opasnosti i/ili tetnosti na nezatiene elemente sistema i okruenja,
a teta od neizbenih emisija materijalnih i energetskih resursa ne
prevazilazi dozvoljenu vrednost.
Iz direktiva Evropske unije jasno se moe videti da svaka drava moe da
prilagodi preporuke i metodologiju procene rizika nacionalnom
zakonodavstvu, zakonima i propisima vaeim na njenoj teritoriji.
Obzirom da je naom zakonodavnom regulativom, pravnom licu, koje vri
procenu rizika dozvoljeno da na svoj nain definie metodu i kriterijume
procene, dolo je do nepreglednosti i oteane kontrole validnosti dobijenih
rezultata.
Metodologija sprovoenja postupka procene rizika definie algoritam, alate
i nain sprovoenja postupka procene, a procedura sprovoenja postupka
procene rizika definie standardizovani niz koraka koji obezbeuju
sprovoenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajuih zakona i
propisa.
14
Standard ISO 31000 je rezultat najbolje prakse u podruju upravljanja rizicima,
koji je promovisan novembra 2009. godine. Zasnovan je na australijsko-
novozelandskom standardu AS/NZ 4360:2004 Standard for Risk Management
(Standard za upravljanje rizikom). Iz ovog standarda je preuzet i zahtev da
upravljanje rizikom, kao funkcija, treba da bude ugraena u druge aktivnosti
menadmenta, a ne da se tretira kao odvojena, samostalna aktivnost.
ISO 31000 osigurava generike smernice za dizajn, implementaciju i
odravanje procesa upravljanja rizicima u celoj organizaciji.
Moe se primeniti u svim organizacijama, nezavisno od njihove veliine,
naina poslovanja, grane privrede i slino, i obuhvata sve tipove rizika kojima
je organizacija izloena.
Procenjuje se da e ISO 31000 biti najvii globalni standard i da e zameniti
sve nacionalne standarde za upravljanje rizikom.
15
Osnovu standarda ISO 31000 ine precizno definisani: Principi upravljanja
rizikom, Okvir za upravljanje rizikom i Proces upravljanja rizikom, a za
organizacije koje nameravaju da unaprede svoj sistem upravljanja rizikom,
vani su i Atributi dobre prakse koji se navode u standardu kao sredstvo za
merenje i evaluaciju onoga to trenutno ine.
16
Efektivno upravljanje rizikom podrazumeva primenu sledeih principa:
1) Upravljanje rizikom stvara vrednost.
Upravljanje rizikom doprinosi ostvarivanju ciljeva i njihovom unapreivanju,
na primer, efikasnosti operacija, zatite okoline, finansijskog uinka,
korporativnog rukovoenja, bezbednosti i zdravlja na radu, kvaliteta proizvoda,
saglasnosti sa pravnim i regulatornim zahtevima, drutvenog prihvatanja i
reputacije.
2) Upravljanje rizikom je sastavni deo organizacionih procesa.
Upravljanje rizikom je deo odgovornosti menadmenta i sastavni deo
organizacionih procesa, kao i svih projekata i procesa upravljanja promenama.
Upravljanje rizikom nije samostalna delatnost odvojena od osnovnih aktivnosti i
procesa organizacije.
3) Upravljanje rizikom je deo donoenja odluka.
Upravljanje rizikom pomae donosiocima odluka da donose odluke zasnovane na
informacijama. Upravljanje rizikom moe da pomogne u postavljanju prioriteta
akcija i razlikovanju alternativnih pravaca delovanja. Konano, upravljanje
rizikom moe da pomogne donosiocima odluka pri odluivanju o tome da li je
rizik prihvatljiv ili nije, kao i da li e tretman rizika biti adekvatan i efikasan.
17
4) Upravljanje rizikom se eksplicitno bavi neizvesnostima.
Upravljanje rizikom se bavi onim aspektima donoenja odluka koje
karakterie neizvesnost, kao i prirodom i nainima reavanja neizvesnosti.
5) Upravljanje rizikom je sistematino, strukturisano i blagovremeno.
Sistematski, blagovremen i strukturiran pristup upravljanju rizicima
doprinosi efikasnosti i konzistentnosti, uporedivosti i pouzdanosti rezultata.
6) Upravljanje rizikom se zasniva na najboljim dostupnim informacijama.
Inputi za proces upravljanja rizikom su zasnovani na izvorima informacija
kao to su iskustvo, povratne informacije, posmatranje, prognoze i
ekspertne ocene. Meutim, donosioci odluka treba da budu informisani i
treba da uzmu u obzir ogranienja koja se tiu korienih podataka i
modela, kao i mogunosti neslaganja eksperata.
7) Upravljanje rizikom je prilagoeno organizaciji.
Upravljanje rizikom je usklaenao sa spoljanjim i unutranjim kontekstom
organizacije i profilom rizika.
18
8) Upravljanje rizikom uzima u obzir ljudski faktor.
Upravljanje rizikom mora da uoi i prepozna mogunosti, percepcije i namere ljudi
izvan i unutar organizacije, koji bi mogli olakati ili oteati ostvarivanje ciljeva
organizacije.
9) Upravljanje rizikom je transparentno i otvoreno za sugestije.
Odgovarajue i pravovremeno ukljuivanje bitnih zainteresovanih strana i,
posebno, donosilaca odluka sa svih nivoa organizacije, osigurava relevantnost i
aurnost procesa upravljanja rizikom. Ukljuenost, takoe, omoguava
zainteresovanim stranama da budu na pravi nain zastupljene i da njihova
miljenja budu uzeta u obzir prilikom odreivanja kriterijuma rizika.
10)Upravljanje rizikom je dinamino, iterativno i reaguje na promene.
Nastupanjem internih i eksternih dogaaja, kontekst i saznanja se menjaju, pristupa
se kontroli i reviziji, neki rizici se pojaavaju i izbijaju u prvi plan, dok se drugi
umanjuju. Organizacija mora da obezbedi proces procene rizika, koji e biti u
stanju da kontinuirano prati i odgovara na promene.
19
11) Upravljanje rizicima omoguava kontinuirano poboljanje i
unapreenje organizacije.
Organizacije treba da razviju strategije unapreivanja zrelosti svojih
procesa upravljanja rizikom, paralelno sa svim drugim aspektima
organizacije.
20
Okvir za upravljanje rizikom pomae organizacijama da efikasno upravljaju
svojim rizicima kroz primenu procesa upravljanja rizikom na razliitim nivoima
i u specifinim kontekstima organizacije. Okvir treba da obezbedi da informacije
o riziku, izvedene iz ovih procesa, budu adekvatno saoptene i iskoriene kao
osnova za donoenje odluka i odgovornosti na svim relevantnim organizacionim
nivoima.
Okvir za upravljanje rizikom nije formiran sa ciljem da opie sistem upravljanja,
ve da pomogne organizacijama da integriu upravljanje rizikom u svoj sistem
upravljanja. Dakle, organizacije treba da prilagode elemente okvira svojim
specifinim potrebama. Okvir podrazumeva petlju koja ukljuuje:
dizajn okvira za upravljanje rizikom,
implementaciju upravljanja rizikom,
nadzor i pregled okvira i
stalno poboljanje okvira.
21
Proces upravljanja rizikom sadri sledee faze :
Komunikacija i konsultovanje: Komunikacija i konsultacija sa internim i

eksternim uesnicima na svakom stepenu procesa upravljanja rizikom i
razmatranje procesa kao celine.
Utvrivanje konteksta: Utvrivanje eksternog, internog i konteksta
upravljanja rizikom u kojem e se odvijati ostatak procesa. Treba utvrditi
kriterijume prema kojima e se procenjivati rizik i definisati struktura
analize.
Identifikovanje rizika: Identifikovanje gde, kada, zato i kako bi
dogaaji mogli spreiti, umanjiti, odloiti ili poveati postizanje ciljeva.
Analiza rizika: Identifikacija i procena postojeih kontrola.
Odreivanje posledica i verovatnoe a zatim nivoa rizika. Ova analiza
treba da razmotri podruje potencijalnih posledica i njihovu pojavu.
22
Vrednovanje rizika: Poreenje procenjenih nivoa rizika sa prethodno
utvrenim kriterijumima i razmatranje ravnotee izmeu potencijalnih
koristi i nepovoljnih rezultata. To omoguuje donoenje odluka o obimu i
prirodi tretmana rizika i o prioritetima.
Tretman rizika: Izrada i primena specifinih trokovno-efikasnih strategija i
akcionih planova za poveanje potencijalnih koristi i smanjenje
potencijalnih trokova.
Monitoring i pregled/izvetavanje: Neophodno je pratiti efikasnost svih
koraka procesa upravljanja rizikom. To je vano za stalno poboljavanje.
Potrebno je pratiti rizike i doprinose mera tretmana rizika, kako bi se
osiguralo da promena uslova ne menja prioritete.
23
24
Mnoge tehnologije, posebno ukljuujui odreene sirovine i nus-proizvode, su
opasne za oveka i njegovo okruenje. Usled neadekvatnog upravljanja
tehnologijama, neodgovarajueg izbora lokacije, nekvalitetnih tehnolokih
reenja, neodgovornog ponaanja ljudi i drutvene zajednice, vrlo esto dolazi
do udesa koji mogu imati nesagledive i dugorone posledice na ljude i okolnu
sredinu.
Intenzivan razvoj industrije nudi niz izvanrendnih reenja i mogunosti za
razvoj modernog sveta, ali istovremeno stvara ozbiljne probleme vezane za
prisustvo opasnih i tetnih materija i zbog primene razliitih tehnologija koje u
odreenim situacijama predstavljaju veliki rizik kako onima koji su zaposleni
tako i irem okruenju.
25
Kako bi se izbegle katastrofe i moglo delovati u smislu odgovarajue
zatite kako ljudi i materijalnih dobara a i zatite ireg okruenja potrebno
je to detaljnije i potpunije upoznavanje sa pojedinim zagaivaima,
lokalizovanje njihovih izvora, utvrivanje naina rasprostiranja, kao i
moguih posledica koje nastaju njihovim delovanjem na oveka i okolinu.
Zbog toga metoda analize i procene rizika ima za cilj da identifikuje i
kvantifikuje podruja gde potencijalno moe doi do nastanka udesa. To je
istraivaki proces koji mora biti struno i nauno zasnovan sa
multidisciplinarnim pristupom. Dobro uraena procena rizika je preduslov
za adekvatno planiranje prevencije, pripreme, reagovanja na udes i sanacije
posledica. Ujedno, ova procena prua dovoljno relevantnih podataka za
proces upravljanja rizikom jednim industrijskim postrojenjem i njegovim
okruenjem.
26
Znaajniji industrijski udesi u Srbiji u 21-om veku:
Poar u trafo stanici (sa kasnijim isputanjem PCB) u livnici Lola Ribar eleznik, Beograd
(2002);
Eksplozija i potpuno unitenje pogona oktogena za proizvodnju eksploziva pentrita u
preduzeu Prva-Iskra Bari (2006);
Eksplozija u vojnom skladitu eksploziva u Parainu (2006);
Poar u proizvodnoj hali u preduzeu Nevena-Kolor u Leskovcu (2006);
Poar u odeljenju topionice fabrike Radijator Zrenjanin. Ovaj poar je zahvatio 600
kondenzatorskih baterija punjenih PCB -om (2008);
Poar u pogonu za razgrevanje sirovine za proizvodnju insekticida dimetoata u Galenika
Fitofarmaciji (2008);
Isparenja tehnike azotne kiseline 57%, usled greke prilikom utakanja u autocisternu u
HIP Azotara Panevo (2008);
Eksplozija smee za proizvodnju eksploziva amoneks 2 u fabrici Trayal (2008);
Poar u fabrici Viskoza u Loznici, u pogonu predionice i pogonu za proizvodnju svile i
celofana. Na navedenoj lokaciji nalazilo se i 500 tona ugljendisulfida, isti nije bio
zahvaen poarom (2008)
Eksplozija i poar, jednobaznog nitroceluloznog baruta u delu kompleksa podzemnih
proizvodnih objekata preduzea Prvi partizan a.d., Uice, koji se nalaze u industrijskoj
zoni Kragovo (2009).
Izvod iz Nacionalnog programa zatite ivotne sredine Republike Srbije, objavljenog u
Slubenom glasniku Republike Srbije broj 12/2010 od 12.03.2010.
27
Postoji mnogo razliitih definicija pojma udes i akcident i u zavisnosti od
pristupa, pravnih sinonima i definicija koje su usvojile odreene
meunarodne organizacije, moe se zakljuiti da se udes ili akcident
definie kao: nekontrolisani dogaaj nastao prilikom procesa proizvodnje,
transporta ili skladitenja, u kojem je dolo do oslobaanja odreenih
koliina hemijskih opasnih materija u vazduh, vodu ili zemljite, i to na
razliitom teritorijalnom nivou, to za posledicu moe imati ugroavanje
ivota i zdravlja ljudi, materijalna dobra i posledice po ivotnu sredinu.
Prema usvojenoj Direktivi Evropske zajednice, akcident predstavlja pojavu
velike emisije, poara ili eksplozije nastale kao rezultat neplanskih
dogaaja u okviru neke industrijske aktivnosti, koja ugroava ljude i
ivotnu sredinu, odmah ili nakon odreenog vremena, u okviru ili van
granica preduzea, i to ukljuujui jednu ili vie opasnih hemikalija.
28
Svaki udes u industriji ima odreene specifinosti tako da se svaki mora
pojedinano posmatrati u zavisnosti od vrste, jaine tj. prostorog obuhvata,
obima posledica i vremenskog trajanja.
Mogu se izdvojiti neke karakteristike industrijskih akcidenata:
1. Specifini su s obzirom na mogunosti nastanka, prevenciju, obim
moguih posledica i nain sanacije;
2. Po mestu nastanka mogu biti vezani za fiksne komplekse, opremu,
instalacije ili za transport;
3. Relativno su nepredvidivi u odnosu na vreme i vrstu udesa, kao i
lokaciju kada se radi o transportu;
4. Zahtevaju trenutno reagovanje prema ranije utvrenim organizacionim
merama i planovima u sluaju udesa;
5. esto se ne raspolae potrebnim ili dovoljnim informacijama i opremom
za brzo reagovanje na proceni vrste i stepena opasnosti to poveava
prostornu ugroenost, obim posledica po ljude i ivotnu sredinu kao i
dimenzije teta;
6. Uee na otklanjanju posledica i sanaciji tete je veoma teko i zahteva
dugotrajan proces;
7. Spreavanje nastanka akcidenta zahteva pre svega kompleksne mere
prevencije, preduzimanje adekvatnih mera za smanjenje negativnih
posledica i razraen informacioni sistem.
29
U odnosu na trajanje i tok udesa mogu se definisati odreene faze to moe
biti od znaaja prilikom odgovora na udes i aktivnosti koje treba
preduzimati u cilju prevazilaenja negativnih posledica udesa. To su:
prva faza: vreme pre nastanka udesa, u njoj je potrebno preduzeti sve
preventivne mere da bi se spreio udes;
druga faza: vreme trajanja udesa, odnosno kada je potrebno obezbediti
spasavanje ivota i preduzeti mere zatite najugroenijih;
trea faza: odnosi se na vreme neposredno nakon udesa, kada se prua
prva pomo i medicinska u okviru zdravstvene slube i obezbeuje
opstanak u nepovoljnim uslovima;
etvrta faza: predstavlja vreme posle udesa, kada se preduzimaju mere
sanacije i otklanjanja posledica udesa.
30
Na osnovu analize i procene rizika, mogue je za svaki konkretan
sluaj odrediti zone ugroenosti nakon nastanka udesa. Glavne zone
su sledee:
prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve

pomoi ugroenom stanovnitvu svodi na efikasnu primenu
zatitnih sredstava;
druga zona se moe definisati vremenskom kategorijom u intervalu
od 10-30 minuta od momenta nastanka udesa i za koje vreme dolazi
do intenzivnog rasprostiranja toksinih materija. Prostorni obuhvat
ove zone zavisi od obima udesa, vrste opasnih materija i uslova koji
vladaju na tom prostoru (meteoroloki, topografski i dr.). U ovoj
zoni je mogue sprovoenje odreenih mera u cilju smanjivanja
prodora toksinih materija, uz istovremenu evakuaciju ugroenog
stanovnitva;
31
Rizik od nastanka udesa u industriji postoji tokom celog procesa
proizvodnje, transporta i skladitenja opasnih, toksinih materija. Iz ovog
proizlazi da se kao mesta nastanka mogu identifikovati:
1. proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju

u procesu proizvodnje;
2. skladita, magacini i objekti u kojima se deponuju ili uvaju opasne
materije;
3. sredstva i komunikacije kojima se prevoze opasne materije.
32
Prema podacima Meunarodne organizacije za rad (The International
Labor Office ILO) u svetu se, procentualno, oko 40% od ukupnog broja
udesa dogodi u proizvodnim pogonima, oko 35% udesa se deava pri
transportu, a oko 25% se odnosi na udese prilikom skladitenja.
Pratee pojave se mogu podeliti na sledee kategorije:
isputanje opasnih polutanata u vazduh, vodu ili zemljite toksini

gasovi, zapaljive ili eksplozivne supstance;
eksplozije materija - kojima se izbacuju u atmosferu velike koliine
toksinih, zapaljivih i eksplozivnih materija;
poari - koji imaju za posledicu stvaranje oblaka opasnih i toksinih
gasova, estica i drugih proizvoda sagorevanja.
33
Udesi vezani za fiksne komplekse, opremu i instalacije obuhvataju
eksplozije materija u procesu proizvodnje i skladitenja, poare opasnih
materija i isputanje toksinih materija u ivotnu sredinu. Udesi u
transportu su vezani za drumski, eleznik, vodeni i vazduni saobraaj, s
tim to su procentualno najzastupljeniji udesi u drumskom saobraaju.
Poseban problem predstavlja injenica da se ne moe predvideti kada e

nastati udes kao ni lokacija gde e do njega doi. Zbog toga su industrijski
najrazvijenije zemlje, uz pomo meunarodnih organizacija, donele brojne
programe, predloge, preporuke i konvencije koji se odnose na prevenciju,
pripravnost, odgovor na udes, mere zatite i sanacije.
34
Mogunost nastanka industrijskog udesa irih razmera, ugroavanje ivota
ljudi i opasnost od trajnog naruavanja ivotne sredine i materijalnih
dobara uticali su na pokretanje i usavravanje odreenih postupaka i
aktivnosti kako bi se preventivnim delovanjem rizik od udesa smanjio na
najmanju meru, a ako do udesa doe, da bude pripremljen adekvatan
odgovor na udes i efikasno sanirana ugroena teritorija.
Proces procene rizika se moe podeliti prema razliitim kriterijumima i u
zavisnosti od obima kompleksnosti sagledavanja problema. Svaki od
delova, svojim kvalitativnim karakteristikama, zasebno ini kompleks
postupaka i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju procene rizika i slui kao
osnova za dalje usavravanje saznanja iz ove oblasti. To su:
35
Identifikacija opasnosti od udesa
Predstavlja osnovu za proces upravljanja rizikom jer je u ovoj fazi potrebno obezbediti sve
informacije o postrojenju u kojem potencijalno moe doi do akcidenta. Neophodno je
prikupiti podatke o tehnolokom procesu i prisustvu opasnih materija. Glavni cilj
identifikacije je da se ukae na sve slabe take u procesu proizvodnje, skladitenja i
transporta opasnih materija, gde moe doi do nastanka udesa. U ovoj fazi prikupljaju se svi
potrebni podaci o opasnim aktivnostima i opasnim materijama neophodnim za analizu
posledica i procenu rizika.
Modelovanje razvoja udesa i posledice

Ova faza ima za cilj da predvidi obim moguih posledica udesa i veliinu tete. Na osnovu
prikupljenih podataka o opasnim materijama, rizinim aktivnostima i moguim takama
nastanka udesa u procesu proizvodnje i postrojenjima, potrebno je simulirati mogu razvoj
dogaaja koji obuhvata sagledavanje mogueg obima udesa i posledica po ivot i zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu, kao i veliinu tete.
Analiza povredivosti
Analiza povredivosti predstavlja veoma znaajnu fazu koja treba da identifikuje sve
osetljive objekte u okolini industrijskog postrojenja, odnosno sve ono to moe biti pod
nepovoljnim uticajem nekontrolisano osloboenih tetnih materija. Pored povredivih
objekata, u ovoj fazi, potrebno je odrediti mogui obim tj. nivo udesa i proceniti irinu
ugroene oblasti. Cilj je da se dobiju podaci o moguim posledicama udesa.
36
Ocena rizika
Ocena rizika predstavlja etvrtu fazu u kojoj sledi kvantifikovanje svih
rezultata iz prve tri faze. Ocena rizika predstavlja proces kojim se odreuje
rizik na osnovu verovatnoe nastanka udesa i obima moguih posledica po
ivot, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Radi lakeg odreivanja verovatnoe
nastanka udesa koristi se identifikacija opas-nosti dok se obim moguih
posledica utvruje na osnovu modelovanja raz-voja udesa i podataka
dobijenih analizom povredivosti.
Plan zatite i prevencije od udesa
U ovoj fazi predlau se aktivnosti za otklanjanje mogunosti nas-tanka udesa
kako bi rizik bio prihvatljiv. Pod ovim se podrazumeva pre-duzimanje
preventivnih mera kao i definisanje sadraja planova zatite od udesa.
Donoenjem planova zatite obezbeuje se organizovanje i pri-prema svih
subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora u sluaju udesa uz
najmanje mogue posledice. Da bi planovi zatite odgo-vorili postavljenom
zadatku donose se na osnovu rezultata iz prethodne etiri faze.
37
Postupak reagovanja (odgovora) na udes
Ovaj postupak obuhvata skup mera i aktivnosti koji se preduzimaju na
osnovu rezultata faza analize povredivosti i ocene rizika, a u skladu sa
planom zatite. Ova faza ima imperativ da definie sve aktivnosti sa ciljem
da se udes zaustavi i izoluje, ogranie njegovi efekti i minimiziraju
posledice, kao i da se stvore uslovi za praenje postudesne situacije.
Postupak odgovora na udes zapoinje onog trenutka kada se dobiju prve
informacije o udesu, koje sadre podatke o mestu i vremenu udesa, vrsti
opasnih materija koje su prisutne, proceni toka udesa, proceni rizika po
okolinu, proceni obima udesa i obima posledica i druge znaajne podatke
za odgovor na udes. Postupak odgovora na udes mora se odvijati u skladu
sa planom zatite na mestu udesa i u skladu sa situacijom na terenu.
Monitoring postudesne situacije

Praenje i sistem kontrole odreenih tetnih materija na podruju na kome
je dolo do udesa predstavlja sistem monitoringa koji se sprovodi sa ciljem
da se dobije precizna slika zagaenja na ugroenoj teritoriji. Praenje
kvaliteta sradine na podruju na kojem se dogodio udes je jedan od prvih
koraka koji prethodi sanaciji podruja i ima za cilj kontrolu sadraja tetnih
materija, odnosno odreivanje njihovog nivoa.
38
Mere otklanjanja posledica udesa
Mere za otklanjanje posledica udesa (sanacija) su deo procesa upravljanja
rizikom koje imaju za cilj praenje postudesne situacije, obnavljanje i
sanaciju ivotne sredine, vraanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje
opasnosti od mogunosti ponovnog nastanka udesa. Da bi se sanacija
uspeno sprovela mora da obuhvati izradu plana sanacije i izradu izvetaja
o udesu. Navedeni metodoloki pristup kvalitativno otvara mounost
definisanja pod kojim uslovom e rizik od rada opasnih postrojenja na
odreenom prostoru biti prihvatljiv i na koji nain se moe obezbediti
dobro upravljanje rizikom od udesa.
39
Efikasno upravljanje nekim rizikom podrazumeva kvalitetno
obavljeno: utvrivanje, ispitivanje i procenu izloenosti riziku. U tom
cilju su razvijene brojne metode koje se sve vie usavravaju. Bie
navedene one metode koje su se pokazale najbolje i koje mogu imati
iroku primenu, a neke od njih e biti blie objanjene. To su sledee
metode:
PHA preliminarna analiza opasnosti,
Metoda brzog rangiranja rizika,
HAZOP studija opasnosti od materijala i tehnolokog procesa,
Stablo otkaza i stablo dogaaja,
HAZAN analiza opasnosti,
FMEA analiza greaka/otkaza i njihovih uticaja,
Metode upravljanja odravanjem na bazi rizika,
Metoda za analizu i procenu rizika i opasnosti koji mogu izazvati
neeljene dogaaje u nekoj zajednici,
Metoda procene rizika na radu,
Statistika metoda SEPTRI,
Fazi logika.
40
Preliminarna analiza opasnosti je metoda za kvalitativnu procenu
rizika, iji je cilj utvrivanje moguih nesrenih sluajeva u datom
postrojenju. Cilj se postie tako to se vre ispitivanja sledeim redom:
ispituje se redosled dogaaja koji mogu potencijalnu opasnost da
pretvore u nesreni sluaj, zatim se ovi nesreni sluajevi vezuju za
date klase opasnosti i na kraju se razmatraju mere koje se mogu
preduzeti da bi se uklonile date opasnosti. Preliminarna analiza
opasnosti je metoda koja se veoma koristi u SAD. Klase opasnosti koje
se korise u ovoj analizi su date u tabeli 1.
41
Klasa opasnosti I Katastrofalne posledice jedan ili
vie smrtnih sluajeva i potpuna
teta na postrojenju
Klasa opasnosti II Kritine posledice ozbiljne
povrede, teta na postrojenju i
potpun prekid proizvodnje
Klasa opasnosti III Marginalne posledice manje
povrede i tete na postrojenju,
umerena smanjenost proizvodnje
Klasa opasnosti IV Zanemarljive posledice nema
povreda i tete na postrojenju
42
deo opreme ili opasan opasan opasno stanje neposredan klasa preventivne
funkcija element dogaaj uzrok opasnosti mere
posuda sa pritisak gasa curenje usled osloboen gas varnica, I ili II ugraen
gasom pucanja suda plamen, sistem za
statiki gaenje
elektricitet
43
Metodu procene rizika na radu utvrdila je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje kao
prirunik za procenu rizika (Risk Assessment Tool). Rizik na radu se odnosi na
mogunost i teinu povrede i oboljenja radnika, koji nastaju kao rezultat izlaganja
opasnostima. Ova metoda, takoe, pripada grupi metoda za kvalitativnu procenu rizika i
sa njom se postie bezbednost i zatita zdravlja radnika na radu. Procena rizika na
radnom mestu vri se u pet koraka.
KORAK 1. Potrebno je prikupiti informacije o: lokaciji radnog mesta, licu/licima koji
rade na tom radnom mestu, opremi, materijalu i procesu rada koji se tu obavlja; zatim
vrsti posla koji se obavlja (na koji nain i koliko dugo vremena), opasnostima koje su ve
bile utvrene i njihovim izvorima, moguim posledicama opasnosti, merama zatite koje
se koriste, vrstama povreda na radu (ukljuujui i profesionalne bolesti i druge sluajeve
ugroavanja zdravlja zaposlenih) i pravnim i drugim regulativama koje se odnose na to
radno mesto.
KORAK 2. Utvruje se opasnost, u iju svrhu se koristi opta ek lista u koju se belee
odgovori da i ne.
*Kada ne postoji sigurno saznanje o ovim opasnostima treba pogledati detaljne ek liste.
44
KORAK 3. Za svaku utvrenu opasnost treba odluiti da li je rizik: mali, srednji ili visok;
uzimajui u obzir verovatnou i teinu posledice koja moe biti izazvana opasnou. Da bi
se donela odluka kojem rangu rizika pripada koja opasnost koristi se tabela za procenu
rizika. Kada se izvri ovaj korak donosi se odluka da li je neki rizik prihvatljiv ili nije.
Tabela 3. Opta ek lista
Br. Opasnost da ne ne znam
1 Neravnine ili klizave povrine (to moe izazvati: klizanje, saplitanje, padanje itd.)
2 Kretanje vozila i maina
3 Pokretni delovi maina
4 Predmeti i delovi opasnih povrina (otre, hrapave itd.)
5 Tople ili hladne povrine, materijali itd.
6 Radna mesta na visini i take za penjanje (to moe izazvati pad sa visine)
7 Runi alat
8 Visoki pritisak
9 Elektrine instalacije i oprema
10 Vatra
45
Br. Opasnost da ne ne znam
11 Eksplozija
12 Hemijske supstance u vazduhu (ukljuujui i prainu)
13 Buka
14 Vibracija ruku i ramena
15 Vibracija celog tela
16 Osvetljenje
17 UV, IC, laserska i mikrotalasna zraenja
18 Elektromagnetna polja
19 Topla ili hladna klima
20 Dizanje i sputanje tereta
21 Nepravilno dranje tela tokom rada
22 Bioloke opasnosti (virusi, paraziti, gljivece, bakterije)
23 Stres, nasilje, zlostavljanje
24 Ostalo (treba navesti i obrazloiti sa da")
46
Teina posledica
mala srednja velika
Malo Mali(1) Mali(1) Srednji (2)

Verovatnoa
verovatno
Verovatno Mali(1) Srednji (2) Visok (3)
Vrlo verovatno Srednji (2) Visok (3) Visok (3)
KORAK 4. Preuzimaju se preventivne i zatitne mere, u zavisnosti od veliine rizika, i to

po sledeem redosledu:
1. Eliminisanje rizika;
2. Svoenje rizika na najmanju meru kroz organizacione mere;
3. Svoenje rizika na najmanju meru kroz mere kolektive zatite;
4. Smanjenje rizika kroz odgovarajua sredstva i opremu za linu zatitu na radu.
KORAK 5. Vri se dokumentovanje procene rizika tako to se koristi formular o proceni
rizika.
47
Naziv preduzea i adresa Ime radnika koji je izvrio procenu
rizika
Naziv radnog mesta Ime i prezime zaposlenog na radnom mestu
Broj Opasnost Primenjene Planirane aktivnosti

preventivne mere za smanjenje
48
Sistem za procenu rizika i predlaganje naina upravljanja rizikom (eng. Risk Assessment
and Proposed Risk Treatment System SEPTRI) omoguava kavantitativnu procenu
rizika i daje opte smernice za upravljanje rizikom i bezbednou. Ova metoda se moe
primenjivati kod svih vrsta rizika i za sve poslovne aktivnosti, to omoguava
kvantitativno uporeivanje i hijerarhijsko postavljanje razliitih vrsta opasnosti u nekom
preduzeu uz predlaganje optih smernica za upravljanje rizikom. U zavisnosti od
krajnje vrednosti koja se dobija ovom metodom razmatra se jedna ili vie mogunosti
upravljanja rizikom, kao to su:
uklanjanje rizika,
smanjenje i kontrola rizika (poboljanje bezbednosti),
zadravanje rizika,
transfer rizika.
Vrednost rizika (R) se dobija tako to se proizvod koeficijenta verovatnoe, koeficijenta
izloenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoa bezbednosti:
49
gde je:
R vrednost rizika,
P koeficijent verovatnoe,
E koeficijent izloenosti,
I koeficijent posledice i
S koeficijent nivoa bezbednosti.
Vrednost verovatnoe (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prolosti

odreenog preduzea; ili odgovara vrednosti iz statistike za datu oblast; ili se
koriste vrednosti koje se dobijaju iz nacionalnih statistikih podataka; ako nema
ovih vrednosti uzimaju se postojee meunarodne vrednosti.
50
Rekurentni period Koeficijent verovatnoe
Manjem od 1 dana 10
Manjem od nedelju dana 9
Manjem od mesec dana 8
Manjem od godinu dana 7
Manjem od 5 godina 6
Manjem od 1 000 godina 0,5
Veem od 1 000 godina 0,1
Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih inilaca koji odreuju nivo
bezbednosti preduzea u odnosu na svaku vrstu rizika. Teina aktivnih i pasivnih
sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% se odnosi na:
ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti je zajedniki za
sve rizike i ima veliki uticaj na konanu vrednost rizika.
51
Faktor Koeficijent
bezbednosti (S)
Bezbedonosna politika 01
Bezbedonosni sistem:
- odgovornosti, struktura i funkcije (menader za bezbednost, predstavnici za preventivu, odeljenje 0 0,6
za bezbednost...)
- program preventive 0 0,6

- ispunjavanje normativa i propisa (obaveznih i dobrovoljnih) 0 0,4
- tehnika sredstva (aktivna i pasivna) 0 0,6

- radna snaga (profesionalci i volonteri) 0 0,4
- procena, nadzor i kontrola (plan inspekcije, plan revizije, plan odravanja i interni pregledi) 0 0,4
- planovi obuke i komunikacije 0 0,4

- planovi za sluaj nesree i nepredvienih sluajeva 0 0,4
- istraivanje, analiza i evidencija nesrea 0 0,2
Program za upravljanje rizikom 01
Integracija i preventiva koja je ve predviena u projektu i/ili obezbeena raznim: metodama, 01
mainama i procesima
Program kontrole kvaliteta 01
Periodine spoljanje revizije 01

Spoljanje slube za pruanje pomoi (vatrogasne, policijske, sanitetske....) 01
52
Frekventnost operacije (jednom u toku...) Koeficijent E
stalno 10
1 sata 9
1 dana 8
1 nedelje 7
1 meseca 6
6 meseci 5
1 godine 4
10 godina 3
50 godina 2
100 godina 1
Perioda dueg od 100 godina 0,5
53
Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korienjem dva koncepta koja su vezana za
osiguranje: najvee predvidive tete (MFL) i najvee verovatne tete (PFL).
Najvea predvidiva teta (MFL) predstavlja najveu vrednost u odreenom preduzeu koja je
izloena nekoj opasnosti pod najnepovoljnijim uslovima i faktorima okruenja (npr. zatitne
mere ne funkcioniu, vatrogasne ekipe ne mogu da stignu na vreme, klimatski uslovi su
krajnje nepovoljni itd.).
TABELA 9: Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (Ir)
MFL u evrima Najvea Koeficijent Ir
mogua teta (%)
Manje od 100 0,05 1
101 1000 0,1 2
1001 10 000 1 3
10 001 100 000 5 4
100 001 1 000 000 10 5
1 000 001 10 000 000 40 6
10 000 001 100 000 000 60 7
100 000 001 200 000 000 80 8
200 000 001 500 000 000 90 9
Preko neto vrednosti preduzea 100 10

54
Najvea verovatna teta (PFL) predstavlja najveu vrednost odreenog preduzea
koja je izloena opasnosti u uslovima kada sopstvena zatitna sredstva (ukluujui
aktivne fizike sisteme i ljudske resurse) i spoljanja zatitna sredstva normalno
funkcioniu. TABELA 10: Vrednosti koeficijenta posledice za PFL (Ip)
PFL u evrima Najvea Koeficijent Ip
mogua teta (%)
Manje od 50 0,01 1
50 100 0,05 2
101 1000 0, 1 3
1001 10 000 1 4
10 001 50 000 5 5
50 001 1 00 000 7 6
1 00 001 1 000 000 10 7
1 000 001 10 000 000 30 8
10 000 001 50 000 000 35 9
Vie od 50 000 000 Preko 40 10
55
Vrednost koeficijenta posledice (I) je aritmetika sredina vrednosti, ili koeficijenta
posledice za MFL (Ir) ili koeficijenta posledice za PFL (Ip); u zavislnosti koji koeficijent
ima veu vrednost (novane jedinice i procenta tete). Kada se dobiju vrednosti rizika (R)
na osnovu objanjenih koeficijenata, rizici se svrstavaju u grupe i za svaki od njih se
preporuuje odgovarajui pristup; to je prikazano u sledeoj tabeli 11.
Kategotije rizika Vrednost rizika Pristup riziku

Nepodnoljivi rizici Vea od 300 Neophodno je uklanjanje rizika ili zabrana operacije
koja stvara rizik.
Ekstremni rizici 200 300 Neophodno je vriti poboljanja stalnim merama,
kako bi se rizik uklonio ili umanjio; ustanoviti nain
finansiranja rizika.
Ozbiljni rizici 100 200 Primena sutinskih mera za ublaavanje rizika; moe
se utvrditi najmanje delimino finansijsko
zadravanje.
Srednji rizici 30 100 Neophodna su poboljanja uobiajenih mera za
umanjenje rizika; podjednako korienje zadravanja
rizika i finansijaskog prenoenja rizika.
Manji rizici 0 30 Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika;
potpuno zadravanje rizika.
56
Nakon dobro obavljenog: utvrivanja vrste rizika, ispitivanja svih moguih uzroka i
njihovih uticaja na ostvarenje odreenog rizika i procene uestalosti veliine rizika,
vri se izbor odgovarajue metode za upravljanje rizikom. U metode za upravljanje
rizikom ubrajaju se:
o 1. metode fizike kontrole,
o 2. metode finansijske kontrole i
o 3. metode unutranjeg smanjenja rizika.
57
58
Metode fizike kontrole obuhvataju postupke kojima se izbegava ili smanjuje izloenost
riziku. Obuhvataju sledee naine upravljanja rizikom: izbegavanje rizika, umanjenje rizika
i preventivu.
IZBEGAVANjE RIZIKA
Izbegavanje rizika, kao jedan od naina reavanja problema rizika, podrazumeva da ako se
rizik koji preti nikad ne ostvari ili ako se postojea izloenost riziku otkloni da je gubitak
izbegnut. Najvanija prednost izbegavanja rizika jeste da se verovatnoa nastanka tetnog
dogaaja smanjuje na nulu. Npr. rizik od poplave moe da se izbegne ako se zgrada novog
preduzea izgradi na zemljitu koje nije podlono poplavama. Izbegavanje rizika ima i dva
vrlo znaajna nedostatka. Jedan nedostatak je da predzee nee moi na taj nain da izbegne
sve potencijalne gubitke npr. prevremena smrt kljunih ljudi u preduzeu; drugi
nedostatak je taj, da je rizik ponekad nemogue izbei npr. preduzee za proizvodnju boja
moe da izbegne rizik koji proizilazi iz proizvodnje boja ako prestane da proizvodi boje, ali
tada e prestati poslovati i postojati. Izbegavanje rizika na irem planu je neodgovarajue,
kako za pojedinca tako i za drutvo, pa ga u tom sluaju treba koristiti uporedo sa drugim
nainima za upravljanje rizikom.
59
Umanjenje rizika se obezbeuje smanjivanjem broja teta i visine teta. Smanjenje
uestalosti tete obuhvata aktivnosti koje se preduzimaju pre nastanka tetnog dogaaja.
Ovaj deo aktivnosti umanjena rizika se postie pravljenjem planova za ponaanje u kriznim
situacijama, to podrazumeva utvrivanje rizinih situacija i pravljenje planova za svaku od
njih. Planovi obino zahtevaju: posebnu obuku zaposlenih, obezbeivanje kopije vanih
podataka koji se uvaju na drugom mestu, stalnu kontrolu i odravanje sistema za gaenje
poara i sl.
Smanjenje veliine gubitka obuhvata mere koje se primenjuju posle nastanka nesrenog
sluaja, odnosno mere koje se koriste paralelno sa nastankom tetnog dogaaja. Ovaj nain
upravljanja rizikom podrazumeva reagovanje kada doe do meusobnog dejstva opasnosti i
njenog okruenja, pri emu se utie na ishod i posledice tog meusobnog dejstva. Npr.
kada doe do poara u nekom objektu istog trenutka se ukljuuje sistem za rasprskavanje i
smanjuju se posledice poara. Postoji vie naina umanjena veliine gubitka: razdvajanje
rizika, tzv. spaavanje imovine i regres (subvencija).
60
Razdvajanje rizika podrazumeva da se rizik (poplava, oluja, poar i sl.) umanji tako to se
objekti i zalihe u datom tehnolokom sistemu odvajaju jedni od drugih (npr. izgradnjom
protivpoarnog zida ili razdvajanjem nekog prostora na vie manjih prostorija, izmetanjem
pojedinih pogona na drugo mesto, prostornim razdvajanjem itd.). Znai, iako se dogodi tetni
dogaaj zadrava se na jednom mestu, ime se u velikoj meri umanjuje obim tete.
Spaavanje imovine je jedna od mera koja se esto koristi, jer e se retko desiti da neka
teta bude totalna (npr. kada kua pretrpi poar obino deo materijala od koga je kua ozidana
moe da se iskoristi za obnovu kue). Osiguravajua preduzea esto koriste ovu meru da
smanje visinu tete koju treba da isplate, pa su i menaderi za upravljanje rizikom prihvatili
ovu tehniku smanenja posledica tete.
Regres (subvenciju) koriste osiguravai kod imovinskih osiguranja. Kada osigurava isplati
osiguraniku naknadu posle nastale tete, tada na njega prelaze sve osiguranikove potranje
prema licu koje je odgovorno za tetu, i to u punoj visini naknade.
61
Primena savremenih metoda preventive i preventivnog inenjerstva je najefikasniji nain fizikog
upravljanja rizikom. Preventiva je skup aktivnosti usmerenih ka: spreavanju nastanka tetnog
dogaaja, smanjenju mogunosti da doe do tetnog dogaaja i ako doe do tetnog dogaaja da
posledice budu to manje. Preventivno inenjerstvo se koristi kao sredstvo za realizaciju ciljeva
preventive; obuhvata skup postupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinarnog pristupa:
meri rizik prisutan u nekom sistemu, utvruju mere preventivne zatite i njihov uticaj na rizik i
kontrolie realizacija utvrenih zatitnih mera i postupaka. Ulaganjem u preventivu, pored
aktivnosti na umanjenju teta, ostvaruju se i drugi pozitivni efekti. Konkretno, kod osiguravajuih
preduzea stvara se mogunost za smanjenje iznosa premija i poveanje izdatih polisa osiguranja,
to za posledicu ima poboljanje tehnikog rezultata. Preventivom se samo smanjuje verovatnoa
nastajanja tetnih dogaaja, dok se celovit sistem zatite obezbeuje skladnim odnosom
preventivnih mera i osiguranja.
62
Zadravanje rizika podrazumeva da preduzee samo finansira deo gubitka ili ceo gubitak
za koji postoji mogunost da se dogodi. Da bi se koristio ovaj nain upravljanja izikom
potrebno je utvrditi visinu tete izraenu u novanim jedinicama, koju e preduzee biti
spremno da plati ako se ostvari tetni dogaaj, iz razloga da se ne ugrozi likvidnost i
platena sposobnost preduzea. Iako postoji vei broj naina da se odredi nivo
zadravanja rizika, u praksi se koriste dva naina. Prvi, da najvei gubitak koji je
preduzee moe da podnese nije vei od 5% godinjeg prihoda iz tekueg poslovanja
preduzea, pre oporezivanja. Drugi, preduzee moe najvii nivo zadravanja rizika da
odredi kao procentualni iznos od neto obrtnih sredstava, npr. u rasponu od 1% do 5%.
Zadravanje rizika moe biti aktivno (planirano) i pasivno (neplanirano). Aktivno
zadravanje rizika znai da je preduzee svesno svoje izoenosti riziku i da planira
zadravanje dela rizika ili rizika u celini. Preduzee pasivno zadrava rizik ako snosi
finansijske posledice mogueg gubitka bez spoznaje da to ini (samim tim takav rizik
nije procenjen), ili ako menader koji upravlja rizikom zaboravi da preuzme mere
upravljanja rizikom.
63
tete koje nastaju kao posledica zadranog rizika nadoknauju se iz tekue zarade,
odnosno iz trenutno raspolovivih sredstava. Ovaj nain upravljanja rizikom je vid
samoosiguranja, to znai da preduzee samo plaa nastale tete. Zadravanje
rizika esto se koristi za: obezbeivanje kompezacije radnicima, grupno osiguranje
(zdravstveno, stomatoloko i oftamoloko), pokrivanje trokova za lekove koji se
izdaju na recept; tako se uporedo tedi novac i pokrivaju zdravstveni trokovi.
Meutim, ako je potencijalna teta velika u odnosu na neto dohodak preduzea,
moraju se primeniti drugi naini za finansiranja ovih trokova, koji obuhvataju:
o Osnivanje posebnih fondova obrazuju se pre nastanka tete redovnim
izdvajanjem doprinosa u vidu likvidnih novanih sredstava;
o Pozajmljivanje novanih sredstava pogodno je nakon ostvarenja rizika, jer se
nikakva sredstva ne angauju unapred, ali nedostatak je taj to u datom trenutku
kamate mogu biti previsoke. Stoga se vri ugovaranje kreditne linije unapred
koja se aktivira odmah po nastupanju tetnog dogaaja
64
DETALJI STUDIJE:
Studija se izvodi sa ciljem ponovnog startovanja procesa sterilizacije od strane

kompanije XY. Prostor i oprema za sterilizaciju nisu izdati na korienje
kompaniji XY, pa e ova studija definisati obaveze koje ova kompanija treba da
ispuni kako bi ponovno startovanje i proces sterilizacije bili bezbedni.
lanovi tima:
BS- voa studije
M-XY
SS- proizvodnja
PA- bezbednost
ODGOVORAN ZA VERIFIKACIJU AKCIJA: voa studije
RAZMATRANI DOKUMENTI:
PJM_ETO_PID_01 dijagram procesa i instrumenata

IZRAENI DOKUMENTI:PJM_ETO_HAZOP_HAZOP_01 HAZOP
65
OSTALI DETALJI:
KLJUNE REI:
Studija se nee baviti metodom detaljnog popisivanja, sa upisivanjem svih
kombinacija kljunih rei, ve je usvojen model da se belee samo one
kombinacije kod kojih je mogu neki problem, bilo vezan za funkcionalnost ili
bezbednost procesa. Kako bi se izbegla ponavljanja, na svakom mestu gde se
pojave stvari koje su ranije razmatrane bie navedeno da je to ranije
razmatrano kao i referenca. Kod razmatranja pritiska, atmosferski pritisak je
razmatran kao relevantan.
KOMBINACIJE DEVIJACIJA I KLJUNIH REI:
PROTOK - Bez, Manji, Vei
PRITISAK - Bez, Nii, Vii
TEMPERATURA - Bez, Nia, Via
NIVO - Bez, Nii, Vii
66
OSTALO
a.Komisioniranje
b.Statiki elektricitet/uzemljenje
c.Odravanje
d.Legionella species i ostali mikroorganizmi
e.Zatita od poara sistem detekcije poara i uzbunjivanja
f.Drenaa
g.Bezbednost
h.ATEX zatita od eksplozija
i.Instrumenti sistem kontrole i upravljanja
j.Korozija
k.Kontaminacija sistem detekcije gasa
l.Oduavanje
m.Produvavanje
n.Zatita ivotne sredine
Za potrebe sistematinog pristupa izraena je ek lista
67
MOGU UZROK:
Za svaku kljunu re i devijaciju razmatrani su mogui uzroci. Za svaki pojedinaan

mogui uzrok razmatrane su sve mogunosti pojedinano.
POTENCIJALNE POSLEDICE:
Potencijalne posledice su razmatrane za svaki pojedinaan mogui uzrok.
POSTOJEA KONTROLA:
Za svaki pojedinaan sluaj date su mere postojee kontrole, sa referencom kojom

je ta kontrola definisana, gde se najee radi o standardnim operativnim
postupcima, koji e biti transferisani u sistem kvaliteta firme XY.
AKCIJE:
U svakom pojedinanom sluaju kada postojea kontrola ne zadovoljava

kriterijume funkcionalnosti i bezbednosti definie se akcija koja e dovesti do
ispunjenja traenih kriterijuma. Akcije koje se sugeriu su rezultat timskog
razmatranja i traenja tehniki najkvalitetnijih reenja. Ponovno pokretanje
procesa sterilizacije e biti izvedeno tek nakon to firma XY sprovede sve akcije
definisane ovom studijom, i nakon to lanovi tima potpiu zapisnik kojim se to
konstatuje.
68
PROJEKAT: Sterilizacija etilen oksidom
NOD 1 ulazna grana instalacije za etilen oksid
Poetak noda: cilindar sa etilen oksidom
Zavretak noda: ulazak instalacije u sterilizacionu komoru
OPIS: Etilen oksid se transportuje u metalnim cilindrima, neto mase 98 kilograma. Teni etilen oksid kroz cevovod ide do jedinice za isparavanja,
nakon isparavanja etilen oksid ide u sterilizacionu komoru. Protok etilen oksida je funkcija podpritiska u instalaciji i pritiska u cilindru.
REFERENTNI CRTEI: PJM_ETO_PID_01
LANOVI TIMA: BS, M, SS, PA.
69
POTENCIJALNE POSTOJEA ODGO -
DEVIJACIJA MOGU UZROK AKCIJA
POSLEDICE KONTROLA VORAN
Obezbediti adekvatno
Aktiviranje alarma A 13 odravanje alarm M
Nema rasta pritiska, i A 23 sistema
Dijagram priti.-
Prazan ETO cilindar produenje ciklusa Obezbediti adekvatno
SOP.MED.ST008
planiranje koliine M
ZP.MED.203
SOP.MED.ST012 gasa
Zamrzavanje linije za
Dijagram priti.-
Intenzivna teni ETO (izmeu
SOP.MED.ST008
dekompresija gasa ETO boce i isparivaa) N/A N/A
ZP.MED.205
Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST006
produenje ciklusa
Dijagram priti.-
Ventil ETO cilindra CV
Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST008 N/A
11/CV 21 zatvoren N/A
produenje ciklusa ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
1.1 Dijagram priti.-

Runi loptasti ventil
Etilen oksid Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST008
MBV 11/MBV 21 ili N/A N/A
bez protoka produenje ciklusa ZP.MED.205
MBV 12/MBV 22 SOP.MED.ST006
zatvoren
Dijagram priti.-
Runi regulator Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST008
N/A N/A
protoka MFR produenje ciklusa ZP.MED.205
11/MFR 21 zatvoren SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Automatski
Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST008
membranski ventil N/A N/A
produenje ciklusa ZP.MED.205
PMV 11/PMV 21 SOP.MED.ST006
zatvoren
Vidi sekciju vodene
Nema isparenja Etilen pare
oksida, tena faza Dijagram priti.-
N/A N/A
Nema vodene pare ulazi u Autoklav SOP.MED.ST008
ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
70
POTENCIJALNE POSTOJEA ODGO -
DEVIJACIJA MOGU UZROK AKCIJA
Vidi sekciju hladne
Nema isparenja Etilen vode
oksida, tena faza Dijagram priti.-
N/A N/A
Nema hladne vode ulazi u Autoklav SOP.MED.ST008
ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Nema rasta pritiska,
gas ide u liniju za
Runi trokraki ventil Zatvoriti liniju za
pranjenje ETOa koja N/A M
MTWV 11/MTWV 21 u pranjenje
je van funkcije
pogrenu poziciju
Dijagram priti.-
Runi trokraki ventil Nema rasta pritiska, SOP.MED.ST008
N/A N/A
MTWV 11/MTWV 21 produenje ciklusa ZP.MED.205
zatvoren SOP.MED.ST006
Odvaja neistoe Rast pritiska manji od Dijagram priti.-
Obezbediti preventivni
FST 11/FST 21 projektovanog, SOP.MED.ST008
pregled odvajaa M
zaprljan vreme ubacivanja ZP.MED.205
neistoa
produeno SOP.MED.ST006
Kao to je ranije Kao to je ranije Kao to je ranije
Prazan ETO cilindar
razmotreno razmotreno razmotreno
Rast pritiska manji od Dijagram priti.-
Ventil ETO cilindra CV Obezbedi da u sluaju
projektovanog, SOP.MED.ST008
11/CV 21 delimino manjeg rasta pritiska M
vreme ubacivanja ZP.MED.205
otvoren operater proveri ventil
Etilen oksid produeno SOP.MED.ST006
1.2 manji protok a. Runi loptasti
ventil MBV Rast pritiska manji od Dijagram priti.-
Obezbedi da u sluaju
11/MBV 21 ili projektovanog, SOP.MED.ST008
manjeg rasta pritiska M
MBV 12/MBV vreme ubacivanja ZP.MED.205
operater proveri ventil
22 delimino produeno SOP.MED.ST006
otvoren
a. Runi regulator
Rast pritiska manji od Dijagram priti.- Obezbedi da u sluaju
protoka
projektovanog, SOP.MED.ST008 manjeg rasta pritiska
MFR 11/MFR M
vreme ubacivanja ZP.MED.205 operater proveri
21 delimino
produeno SOP.MED.ST006 regulator
otvoren
71
DEVIJACIJA POTENCIJALNE POSTOJEA ODGO -
MOGU UZROK AKCIJA
Automatski Rast pritiska manji od Dijagram priti.-
membranski ventil projektovanog, SOP.MED.ST008
manjeg rasta pritiska M
PMV 11/PMV 21 vreme ubacivanja ZP.MED.205
operater proveri ventil
delimino otvoren produeno SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Rast pritiska manji od SOP.MED.ST008 Obezbedi da operater
Temperatura u
projektovanog, ZP.MED.205 redovno proverava
isparivau je manja od M
vreme ubacivanja SOP.MED.ST006 temperaturu u
projektovane ZP.MED.206
produeno isparivau
SOP.MED.ST008
Dijagram priti.- manjeg rasta pritiska
Rast pritiska do SOP.MED.ST008 operater proveri M
Oteenje linije za uisparivaa manji od ZP.MED.205
integritet linije etilen
teni ETO ( od ETO projektovanog, SOP.MED.ST006
oksida
boce do isparivaa) vreme ubacivanja Aktiviranje alarma
A 16/A 26 Obezbediti potovanje
produeno
SOP.MED:ST001 procedure reagovanja M
u sluaju curenja
Rast pritiska do
isparivaa bri od Dijagram priti.-
projektovanog, SOP.MED.ST008 Obezbedi da u sluaju
Oteenje linije za ZP.MED.205
vreme ubacivanja breg rasta pritiska
gasoviti ETO( od SOP.MED.ST006
skraeno, operater proveri M
isparivaa do Aktiviranje alarma
vazduh prisutan u A 16 / A 26 / A 36 / A 46 / integritet linije etilen
autoklava)
autoklavu, A 56 oksida
potencijalno SOP.MED:ST001
eksplozivna etmosfera.
Rast pritiska manji od Dijagram priti.-
Runi trokraki ventil Obezbedi da u sluaju
projektovanog, SOP.MED.ST008
MTWV 11/MTWV 21 sporijeg rasta pritiska M
vreme ubacivanja ZP.MED.205
delimino otvoren operater proveri ventil
produeno SOP.MED.ST006
72
MOGU UZROK AKCIJA
Rast pritiska vei od
a. Runi regulator projektovanog, Dijagram priti.-
protoka vreme ubacivanja SOP.MED.ST008
breg rasta pritiska
MFR 11/MFR 21 skraeno, ZP.MED.205 M
operater proveri
oteen zamrzavanje SOP.MED.ST006
regulator protoka
instalacija,
Etilen oksid prekid protoka
1.3 vei protok Rast pritiska vei od
a. Runi regulator
projektovanog,
protoka Dijagram priti.- Obezbedi da u sluaju
vreme ubacivanja
MFR 11/MFR 21 SOP.MED.ST008 breg rasta pritiska
skraeno, M
neadekvatno ZP.MED.205 operater proveri
zamrzavanje
podeen SOP.MED.ST006 regulator protoka
instalacija,
prekid protoka
a. Glavni dovodni
Nema procesa
ventil MGV 01
SOP.MED.ST008 N/A
zatvoren
a. Runi loptasti
ventil MBV 13 / Nema procesa
SOP.MED.ST008 N/A
MBV 23
zatvoren
a. Runi loptasti Nema vode za
ZP.MED.085 - Obezbediti nedeljnu
Hladna voda ventil MBV 06 tuiranje
SOP.MED.ST014 proveru
bez protoka zatvoren i ispiranje oiju
1.4 a. Runi loptasti M
ventil MBV 061
Nema vode za ZP.MED.085 - Obezbediti nedeljnu
zatvoren (ne
ispiranje oiju SOP.MED.ST014 proveru
moe da se
otvori)
a. Runo potezni
ventil MWS 01
Nema vode za ZP.MED.085 - Obezbediti nedeljnu
zatvoren (ne
tuiranje SOP.MED.ST014 proveru
moe da se
otvori)
73
MOGU UZROK AKCIJA
Nema vode za
ZP.MED.085 -
tuiranje
Oteenje cevi za SOP.MED.ST014 Dnevna provera i na
i ispiranje oiju, nema
dovod vode Dijagram priti.- svaki sat tokom ciklusa
vode u isparivau, SOP.MED.ST008
nema procesa
Runi loptasti ventil za
pranjenje MBV 14 /
Nema procesa Prostorija stalno pod
MBV 24 otvoren SOP.MED.ST008
kljuem
Nivo vode nii od Dijagram priti.-

zahtevanog, SOP.MED.ST008
a. Nivokazno staklo neadekvatno ZP.MED.205
N/A N/A
oteeno zagrevanje vode i SOP.MED.ST006
isparavanje etilen ZP.MED.206
oksida SOP.MED.ST008
Nivo vode nii od Dijagram priti.-
neadekvatno ZP.MED.205
a. Oteenje voda N/A N/A
zagrevanje vode i SOP.MED.ST006
Hladna voda SOP.MED.ST008
oksida
manji protok
1.5 Nivo vode nii od Dijagram priti.-
nii nivo
a. Mulj u sistemu N/A N/A
zagrevanje vode i SOP.MED.ST006
oksida SOP.MED.ST008
a. Runi loptasti Nivo vode nii od Dijagram priti.-
ventil za zahtevanog, SOP.MED.ST008
pranjenje neadekvatno ZP.MED.205
N/A N/A
delimino zagrevanje vode i SOP.MED.ST006
otvoren MBV 14 isparavanje etilen ZP.MED.206
i MBV24 oksida SOP.MED.ST008
74
DEVIJACIJA
POTENCIJALNE ODGO -
MOGU UZROK POSTOJEA KONTROLA AKCIJA
POSLEDICE VORAN
Nivo vode vii od

a. Runi loptasti ventil zahtevanog, neadekvatno
Hladna voda
za punjenje zagrevanje vode i ZP.MED.206 SOP.MED.ST008
1.6 vei protok N/A N/A
MBV 13 /MBV 23 isparavanje etilen oksida, ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
vii nivo
otvoren prelivanje vode iz suda na
krov
Nema procesa
a. Glavni Runi lopta-
Nema isparavanja etilen SOP.MED.ST008
sti ventil za paru N/A N/A
oksida, tena faza ulazi u
MBV 01 zatvoren
komoru
Otkaz termoregulatora
a. Otkaz termoregula-
moe da bude takav da
cije za Ispariva TS ZP.MED.206 SOP.MED.ST008
prekine dovod, da smanji ili N/A N/A
11/TS 21/TR 11/TR ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
da omogui maksimalan
21
dovod pare.
Nema procesa ili
a. Runi loptasti Dijagram priti.- SOP.MED.ST008
neadekvatno isparavanje
ventili MBV 15 / ZP.MED.206 SOP.MED.ST008 N/A N/A
etilen oksida, tena faza ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
MBV 25 zatvoreni
ulazi u komoru
Nema rasta pritiska u
Vodena para a. Runi loptasti ventil sterilizacionoj komori i nema
Dijagram priti.- SOP.MED.ST008
1.7 bez protoka MBV 16 / 161 i ovlaivanja
ZP.MED.202 SOP.MED.ST022 N/A N/A
162/ MBV 26 / 261 Produenje ciklusa / Prekid ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
i 262 zatvoreni procesa (za par.van
granica)
sterilizacionoj komori i nema
a. Pneumatski loptasti Test curenja - SOP.MED.ST015
ovlaivanja.
ventil PBV 12 / Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
Produenje ciklusa / Prekid Alarm A 14/24-SOP.MED.ST006
PBV 22 zatvoren
procesa ( za parametre van
granica )
sterilizacionoj komori i nema Test curenja - SOP.MED.ST015
a. Oteenje linije do
ovlaivanja. Nema rasta Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
isparivaa i komore Alarm A 14/24-SOP.MED.ST006
pritiska u autoklavu jer
nema dotoka etilen oksida
75
DEVIJACIJA MOGU UZROK
POTENCIJALNE POSTOJEA
AKCIJA
ODGO -
Neadekvatna
temperatura u Dijagram priti.-
Zaprljan odvaja
isparivau, SOP.MED.ST008 Ubaciti u preventivno
neistoa za paru FST M
neadekvatno ZP.MED.206 - odravanje
12 i FST 22 SOP.MED.ST008
isparavanje etilen
oksida
Neadekvatna
temperatura u Dijagram priti.-
Otkaz odvajaa
isparivau, SOP.MED.ST008 Ubaciti u preventivno
kondenzata - CP 11 i CP M
neadekvatno ZP.MED.206 - odravanje
21 SOP.MED.ST008
isparavanje etilen
oksida
Otkaz termostata i Ranije diskutovano Ranije diskutovano Ranije diskutovano
N/A
termoregulatora 1.7 b 1.7 b 1.7 b
Neadekvatan rast Dijagram priti.-
Zaprljan preiava
pritiska u autoklavu i SOP.MED.ST008
pare za ovlaivanje FST N/A N/A
neadekvatno ZP.MED.202 -
13 i FST 23
ovlaivanje SOP.MED.ST022
Vodena Dijagram priti.-
para Neadekvatan rast SOP.MED.ST008
Otkaz pneumatskog
1.8
manji loptastog ventila PBV
pritiska u autoklavu i ZP.MED.202 -
N/A N/A
protok neadekvatno SOP.MED.ST022
12 i PBV 22 ZP.MED.205
ovlaivanje
SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Delimino otvoreni runi Neadekvatan rast SOP.MED.ST008
loptasti ventilii MBV 16, pritiska u autoklavu i ZP.MED.202 -
N/A N/A
MBV 161, MBV 26 i MBV neadekvatno SOP.MED.ST022
261 ovlaivanje ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Ulaz kondenzata u Dijagram priti.-
autoklav, neadekvatan SOP.MED.ST008
Zaprljan preiava rast pritiska u ZP.MED.202 -
N/A N/A
pare FST 14 i FST 24 autoklavu i SOP.MED.ST022
ovlaivanje SOP.MED.ST006
Ulaz kondenzata u Dijagram priti.-
autoklav, neadekvatan SOP.MED.ST008
Otkaz odvajaa rast pritiska u ZP.MED.202 -
N/A N/A
kondenzata autoklavu i SOP.MED.ST022
ovlaivanje SOP.MED.ST006 76
AKCIJA
ODGO -
Otkaz termostata i Ranije diskutovano Ranije diskutovano Ranije diskutovano
N/A
termoregulatora 1.7 b 1.7 b 1.7 b
Dijagram priti.-
SOP.MED.ST008
Otkaz pneumatskog Neadekvatno
ZP.MED.202 -
ventila PBV 12 i PBV ovlaivanje i rast N/A N/A
SOP.MED.ST022
Vodena para 22 pritiska u autoklavu ZP.MED.205
1.9
vei protok SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Vea koliina pare SOP.MED.ST008
Runi loptasti ventil za ulazi u autoklav, ZP.MED.202 -
N/A N/A
ba-jpas otvoren neadekvatno SOP.MED.ST022
ovlaivanje ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Ventili PBV 12, PBV
22, PMV 11 i PMV 21
Otkaz kontrolnog
zatvoreni, pneumatski
panela, prestanak
prekidai PS 21 i PS
dovoda vazduha i ZP.MED.205
11, PS 12 i PS 22 i PS N/A N/A
prestanak SOP.MED.ST006
13 i PS 23 i transmiteri
snabdevanja
PT 11 i PT 21 van
Komprimovan elektrinom energijom
funkcije, zaustavljanje
1.10 i vazduh procesa
bez protoka Dijagram priti.-
Oteenje instalacija
Parametri procesa van SOP.MED.ST008
komprimovanog N/A N/A
granica ZP.MED.205
vazduha SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Pneumatski loptasti
Nema rasta pritiska u SOP.MED.ST008
ventil PBV 13 i PBV 23 N/A N/A
autoklavu ZP.MED.205
zatvoreni SOP.MED.ST006
77
AKCIJA
ODGO -
Komprimovani Oteenje instalacija Dijagram priti.-
1.11 vazduh komprimovanog Zaustavljanje procesa SOP.MED.ST008 ZP.MED.205 N/A N/A
manji protok vazduha SOP.MED.ST006
Pneumatski loptasti Dijagram priti.-
Vazduh
1.12 ventil PBV 13 i PBV 23 Zaustavljanje procesa SOP.MED.ST008 ZP.MED.205 N/A N/A
Bez protoka SOP.MED.ST006
zatvoreni
Grubi filteri vazduha Neadekvatan rast
Dijagram priti.-
Vazduh AH 11 i AH 21 i fini pritiska, produeno
SOP.MED.ST008 ZP.MED.205 N/A N/A
1.13 Manji protok filteri vazduha ASF 11 vreme ubacivanje SOP.MED.ST006
i ASF 21 zaprljani vazduha u autoklav
Vazduh nekontrolisano
Membranski Dijagram priti.-
1.14 Vazduh ulazi u autoklav,
nepovratni ventili NRV SOP.MED.ST008 ZP.MED.205 N/A N/A
Vei protok neadekvatan pritisak u SOP.MED.ST006
11 i NRV 21 otvoreni
autoklavu
Prisustvo bakterije Definisati vreme
Ostalo legonela species u Posledice po zdravlje ZP.MED.085 - isticanja potrebno
M
1.15 Legionela vodi za ispiranje u operatera SOP.MED.ST014 za promenu vode u
species sluaju akcidenta toj grani
Ostalo
Redovna merenja
Statiki Pranjenje statikog Eksplozija etilen oksida, Obezbediti
1.16 galvanske povezanosti sa M
elektricitet/Uze elektriciteta ok za operatera redovna merenja
zemljom
mljenje
78
NOD 2 sterilizacione komore
Poetak noda: ulazi u sterilizacionu komoru
Zavretak noda: izlazi iz sterilizacione komore
OPIS: nod podrazumeva samo sterilizacione komore i razmatra sve aspekte koji se odvijaju u komori
REFERENTNI CRTEI: PJM_ETO_PID_01
LANOVI TIMA: BS, M, SS, PA
79
AKCIJA
ODGO -
Nema pada pritiska u Dijagram priti.-
komori, SOP.MED.ST008
Otkaz programatora N/A N/A
Zaustavljanje ili nema ZP.MED.205
procesa SOP.MED.ST006
Nema pada pritiska u
Stalno prisustvo vode Obezbediti redovne
Otkaz vakuum pumpi komori,
u tanku, preglede sistema za N/A
VP 11 i VP 21 Zaustavljanje ili nema
Pritisak A 11 alarmiranje
procesa
Bez pada Nema pada pritiska u Dijagram priti.-
2.1 pritiska Vrata komore komori, SOP.MED.ST008
N/A N/A
otvorena Zaustavljanje ili nema ZP.MED.205
procesa SOP.MED.ST006
Test curenja
Nema pada pritiska u SOP.MED.ST 015
Pneumatski ventil
komori, Dijagram priti.-
PBV 11 i PBV 21 N/A N/A
Zaustavljanje ili nema SOP.MED.ST008
zatvoreni ZP.MED.205
procesa
SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
komori,
SOP.MED.ST008
Nema ovlaivanja Zaustavljanje ili nema N/A N/A
ZP.MED.205
procesa Razloge SOP.MED.ST006
videti u NOD 1
Dijagram priti.-
komori,
SOP.MED.ST008
Nema etilen oksida nema procesa. N/A N/A
ZP.MED.205
Razloge videti u NOD SOP.MED.ST006
Pritisak 1
Bez rasta
2.2
pritiska

Dijagram priti.-
komori,
SOP.MED.ST008
Nema vazduha nema procesa. N/A N/A
ZP.MED.205
Razloge videti u NOD SOP.MED.ST006
1
80
AKCIJA
ODGO -
Otkaz pumpe Dijagram tem.-
Nema rasta
P 11 i P 21 i trokrakog SOP.MED.ST008 Obezbediti preventivni
temperature u komori, M
regulacionog ventila ZP.MED.205 pregled pumpe
STWV 11 i STWV 21 SOP.MED.ST006
Dijagram tem.-
Nema rasta
Otkaz sistema SOP.MED.ST008
temperature u komori N/A N/A
temperaturne regulacije ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Dijagram tem.-
Bez rasta
SOP.MED.ST008
2.3 temperature Nema rasta ZP.MED.205
Vazduh prisutan u
temperature u komori SOP.MED.ST006 Ventili N/A N/A
instalaciji
za odzraivanje MBV 182,
MBV 183, MBV 282, MBV
283.
Runi loptasti ventili Dijagram tem.-
Nema rasta
MBV 07, MBV 071, SOP.MED.ST008
temperature u komori N/A N/A
MBV 18, MBV 181, ZP.MED.205
MBV 28, MBV 281. SOP.MED.ST006
Otkaz programatora Ranije razmatrano N/A N/A N/A

Dijagram priti.-
Neadekvatan rad Spriji pad pritiska u SOP.MED.ST008
N/A N/A
vakuum pumpe komori ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Dijagram priti.-
Vrata komore Spriji pad pritiska u SOP.MED.ST008
N/A N/A
neadekvatno zatvorena komori ZP.MED.205
SOP.MED.ST006
Sporiji pad a. Pneumatski
2.4 Dijagram priti.-
pritiska loptasti ventili
Sporiji pad pritiska u SOP.MED.ST008
nepotpuno N/A N/A
komori ZP.MED.205
otvoreni. PBV 11 SOP.MED.ST006
i PBV 21
Sporiji pad pritiska u
komori, Aktiviranje alarma A 36 i
Curenje etilen oksida A46 Dijagram priti.- Razmotriti nain
a. Komora oteena van komore, SOP.MED.ST008 reagovanja i obuenost M
Opasnost za operatera, ZP.MED.205 operatera
Implozija i eksplozija SOP.MED.ST006
81
S2, P0, 2C
POTENCIJALNE
POSTOJEA KONTROLA AKCIJA
ODGO -
POSLEDICE VORAN
Sporije ovlaivanje Sporiji rast pritiska u komori Dijagram priti.- SOP.MED.ST008
N/A N/A
Razmatrano u NOD 1 ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Sporiji rast
2.5 Sporije ubacivanje etilen Sporiji rast pritiska u komori Dijagram priti.- SOP.MED.ST008
pritiska N/A N/A
oksida Razmatrano u NOD 1 ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Sporije ubacivanje Sporiji rast pritiska u komori Dijagram priti.- SOP.MED.ST008

N/A N/A
vazduha Razmatrano u NOD 1 ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Dijagram tem.- SOP.MED.ST008

Manjak tople vode Ranije razmatrano N/A N/A
ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Sporiji rast Dijagram tem.- SOP.MED.ST008

2.6 Otkaz termoregulacije Ranije razmatrano N/A N/A
temperature ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Otkaz trokrakog ventila Dijagram tem.- SOP.MED.ST008

Ranije razmatrano N/A N/A
STWV 11 i STWV 21 ZP.MED.205 SOP.MED.ST006

Vie vodene pare Razmatrano u NOD 1 N/A N/A

Bri rast Vie etilen oksida Razmatrano u NOD 1 N/A N/A
2.7 ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
pritiska
Vie vazduha Razmatrano u NOD 1 N/A N/A

Oteenje komore Razmatrano u NOD 2 N/A N/A
Test curenja SOP.MED.ST 015
Zaptivanje vrata Eksplozivna atmosfera u
Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
neadekvatno komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Otzkaz elemenata Test curenja SOP.MED.ST 015
Eksplozivna atmosfera u
sistema za ubacivanje Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
vazduha
Ostalo Oteenje autoklava Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
Prisustvo komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
2.8
vazduha u Test curenja SOP.MED.ST 015
Otkaz sistema za Eksplozivna atmosfera u
komori Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
provetravanje komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Otkaz ventila PBV 11 i Eksplozivna atmosfera u
Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
PBV 21 komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
Otkaz sistema za Test curenja SOP.MED.ST 015
merenje pritiska u Dijagram priti.- SOP.MED.ST008 N/A N/A
komori ZP.MED.205 SOP.MED.ST006
autoklavu
82
Tehnoloki akcidenti
U svetu se svakodnevno dogodi 35-40 hemijskih udesa.
Ljudski faktor je najei uzrok njihovog nastanka
Specifinog su karaktera, s obzirom na mogunost nastanka, obim moguih

posledica i nain sanacije
Vremenski su krajnje nepredvidivi (naroito pri transportu opasnih materija).
Podjednako se deavaju i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama,
U zemljama EU tetnostima hemijske prirode izloeno je 13,6% zaposlenih

Akcidenti nastali u proizvodnim
pogonima u kojima se proizvode i
upotrebljavaju opasne supstance
(40% svetskih udesa-jedan od najveih
je udes zabeleen u Sevezu 1976-
isputanje gasa dioksina-zagaeno 42 000hektara;veliki broj
povreenih)
Akcidenti nastali u skladitima,magacinima i
objektima u kojima se lageruju opasne
materije -25% svetskih udesa; najvie rtava
odnela nesrea u Bopalu 1984.god. gde je 42t
izocijanitmetila je u obliku gasa isputeno iz
fabrike pesticida: 25 000 poginulih i preko
100 000 sa posledicama)
Akcidenti nastali pri transportu

opasnih materija (35% svetskih
udesa)
Veoma je vano da znamo karakteristike
opasnih i tetnih materjala koje koristimo!
Zato?
Da bi zatitili sebe kao korisnike, spreili mogue
akcidentne situacije i zatitili ivotnu okolinu moemo i
moramo preduzeti odgovarajue preventivne mere!
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o zatiti ivotne sredine
GDE SVE MOE DOI DO AKCIDENTA U
KONTAKTU SA OPASNIIM I TETNIM
MATERIJAMA ?
Proizvodnja
Pakovanja
Transport
Upotreba-korienje
Skladitenja
Uklanjanja u vidu otpada
Fiziko-hemijska svojstva materije;
Koncentracija hemijske materije u vazduhu;
Duina izlaganja;
Teina rada- tempo disanja;
Sredstva line zatite;
Opte stanje organizma
Opasne materije jesu
eksplozivne, zapaljive,
oksidirajue, otrovne, zarazne,
korozivne, kancerogene i
radioaktivne materije utvrene
standardima i drugim propisima
a koje se proizvode, koriste ili
skladite u procesu rada, kao i
materije ija su svojstva kada su
vezane za neke supstance
opasne po ivot i zdravlje ljudi.
Koncentracije hemijskih tetnosti kojima,
prema aktuelnim saznanjima,ispitivanjima
radnici mogu biti izloeni 8 sati dnevno
5 dana u nedelji tokom itavog radnog
veka a da im zdravlje ne bude oteeno.
Izraavaju se u mg/m3 ili ml/m3 ( ppm)
Koncentracije opasnih materija kojima
zaposleni moe biti izloen bez
opasnosti po zdravlje krae vreme
koje podrazumeva izloenost
maksimum 15 min. i ne vie od etiri
puta tokom radnog vremena, sa
pauzama izmeu dve ekspozicije od
minimum 60 min.
Akutne
Nastaju kao posledica kratkotrajne izloenosti
(npr. opekotine uzrokovane korozivnim materijama,
udisanje toksinih gasova, iritacija oiju)
i obino su odmah vidljive
Hronine
Nastaje kao posledica dugotrajne izloenosti
koja je esto slabog intenziteta
Moe se manifestvovati tek nakon mnogo godina
Teko ih je predvideti
Teko je utvrditi uzrok ovakvih posledica
Gasova (pare, dim, magla)
Nagrizajuih, otrovnih,
iritirajuih tenosti
Prakastih materjala
Identifikacijom hemijskih tetnosti
Preduzimanjem preventivnih mera kojima bi se

spreila ili smanjila izloenost hemijskim
tetnostima
Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i

radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zatite
ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu
obezbedi potrebna finansijska sredstva ( Zakon o BZR)
PREVENTIVNE MERE PRI PROIZVODNJI,
PAKOVANJU, KORIENJU, SKLADITENJU I
UNITAVANJU OPASNIH I TETNIH MATERIJA
Preventivne mere u fazi projektovanja

Tehniko-tehnoloke mere
Preventivne mere u fazi proizvodnje
Preventivne mere prilikom pakovanja i oznaavanja
proizvoda
Preventivne mere prilikom skladitenja proizvoda
Prevetivne mere prilikom transporta proizvoda
Preventivne mere u toku odlaganja- unitavanja
Zakon o BZR (Sl. glasnik RS br.101/05)
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS br.47/03)
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik
RS br.135/04 )
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS br.135/04 )
Zakon o prevozu opasnih materija(Sl.list SFRJ, br.20/84)
Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS br. 36/09 )
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija
(Sl.list SRJ broj: 15/95, 28/96, 37/02 )
Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i
u radnoj okolini (Sl. glasnik RS 72/06 i 84/06);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korienju sredstava i opreme za linu zatitu na radu (Sl.
glasnik RS 92/08);
Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja oprem z rd i
isitivnj uslv rdn klin (Sl. glasnik RS 101/05);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korienju opreme za rad (Sl. glasnik RS 23/09);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na
radnim mestima (Sl. glasnik RS 21/09).
Zakon o planiranju i izgradnji ureuje
uslove, nain planiranja i ureenja prostora
Zakon o intergisanom spreavanju i kontroli
zagaivanja izdavanje integrisane dozvole
( za postojea postrojenja rok do 2015
god.)
Vano je prikupiti informacije:
Za pripremnu fazu projektovanja
Fazu projektovanja tehnolokog procesa
Bitne informacije:
Koje se opasne i tetne materije koriste u

procesima (koliine, karakteristike, meusobne
reakcije, mesta upotrebe, skladitenja, odlaganja)
Opis tehnolokih procesa (od faze prijema
sirovina, preko procesa doziranja, pojedinanih
tehnolokih linija ,do procesa dobijanja finalnih
proizvoda, kontrole i pakovanja )
Opis i kapaciteti glavne i pomone opreme
Izbor kontrolno-merne opreme
Izbor kolektivnih mera BZR na izvorima rizika
Izbor sistema i opreme za PPZ
Preventivne mere se preduzimaju na osnovu
Akta o proceni rizika i Elaborata procene
opasnosti od udesa a u skladu sa
potovanjem propisa o:
Zatiti ivota i zdravlja ljudi
Zatiti na radu
Zatiti ovekove okoline
Zatiti od poara, hem.udesa i drugih
udesnih situacija
Vano za procene rizika:
Indentifikovati izloenost hemijskim materijama u
radnoj sredini
Odrediti izvore ekspozicije
Izvriti procenu da li se radi sa opasnim hemikalijama?!
Prepoznati i oceniti tetnosti koje mogu da utiu na
zdravlje zaposlenih
Prikupiti podatke o tetnim materijama
Izvriti ispitivanja radne okoline,koncentracije
hemij.materija ...
Pri proceni rizika obratiti panju na:
gde je nalazi radno mesto i teina poslova koji se izvode
ko tamo radi: da li ima trudnica, mladih radnika, radnika
sa invaliditetom, sezonskih radnika, podizvoaa i posetioca,
zaposlenih koji rade izvan preduzea
koja se radna oprema, materijali i procesi koriste;
kakvi zadaci se izvode
koje opasnosti su ve identifikovane pored hem.tetnosti;
koje su potencijalne posledice postojeih opasnosti;
koje se mere zatite koriste;
koji su zabeleeni akcidenti, profesionalne bolesti i ostali
dogaaji u vezi zdravlja/bolesti;
koji su zahtevi zakonske regulative i drugi koji se odnose na
dato radno mesto.
o opremi, materijama koje se koriste na
radnom mestu;
tehnoloki postupci i uputstva za rad;
rezultati merenja tetnosti ili opasnosti i
oteavajuih faktora na radnom mestu;
izvetaji o akcidentima i profesionalnim
oboljenjima;
uverenja o opasnim materijama;
zakonska regulativa i tehniki standardi;
nauna i tehnika literatura.
EDUKACIJA KORISNIKA!!!
Novi Pravilnik, donet krajem 2009, sa poetkom
primene od 1.januara 2013.
Propisuje minimalne zahteve koje poslodavac
mora da obezbedi kroz primenu preventivnih
mera u cilju otklanjanja, smanjenja rizika od
povreda ili oteanja zdravlja zaposlenih usled
izlaganja hem.materijama
Sadri dva priloga:
Obavezujue granine vrednosti izloenosti hem.
materijama na radnom mestu (Prilog 1)
Obavezujue bioloke granine vrednosti i praenja
zdravstvenog stanja (Prilog 2)
Zakon o prevozu opasnih materija ( Sl.list SFRJ 27/90)
Opasne materije klasifikovane u 9 klasa
Transportna dokumentacija
Prevoznik, vozilo i voza ispunjavaju uslove iz ADR
propisa
Vozilo i teret obeleeni odgovarajuim znacima
(listice i tablice)
Upustvo o posebnim merama bezbednosti
u sluaju akcidentih situacija
Isprave o osiguranju opasne materije
Fiziko-hemijske karakteristike materjala i
oznaavanje
Koliine lagerovanog materjala
Kompatibilnost materjala koji
se skladiti u istom prostoru
Originalnost ambalae koju propisuje proizvoa
Obezbeenje odgovarajue T, vlanosti, ventilacije...
Odgovarajue dimenzije skladita i infrastruktura
Potovanje propisa o PPZ,obezbeenje odgovarajue
sigurnosne, kontrolne, stabilne i mobilne opreme za
intervencije u akcidentim situacijama
Obuenost zaposlenih za rukovanje opasnim
materijama
Odgovarajua SLZ
Obaveza proizvoaa je da na
pakovanju-ambalai na jasan i vidljiv
nain oznai opasnost koju materjal moe naneti
korisnicima ili ivotnoj okolini
Deklaracija mora da sadri upustvo za
upotrebu i rukovanje proizvodom
Mora se koristiti samo odgovarajua
propisana ambalaa
Upustvo za postupanje u sluaju prosipanja, ili
oteenja originalnog pakovanja,prva pomo,koga
obavestiti o akcidentu
Sigurnosni list MSDS uputstvo o upotrebi
toksino oksidujua sredstva
eksplozivno zapaljiva sredstva
iritirajue tetna po ivotnu okolinu
tetno korozivna
Zakon o upravljanju otpadom(Sl.Glasnik RS, br.36/09)
Nadlenost Ministarstva ZS
Kategorizacija otpada
Lista otpada-lina karta otpada (naziv, indeks, mesto
nastanka,koliina otpada dnevna, mesena, god.)
Oznaavanje opada
Transport do mesta za odlaganje unitavanje
Skladite opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o
nainu postupanja sa opasnim materijama
Obuka zaposlenih koji manipuliu otpadom za rad sa
opasnim materijama i postupkom u sl. akcidentnih
situacija
Prilikom normalne upotrebe zapaljivih fluida, strogo je potrebno
voditi rauna da se primene sve mere zatite na radu, zatite od
poara i protiveksplozivne zatite zbog mogue pojave gasova u
eksplozivnim koncentracijama.
Sa stanovita protiveksplozivne zatite, najbitnije su sledee fizike
osobine:
o Relativna gustina gasa; relativni odnos gustine gasa u odnosu na
gustinu vazduha. Pokazuje da li je gas laki (<1) ili tei (>1) od
vazduha i u zavisnosti od toga se kod projektovanja vri primena
odgovarajuih tehnikih reenja za efikasnu ventilaciju. Relativna
gustina je bezdimenziona veliina (za vazduh =1).
o Donja granica eksplozivnosti (DGE): koncentracija zapaljivog gasa,
pare ili magle u vazduhu ispod koje se nee stvoriti eksplozivna
atmosfera.
o Gornja granica eksplozivnosti (GGE): koncentracija zapaljivog gasa,
pare ili magle u vazduhu iznad koje se nee stvoriti eksplozivna
atmosfera.
o Temperatura zapaljivosti; najnia temperatura na kojoj se para
zapaljive tenosti pali u dodiru sa otvorenim plamenom. Na osnovu
take paljenja se odreuje kategorija tenosti (I, II i III) u skladu sa
kriterijumom datim u tabeli
10
9
Kategorija Temperatura Podgrupe
tenosti paljenja Tp (C)
I <38 I.1. Tp<23; Tklj.<38
I.2. Tp<23; Tklj.>38
I.3. 23<Tp<38
II 38-55 -
III >55 -
Temperatura paljenja; najnia temperatura na kojoj se materija u obliku gasa, pare ili
praine pali nezavisno od izvora paljenja. Na osnovu nje se odreuje temperaturni
razred (T1-T6). Gasovi i pare zapaljivih tenosti se u zavisnosti od vrednosti koju ima
temperatura paljenja klasifikuju na nain prikazan u tabeli:
Temperaturni razred Temperatura paljenja
T1 iznad 450C
T2 iznad 300 do 450 C
T4 iznad 135 do 200C
11
0
Eksplozivne praine
Praine mogu biti organskog i neorganskog porekla. Posebnu opasnost

predstavljaju praine organskog porekla uopte, zato to prema
intenzitetu izazivaju jake eksplozije. Zapaljivost i eksplozivnost praine
zavisi u velikoj meri od njenog sastava. Sto je koliina gorivih estica u
praini vea, to je i opasnost od nastanka eksplozija i poara vea.
Koliina vlage i inertnih gasova prisutnih u vazduhu je obrnuto
proporcionalna opasnosti od nastanka eksplozije. Ova injenica je
primenjena u protiveksplozivnoj zatiti tako to se u potencijalno
eksplozivnim sredinama u kojima ne borave zaposleni radnici ubacuje
inertni gas, ime se relativni udeo kiseonika u atmosferi smanjuje ispod
koncentracije potrebne za stvaranje eksplozivne smee.
Prilikom manipulacije materijalom, javlja se emisija praine koja se u
sluajevima nepravilne zaptivenosti opreme ili nedovoljne efikasnosti
ventilacionog sistema emituje u radni i ivotni prostor.
Veliina estica praine se kree u opsegu od 0,1 do 500 mikrona.
Prema veliini estica praine se dele na grubu i sedimentnu (>70 );
estice od 10 do 70 predstavljaju tzv. pravu prainu, dok estice
manje od 10 predstavljaju lebdeu -respirabilnu prainu koja je i
najopasnija sa stanovita protiveksplozione zatite. To je i logino zato
to se ukupna povrina estica poveava njihovim usitnjavanjem, to e
znatno olakati i ubrzati njihovo zapaljenje i izgaranje u sluaju dodira
sa izvorima paljenja.
11
1
Da bi se rizici od eksplozije sveli na najmanju moguu meru, tehnoloki
proces se strogo mora voditi u skladu sa uputstvima koja su data od
strane proizvoaa opreme. Kvalitetnim zaptivanjem opreme se emisija
praine u zatvoreni prostor mora smanjiti na najmanju moguu meru ili
potpuno eliminisati.
Da bi u nekom ogranienom prostoru moglo doi do eksplozije praine,
potrebno je da u vazduhu lebdi odreena koliina zapaljivih estica. Ta
koliina je specifina za svaku vrstu praine i definisana je kao donja
granica eksplozivnosti (DGE). Koncentracija lebdee praine koja
predstavlja opasnost iznosi 20 % DGE. Prilikom ulaska u zapraene
prostorije mora se oprezno postupati. Stanje zapraenosti se prvo
konstatuje vizuelno. Kao orijentacija moe da poslui podatak da se
praina u nekom prostoru nalazi u eksplozivnoj koncentraciji ako se
svetlost sijalice od 40 W ne moe videti na rastojanju od 5 m.
Ovo je izuzetno visoka zapraenost. Gornji primer pokazuje da u je u
radnim prostorijama u toku normalnog rada i eksploatacije praktino
nemogue postii DGE vrednost. Zapraenost bliska DGE vrednosti je
prisutna uglavnom u silo elijama i skladinim bunkerima ili slinim
skladitima u kojima se vri prijem i skladitenje rinfuznog materijala,
zatvorenim transportnim tokovima prakastog materijala u toku eleviranja
ili slinih operacija kojima se vri istovar ili pretovar.
11
2
Eksplozivna smea; je smea zapaljive praine sa vazduhom, tj. oblik
praine koji se moe, uz spoljanji izvor toplotne energije, brzo zapaliti u
obliku eksplozije. Provodljive praine; su praine od materijala koji ima
elektrinu otpornost manju od 106 cm.
Minimalna temperatura paljenja; je najnia temperatura na kojoj se
odreena debljina praine, ili zapaljivog oblika praine, moe zapaliti na
zagrejanoj povrini.
Temeperatura paljenja nataloene praine; je najnia temperatura na
povrini zagrejane podloge koja dovodi do paljenja 5 mm debelog sloja
nataloene praine. Temperatura paljenja smanjuje se sa porastom
debljine naslage praine.
Minimalna temperatura tinjanja nataloene praine; je najnia
temperatura vrue praine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5 mm
nataloene praine.
Minimalna temperatura paljenja uzvitlane praine; je najnia temperatura
kod koje dolazi do paljenja uzvitlane praine najzapaljivije koncentracije.
Ova temperatura je uopte via nego taka tinjanja nataloene praine.
11
3
Minimalna energija paljenja; je najmanja energija elektrostatikog polja
koja, pri pranjenju na iskritu, zapali smeu praina-vazduh pri
optimalnoj koncentraciji.
Optimalna koncentracija; je takva koncentracija smee praina-vazduh
kod koje se postie najvii pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta
pritiska i minimalna energija paljenja.
Donja granica eksplozivnosti; je najnia koncentracija gorive praine sa
vazduhom kod koje dolazi do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno
jakim izvorom energije za paljenje DGE.
Gornja granica eksplozivnosti; je najvia koncentracija gorive povrine sa
vazduhom kod koje dolazi do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno
jakim izvorom energije za paljenje GGE.
Indeks eksplozivnosti je proizvod osetljivosti na zapaljenje i jaine
eksplozije koja pri tome nastaje.
Osetljivost na zapaljenje je odnos proizvoda temperature zapaljivosti,
minimalne energije paljenja i minimalne eksplozivne koncentracije
referentne praine (obino je u pitanju ugljena praina) u odnosu na
ispitivanu prainu.
11
4
Ostale opasne materije koje se koriste u proizvodnji
U procesu proizvodnje se koriste razliite supstance koje su otrovne,
korozivne, burno reaguju sa vodom ili imaju druga tetna dejstva ukoliko
se ne koriste na odgovarajui nain
Upotreba ovih supstanci se mora strogo vriti u skladu sa uputstvima za
voenje tehnolokog postupka a skladitenje i manipulacija uz upotrebu
odgovarajuih zatitnih sredstava. Za ove aktivnosti je od najveeg
znaaja kvalitetna obuenost radne snage za rukovanje i manipulaciju
opasnim materijama. Opasnosti koje se mogu pojaviti kod korienja
opasnih materija su guenje, trovanje i kontakt preko koe.
Standardom JUS Z. B0.001 su definisane maksimalno dozvoljene
koncentracije polutanata u radnim prostorijama. Ove koncentracije
predstavljaju dozvoljeni prisutan nivo pri ijoj 8-asovnoj ekspoziciji
nema neeljenih efekata po zdravlje ljudi. MDK koncentracije je potrebno
redovno kontrolisati u okviru internih inspekcijskih kontrola, a minimalno
jednom u tri godine od strane ovlaene organizacije koja je registrovana
za obavljanje tih poslova.
11
5
1) klsa 1 - eksplozivne mterije;
2) klsa 2 - gsovi;
3) klsa 3 - zpaljive tenosti;
4) klsa 4.1 - zpaljive vrste mterije;
5) klsa 4.2 - mterije sklone smozapljenju;
6) klsa 4.3 - mterije koje u dodiru s vodom oslobaju
zpaljive gsove;
7) klsa 5.1 - oksidirjue mterije;
8) klsa 5.2 - orgnski peroksidi;
9) klsa 6.1 - otrovne mterije;
10) klsa 6.2 - infektivne mterije;
11) klsa 7 - rdioaktivne mterije;
12) klsa 8 - korozivne mterije;
13) klsa 9 - ostle opsne mterije.
11
6
Obvetenj o opsnostim koje mogu d nstnu u toku
trnsport iz pkovnj, velikih pkovnj, vozil, cisterni,
kontejner ili nekih drugih poiljki i trnsportnih sredstv
koj sdre opsne mterije, pokzuju listice opsnosti.
Listicm opsnosti obvezno se oznvju i przni
neoieni sudovi i cisterne
PRIMERI :
11
7
PRIMER : UN 0341 NITROCELULOZA
11
8
PRIMER : UN 1005 AMONIJAK
11
9
12
0
Pre zpljivih tenosti su tee od vzduh,
Kod zpljivih tenosti gore pre tenosti,
Pri pretknju zpljivih tenosti dolzi do stvrnj sttikog
nelektrisnj,
Ako zpljiv tenost dospe u knlizciju, stvorie zpljivu i
eksplozivnu koncetrciju
PRIMER : UN 1203 BENZIN
12
1
PRIMER : UN 1350 SUMPOR 4.1
12
2
Mterije koje reguju s vodom i emituju zpljive gsove koji mogu
s vzduhom d formirju eksplozivnu smeu, ko i predmeti koji
sdre tkve mterije
PRIMER: 1402 klcijum krbid 4.3
12
3
PRIMER : UN 2015 VODONIK PEROKSID, 5.1
Kontkt vodonik peroksid s oim moe izzvati ozbiljne povrede
ronje ili koe.
12
4
Postoji velik opsnost od eksplozije i smozpljenj, posebno kod
oteenih pkovnj i prosutog sdrj.
PRIMER :
UN 3109 Orgnski peroksid tip F
12
5
Mterije z koje eksprimentlno utvreno d pri jednokrtnom ili
krtkotrjnom delovnju u reltivno mloj koliini udisnjem,
upijnjem preko koe ili unoenjem u orgnizm(gutnjem) mogu
d nkode zdrvlju, ili dovedu do smrti ivih orgnizm.
PRIMER : UN 1671 FENOL
12
6
Mterije z koje je poznto , ili se moe pretpostviti d sdre
izzive bolesti, ko to su mikroorgnizmi (ukljuujui bkterije,
viruse, przite i gljive), ili rekombinovni mikroorgnizmi (hibridi ili
mutnti), z koje je poznto ili se moe pretpostviti, d kod ljudi ili
ivotinj prouzrokuju zrzn bolesti.
Predmeti koji su zgeni virusim ili mikroorgnizmim.
PRIMER :
UN 3291 MEDICINSKI OTPAD
12
7
PRIMER : UN 3326 Rdioktivni mterijl,
povrinski kontminirni predmeti
12
8
Mterije i predmeti koji sdre te mterije, koje hemijskim
delovnjem oteuju povrinsko tkivo koe i sluzokou s kojim
dolze u dodir i koje prilikom oslobnj nnose tetu drugoj robi i
trnsportnim sredstvim, ili mogu d ih rzore i d izzovu druge
opsnosti.
PRIMER : UN 1789
HLOROVODONINA KISELINA
12
9
Mterije i predmeti koji z vreme prevoz predstvljju neku
opsnost koj nije obuhven pojmovim drugih kls.
PRIMER : UN 2315
POLIHLOROVANI BIFENILI
13
0
Tble z obelevnje vozil postvljju se uvek n prednjoj i
zdnjoj strni vozil, u pojedinim slujevim i n bonim
strnm vozil , tko d budu lko uoljive i jsno vidljive.
13
1
U gornjem delu tble mogu d budu ispisne njmnje dve, njvie tri cifre i
jedno slovo X. Ove oznke identifikuju opsnost od opsne mterije.
U donjem delu tble uvek je ispisn etvorocifren broj koji identifikuje opsnu
mteriju (UN broj).
ZNAENJE BROJEVA U GORNJEM DELU TABLE :
2-oslobnje gs usled pritisk ili hemijske rekcije,
3-zpljive tenosti i gsovi ili smozgrevjue tenosti,
4-zpljive vrste mterije ili smozgrevjue vrste mterije,
5-oksidirjue delovnje mterij,
6-otrovnost ili opsnost od infekcije,
7-rdioktivnost,
8-korozivnost,
9-opsnost od spontne burne rekcije.
Prv cifr u gornjem delu tble pokzuje glvnu opsnost, drug cifr i tre
ko postoji pokzuje dodtne opsnosti. U sluju d opsn mterij nem
dodtnu opsnost, n drugom mestu nlzi se 0. Slovo X ispred dve ili tri
cifre u gornjem delu tble, zni d mterij burno reguje u dodiru s vodom.
13
2
13
3
13
4
13
5
13
6
13
7
Sertifikt koji dobijju vozi je utvrenog sdrj i oblik.
Izdvnje sertifikt vri ovlen ustnov.
Njmnje 21 godinu strosti z voze
Sertifikt z voz se izdje n pet godin.
13
8
13
9
14
0
T+ o T o Xn
C o E Xi a
14
1
F ZAPALJIVE F+ SAMOZAPALJIVE
O OKSIDUJUE N MATERIJE OPASNE

PO IVOTNU SREDINU
14
2
Opsne mterije mogu burno d reguju kd dou u meusobni kontkt.
Pored upotrebe odgovrjue mble, potrebno je voditi run i o
sdrju pkovnj s rzliitim opsnim mterijm u tovrnom prostoru
vozil ili kontejner. Iz tih rzlog propisi o prevozu opsne robe sdre i
zbrnu meovitog teret u slujevim kd postoji nesglediv opsnost
od njihovog meusobnog kontkt.
14
3
14
4
14
5
14
6
IZVORI OPASNOSTI
Brojni su tehnoloki procesi u kojima se koriste ili obrazuju zapaljiv gasovi, pare
(magle) zapaljivih tenosti i zapaljive praine koje u smei sa vazduhom mogu da
naprave eksplozivne smee iji kontakt sa odgovarajuim izvoiima paljenja
najee zavrava eksplozijom.
U skladu sa standardom SRPS N.S8.007 sva mesta na kojima moe doi do
isputanja zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i obrazovanja zapaljivih
praina definisana su kao izvori opasnosti koji, u zavisnosti od uestalosti i
emitovanja, mogu biti: trajni, primarni i sekundarni.
Data podela predstavlja tri osnovna stepena izvora opasnosti. Meutim, njihovom
kombinacijom u praksi mogu da se nadgrade viestruki izvori raznih stepena
opasnosti.
Trajnim izvorima opasnosti smatraju se izvori koji zapaljivu materiju isputaju ili
obrazuju trajno, ili pak u duem vremenskom intervalu (vei broj sati), kao i samo
nekoliko sati, ali veoma uestalo. Kao trajni izvori opasnosti mogu se navesti:
povrine zapaljivih tenosti u neinertnim rezervoarima sa fiksnim krovovima,
otvorene povrine zapaljivih tenosti gde spadaju i separatori vode i ulja, otvori
rezervoara pri pretakanju itd., slobodni oduci i drugi otvori koji isputaju zapaljivi
gas ili paru zapaljive tenosti u atmosferu, izlazni otvori odsisnih kanala sistema
za nanoenje i suenje premaza, kao i izlazni otvori ventilacije.
14
7
Primarni izvor opasnosti je izvor koji se karakterie periodinim ili
povremenim isputanjem, tj. obrazovanjem zapaljivih materija u toku
zastupljenog tehnolokog procesa. U grupu primarnih izvora opasnosti
svrstavaju se: zaptivke pumpi, kompresora i ventila ako se isputanje
oekuje u toku normalne eksploatacije postrojenja, ispusni ventili
procesne opreme ugraeni na rezervoarima zapaljivih tenosti koji za
vreme normalnog pogona prilikom isputanja nataloene vode
(odmuljavanja) mogu isputati u atmosferu i zapaljive materije, sva
mesta za uzimanje uzoraka na kojima se oekuje isputanje zapaljivih
materija u atmosferu, sigurnosni, regulacioni i ostali ventili kojima se
esto rukuje u zatvorenom prostoru, buotine nafte i gasa prilikom
eksploatacije ili remonta ugraene procesne opreme.
Sekundarni izvor opasnosti definie se kao izvor kod koga se ne

oekuje isputanje ili obrazovanje zapaljivih materija pri normalnom
odvijanju tehnolokog procesa. Meutim, u pomenutu grupu izvora
opasnosti spadaju i oni kod kojih je ponekad mogue, ali veoma
kratkotrajno, isputanje ili obrazovanje zapaljivih materija u toku
godine. Mogui sekundarni izvori opasnosti u praksi su: zaptivke
pumpi, kompresora i ventila, prirubnice, prikljuci i spojevi cevi,
sigurnosni ventili, oduci i drugi otvori, kao i mesta za uzimanje
uzoraka na kojima se ne oekuje isputanje zapaljivih materija u
atmosferu za vreme normalnog rada.
14
8
Viestruki izvori opasnosti, kao to je ve reeno, predstavljaju
kombinaciju dvaju ili triju prethodno pomenutih izvora opasnosti. U
osnovi se klasifikuju kao trajni ili primarni. Karakteristini su po
tome da, pod razliitim uslovima, prouzrokuju isputanje ili
obrazovanje zapaljivih materija koje stvaraju veu zonu opasnosti,
ali redje i/ili krae nego to je predvieno kod osnovnih stepena
izvora opasnosti. Pod prethodno pomenutim razliitim uslovima
podrazumevaju se, na primer, razliite koliine zapaljivih materija,
ali pod istim uslovima ventilacije. Trajni izvor opasnosti moe se
tretirati kao primarni, za uestalost i/ili trajnost primarnog stepena
kada je koliina isputene ili obrazovane zapaljive materije vea od
one koju isputa trajni izvor opasnosti. Osim toga, izvor opasnosti,
koji je u osnovi primaran, moe da bude sekundaran ako je, za
uestalost i/ili trajnost sekundarnog stepena, koliina isputene ili
obrazovane zapaljive materije vea od one koju isputa primarni
izvor opasnosti. Data podela izvora opasnosti prema uestalosti i
trajanju isputanja ili obrazovanja zapaljivih materija preuzeta je iz
meunarodnog standarda IEC-79-10. Evidentiranje i klasifikacija
postojeih izvora opasnosti predstavlja polaznu osnovu za
odreivanje ugroenog prostora i njegovu podelu na odgovarajue
zone opasnosti.
14
9
U tom smislu, svaki deo procesne opreme (rezervoar, pumpa,
cevovod, kotao itd.) za koji se utvrdi da moe isputati zapaljive
materije u atmosferu, treba posmatrati kao potencijalni izvor
opasnosti. Samim tim, za te delove opreme neophodno je odrediti
odgovarajui stepen izvora opasnosti u zavisnosti od prethodno
utvrene verovatnoe uestalosti i trajanja isputanja. Na taj nain
mogue je stepenovanje svakog dela opreme kao "trajnog",
"primarnog", "sekundarnog" ili "viestrukog" izvora opasnosti. Pri
odreivanju stepena izvora opasnosti moraju se uzeti u obzir svi
pogonski otvori prema atmosferi, kao i ostale mogunosti isputanja
zapaljivih materija u propisanim ili izmenjenim uslovima rada. U
okviru preventivne zatite od eksplozija, na mestima gde je
isputanje zapaljivih materija neizbeno, svi delovi tehnolokih
postrojenja i ureaja moraju se ograniiti kao sekundarni izvori
opasnosti. Ukoliko to nije mogue, tj. tamo gde su primarni ili trajni
izvori opasnosti neizbeni, neophodno je ograniiti koliinu
njihovog isputanja u atmosferu.
15
0
Pojmovi koji se koriste u vezi sa opasnou definiu:
Ugroeni prostor je onaj u kome se oekuje prisutnost eksplozivne atmosfere u
koliinama koje zahtevaju posebne mere zatite za izvoenje i upotrebu elektrinih
ureaja.
Eksplozivna atmosfera je smea zapaljivih gasova, para i maglica sa vazduhom koja
posle paljenja naglo sagoreva u obliku eksplozije, do raspoloive koliine zapaljive
materije ili kiseonika u smei.
Donja granica eksplozivnosti (DGE) je najmanji procenat gasa ili pare, odnosno
najmanja koncentracija zapaljive praine u vazduhu iznad koje je eksploziv na
atmosfera.
Gornja granica eksplozivnosti (GGE) je najvei procenat gasa ili pare, odnosno najvea
koncentracija zapaljive praine u vazduhu ispod koje je eksplozivna atmosfera.
Taka zapaljivosti (plamite) zapaljive tenosti je najnia temperatura pri kojoj se iz
tenosti razvija para u tolikoj koliini da se pomeana sa vazduhom moe zapaliti, ako
joj se prinese plamen ili drugi izvor paljenja. Eksplozivna atmosfera ne moe nastati
kod tenosti ija je temperatura ispod njenog plamita. Medjutim, eksplozivna
atmosfera moe nastati rasprivanjem tenosti iako je njena temperatura nia od
plamita.
Temperatura paljenja zapaljive materije je najnia temperatura pri kojoj se ta materija
(medijum) u obliku gasa, pare ili maglice pomeana sa vazduhom moe zapaliti
zagrejanom povrinom, prema standardu SRPS N.S8.020.
Temperatura kljuanja (vrelite) zapaljive tenosti je najnia temperatura na kojoj
tenost intenzivno i kontinualno prelazi u parno stanje pri zagrevanju na
atmosferskom pritisku.
15
1
Ugroeni prostor se, s obzirom na koncentraciju i vremensko trajanje
eksplozivnih smea zapaljivih gasova i para u njemu, klasifikuje na
sledee zone opasnosti:
Zona opasnosti O: - Prostor u kojem su pojava i trajanje eksplozivne
smese zapaljivog gasa ili pare u vazduhu stalni ili prisutni due vreme.
Zona opasnosti 1: - Prostor u kojem je eksplozivna smea zapaljivog
gasa ili pare u vazduhu mogua pri normalnom radu, odnosno njeno
prisustvo je verovatno za vreme normalnog pogona.
Zona opasnosti 2: Prostori u kojem su pojava i trajanje eksplozivne smese
zapaljivog gasa u vazduhu veoma mali, a ne oekuju se za vreme
normalnog pogona.
Neugroeni prostor (zona sigurnosti -ZS) je prostor u kojem
koncentracija eksplozivne smese ne moe ni u kom sluaju dostii 10%
od DGE, ako se to moe osigurati zapreminskim odnosima.
15
2
Uticaj izvora opasnosti na klasifikaciju ugroenog prostora.
Kao prostor zone O uglavnom se smatra prostor gde postoji:
- trajni izvor opasnosti, ili
- primarni izvor opasnosti sa nedovoljnom ventilacijom, tako da se
jednom nastale eksplozivne smese due vreme ili vrlo esto javljaju, i
to:
o U zatvorenom prostoru za sve gasove.
o U kanalima i udubljenjima za gasove tee od vazduha.
o U potkrovnim prostorima za gasove znatno lake od vazduha.
Zona opasnosti uglavnom se oekuje u prirodno ventilisanim prostorima
sa primarnim izvorima opasnosti, to znai da se isputanje ne oekuje
ili se oekuje veoma retko, i ako dodje do isputanja ono e trajati
kratko vreme.
Ventilacija prostora.
Ventilacija prostora je najznaajniji faktor koji utie na smanjenje
koncentracije eksplozivne atmosfere. Prostori mogu biti otvoreni ili
zatvoreni.
U pogledu stepena ventilacije zatvoreni prostori mogu da budu:
nedovoljno ventilisani (Z),
prirodno ventilisani (PV),
prisilno ventilisani (PR).
15
3
Nedovoljno ventilisan prostor je zatvoren ili omedjen i u njemu postoje
prepreke za prirodno strujanje istog vazduha ili je nedovoljna prisilna
ventilacija, pri emu mogu nastati eksplozivne smee.
Prirodno ventilisani prostori su oni u kojima nema prepreke za prirodno
strujanje istog vazduha koji smanjuje koncentraciju zapaljivog gasa ili
pare, ve se on oslobaa u prostor. Prisilno ventilisani su prostori u koje se
dovodi dodatna koliina istog vazduha.
Otvoreni prostor je onaj u kojem ni sa jedne sirane nema prepreka za
prirodnu izmenu vazduha sa atmosferom.
Za gasove znatno tee od vazduha, otvorenim se smatra prostor natkriven
samo nadstrenicom, koji sa strane nema nikakvih prepreka. Za gasove
znatno lake od vazduha, otvorenim prostorom smatra se onaj koji moe
biti sa strane ogradjen, ali bez ikakvog krova iznad sebe.
U pogledu stepena kontrole prisilne ventilacije, ventilacija prostora moe
biti:
o nadgledana,
o kontrolisana.
Nadgledana ventilacija je prisilno provetravanje prostora u kome je
strujanje vazduha nadgledano radom elektromotora ventilatora tako da se
pri ispadanju iz rada bilo kog elektromotora ventilatora iskljuuju uredjaji
koji predstavljaju opasnost usled smanjenja stepena ventilacije. Ponovno
ukljuenje ovih uredjaja moge je tek kada se osigura najmanje petostruka
izmena vazduha u ventilisanom prostoru.
15
4
Konlrolisana ventilacija je prisilno provetravanje prostora u kome je
Strujanje vazduha trajno kontrolisano kontrolnim uredjajem
(davaem) tako da se pri smanjenju ili prestanku strujanja vazduha
iskljuuju iz rada uredjaji koji predstavljaju opasnost usled
smanjenja stepena ventilacije. Ponovno ukljuenje ovih u redjaja
mogue je tek kada se osigura najmanje petostruka izmena vazduha
u ventiliranom prostoru.
Postupak odredjivanja zona opasnosti
Zona opasnosti, prema standardu SRPS N.S8.007, procenjuje se na
osnovu dva uticajna faktora, i to:
stepena izvora opasnosti,
stepena ventilacije prostora.
Zavisnost zone opasnosti od stepena izvora opasnosti iz stepena
ventilacije prostora, prikazana je u sledeoj tabeli.
15
5
Tabela 1
Odredjivanjc zone opasnosti (verova t n 0 /ma nj e verova t no)
Stepen ventilacije Nedovoljno ventiliran Prirodno ventiliran Prisilno ventiliran Otvoren prostor (manja
prostor peostor (zatvoren) (PV) prostor (zatvoren) (PR) uestalost vetra) ()
CZ)
[zvor opasnosti
Trajni (T) 0 0 1/2 1/0
Primarni (P) 0/1 i 2/1 1
Sekundarni (S) 1/0* 2 2/ZS 2
+ Moe biti i zona O u zavisnosti od trajanja eksplozivne smee.
15
6
Rasprostiranje eksplozivne atmosfere. Granice zona opasnosti - Kod odredjivanja
granica rasprostiranja zona opasnosti mora se uzeti u obzir sledee:
o fizike karakteristike zapaljivih tenosti, gasova i para, gustina u odnosu na
vazduh, plamite, vrelite, temperaturu paljenja,
o intenzitet izvora opasnosti u zavisnosti od koliine radne temperature 1 pritiska
zapaljivih tenosti, gasova i para,
o lokacija izvora opasnosti: iznad povrine, na povrini ili ispod povrine tla,
o vreme trajanja eksplozivne smee u posmatranom prostoru,
o veliina i oblik prostorije gde je izvor opasnosti smeten, ventilacija ugroenog
prostora,
o klimatski i geografski uslovi prostora (rua vetrova),
Na rasprostiranje eksplozivne atmosfere navedeni faktori imae sledei uticaj:
Gustina u odnosu na vazduh - Horizontalna rasprostranjenost eksplozivne atmosfere
je vea to je vea gustina zapaljivog medijuma. Vertikalna rasprostranjenost
eksplozivne atmosfere je vea to je manja gustina zapaljivog medijuma.
Plamite - Eksplozivna atmosfera nastaje samo ako je temperatura zapaljive tenosti
iznad temperature plamita. Medjutim, ako se zapaljiva tenost pojavljuje u
rasprenom stanju, eksplozivna atmosfera moe nastati i na temperaturama ispod
temperature plamita. Pri nioj temperaturi plamita vea je rasprostranjenost
eksplozivne atmosfere jer je isparavanje tenosti intenzivnije. Neke tenosti (npr.
neki halogenovani ugljovodonici) nemaju plamite iako su u stanju da stvore
eksplozivnu atmosferu. U tim sluajevima treba uporediti temperaturu ravnotee
tenosti koja odgovara zasienoj koncentraciji na donjoj granici eksplozivnosti sa
odgovarajuom maksimalnom temperaturom tenosti.
15
7
Vrelite - Za zapaljive tenosti koncentracija isputene pare zavisi od
parcijalnog pritiska isparavanja pri radnoj temperaturi tenosti. to je nia
temperatura vrelita, vea e biti rasprostranjenost eksplozivne atmosfere.
Intenzitet izvora opasnosti ili koliina isputanja - Kod veeg kapaciteta
izvora opasnosti, zona opasnosti bie vea.
Radna temperatura zapaljive tenosti - Ugroeni prostor e se poveati sa
poveanjem temperature tenosti u procesu pri plamitu. Ako je radna
temperatura iznad temperature vrelita, poveanje ugroenog prostora
bie jo vee.
Radni pritisak zapaljivog materijala - Sa poveanjem pritiska zapaljivog
materijala u zatvorenom sistemu poveava se verovatnoa njegovog
isputanja kroz elemente zaptivanja sistema, kao i domet isputanja, to
utie na poveanje rasprostiranja ugroenog prostora. S druge strane,
poveanjem pritiska poveava se brzina isputanja zapaljivog medijuma.
Zahvaljujui poboljanom razredjivanju pri isputanju zapaljivih gasova,
para ili magle u vazduhu, rasprostiranje zone opasnosti moe se smanjiti
ukoliko uz stalan intenzitet isputanja brzina isputanja ne poraste iznad
one koja prouzrokuje turbulentan tok.
Ventilacija - Sa poveanjem brzine strujanja vazduha ugroeni prostor se
smanjuje. Smanjenje rasprostiranja ugroenog prostora moe se postii i
odgovarajuim rasporedom strujanja vazduha (lokalna ventilacija).
Veliina i oblik prostorije - Ako je ugroena prostorija omedjena zidovima
ili odgovarajuim nepropusnim pregradama, onda se irenje eksplozivne
atmosfere zavrava na njima.
15
8
Ukoliko u zidovima, odnosno pregradama, postoje vrata, nezatvorene cevi,
kanali i slini otvori, onda se eksplozivna atmosfera iri kroz njih. Smatra
se da ne postoji mogunost ulaska eksplozivne atmosfere iz jedne
prostorije u drugu;
ako su cevi i slini prolazi zaptiveni tako da kroz njih ne mogu prolaziti
eksplozivne smee, npr. pritegnuti zaptivcem, vlaknastim materijalom
natopljenim lakom koji se sui na vazduhu, pogodnim zaptivcem
ako su kanali na mestu pregradnog zida hermetiki pregraeni npr.
peskom koji treba i s jedne i s druge sirane poduprti;
ako u neugroenoj prostoriji postoji na svim mestima konlrolisani
natpritisak od najmanje 50 Pa prema ugroenoj prostoriji;
ako prolaz, ima dvostruka vrata ili prozore medjusobno blokirane, ili se na
odgovarajui nain zatvaraju, a u medjuprostoru postoji konlrolisani
nalprilisak od najmanje 50 Pa;
ako su prolazi koji moraju da budu stalno otvoreni zbog proizvodnog
procesa izvedeni tako da kroz njih neprekidno duva zavesa zatitne
vazdune struje koja e povui sa sobom sve koliine eksplozivne smee
koje bi mogle prei iz. ugroene prostorije u neugroenu.
Za utvrdjivanje rasprostranjenosti pojedine zone opasnosti uzimaju se
najnepovoljniji parametri. Npr. uzimaju se maksimalni kapaciteti izvora
isputanja, minimalne brzine vetra ili strujanja vazduha, granine
koncentracije na rubu rasprostiranja zone opasnosti i dr.
15
9
Definicije - Ugroeni prostor je onaj u kome se oekuje prisustvo eksplozivne smee
zapaljive praine sa vazduhom u takvom obimu da se mora koristiti posebna
konstrukcija elektrinih uredjaja. Prostor ili deo prostora smatra se ugroenim od
zapaljive (eksplozivne) praine ako u njemu postoji ili moe nastati uzvitlana praina
u vazduhu u koncentraciji veoj od 20% od donje granice eksplozivnosti.
Eksplozivna smea je smea zapaljive praine sa vazduhom, tj. oblak praine koji se
moe uz spoljanji izvor toplotne energije brzo zapaliti u obliku eksplozije.
Donja granica eksplozivnosti (DGE) je najmanja koncentracija zapaljive praine u
vazduhu kod koje moe doi do paljenja u obliku eksplozije u prisustvu izvora
paljenja (uzronika paljenja dovoljne energije).
Gornja granica eksplozivnosti (GGE) je najvea koncentracija zapaljive praine u
vazduhu kod koje moe doi do paljenja u obliku eksplozije u prisustvu uzronika
paljenja dovoljne energije.
Temperatura tinjanja nataloene praine Tt je najmanja temperatura zagrejane
praine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5 mm nataloene praine.
Temperatura paljenja uzvitlanepraineTp je najmanja temperatura kod koje dolazi do
paljenja uzvitlane praine ija je koncentracija u najveoj meri zapaljiva. Ova
temperatura je po pravilu via nego temperatura tinjanja nataloene praine.
(optimalna koncentracija zapaljive praine u vazduhu kod koje se postie najvei
pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna energija paljenja.
Minimalna energija paljenja je najmanja energija eleklroslalikog polja koja pi i
pranjenju na iskritu zapalismeu praina - vazduh pri optimalnoj koncentraciji.
16
0
Formiranje eksplozivnih smea zapaljivih praina u vazduhu - Da bi se
mogla proceniti ugroenost pojedinih prostora od eksplozivnih smea
zapaljivih praina u vazduhu potrebno je utvrditi nain nastajanja praine
(izvore opasnosti), koliinu nastale praine, stanje u kome se praina
nalazi, uestalost i vremensko trajanje eksplozivne smee.
Osnovni kriterij um za procenu ugroenosti (klasifikacija prostora )je stanje
u kome se praina nalazi. Praina moe biti uzvitlana ili nataloena. Samo
uzvitlana praina moe u vazduhu da gradi eksplozivnu smeu koja je
odredjena donjom i gornjom granicom eksplozivnosti. Te granice je teko
precizno odrediti s obzirom da one zavise ne samo od vrste ve i od
granulacije estica praine, vlanosti praine i sloenosti smee. Praina
manje granulacije ima veu povrinu dodira sa kiseonikom, ime se sniava
DGE, temperatura i energija paljenja, a poveava maksimalni pritisak i
porast pritiska eksplozije. Granulacija iznad 0,3 mm nije eksplozivna osim
praine aluminijuma.
Vlanost smanjuje uzvitlanost, poveava temperaturu i minimalnu energiju
paljenja. Medjutim, neke praine, kao to su aluminijum i karbidi, sa
vlagom stvaraju opasnije smee. Sloena smea uvek se tretira kao da je
jedna vrsta praine, ali sa najnepovoljnijim parametrima.
esto je potrebno da se granice eksplozivnosti utvrde eksperimentalnim
putem za odredjeni sluaj. Ako to ne moemo utvrditi, tada se za donju
granicu eksplozivnosti uzima 10 g/m3 . U veini sluajeva gornja granica
eksplozivnosti nema nikakvog praktinog smisla s obzirom da se nikad ne
javlja homogena smea, pa mogunost eksplozije iznad donje granice
eksplozivnosti uvek postoji.
16
1
Nataloena praina predstavlja potencijalnu opasnost od eksplozije. Debeli slojevi
praine mogu se upaliti usled zagrevanja spoljanjim izvorom toplote (povrina
kuita elektrinih uredjaja, plamen, iskra itd), ili usled egzotermne hemijske
reakcije. Tako zapaljena praina moe uzvitlati susedne slojeve nataloene
praine i tako dodje do lokalne eksplozije. Kada dodje do lokalne ili delimine
eksplozije, nastaje dodatno meanje ili uzvitlavanje nataloene praine tako da se
eksplozija obnavlja i iri u susedne prostore.
Pri proceni formiranja eksplozivnih smea zapaljive praine u odredjenom

prostoru, kao i potencijalne opasnosti od nataloene praine, moraju da budu
dostupni podaci o sledeem:
o koliini nastale praine,
o karakteristikama praine,
o tehnolokim izvorima opasnosti,
o ventilaciji prostora i strujanju vazduha, stanju praSine (nataloenosi i
uzvitlanosi), nainu odravanja i dr.
Na ovaj nain mogue je proceniti kolika je zapraenost unutar uredjaja (izvora

opasnosti) i njen uticaj na okolinu, odnosno ugroenost prostora izvan uredjaja.
16
2
Prostori ugroeni zapaljivim i eksplozivnim prainama klasifikuju se
(prema standardu SRPS N.S.008) na sledee zone opasnosti:
o Zona opasnsoti 11: Prostor s opasnou od poara ili eksplozije
zapaljive praine vieg stepena zapraenosti, odnosno prostor u
kome se nalazi ili se povremeno oekuje koncentracija uzvitlane
zapaljive praine vea od 20% od donje granice eksplozivnosti
odredjene vrste zapaljive praine.
o Zona opasnosti 12: Prostor s opasnou od poara ili eksplozije
zapaljive praine nieg stepena zapraenosti, odnosno prostor
u kome je koncentracija uzvitlane zapaljive praine manja ili
jednaka 20% od donje granice eksplozivnosti, ili se praina
pojavljuje u nataloenom obliku, a uzvitlati se moe samo pod
posebnim (izuzetnim) okolnostima.
16
3
Nastanak eksplozije eksploziva zavisi od vie uslova, od kojih su posebno
vani:
o osobine i stanje eksploziva,
o verovatnoa dodira eksplo ziva i elektrinog ureaja.
o karakteristike ugroenog prostora,
o temperatura povrine elektrinog ureaja.
Uglavnom se razlikuju tri stanja eksploziva:
o stanje u kojem eksploziv prai, isparava, odnosno sublimira stalno,
o stanje u kojem eksploziv prai, isparava, odnosno povremeno
sublimira,
o stanje u kojem eksploziv ne prai, ne isparava i ne sublimira ni u
kakvim uslovima, tj. praktino nikada.
Verovatnoa dodira eksploziva i elektrinog ureaja moe da bude:
o trajna (dodir eksploziva i elektrinog ureaja ne moe da se sprei),
o nema dodira (dodir eksploziva i elektrinog ureaja je samo u
izuzetnim okolnostima).
16
4
Dakle, kada se razmatra ugroeni prostor od sagorevanja ili eksplozije
eksploziva, uvek se mora imati u vidu injenica da je eksploziv u svakom
momentu u jednom od tri nabrojana stanja.
Pod ugroenim prostorima smatramo prostor pri proizvodnji, preradi ili
uskladitenju eksploziva. Ovi se prostori dele na tri osnovne grupe:
a) prostore ugroene od eksploziva u obliku praine, sublimata, kristala
vlanog eksploziva, eksploziva u plastinom, elatinskom ili gasovitom
stanju,
b) prostore ugroene od eksploziva, gasova, para, magli i praina,
v) prostore ugroene od eksploziva i praina.
Pri svemu ovom se ne trai analogija sa pojmovima koncentracije i

granicama eksplozivnosti, kao kod odreivanja zona opasnosti tenosti i
gasova koji u smei sa vazduhom grade eksplozivne smee, Za odreivanje
ugroenog prostora od eksplozije eksploziva treba pojasniti termine:
normalan i nenormalan pogon.
16
5
Pod normalnim pogonom se smatra tehnoloki proces u kojem
celokupno postrojenje ima odgovarajuu zaptivenost, a sam
tehnoloki reim, radni i pogonski uslovi se zajedno sa sistemom
ventilacije odravaju u projektovanim granicama.
Nenormalnim pogonom se smara takvo trenutno stanje postrojenja
u kojem pri poremeaju tehnolokog procesa dolazi do izlaska
opasnih materija iz elemenata postrojenja, odnosno njihovog
nagomilavanja u nedozvoljenoj koliini.
Zato je obavezno razmatranje ovakvih nenormalnih uslova pri
odreivanju ugroenog prostora. Sam prostor moe da obuhvati
unutranjost ureaja, njegovu okolinu, tj. celu prostoriju ili njen deo,
kao i eventualne delove prostora izvan samog pogona. Pri tome se
municija spremna za javni prevoz ne smatra izvorom opasnosti.
Klasifikovan prostor u zone opasnosti mora da se koriguje posle
Probnog rada postrojenja, ako to pogonske prilike zahtevaju.
Parametri za utvrivanje ugroenog prostora od eksplozije
eksploziva su:
o fiziko-hemijske osobine eksploziva,
o koliina i stanje EM u proizvodnom pogonu,
o tehnoloki postupak proizvodnje,
o celokupno tehniko reenje proizvodnog pogona (bezbednosna
pastojanja, postojanje zatitnih bedema, instalacije gromobrana
sa dodatnom zatitom i sl.).
16
6
KLASIFIKACIJA UGROENOG PROSTORA HA ZONE OPASNOSTI
Na osnovu prethodno sakupljenih i obraenih podataka, ugroeni

prostor od eksplozije eksploziva odreuje se kao:
o Zona opasnosti EO - prostor u kojem eksploziv prai, isparava,
stalno sublimira, uz mogunost trajnog dodira eksploziva sa
elektrinim ureajima.
o Zona opasnosti El - prostor u kojem eksploziv prai, isparava,
odnosno sublimira samo povremeno, a dodir eksploziva sa
elektrinim ureajima moe da bude samo u nenormalnom
pogonu.
o Zona opasnosti E2 - prostor u kojem eksploziv ne prai, ne
isparava, odnosno ne sublimira, ali moe doi do eksplozije
elektrinim uzronikom samo u izuzetnim okolnostima
16
7
1 O
2
- pocop
3.
4.
: , ,
5. : , , ,
:
6. :
7.
8. :
9. : a) : , )
10. :
11. :
a) , ,
) , ,
) , ,
12. :
a) ( )
) ( )
)
) , ,
16
8
13. JUS N.S8.006
14.
15. :
16. : ,
17. :
a)
)
)
18.
19. ape, , ? JUS N.S8.007, JUS
N.S8.008
Prostorne dimenzije ugroenog prostora ucrtavaju se u posebnom elaboratu

utvrenim i klasifikovanim zonama opasnosti od sagorevanja ili eksplozije
eksploziva. U susednim prostorijama izdvojenim zajednikom pregradom
moe da se odredi ugroeni prostor nieg stepena opacnosti, u zavisnosti
od mogunosti prodiranja eksploziva u taj prostor.
Osim toga, prilikom klasifikacije ugroenog prostora, obavezno se uzima u
obzir p tabela sa briljivo sakupljenim i obraenim podacima
16
9
U tipska ispitivanja elektrinih ureaja koje upotrebljavamo u zonama opasnosti
od sagorevanja ili eksplozije eksploziva spadaju:
o ispitivanja mehanikih osobina,
o ispitivanja toplotnih (termikih) osobina,
o elektrina ispitivanja.
Provera mehanikih osobina obuhvata:
o ispitivanje kuita na udar prema taki 22.3.1.JUS N.S8.011,
o pspitivanje kuita slobodnim padom prema taki 22.3.2JUS N.A5.070,
o ispitivanje mehanike zatite kuita ureaja prema JUS N.A5.070,
o ispitivanje torzionog momenta stezaljki prema taki 22.3.4JUS N.S8.011,
o isiitivanje zategnutosti nearmiranih kablova u kablovskim uvod-nicama
prema ta. 22.3.5.JUS N.S8.011.
Provera toplotnih osobina elektrinih ureaja podrazumeva ispitivanja:
o maksimalne povrinske temperature prema ta. 22.4.1.JUS N.S8.011,
o germike stabilnosti plastinih kuita i otpornosti na promenu temperature
prema ta. 22.5.2.JUS N.S8.011.
Ozpaavanje ovih ureaja se malo razlikuje od protiveksplozivno zatienih za
nadzemna mesta (zapaljivi gasovi i tenosti). Ploica za oznaavanje mora da
sadri, pored drugih podataka, i oznaku Eh" sa podacima o maksimalnoj
pogonskoj temperaturi i stepenu mehanike zatite.
17
0
Prema odredbama SRPS N.S8.008, prostor ili ceo prostora smatra se
ugroenimod zapaljive i ekspIozivne praine ako u njemu postoji ili moe da
nastane uzvitlana praina u vazduhu, u koncentraciji veoj od 20% od donje
garnice eksplozivnosti. Prostori ugroeni ovakvim prainama, kao to je
poznato, klasifikovani su kao prostori zone opasnosti 11 ili prostori zone
opasnosti 12. U samom standardu nije dat nikakav logogram ili slino
uputstvo koje bi korisnika usmerilo na nain klasifikacije i odreivanja
granica ugroenog prostora.
Imajui u vidu obavezu izrade elaborata o klasifikovanim i odreenim
zonama opasnosti u eksploziono ugroenim postupcima, koristei iskustva u
dosadanjem radu i iskustva drugih, izloie se jedna od moguih
metodolokih koncepcija u pristupu reavanju ovog sloenog problema.
17
1
Sam pristup podrazumeva sledee prethodne aktivnosti:
1. pregled postojee tehnoloke dokumentacije objekta,

2. pregled projekta izvedenog stanja, pre svega elektro i
mainskih projekata,
3. merenje koncentracije praine u objektu, pri razliitim
ambijentalnim uslovima,
4. utvrivanje i klasifikacija elemenata od znaaja za
rasprostiranje i klasifikaciju zona opasnosti,
5. odreivanje prostornog rasprostiranja zona,
6. izrada grafikog prikaza zona,
7. definisanje zakljuka o izboru elektrine opreme u zonama
opasnosti,
8. definisanje zabranjenih postupaka i radnji u zonama.
17
2
Pregledom postrojenja i objekata vri se, u stvari, snimanje i ocena
stvarnog stanja i provera tehniko tehnolokih parametara predvienih u
dokumentaciji. Istovremeno, vri se pregled i utvruje stanje elektrine
opreme, njen stepen mehanike ili protiveksplozione zatite, ostvaruje se
uvid u stepen zapraenosti objekta i dr. Analizom prikupljenih podataka
utvruju se izvori opasnosti.
Osim utvrivanja osobina i stanja praine i rezultata izmerene
koncentracije praine (koji se uzimaju sa rezervom, kao srednja vred-
nost", jer su promenljivog karaktera), potrebno je proceniti verovatnou
dodira praine i elektrinih ureaja.
SRPS N.S8.850 je propisao povrinske temperature kuita elektrinih
ureaja. Tako je za praine kod kojih ne nastaje tinjanje, i temperatura
povrine elektrinih ureaja u trajnom pogonu najvie 2/3 temperature
paljenja uzvitlane eksplozivne smee praine sa vazduhom. To je vano
ogranienje.
17
3
Ako temperatura tinjanja ili paljenja praine, koje ugroavaju mesto
na kojem je ugraen elektrini ureaj, iznosi manje od 30C, moraju
se izvriti sledea kontrolna merenja:
- trajni pogon, nazivno optereenje,
- trajni pogon, realno optereenje.
Merenja se posebno vre za nagnute povrine, odvojeno za ostale
sluajeve. Utvrene temperature povrina upisuju se na samom
ureaju. Temperatura horizontalnih povrina nagnutih do 60 prema
horizontali mora, u trajnom pogonu i kad povrina nije pokrivena
prainom, da bude za 75C nia od temperature tinjanja 5 mm
debelog sloja praine. Temperatura povrina nagnutih preko 60
prema horizontali i povrina sa manjim nagibom, na kojima je
onemogueno taloenje praine, moe u trajnom pogonu da iznosi
najvie 2/3 temperature paljenja uzvitlane eksplozivne smee
praine sa vazduhom.
Na osnovu konstatovanog, moe se prii izradi logograma za
definisanje opasnog prostora praina u industrijskim pogonima.
Izgled logograma dat je na sl.
17
4

, ,

17
5
2
.
,

11 / 12

17
() 6
Primer: PODACI ZA OCENU OPASNOSTI OD EKSPLOZIJE KOD
TRANSPORTA UGLJA U TERMOELEKTRANAMA PO IZLOENOJ
METODOLOGIJI
Minimalna koliina ugljene praine koja je u smei sa vazduhom
pokazala eksplozivna svojstva kree se, u zavisnosti od mesta
uzorkovanja, odnosno finoe nataloene ugljene praine, od 250 g/m3
do1000 gr/m3 to ukazuje da praina u svim zonama nije jednakog
kvaliteta odnosno finoe. Poto se ne moe sa sigurnou znati kakva
e, u konkretnim situacijama, ugljena praina biti (promena vlanosti i
finoe zrna je stalna pojava i zavisi od vie faktora), usvojen je
kriterijum koncentracije od 250 gr/m3.
Period merenja je obuhvatio one dane kada je spoljna temperatura
vazduha bila iznad 30C to je takoe ekstremni sluaj, s obzirom da su
ove temperature u toku godine veoma malo zastupljene (od 25 do max
30 dana u godini).
Intenzitet taloenja praine It gr/m3 na dan, dobijen je merenjima u
toku 24 asa i to za svaku zonu posebno.
Faktor rizika To (dana) je vreme za koje e se nataloiti ona koliina
praine koja bi u momentu uskovitlanja dala minimalno potrebnu
koliinu praine koja eksplodira, odnosno 250 gr/m3 Temperature
elektromotora, sklopova i ostalih vruih povrina utvrene su preciznim
termoelementom i one se uporeuju sa kriterijumima datim u SRPS
N.S8.850.
17
7
Stepen opasnosti od eksplozivnog dejstva ugljene praine
odreuje se preko To (dana) odnosno preko vremena
potrebnog da se, u uslovima uskovitlavanja, stvori
koncentracija ugljene praine od 250 gr/m3. Uslovno su
prihvaeni sledei stepeni opasnosti:
0 - nulti To 200 dana,
I - prvi To od 50-200 dana,
II - drugi To od 10-50 dana,
III - trei To manje od 10 dana.
Kao znaajni primarni izvori praine za sva postrojenja
dopreme mogu se istai sledee radne faze:
- istresanje vagona u prihvatne bunkere (obe dopreme),
- transport uglja svim trakama (obe dopreme),
- presip sa trake na traku ili u levkove kod obe dopreme,
- pad uglja preko razdelnih levkova,
- punjenje bunkera ugljem,
- doziranje uglja,
- rad mlinova.
17
8
Zbog posledica eksplozija, na elevatorima ita u Americi je
standardizovan nov pristup klasifikaciji opasnog prostora, koji ce
primenjuje i na ovim prostorima, za sluaj uvoza celog tehnolokog
postupka. To nije posebna praksa, ve uobiajen postupak kod
nostrifikacije strane investiciono-tehnike dokumentacije za
izgradnju objekata u prehrambenoj, drvnoj ili industriji plastinih
masa. Kod izgradnje eerana najee su korieni poljski propisi.
Prostori koji su ugroeni od zapaljive praine poznati su kao
prostori Class II", koji ce dalje dele u grupe: E, F i G.
17
9
Da bi ce ugroeni prostor ovako definisao, potrebno je prethodno
razmotriti sledee relevantne parametre:
1. elekrtrinu provodnost praine,
2. temperaturu paljenja sloja praine,
3. koliinu praine:
a) nataloenu na podu, delovima konstrukcije objekta ili ureaji
ma i opremi,
b) u vazduhu u vidu oblaka,
4. ponaanje praine na temperaturi od 120S,
5. veliinu energije paljenja potrebnu za paljenje oblaka zapaljive
praine.
18
0
Fenomen provodnih staza (The phenomenon of tracking"), kada
elektrina struja nalazi svoj prolaz" stazama najmanjeg otpora u sloju
praine, i grejui estice na tim stazama i time stvarajui izvor paljenja,
ono je osnovni razlog za stvaranje takve podele. Prema vrednosti
otpornosti, praine su kategorisane u grupe, i to:
Grupa E: praine koje imaju otporiost manju od 105 Omcm ili kod kojih
dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm,
Grupa F: praine koje imaju otpornost izmeu IO5 i 1O8 Omcm i kod
kojih ne dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm,
Grupa G: praine koje imaju otpornost veu od 108 Omcm i kod kojih
ne dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm.
Praktino, osnovu grupe E ine metalne praine kao to su praine
magnezijuma ili aluminijuma, grupu F ine ugljene praine, a grupu G
praine plastinih masa ili organskih proizvoda.
18
1
U raznim industrijskim pogonima dolazi do taloenja praine na
kuitima elektrinih ureaja, na ona deluje kao termiki izolator,
to dovodi do porasta temperature ureaja. Zbog toga se sprovode
ogranienja za upotrebu u zonama zapraenosti, prema kriterijumu:
- elektrini ureaj se moe koristiti u zoni opasnosti pod uslovom da
njegova povrinska temperatura kuita ne pree temperaturu
paljenja razmatrane ambijentalne praine, pod punim optereenjem
ureaja u eksploataciji.
18
2
Koliina nataloene ili dispergovane praine u vazduhu od posebnog
je znaaja za klasifikaciju zona na zone 1 i zonu 2.
Za sluaj kada glavnu opasnost predstavlja nataloen sloj praine
vei od 3 mm, prostor se klasifikuje kao zona 1. Za istu
kategorizaciju slui i empirijski kriterijum svetiljke sa arnom niti:
- ako sijalica svetiljke jaine od 100 W sa razdaljine od 3 m nema
jasne obrise, ve je zatamnjena, kao u izmaglici, to je opasan
prostop zone 1.
Ako zonu opasnosti formiraju praines elektrine provodnosti manje
od 105Omcm, prostoe se klasifikuje kao zona 1
Ostali prostori su prostori zone 2
Na mestima gde horizontalne povrine nisu pokrivene slojem
praine, ili se jasno vide u oblaku, ne treba vriti klasifikaciju. To je
bezopasan prostor.
18
3
Primer 1: MAGACIN SIROVINA TNR, DNR I DNZR
Neke osnovne karakteri stike:
Trinitrorezorcin je eksplozivna materija Po osobinama detonacije

slina pikrinskoj kiselini ili trotilu.
Materije se uskladitavaju u vlanom stanju, pri emu ne dolazi do
izdvajanja praine, para i gasova da bi se obrazovala eksplozivna
atmosfera sa vazduhom.
Analizom podataka iz propisane tabele (prikaz elemenata za ocenu
opasnosti prostora ugroenih eksplozivima prvma SRPS N.S8.006),
prostor magacina klasifikuje se zonom E2.
18
4
Prikaz elemenata za procenu opasnosti prostora ugroenih
eksplozivima prema SRPS N.S8.006
1. Pogon objekat:
2. Prostorija prostor: magacin, TNR, DNR, DNZOR
3. Temperatura prostorije: max 35C0, min 5C0
4. Ventilacija prostorije: prirodna, prisilna, neventilisana
5. Grejanje: vodeno, parno, toplim vazduhom, elektrinom energijom 70C0
EKSPLOZIVI:
6. Vrsta eksploziva: TNR, DNR sa 25-30% vlage
7. Naziv specifikacije:
8. Osetljivost: TNR ekvivalentno trotilu, DNR manja
9. Izvedba: a) flegmatizacija: H2O jeste, nije b) druga
10. Temperatura paljenja
11. Stanje:
a) prai, isparava, odnosno sublimira stalno
b) prai, isparava, odnosno sublimira povremeno
c) ne prai, ne isparava, odnosno ne sublimira ni u kakvim uslovima
12. Dodir sa elektrinim ureajem:
a) Trajan (ne moe se spreiti)

18
5
b) U normalnom pogonu (trajni dodir se ne predpostavlja)
c) Ne moe doi u dodir sa elektrinim ureajem
13. Zona opasnosti prema SRPS N.S8.006
14. Pregled elektrinog postrojenja se spovodi jednom godinje
15. Ciklus edovnog ienja elektrinog postojenja je jednom meseno
16. Nuno osvetljenje se: izvodi ne izvodi
17. Uticaj smetnji na postrojenju pri nestanku el. Napajanja objekta reen je :
a) Rezervnim izvorom
b) Tehnolokim uslovima
c) Drugim nainom
18. Ostale odredbe i specifinosti
19. Da li su korieni ili nastaju eksplozivne pare, gasovi, maglice ili praine?
a) Ako nastaju primenjuju se standardi SRPS N.S8.007, SRPS N.S8.008
b) Ne nastaju
18
6
Primer 2: Magacin sumpora
Osnovne karakteristike sumpora su:

ne rastvara ce u vodi, rastvara se u ugljendisulfidu,
zapaljiva vrsta maierija
Parametri eksplozivposti sumpora su:
maksimalna koncentracija pri kojoj je mogua eksplozija 20 g/m3
minimalna temperatura paljenja 190C
maksimalni pritisak 0,54 MPa
maksimalna brzina porasta pritiska 32,5 MPa/s
minimalna energija paljenja 15 MJ
toplota sagorevanja 93000 kJ/kg
dielektrina permeabilnost 2-4
Minimalni sadraj kiseonika za gorenje lebdee praine je 2%, zapremine.
Sumpor je slab provodnik elektriciteta
Eksplozivna opasnost aerosola sumpora ce sniava u prisustvu vodene pare.
Zona opasnosti od eksplozije - zona 12.
18
7
Primer 3: ZONE OPASNOSTI OBJEKTA SUNICE PENTRITA
Zbog lake manipulacije i bezbednosnih razloga pentrit ce transportuje sa 20-30%

vlage, a za kasniju preradu ce sui. Samo suenje pentrita ce vri uglavnom
toplim vazduhom zagrejannm do 60C. Osnovni podaci o pentritu:
Pentrit je veoma osetljiv eksploziv; u vrstom stanju eksplodira na 205C do
215C. Tendenciju razlaganja ima na 150C. Ne rastvara ce u vodi, delimino ce
rastvara u alkoholu i sasvim dobro u acetonu. Vrlo je osetljiv na trenje. Detonaciju
pentrita izaziva dejstvo ultraljubiastih zraka, ali i statiki elektricitet.
Hemijska formula pentrita: C(CH2ONQ2)4

molekulska masa: 316.5
temperatura topljenja: 138-140C
temperatura kljuanja: 205-215C
Gustina: 1.773 kg/dm3;
Zona opasnosti 12
Zona opasnosti od praine sumpora
18
8
Na osnovu specificirane tehnoloke opreme odreene su zone opasnosti
i to:
Zona EO: talonik ispred objekta i prostorija za suenje sa posudama,
Zona E1: prostor 1 m od otvora za ventilaciju i 1 m oko talonika i
preostali deo prostorije sunice, izvan gabarita tehnolokih elemenata
. 9.
18
9
Primer 4: ODREIVANjE ZONA OPASNOSTI PROSTORA
UGROENOG UGLjENOM PRAINOM
Ugljena paina, pod odreenim uslovima, ima eksplozivne osobine, a

ima i uslova pri kojima nastaje samozapaljenje nataloens ugljene
praine.
Analognim postupkom, izloenim u prethodnom primeru, polazne
osnove za odreivanje zona opasnosti, tj. zone vieg stepena
zapraenosti - zone 11 i zona nieg stepena zapraenosti - zone 12,
su:
- poznavanje eksplozivnih karakteristika ugljene praine,
- tehnolokog postupka dopreme uglja,
- prostornih dimenzija pogona,
- izvora opasnosti,
- take paljenja uglja u lebdeem stanju.
Ugljena praina se smatra opasnom u pogledu eksplozivnosti ukoliko

sadri:
- ukupnu vlagu < 40%,
- pepela 60%,
- isparljivih materija sraunatih na istu ugljenu supstancu 14%.
19
0
Prema taki paljenja Tp, praine se mogu podeliti u sledee grupe:
350 350-450 450-550 550-650 650-750 750
Stepen Vrlo lako lako srednje Teko vrlo teko Naroito

zapaljivosti teko
Za prainu uglja, kod koje je temperatura palenja odreena i iznosi iznad 800C,
smatramo da je u pogledu eksplozivnosti bezopasna i istovremeno se mora
raspolagati i podatkom da u zavisnosti od vrste uglja, opasne koncentracije
ugljene praine mogu biti u opsegu 50-800 g/m3 u obliku lebdee smee ugljena
praina-vazduh. Ovaj sadraj se ispituje za svaki uzorak praine uzet sa mernih
mesta ispitivanja.
Posle obavljenih ispitivanja uzoraka pristupa se analizi dobijenih rezultata merenja
i oceni opasnosti.
Ocena opasnosti se uvek donosi prema najnepovoljnijim dobijenim rezultatima:
ouzorak uglja sa 44,5% zrna manjih od 100 mikrometara;
osadraj pepela, tj. inertne materije sraunate na ugalj bez vlage 20,02%.
19
1
Prema rezultatima ispitivanja moe se zakljuiti:
1. Ispitivani uzorak sa mesta M1 prirodno nataloene ugljene praine sa
38,3% vlage ne pokazuje eksplozivna svojstva, dok sa procentom vlage od
3,2%, DGE iznosi 350 g/m3;
2. Praina koja se izdvaja u toku transporta predstavlja grubo nataloenu
prainu, jer sadri manje od 70% zrna iznad 63 m.
3. Sa stanovita eksplozivnosti najopasnije su estice ispod 100 m, koje
su u ispitivanom uzorku zastupljene od 44,5%,
4. Hemijske karakteristike nataloene praine i uzoraka uglja nalaze se u
granicama eksplozivno opasnih karakteristika.
5. Ispitivani uzorci sa mernog mesta u smei sa vazduhom pale se na
temperaturi od 460-470C i karakteriu prainu kao srednje zapaljivu.
6. Sloj nataloene ugljene praine od 5 mm pali se na temperaturi od
230-250S dok se sloj praine od 10 mm pali na temperaturi od 220-240C.
19
2
Na osnovu obavljenih ispitivanja, utvreno je da praine uglja mogu u iznetom
sluaju da postanu eksplozivno opasne, pod odreenim uslovima, i to:
a) kada se radi u letnjem reimu (periodu) i nataloena praina sadri vlagu
ispod 20%,
b) kada doe do promene granulacije nataloene praine i ona sadri 70%
zrna ispod 100 m.
Na osnovu iznetog, na liniji transporta uglja treba primeniti elektrine ureaje u
stepenu zatite IP 64.
19
3

,

.

,
,

; ,
; ;
. ,
:1)
;2)

;3)

19
4
(
)
,
, :1)

;2) ;3)
.
4)

-

:
1

,
23
10% , :
,
, ,
, ,
, -, , .;
19
5
2

23
100
10%
, , :

, 23 100,
, , , ,
.;
3

100 300
300 , :
,
, ,
, ,
,
100 300,
500 ;
19
6
4

300,
300
,
,
, : ,
, - ,
, ,

, ,
100 500
5

,
: ,
, ,
,
, ,
,
20 100
19
7
Naini upravljanja rizikom u sluaju poara
Poslovima na preuzimanju veih i teih rizika, kao sto su rizici od

poara, mora se pridavati posebna panja zbog moguih tekih
posledica tokom stvarenja neke od opasnosti. Cilj upravljanja rizikom je
da se obezdedi bolje razumevanje i potpunija zatita, ili kontrola, u
raznim nepredvienim situacijama. Struktura imovine, tehnoloki
procesi proizvodnje, naini gradnje i odraavanje objekta, sprovedene i
nesprovedene zatitne mere, lokacija, smetaj vatrogasne brigade,
stvaraju veoma sloenu problematiku uslova osiguranja imovine od
nastanka poara, sto zahteva visoku strunost u radu. Iz tog razloga,
prilikom preuzimanja ovakvog rizika treba angaovati tim strunjaka
raznih profila sa iskustvom, kako bi se rizik identifikovao uz minimum
greaka. este tete su uzrokovale potrebu da se stvore struni timovi
koji e biti u stanju da sagledaju svaki rizik, analiziraju izvore opasnosti
i predloe preventivne mere. Svrha preuzimanja rizika je blagovremeno
otkrivanje i saniranje izvora opasnosti. Ekipa eksperata za upravljanje
rizikom ce pokuae da proceni rizik i celokupni mogui efekat svih
rizika koji su identifikovani (kako internih tako i eksterni), uz procenu
maksimalne mogue tete. Oni ce pokuati da procene i budue
potencijalne rizike, koji mogu nastati usled izmene zakonskih propisa
zatite od poara.
19
8
Nakon sagledavanja i procene svih rizika od poara tim eksperata
izrauje elaborat. Elaborat reava i daje odgovore na sledea pitanja:
- identifikacija objekta, namena i razvrstavanje u jedinstvene
rizike
- ocena rizika kroz primenu trinih elemenata klase opasnosti i
klase zatitnih mera
- procena maksimalne mogue tete MM a
- analiza i ocena realne opasnosti
- predlog mera zatite u vidu preventivnih mera
- redovno praenje i sprovoenje preventivnih mera
- elektronska obrada rizika
- predlog smanjenja Maksimalne Moguce tete
Znaaj preventive
Uprkos injenici da postoje izvesna razmimoilaenja kod autora koji

se bave ovom problematikom, moe se rei da se uglavnom svi
slau da su fundamentalni ciljevi preventive sledei:
1) predupreenje tetnog dogaaja, odnosno onemoguavanje
njegovog ostvarenja;
2) smanjenje posledica tetnog dogaaja, odnosno minimizacija.
ekonomskih posledica
19
9
U skladu sa tim, preventiva tei da izbegne nastanak tete ili bar da smanji
njene efekte u sluaju njenog ostvarenja. Ovo prevashodno podrazumeva
potrebu za analizom fenomena rizika sa svih njegovih aspekata, kao i
ispitivanje i istraivanje adekvatnih sredstava za neutralisanje sklonosti ka
gubicima. Neophodnost razvoja savremene preventive u svim oblastima
ivota i rada, uslovljena je etikim, ekonomskim, sociolokim, kao i
ekolokim razlozima. I mada se preventivnim merama zatite moe znaajno
uticati na faktore rizika u smislu nastajanja i minimizacije tete, to nimalo ne
umanjuje znaaj ekonomske zatite od nastanka tetnog dogaaja.
Ne umanjujui znaaj ostalih razloga za ispravnost postavljanja osnovnih
ciljeva preventive, ako se samo ukae na ekonomski razlog, odnosno na
problem korisnosti, tada se mora ispitati da li je ona ili nije korisna. Problem
se postavlja da se ispita da li trokovi uloenih sredstava kod obezbeenja
mera zatite i sigurnosti mogu da nadoknade verovatne gubitke, koje rizik
moe da prouzrokuje. Strunjaci za preventivu u tom pogledu daju potvrdno
miljenje koje zasnivaju na sledeim osnovnim principima:
1) da plan preventive treba da bude korektno razmatran i da mere zatite
treba da se postave na racionalnoj osnovi, a ne u masovnoj i nekritinoj
formi;
2) nezavisno od zatite ljudskih ivota u kom sluaju su ulaganja u mere
preventive opravdana samo po sebi odvojeno od ostalih aspekata kod
zatite materijalne imovine treba da postoji jedna razumna korelacija
ekonomskih mera koje treba prihvatiti za preventivu nesrea i realne
vrednosti imovine koja treba da bude predmet takve zatite;
3) cena novih instalacija i dopunjavanja novim postrojenjima za preventivu
je veoma mala prema ukupnoj ceni investicija.
20
0
Zainteresovani subjekti za preventivu
U zavisnosti od opasnosti koje mogu prouzrokovati materijalnu tetu mogu se preduzimati razliite vrste
preventivnih mera, na razliitim nivoima: na nivou osiguranika, na nivou osiguravaa i na nivou drave,
odnosno njenih tela.
1) Preventivne mere na nivou drave:
Zbog izvesnih specifinosti katastrofalnih rizika ovo osiguranje se sprovodi uz pomo drave ( posebno
kod aktivnosti u oblasti preventive ) i u uporednom pravu postoji obimna regulativa kojom se podrava
privatno osiguranje da uestvuje u poslu koji je od nacionalnog znaaja. I takve mere preventive koje se
donose na nivou drave imaju iri drutveni interes i sprovode se na odreenim podrujima, uvek sa
osnovnim ciljem smanjenja teta i gubitaka.
Nain na koji subjekti uestvuju u preventivi, na nivou drave, sastoji se u sledeem:

- Drava donosi propise i standarde u odreenim oblastima i delatnostima u kojima preventiva zauzima
posebno mesto.
- Drava preko svojih zakona regulie rad odreenih inspekcija(npr. inspekcija u oblasti poara, zatite na
radu, saobraaja, zdravlja, ekologije... ), koje izmeu ostalog vre kontrolu i sprovoenje mera zatite.
- Drava kroz dugorone programe nauno istraivakog rada podstie istraivako razvojne
aktivnosti na polju rizika i preventive.
- Drava organizuje osposobljavanje za preventivne aktivnosti kroz programe obrazovanja od osnovnog
do akademskog obrazovanja.
- Drava raznim merama podstie izdavaku delatnost.
- Drava uestvuje u organizovanju i osposobljavanju akreditovanih ispitnih i atestnih laboratorija za
ispitivanje i atestiranje parametara i medija od interesa za preventivu.
- Drava podrava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive.
- Drava obezbeuje odgovarajue bezbednosti procesa i objekata kroz projektovanje i izgradnju.
- Drava podstie meunarodno povezivanje i lanstvo u znaajnim svetskim asocijacijama koje se bave
problemima preventive i preventivne zatite.
- Prilagoavanje dravne statistike potrebama preventive.
20
1
2) Preventivne mere na nivou vlasnika imovine:
Vlasnik imovine osiguranik i sam moe aktivno da uestvuje u preventivi kroz:

- projektovanje procesa, tehnologije i tehnike sa ciljem poveanja bezbednosti,
- vee ukljuivanje dostignua nauke iz oblasti preventive i zatite u celokupno
poslovanje,
- izuavanje rizika koji primenjena tehnologija, tehnika i rapored u prostoru nose
( analiza rizika, MM, ugovorne mere ), izvetavanje o promenama na riziku,
- optimizacija sopstvenog ponaanja u odnosu na prenoenje rizika ( sopstveno
noenje rizika, osiguranje, izbor osiguravaa ),
- organizovanje slube zatite, njeno uklapanje u vie sisteme zatite
3) Preventivne mere na nivou osiguravaa:
Poseban interes za smanjenje rizika i za realizaciju konkretnih aktivnosti u tom

pravcu svakako imaju drutva za osiguranje i reosiguranje, zato to po prirodi svog
posla predstavljaju subjekte koji po ugovoru o osiguranju, a to je osnovni smisao
osiguranja, treba tetu da plate. Drutva za osiguranje obavljaju poslove osiguranja
na taj nain da za odreenu premiju osiguranja, preuzimaju rizike od najrazliitijih
privrednih organizacija i drugih pravnih i fizikih lica. U sastav tih poslova ukljueno
je, prema logici, i razmatranje rizika koji treba detaljno analizirati i iznalaziti naine
za njegovo smanjenje. Tu nunost nalae im i Zakon o osiguranju koji ih obavezuje
na preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu
imovinu i lica. Strune slube u osiguranju, kao i drutva iji su poslovi neposredno
povezani sa poslovima osiguranja su duni da se bave utvrivanjem i procenom
rizika i teta. Na osnovu tih ocena, koje se moraju raditi uz primenu najsavremenijih
metoda iz teorije rizika i aktuarske matematike, mogue je formirati premije
osiguranja primerene riziku i odreivati verovatnou i visinu oekivanih teta.
20
2
Preventivno inenjerstvo
Poseban znaaj za savremenu preventivu ima preventivno inenjerstvo,
koje integrie nauna i istraivaka dostignua i struna saznanja iz
razliitih oblasti, a prvenstveno oblasti tehnikih, organizacionih,
informacionih, ekonomskih i pravnih nauka. Njegova bazina znanja
potiu iz nauno istraivakih dostignua fundamentalnih nauka, a
pre svega fizike, hemije, matematike i termodinamike. Funkcionalno
objedinjavanje nauno istraivakih rezultata navedenih nauka ini
polazite naune celine, iji drugi deo predstavljaju rezultati nauno
istraivakog i strunog rada za oblast zatite ljudi i materijalnih
sredstava, a koji ni u jednoj drugoj oblasti nisu predmet interesovanja.
Imajui u vidu kompleksnu prirodu pojava koje se ispituju, metode
preventivnog inenjerstva treba da budu zasnovane na sistemskom
prilazu, na postavkama sistemskog inenjerstva. Ovakav, sveobuhvatan
program rada preventivnog inenjerstva ostvaruje se kroz etiri
operativna plana i prikazan je na slici :
20
3
Program rada preventivnog inenjerstva
20
4
Ovakav, sveobuhvatan program rada preventivnog
inenjerstva ostvaruje se kroz etiri operativna plana i
prikazan je na slici :
1) Izuavanjem i ocenom rizika
2) Smanjenjem broja i obima teta
3) Kontrolom i upravljanjem rizikom
4) Ekspertizom i sanacijom teta
Uzimajui kao polaznu osnovu opravdanost pouzdane zatite
ljudi i materijalnih vrednosti, dostignua i iskustva
preventivnog inenjerstva predstavljaju sastavni deo:
urbanistikog planiranja prostora, projektovanja, izgradnje i
unutranjeg opremanja graevinskih objekata svih drutvenih
potreba i karakteristika, projektovanja izvoenja i korienja
razliitih infrastrukturnih sistema, karakteristika ugraenih
tehnikih proizvodnih sistema, sredstava i opreme kao i
tehnikih sistema zatite, sistema skladitenja, manipulacije i
upotrebe eksplozivnih, zapaljivih i opasnih materija,
edukacije zaposlenih u efikasnosti reagovanja pri pojavi
tetnog dogaaja, sistema upravljanja sistemom zatite u
realnom vremenu i utvrivanju uzroka, posledica i
odgovornosti nastalog tetnog dogaaja.
20
5
Uzev u obzir izneti prilaz, dolazimo do ire definicije
preventivnog inenjerstva:
Preventivno inenjerstvo je posebna nauna oblast,

koja se razvila kao rezultat nauno istraivakih
dostignua i praktinih, strunih iskustava, a iji su
rezultati usmereni na minimiziranje verovatnoe
pojave tetnih dogaaja, odnosno, ukoliko do njihove
pojave i doe, aktiviranju sistema njihovog
neutralisanja uz najmanje mogue posledice
20
6
Preventivne mere odbrana od poara na primeru uma
Osnovni tipovi umskih pozara
Poznato je da karakteristike umskog rastinja, etinarskih ili listopadnih uma, u

mnogome na osetljivost u pogledu mogucnosti izbijanja poara. etinarske ume su
najpodlonije poaru (bor, ari, smra, jela), zbog prisustva smole, suvih iglica i
mahovine, a pored njih i ume u kojima ima dosta osuenog i poseenog drvea.
Listopadne ume (brezove i bukove npr.), manje su opasne u smislu izbijanja poara.
Opasnost od pozara u umu veoma zavisi od temperature vazduha, vlanosti, vetra
itd. Tokom visokih letnjih temperatura, gorivi materijal se bre sui i lakse pali. Ako je
vazduh suv sagorevanje je bre, jer takav vazduh bre upija vodenu paru iz gorivog
materijala. Vetar doprinosi brem irenju poara, jer pomae da kiseonik bre struji
oko materijala koji gori. Takoe, vetar utie i na bre prenoenje toplote kroz vazduh i
doprinosi brem suenju gorivog materijala. On, na kraju, raznosi zapaljive estice po
okolini i prenosi poar na vea odstojanja.
Postoje tri osnovna tipa poara u umi:
- podzemni ili poari treseta poar koji zahvata gorivi materijal ispod povrine
zemlje. Obino poinje samopaljenjem. Ako se poar desi ispod povrine uma
dolazi do paljenja korenja drvea tako da usled tinjanja poara koreni izumiru a
samim tim i deo drvea
- prizemni ili niski poari to su poari koji izbijaju u donjem delu umskog
pokrivaa. Obicno ovakvi poari imaju indicije da se proire na gornje delove
uma ( kronje drvea).
- visoki ili gornji poari to su poari koji zahvataju kronje drvea i veoma su
esti. Nastaju, najcee, usled visokih temperatura. Njihovo suzbijanje je mnogo
komplikovanije i obino se vri avionima i helikopterima
20
7
Ocena rizika poara
Metodologija za ocenu rizika je postavljena, ne samo da bi odredila veliinu rizika

pre nego to bi rizik bio u funkciji, ve bi se pomou ovog sistema odredio nivo
preventive za budue rizike.
Savezni komitet za poljoprivredu je formirao strunu radnu grupu koja je izdala
Metodu za procenu ugroenosti uma od poara. Ova metoda je predstavljala
poetak organizovanog i planskog pristupa i zatiti uma od poara. Metoda se
bazira na stranim i domaim saznanjima i iskustvima. Metoda se mora usavravati
i dopunjavati tokom godina. Danas, posle deset godina, metoda je jos aktuelna i
moe se primeniti na poare uma. Ona daje strunu pomo svima koji se bave
preventivnim merama zatite od poara, a naroito onima koji vre procenu
ugroenosti uma od poara. Glavni cilj metode je da postavi osnovu za tehniku i
taktiku pri izradi operativnog plana zatite uma od poara.
Parametri za ocenu rizika poara u umama su parametri koji na bilo koji nain
utiu na ugroenost uma od poara. Ima ih mnogo, ovde cemo nabrojati samo
najbitnije :
a) vegetacija ( zastupljenost vrsta drvea)
b) antropogeni faktor ( rizik od oveka )
c) klima
d) podloga ( matini supstrat i tip zemljita )
e) orografija
f) ureenost ( higijena ) uma
20
8
a) Vegetacija razmatra razliite tipove gorivnog materijala drveta i
predstavlja osnovu na kojoj direktno ili indirektno deluju svi ostali faktori.
Ona predstavlja osnovu za definisanje stepena ugroenosti od poara.
Postoje razne forme klasifikacija uma i to po vrsti drvea, po nainu
uzgoja i po nameni. Zbog toga su po metodologiji umske vegetacije one
grupisane na: etinarske, meovite i listopadne. Zbog njihove specificnosti
u pogledu osetljivosti na poar, uzete su obzir i posebne forme uma kao
sto su makija, garig, ikara, ibljak i degradirana uma. etinarske ume
su u celini u veoj meri izloene opasnosti od pojave poara u odnosu na
listopadne. Kulture vetacki podignutih nasada su u okviru dalje podele
vegetacije izdvojene kao posebna kategorija. Starost utie na ugroenost
uma od poara, kako kod prirodnih uma tako i kod kultura. Sa
poveanjem stepena starosti ume ugroenost se smanjuje dok je kod
kultura ta razlika zanemarljiva.
b) Antropogeni faktor (rizik od oveka) Prisustvo oveka u umi kao

treeg lica (turisti, lovci, pastiri itd.) nosi sa sobom i opasnost od pojave
poara. Ta ugroenost ume od oveka naroito dolazi do izraaja ako se
njegovo prisustvo poklapa i sa aktivnostima koje iziskuju paljenje:
spaljivanje biljnih otpadaka i korienje vatre za bilo koje namene na
otvorenom prostoru. Rei su sluajevi namernog podmetanja poara. U
ovakvim sluajevima nastaju veoma velike tete. Preko 75% umskih poara
nastaje pod dejstvomm otvorenog plamena. Manji broj poara oko 15%
nastaje dejstvom varnice, usled kratkog spoja na poljoprivrednim
mainama i opuaka cigare, dok odredjeni broj uzroka ostaje neutvren.
20
9
c) Klima sa svojim iniocima dolazi na tree mesto u spletu uzajamnih
delovanja svih paranetara na ugroenost uma od poara. Na isuivanje
gorenog materijala deluju brojni inioci klime, kao sto su: temperatura i
relativna vlanost vazduha, padavine, vetar, oblanost, sunce i suni
period. Meutim u metodologiji su ugraena samo tri glavna inioca i to:
srednja godisnja vrednost temperature vazduha, koliina padavina i
relativna vlanost vazduha. Da bi se realnije procenio uticaj klime na
ugroenost uma od poara ove parametre treba usaglasiti sa trajanjem
sunih perioda i rasporedom tih perioda tokom godine.
d) Podloga (matini supstrat i tip zemljita) - Matini supstrat i zemljite na

njemu uzeti su kao poseban parametar koji utie na ugroenost uma od
poara. Stepen ugroenosti zavisi u velikoj meri od sadraja vlage u
prizemnom gorivnom materijalu (iglice, lie, granje itd.) sto izmedju
ostalog zavise od vrste podloge. Pod uticajem poara u samoj zemlji
deavaju se ozbiljne hemijske, fizike i bioloke promene. Promene
hemijskih svojstava se javljaju kao posledica sagorevanja organskih
materija na i u zemljitu. Fizika svojstva nastaju usled promene hemijskih
i kao posledice delovanja kinih kapi na strukturne agregata sa
poremeenim organo mineralnim kompleksom. Poremeaji
mikrobiolokih aktivnosti nastaju pode uticajem visokih temperatura
naroito u rastresitim zemljitima.
21
0
e) Orografija Na terenima sa razlicitim ekspozicijama i
nagibima razliito je trajanje i intenzitet suneve svetlosti
a samim tim i uslovi suenja gorenog materijala.
f) Usklaenost (higijena) ume Ovaj parametar utie na

ugroenost uma od poara jer ne provoenje higijene u
umi poveava koliinu lako zapaljivih materijala. Kao
ureene ume mogu se smatrati one koje imaju poarne
proseke (koje slue kao putevi), umske puteve, one u
kojima se vri ienje i kresanje grana, proreivanje i
redukcija sitnog gorivog materijala.
Ocena rizika od umskih poara se zasniva na osnovu

utvrenih parametara , izraava se sumom poena ija
vrednost moe iznositi najvie 580 a najmanje 115 poena.
U zavisnosti od ukupne sume poena na sve ume se
ugroenost od umskih poara razvrastava na 4 stepena
koji su prikazani u tabeli:
21
1
Pored pomenutih parametara za odreivanje stepena ugroensti uma od
poara u preventivnoj zatiti, veliku pomo moe da prui ispitivanje,
praenje i utvrivanje stepena opasnosti. Na osnovu toga dobijaju se
prognoze pojave poara ako se u ispitivanoj umi utvrdi da su nastali
kritini uslovi koiji pogoduju nastanku poara.
Objektivna i pouzdana prognoza, ocene opasnosti od izbijanja poara
omoguju efikasno upozorenje slubama zatite od poara.
21
2
Modelovanje umskih poara u cilju preventive
U cilju ouvanja uma od poara, naunici su problem zatite uma od

poara prebacili na polje raunarske tehnike. Ovakvim pristupom postiu se
rezultati od izuzetne vanosti. Reavanje problematike matematikog
modelovanja umskih poara je veoma sloeno. Minimalnim ulaganjem u
razvoj informacionih sistema , za kratko vreme bi se postigli znaajni
rezultati. Poar se potencijalno moe rairiti po celoj organskoj biomasi,
mada je proces sagorevanja uvek razliit. Potpunost sagorevanja biomase,
linearna brzina irenja poara, intenzitet prenosa toplote, uveliko zavise od
osobina zapaljivih materija, od njihove strukture, sadraja, vlage i hemijskog
sastava
umski poar kao sistem
Polazei od opte kibernetske postavke, umski poar se moe posmatrati

kao otvoren, prostorni i dinamiki sistem koji predstavlja zbir fiziko
hemijskih procesa . Sistem komunicira sa spoljanjom sredinom primajui od
nje uticaje preko ulaznih elemenata, a sa svoje strane utie na nju izlaznim
parametrima. Ulazne parametre ine kompleks prirodnih i vremenskih uslova,
pod kojima se odvija proces. Te parametre moemo svrstati u tri grupe i to:
ulazne merljive parametre, ulazne nemerljive parametre i usmeravajuce
uticaje. Kao izlazni parametri pojavljuju se veliine koje karakteriu dimenzije
poara (sistema), dinamiku i stepen uticaja na okolinu.
21
3
Posmatrani sistem je mogue ralaniti na sastavne delove (podsisteme) od
kojih je svaki informaciono povezan sa drugim podsistemima i okolinom.
Modelovanje umskih poara
Pod matematikim modelom se podrazumeva celokupnost odnosa koji

iskazuju veze izmeu ulaznih i izlaznih parametara sistema. U praksi su
zastupljena tri nivoa modelovanja uma:
1) prvi (osnovni nivo) nivo fiziko hemijskih sagorevanja razliitih
umskih poara
2) drugi nivo je modelovanje linearne brzine irenja poara na teritoriji
umskog fonda, sa prognozom pravca i nacina lokalizacije
3) treci nivo je modelovanje poara u sistem u zatite sume, kao
strategijsko modelovanje.
Modelovanje se zasniva na zakonima prenosa toplote i mase, gasne
dinamike, kao i fiziko - hemijskim osobinama zapaljive materije. Taktiko
modelovanje podrazumeva irenje i razvoj poara od poetka do konanog
gaenja. Model mora da sadri algoritam, ili vie njih, koji pruaju
mogunost prognoziranja kontura i povrine zahvaene poarom,
proraunavanja oekivanog parametra poara, opisivanje eonog fronta
poara i njihovih ostalih delova. Taktiko modelovanje predstavlja
preventivnu meru zatite uma od poara, jer na osnovu dobijenih rezultata
modelovanja moze se razraditi efikasan plan gaenja poara. Rezultati
prorauna veoma su vani za rukovodioce akcije gaenja poara i strunih
slubi.
21
4
Osnovni problemi koje treba reavati pri izradi i realizaciji algoritma
ogledaju se u :
- postizanju odgovarajueg stepena detaljnosti pri opisivanju fiziko
hemijskih proseca sagorevanja
- prevazilaenju raunskih potekoa u procesu modelovanja
- zadovoljavanju stepena univerzalnosti modela
- potpunom sagledavanju statistikih parametara
- mogunosti i podesnosti operativnog korienja modela.
Na osnovu ovih prorauna dobijaju se sledee informacije:
- podatci o nastanku poara: kordinate povrina, konture i intenzitet
- metereolki podaci: temperatura vazduha, vlanost, padavine i vetar
- opis ume: tip, sastav, starost, gustina, ureenost, karakter tla
- topografski podaci: granice podrucja, poarne prepreke, pruge i
vodozahvat.
Na osnovu polaznih informacija stvaraju se meu modeli:
- model atmosfere u reonu poara: brzina vetra, profil i smer
- model osobina gorive mase treseta i ume u odnosu na rezerve
zapaljive mase (poarnog opereenja), dubine sloja, povrine, sadraj
vlage i gustine
- model osobina gorive mase nadzemnog sloja.
21
5
umski poar predstavlja veoma nepodesan objekat sa stanovita merenja i
posmatranja, pa zbog toga je veoma lako mogue da se potkrade greka pri
modelovanju. Uticaj greaka ulaznih parametara je razliit, a nepreciznosti
pri merenju izlaznih parametara dovodi do greke u prognozi linearne brzine
irenja poara, koje za dobre modele u proseku iznose nekoliko desetina
procenata.
Preventiva u zatiti uma od poara
Zatita uma od poara obuhvata skup mera i aktivnosti normativne,

organizacionotehnike, obrazovne, upravne i druge prirode, koje se
preduzimaju u cilju spreavanja pojave, irenja i gaenja poara.
Zatita uma od poara organizuje se i sprovodi u toku godine u skladu sa
Zakonom o umama, Zakonom o zatiti od poara, planovima zatite uma
od poara, Osnovama za gazdovanje umama i odredbama ovog pravilnika.
U poarnoj sezoni u periodu mart-polovina aprila, juli-avgust, septembar-
polovina oktobra, sve mere i aktivnosti sprovode se prema odgovarajuem
stepenu ugroenosti uma od poara.
U radu na zatiti uma od poara preventiva ima prioritetno mesto. Po
sadraju, mestu i nainu izvodjenja, preventiva obuhvata itav skup mera i
aktivnosti koje treba da se realizuju u razliitim uslovima u prostoru i
vremenu pre pojave umskog poara
21
6
U cilju efikasne zatite uma od poara, kao preventivne mere,
organizuju se:
1) Mere borbe protiv potencijalnih izazivaa umskih poara Prema
statistikim podacima, u naoj zemlji od ukupnog broja poara,
ovek izazove preko 98%, najee iz neznanja, nehta ili namerno.
Da bi se promenilo takvo ponaanje kod oveka - izazivaa poara
potrebno je sprovesti propagandne i vaspitno-brazovne mere:
- odravanje popularnih predavanja za stanovnitvo (svih doba
uzrasta, od dece do odraslih) sa ciljem razvijanja saznanja i
svesti o umi, njenom ekolokom i privrednom znaaju,
- objavljivanje prigodnih lanaka, proglasa i upozorenja na
pojaanu opasnost od umskih poara u sredstvima
informisanja (tampi,radiju, televiziji i dr.),
- prikazivanje filmova o umskim poarima postavljanje znakova
upozorenja na opasnost od pojave umskih poara, znakova
zabrane puenja i loenja otvorene vatre u umskim
kompleksima.
Znaci se postavljaju i obnavljaju pred poetak poarne sezone u
umama i to: na
ulazu u umu, pored puteva, u blizini turistikih objekata koji se
nalaze u umi
ili njenoj blizini, pored izletita, trimstaza, piknik zona i dr.
21
7
2) Mere u cilju spreavanja izazivanja umskih poara
U kritinim periodima pojave umskih poara, putem uvarske slube, vri se kontrola lica -
potencijalnih izazivaa poara i to:
- poljoprivrednika koji pale korov i biljni otpad na parcelama u blizini uma,
- obana koji napasaju stoku u blizini uma,
- lica, vlasnika vikend kua koje se nalaze u umi ili njenoj blizini,
- vlasnika deponija za odlaganje i spaljivanje smea koje se nalaze u blizini ume,
- izletnika koji praznike i dane odmora provode u umi,
- kupaa na jezerima, akumulacijama i rekama u blizini ume i
- drugih lica koja brrave u umi ili u blizini ume.
Navedena lica moraju biti upozorena na opasnost pojave umskih poara i redovno
kontrolisana u periodima pojaane opasnosti od pojave umskih poara. Zabranjeno je u
umi i na udaljenosti 200 metara od ruba ume podizati kreane, poljske ciglane i druge
objekte sa otvorenom vatrom, kao i loenje otvorene vatre u umi. Lica koja se iz opravdanih
razloga zadravaju u umi (umski radnici, turisti i dr.) mogu da loe otvorenu vatru u umi
samo na odredjenim i za to obezbedjenim mestima, pridravajui se mera sigurnosti koje
propisuje korisnik uma.
21
8
3) Mere u cilju brzog otkrivanja pojave umskih poara
U kritinim periodima pojave umskih poara (ima ih tri u toku godine; prvi je poetkom
prolea u martu do polovine aprila, drugi je u letnjem periodu od polovine jula do kraja
avgusta i trei u septembru do polovine oktobra), sprovode se sledee mere:
- uvodi se deurstvo (aktivno i pasivno) u umskim upravama i umskim
gazdinstvima. Deurno lice vodi knjigu deurstva (dnevnik o primljenim i poslatim
porukama, o svim aktivnostima za vreme deurstva, poev od prijema poruke o
pojavi umskog poara, organizacije akcije gaenja poara, toka gaenja poara,
uesnicima na gaenju poara i dr.),
- organizuje se osmatranje uma u periodima dok traje opasnost od pojave poara.
Osmatranje se vri sa zemlje (sa izgradjenih osmatrani- ca, sa najviih kota sa
zemlje, u pokretu - patrolama peke ili motornim vozilima) i iz vazduha (u
ekstremnim uslovima ugroenosti i kod velikih umskih kompleksa etinarskih
kultura moe se organizovati osmatranje avionima i helikopterima),
- osmatrai treba da imaju kartu terena (koji osmatraju), dvogled, radio-stanicu ili
druga sredstva veze i u stalnoj su vezi sa umskom upravom, odnosno umskim
gazdinstvom. Kritini periodi pojave umskih poara -mogu odstupati od napred
navedenih perioda u zavisnosti od stanja gorivog materijala i klimatskih uslova.
21
9
4) Mere u cilju spreavanja pojave i irenja umskih poara:
- podizanje meovitih uma liara i etinara koje su manje

ugroene od umskih poara u odnosu na iste etinarske
ume,
- podizanje biolokih protivpoarnih pruga u etinarima ije je
namena da zaustave irenje poara, omogue prolazak ljudstva
i opreme i u sluaju potrebe da se na njima formira linija
odbrane (bioloke protivpoarne pruge podiu se sadnjom
liarskog drvea i bunja koje je otporno na paljenje i gorenje,
pri poumljavanju etinarima ili se formiraju pri melioraciji
degradiranih uma od izdanaka liarskih vrsta),
- sprovodjenje mera ienja i nege kultura etinara,
- uspostavljanje umskog reda u umama posle see i izrade,
- izgradnja protivpoarnih pruga u etinarskim sastojinama i
odravanje postojeih protivpoarnih proseka i pruga i
- druge mere koje spreavaju pojavu i irenje umskih poara.
Napred navedene mere planiraju se kroz osnove gazdovanja
umama, planove zatite uma od poara, a konkretno izvodjenje
kroz izvodjaki plan gazdovanja umama
22
0
Reavanje problema zatite od poara je veoma teak i sloen
zadatak. Poari neprestano ugroavaju kako nae, tako i svetske
ume, to za posledicu ima ogromne materijalne i ekoloke
tete. Iza navedenih razloga drutvo u celini treba neprekidno da
radi na unapreivanju preventivnih mera i mera za gaenje
poara, kako bi ukupna teta bila to manja.
Odreena ugroena umska podruja odlikuju se nedostatkom
vodotokova i vodenih akumulacija pogodnih za vodozahvat. U
cilju to vee efikasnosti ekipa za gaenje poara potrebno je na
tim podrujima izgraditi vodozahvate izgradnjom akumulacijama
na vodotokovima, koptiranjem izvora i izgradnjom cisterni na
svim mestima gde postoji realan rizik od poara.
Ako u obzir uzmemo da 98% umskih poara nastaje usled
antropogenog faktora, tj. delovanjem oveka, poseban akcenat,
sto se preventivnih mera tie , treba staviti na obrazovno-
vaspitne propagandne mere. Veoma je znaajan uticaj drave na
podizanju ekoloke svesti naroda. Kod nas ove mere nisu
dovoljno zastupljene, a tu se uz mali trud i mala ulaganja mogu
postii veliki rezultati.
22
1
1.

,
,
,

.

.
2.

.

.
22
2
3.
- (". ", . 111/2009);

- (". " 33/97
31/2001 ". ", . 30/2010);
- SD-09.00.05:
,
- SD-09.02.10:
- SD-09.00.03: , ,

- SD-09.05.02:
,

- SD-09.02.04:

- SD-09.01.06:

- SD-05.01.01: ,
- SD-08.03.14: ,
,
- SD-08.03.12:
- UP-09.04.00-001: HSE
22
3
4. ,
:
, .
:

,
,

, ,
.
: ,
, ,
,
, , ,
, ,
.
HSE:
health, safety, environment, ,
, ,
.
: - HSE,
HSE, ,
.
22
4
: a
.
: , HSE,
,
.
( ): //
.
:
.
KPIs: Key Performance Indicators -
,

,
.
- :
.
- :
, .
: ,
, ,
, , ,
.
:
,
,
22
5
5.
5.1

, ,
,
.
22
6

,
:
, ,
,
.

,
, SD-
09.00.05:
,
SD-
09.02.10: .
22
7
5.2.
,
.
, , ,
HSE, ,
, ,
, , , ,
, , , ,

.
, ,
, , , ,
, , , , ,

.

,
,
.

, ,
,
.
22
8
5.3.

, .

,
, ,
.

:
.
,
, , ,

.

,
, ,

. ,
HSE .
,
,
/
.
22
9
5.4.

.
:
- :
, ,

;
- :
,
,
,
,
;
- :

23
0
23
1
,
, ,

.
5.4.1. -
,
.
5.4.1.1.
, ,
-
, .

, .

HSE . ,
,
,
, ,

,
, ,
, , .

, ,
(
, ,
, , ...).
23
2

,
( : -
,
, ,
.).

, .

,
, ,

,

HSE .
23
3
5.4.1.2.

, , ,
, -

, 5.4.1.1.
5.4.2. -
, ,
,
.
5.4.2.1. ,
,
,
, : ,
, , , ,
, .
,
, : , , , , ,

.
,
, j
HSE .
- .

HSE.
,
, ,
, HSE, : , ,
, , , .
23
4
5.4.2.2.

SD.09.01.06:
.
5.4.2.3.

SD.09.02.04:

, .
5.4.2.4.

,
,
, ,
.

,
.

.
,
.

.
23
5
5.4.3. -
.
5.4.3.1.

,
.
HSE,
HSE.
,
, UP-09.04.00-001:
HSE
, .
5.5.

, .
.
,
,
.
.
SD.09.01.06:

- .
, ,
,
.
23
6
5.6.
,
, ,
( ),
.
5.6.1. -

SD.09.01.06:

,
SD-
08.03.12
.

,

.

HSE,

.
23
7
5.6.2.
SD.09.01.06:
, ,
.
5.6.3.
- ,
.
, -09.01.16:
SD-09.00.03:
, ,
.
-
,
.
,
a e -
.

.
.
e ,
, .

.
, ,
HSE, .
, ,
HSE.
23
8
23
9
5.7.

,
, SD-09.05.02:

,
SD-08.03.14 ,
,
, HSE
.

, HSE,
.

HSE.
5.8.

.
,
, :
, ,
,
.
5.8.1.

24
0
24
1
24
2

Upravljanje Rizikom Prezentacija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upravljanje Rizikom Prezentacija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Upravljanje rizicima i

Dr Aleksandra Koki Arsi

od verovatnoe da postoji poarni rizik i da e rezultovati poarnim

Sistem upravljanja rizikom od poara ima za cilj planiranje, kontrolu i

Teina posledice zavisi od vrste opasnosti i/ili tetnosti koje mogu da

Komunikacija i konsultovanje: Komunikacija i konsultacija sa internim i

prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve

1. proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju

isputanje opasnih polutanata u vazduh, vodu ili zemljite toksini

Poseban problem predstavlja injenica da se ne moe predvideti kada e

Modelovanje razvoja udesa i posledice

Monitoring postudesne situacije

2 Kretanje vozila i maina

3 Pokretni delovi maina

4 Predmeti i delovi opasnih povrina (otre, hrapave itd.)

5 Tople ili hladne povrine, materijali itd.

9 Elektrine instalacije i oprema

12 Hemijske supstance u vazduhu (ukljuujui i prainu)

14 Vibracija ruku i ramena

15 Vibracija celog tela

17 UV, IC, laserska i mikrotalasna zraenja

19 Topla ili hladna klima

20 Dizanje i sputanje tereta

21 Nepravilno dranje tela tokom rada

22 Bioloke opasnosti (virusi, paraziti, gljivece, bakterije)

23 Stres, nasilje, zlostavljanje

24 Ostalo (treba navesti i obrazloiti sa da")

Malo Mali(1) Mali(1) Srednji (2)

Vrlo verovatno Srednji (2) Visok (3) Visok (3)

KORAK 4. Preuzimaju se preventivne i zatitne mere, u zavisnosti od veliine rizika, i to

Naziv radnog mesta Ime i prezime zaposlenog na radnom mestu

Broj Opasnost Primenjene Planirane aktivnosti

Vrednost verovatnoe (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prolosti

- program preventive 0 0,6

- tehnika sredstva (aktivna i pasivna) 0 0,6

- planovi obuke i komunikacije 0 0,4

Periodine spoljanje revizije 01

Perioda dueg od 100 godina 0,5

101 1000 0,1 2

10 001 100 000 5 4

100 001 1 000 000 10 5

1 000 001 10 000 000 40 6

10 000 001 100 000 000 60 7

100 000 001 200 000 000 80 8

200 000 001 500 000 000 90 9

Preko neto vrednosti preduzea 100 10

1 00 001 1 000 000 10 7

1 000 001 10 000 000 30 8

10 000 001 50 000 000 35 9

Vie od 50 000 000 Preko 40 10

Kategotije rizika Vrednost rizika Pristup riziku

preventive; obuhvata skup postupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinarnog pristupa:

kontrolie realizacija utvrenih zatitnih mera i postupaka. Ulaganjem u preventivu, pored

to za posledicu ima poboljanje tehnikog rezultata. Preventivom se samo smanjuje verovatnoa

preventivnih mera i osiguranja.

Studija se izvodi sa ciljem ponovnog startovanja procesa sterilizacije od strane

ODGOVORAN ZA VERIFIKACIJU AKCIJA: voa studije

PJM_ETO_PID_01 dijagram procesa i instrumenata

KOMBINACIJE DEVIJACIJA I KLJUNIH REI:

PROTOK - Bez, Manji, Vei

PRITISAK - Bez, Nii, Vii

TEMPERATURA - Bez, Nia, Via

NIVO - Bez, Nii, Vii