ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА НОВИ БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА

ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ МАШИНСКИХ СИСТЕМА

ТЕМА

Одржавање електричних и електронских подсистема и компоненти на

бушаћем постојењу К1

Студент: Професор:

Миљевић Небојша 21М II/2017 проф.др.Бранислав Јеремић

Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

1. САДРЖАЈ

1. САДРЖАЈ ............................................................................................................................................................ 2
2. УВОД .................................................................................................................................................................. 3
3. ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ ......................................................................................................................... 6
3.1. Одржавање ............................................................................................................................................... 6
3.1.1. Основни појмови .............................................................................................................................. 6
3.1.2. Инжењерство одржавања и сигурност функционисања .............................................................. 8
3.1.3. Основне методе одржавања-подела ............................................................................................. 8
3.2. Поузданост техничких система ............................................................................................................... 9
3.2.1. Технички системи ............................................................................................................................ 9
4. БУШАЋЕ ПОСТРОЈЕЊЕ К1 КАО ТЕХНИЧКИ СИСТЕМ .....................................................................................10
5. ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ СИСТЕМА К1 .................................................................................................12
5.1. Сензори ...................................................................................................................................................13
5.1.1. Оптички сензори.............................................................................................................................13
5.1.2. Сензори притиска ...........................................................................................................................14
5.1.3. Сензори нивоа ................................................................................................................................15
5.2. Актуатори ................................................................................................................................................15
5.2.1. AC мотори .......................................................................................................................................15
5.2.2. Инвертори .......................................................................................................................................16
6. ПРОРАЧУН ПОКАЗАТЕЉА ПОУЗДАНОСТИ ....................................................................................................17
6.1. Методе повећања поузданости ............................................................................................................18
7. ТРОШКОВИ ОДРЖАВАЊА ..............................................................................................................................19
8. ПРЕДЛОГ НАПРЕДНОГ КОНЦЕПТА ОДРЖАВАЊА ЗАСНОВАНОГ НА ABC КЛАСИФИКАЦИЈИ .....................22
9. ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................................................24
10. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................................26
11. ПРИЛОГ ........................................................................................................................................................27

2
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

2. УВОД

Одржавање током животног циклуса техничких система обједињује низ пратећих активности,
почев од идеје и дефинисања концепта, оцене њихове економичности, реализације,
експлоатације, па све до отписа система из употребе. Оспособљавање система за одржавање, кроз
пројектовање на основама одржавања, условљено је развојем производних снага друштва и има
за циљ продужење животног века, уз остваривање оптималнијих веза техничко технолошких и
економских својстава. Сам процес одржавања средстава за рад, као једног од битнијих делова
укупног производног процеса, има задатак спречавање и отклањање отказа система, пре свега
кроз рационализацију и оптимизацију њиховог кориштења и повећање продуктивности и
економичности трошења у самом процесу производње или експлоатације. Животни циклус
почиње када је рођена идеја о новом техничком систему, а завршава се у тренутку када је он
повучен из употребе. Главни процеси који помажу систему кроз фазе животног циклуса су:
маркетинг (спецификације), пројектовање, производња, коришћење, а на крају - повлачење из
употребе. Анализа животног циклуса представља систематичан и аналитички прилаз за
утврђивање ресурса потребних за подршку процесима пројектовања, производње, коришћења и
повлачења из употребе. Према томе, анализа животног циклуса је алат за инжењерство животног
циклуса, чији су главни циљеви: утицај на пројектовање са аспекта животног циклуса,
идентификовање и квантификовање укупних ресурса који се односе на процесе животног
циклуса, као и аналитичко управљанаје активностима процеса животног циклуса. Другим
речима, инжењерство животног циклуса треба да омогући процес одлучивања како би се дошло
до најбољег компромиса између улагања и обезбјеђења потребних ресурса за пројектовање,
производњу, кориштење и повлачење из употребе. При томе, овај прилаз омогућује: рани и
непрекидни утицај на пројектовање система са аспекта животног циклуса, редуковање трошкова
животног циклуса система ограничавањем главних генератора трошкова у току животног
циклуса, као и идентификацију ресурса који прате све процеса (фазе) животног циклуса система.
Уопштено говорећи, традиционално (секвенцијално) инжењерство је углавном усмерено ка
перформансама система као главном циљу, а не ка развоју општег интегралног прилаза.
Најновија сазнања и искуства стечена последњих деценија указују да правилно вршење функције
циља, тј. Захтевани степен конкурентности система, није могуће обезбедити улагањем напора
углавном након њихове производње и доспевања у фазу коришћења, што се најчешће чини.
Много важније је да инжењери буду осетљиви да сагледају последице потенцијалних грешака
које могу настати у току раних етапа пројектовања и развоја система. То значи да инжењери
треба да буду способни да преузму одговорност за инжењерство животног циклуса
(конкурентно, симултано инжењерство), што је раније најчешће занемаривано. Незаобилазан део
животног циклуса представља и ревитализација, реконструкција и модернизација техничких
система, односно поступак продужења радног века ових објеката са модернизацијом и
реконструкцијом, уз додатно побољшање техничко технолошке, економске и еколошке
прихватљивости. Овај поступак по својој структури је изузетно комплексан и често се пореди са
рангом реализације новог техничког објекта. Сам процес планирања и спровођења процеса
ревитализације и саме експлоатације постројења у оквиру разматраног система, реализује се са

3
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

циљем достизања високог нивоа погонске сигурности, што подразумијева дефинисање и

откривање могућих извора непоузданости. При томе се морају дефинисати и мјере за откалањање
и ублажавање њихових ефеката, а као критеријум користи се најчешће економски критеријум.
Овакав системски и свеобухватни поступак на техничком објекту или постројењу, представља
незаобилазан и логичан процес у радном веку објекта. Повезаност процеса реинжењеринга на
одржавању техничких система, с циљем остварења одговарајућих предности и побољшања
поузданости система дата је кроз следеће карактеристичне елементе: анализа трошкова везаних
за одржавање и готовост/расположивост система (као једне од битнијих карактеристика
ефективности), одређивање општих аспеката везаних за мотиве и оправданост ревитализације,
као и обим и дефинисање најоптималнијег термина за реализацију тог процеса. Посебно треба
издвојити утицај карактеристика поузданости и расположивости објекта система на примјену
принципа реинжењеринга кроз процес одржавања система, односно на системски приступ
ревитализацији појединих његових капацитета. Планирање, разрада, изградња и експлоатација,
уз одржавање објеката и система у техници, носи са собом велики број појава који могу изазвати
штету и угрозити здравље и живот, како људи директно ангажованих у објекту, тако и шире
околине. Укратко речено, постоји висок степен ризика појаве нежељених догађаја и њихових
последица. Код сложенијих техничких система који имају велику међусобну зависност својих
подсистема и елемената, отказ било којег од њих може значити аутоматски прекид рада читавог
система, или пак рад са смањеном снагом (или што је чешћи случај рад на техничком минимуму),
што може имати за последицу повећање трошкова рада самог система, термичка и друга
преоптерећења, као и већа оштећења при испадима система. Из тих разлога потребно је да овакав
сложени систем буде и поуздан у раду. Сигурност техничких система се, може разматрати са два
аспекта. Први и најважнији аспект је заштита оператора (човека) од повреда у току рада система.
Други аспект је заштита система од оштећења проузрокованих деловањем спољашњих узрока.
Предност у проучавању даје се сигурности оператора. При томе ова два аспекта нису безусловно
комплементарна, а повишење сигурности оператора се може постићи на рачун сигурности
система. Код сваког техничког система, чак и ако врши функцију циља у границама дозвољених
одступања, може да дође до оштећења ако се њиме погрешно рукује. Главни узроци
(компоненте) ризика оператора при томе су: захватање делова тела као што су руке у процесу
рада система, непажња при раду обртних делова система (нарочито слабо причвршћених
цјелина), контакт са оштрим и абразивним површинама, утицај статичности оператора на
покретне објекте или обрнуто, као и избацивање отпадног материјала (нарочито у производњи) у
форми опиљака, струготине, варница или растопљеног метала. Извори ризика система су
разноврсни и многобројни, а у фази пројектовања се морају минимизирати последице критичних
врста отказа кроз предвиђање заштитних уређаја у току рада техничког система. Ризици
техничких система обухватају: ударе, вибрације, корозију, окружење, ватру, као и погрешно
руковање (преоптерећење или рад испод нивоа техничког минимума).

Многе методе анализе поузданости, као што су: анализа узрока и последица отказа, анализа
стабла отказа, анализа важности у смислу поузданости цјелина система, могуће је успешно
примјењивати и за одређивање карактеристика сигурности система, као што су: примарни и
секундарни догађаји, вршни догађај, вјероватноћа вршног догађаја, минимални скупови пресека,
степен критичности врста отказа и цјелина система. Узроци нежељених (штетних) догађаја
представљају стохастичке појаве, јер су зависни од низа одређених али и случајних фактора, чије
дејство се најчешће не може у потпуности сагледати. Превентивним мерама на неки начин

4
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

планирају се активности сузбијања и могућих реаговања на ову групу фактора. Могућност рада
техничких система без отказа у стационарним и нестационарним режимима рада, економска и
техничка погодност за ремонт како елемената, тако и система у целини, ограничења која прате
експлоатацију система (околина или надређени систем, заштита животне средине, финансијска
средства и др.), могућност кориштења одговарајућих типских решења на бази аналогије са
сличним постројењима, нормативи за контролу и дијагностику – све су то карактеристике које
немају детаљну прорачунску и експериментално аргументовану базу који се односи на
расположивост и поузданост. С друге стране, са повећањем сложености техничких система као
пратећи проблем јавља се проблем њихове оптималне функционалности, посебно ако се зна да
такви системи често могу проузроковати велике економске губитке или угрозити безбедност
ширег макрорегиона и људи који их опслужују. Истраживања упућена на повишење степена
поузданости и управљање поузданошћу током животног века објекта имају за циљ дефинисање
система мера заштите и њихову оптимизацију са аспекта истовременог обезбеђења
економичности експлоатације и остваривања сложених прописа везаних за заштиту животне
средине и сигурност како микро тако и макрорегиона. Дефинисање основних карактеристика
поузданости техничких постројења у теоријским и практичним разматрањима представља
полазну основу за давање прогнозе или оцене исправности система у целини, преосталог његовог
животног века или века најкритичнијих његових елемената и дефинисања превентивних
корективних мера и оцену оправљивости, тј. одређивање вероватноће да се посматрани део или
систем у целини доведе из стања у отказу у стање у раду у што краћем временском року.

5
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

3. ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ

3.1. Одржавање
3.1.1. Основни појмови
Одржавање техничких система (машина и уређаја), односно средстава за рад, као
функција и део процеса производње заузима данас важно место у производном систему сваке
компаније. На развој одржавања утицао је брз индустријски напредак, као и стални пораст
аутоматизације и повезаности средстава за рад, затим нагли пораст фиксних трошкова у односу
на променљиве.Подизање свести о значају одржавања дошло је тек после великих катастрофа у
индустрији које су утицале не само на животну средину већ и на људе.Синоними за акциденте су
постали:
 Piper Alpha (северно море) 1976 године - експлозија нафтне бушотине у којој је
погинуло 167 људи
 Amoco Cadiz 1978 године – потонуће танкера услед отказа хидраулике, односно
недостатка/губитка флуида унутар хидрауличних компоненти
 Bhopal (Indija) 1984 године – фабрика пестицида, погинуло измедју 2500 и 5000
људи
 Чернобиљ тада Совјетски Савез, сада Украјина, 1986 године - катастрофа која је
избила у нуклеарној електрани, имала је за последицу ширење радиоактивног
материјала по читавој Европи.

Ови акциденти су повисили ниво свести о потреби анализирања: шта се догодило, који су
узроци, какви пропусти су направљени и које активности треба спровести да се овакве
катастрофе више не понове.
У литератури се може наћи више различитих дефиниција одржавања. Овде ће бити наведена
једна.

Одржавање је скуп активности које се спроводе у циљу обезбеђивања оптималних

услова експлоатације једног техничког система уз минималне трошкове.

Појам одржавања долази уз сваки појам производње одређених добара. Током времена и
употребе долази до старенја материјала и стредстава за рад, смањује се технолошка ефикасност, а
долази и до евидентног технолошког застаревања. Средства се током времена троше и смањује
им се радна способност. Средства за рад су подложна кваровима, ломовима и оштећењима, па се
појављују прекиди у раду. То узрокује појаву трошкова због замене и поправке делова, али и
трошкове због застоја у процесу производње.
Основни циљеви који треба да се постигну процесом одржавања су:
 Минимизирање трошкова због застоја у раду услед непланираних кварова на
средствима за рад.
 Спречавање, односно успоравање застаревања средстава за рад, које настаје као
последица лошег квалитета производа и шкарта.
 Смањивање трошкова рада и материјала у производњи, који настају услед
повећаних кварова и застоја у процесу рада.

6
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

Пружање организоване помоћи свуда где је потребно одржавање и управљање

средствима за рад.
Циљеви одржавања средстава за рад у процесу производње могу се посебно сагледати са два
основна аспекта:
а) Техничко-технолошки, који доприносе:
 иновацијама и усавршавању средстава за рад,
 одржавању радне способности средстава на потребном нивоу и повећању
поузданости средстава у процесу рада,
 остваривању дужег радног века средстава за рад,
 постизању бољег квалитета производа,
 остваривању равномернијег и бржег одвијања текућег процеса у целини,
 остваривању и побољшању других техничко-технолошких својстава средстава за
рад и радног процеса.

б) Економски који доприносе:

 рационалном коришћењу средстава за рад у производњи,
 повећању продуктивности рада у производњи,
 смањењу трошкова производње,
 повећању економичности трошења у самом процесу одржавања средстава за рад.
Циљеви одржавања у процесу производње упућују на широку област важности одржавања
као процеса повезаног са производњом. Важност одржавања средстава за рад огледа се у
следећем:
1. Важност одржавања са развојног аспекта (истраживања појаве великог броја застоја на
средствима за рад, који расту и због великог раста броја система и аутоматизације производних
процеса).
2. Важност одржавања са технолошког становишта (брзо застаревање средстава за рад
услед брзог развоја техничког и технолошког процеса, затим застаревање услед трошења као
технолошког процеса).
3. Значај одржавања са економског гледишта (појава трошкова услед коришћења
средстава за рад).
4. Значај одржавања са социјалног аспекта (средства за рад у лошем и несигурном стању
изазивају лоше стање, односе, па чак и незгоде како у самој радној организацији, тако у њеном
окружењу).
5. Значај одржавања у погледу чувања расположивих ресурса у радној организацији.

Значај одржавања средстава за рад у компанијама је велики. Оно директно утиче на

основне факторе производње и може врло повољно утицати (ако се добро спроводи) на
постизање позитивних пословних резултата. Добро спроведено одржавање директно утиче на
смањење трошкова производње и пословања. Застоји услед неисправности и нужног вршења
ремонта, нарушавају технолошки процес производње, а исто тако утичу и на економику
производње пропорционално са временом застоја и средствима уложеним за отклањање кварова.
Због тога одржавање и ремонт захтева пре свега рационалну организацију одржавања и ремонта
и добро опремљену средствима и људима. Организација ремонта и техничког одржавања, да би
испуњавала своје задатке, треба да буде увек усклађена са машинским парком о коме се брине, а
то значи да треба бити подложна и честим променама. Наиме, њена организација и начин
деловања траба да се усклађују и мењају зависно од квалитатативних и квантитативних промена,
које настају у машинском парку предузећа односно погона, затим због промене у карактеру
производње или неких других елемената који могу бити од утицаја. Ради тога рад и организација

7
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

службе, односно погона ремонта представља сталан, веома сложен и динамичан проблем у
укупној организацији производње компаније. Разноврсност машина у машинском парку који се
одржава и ремонтује, њихова конструктивна и технолошка сложеност чине рад инжењера –
техничког кадра запосленог у ремонтној служби ваома сложеним и одговорним. Ова одговорност
постаје све већа јер се у последње време сам процес производње све више модернизује и
аутоматизује тако да економичност производње све више зависи од ремонта и техничког
одржавања. Међутим, још увек није у довољној мери схваћена важност ове службе за успешно
функционисање савременог предузећа. . Недостаци, пропусти или неефикасаност у организацији
и раду ове службе често се правдају (односно прикривају) недостатком резервних делова за
системе који се одржавају, затим недавољном снабдавеношћу репродукционим материјалом и
алатом, недостатком специализованих кадрова итд. И поред тих још увек пропуста, организација
и рад ремонта, у задње време добијају своју теоретску и научну базу.На ово је пресудан утицај
имало сазнање о њиховом великом утицају на економику укупне производње

3.1.2. Инжењерство одржавања и сигурност функционисања

Инжењерство одржавања је техничка дисциплина усмерена на повећање лакоће одржавања

машина и уређаја.

Услед пораста ентропије, као мере неодређености система, долази до отказа, поремећаја и
прекида код свих система у природи. Да би један технички систем исправно радио у одређеном
временском периоду, неопходно је да се на одговарајући начин одржава. Потребу за одржавањем
имају и поправљиви технички системи и системи за једнократну употребу. Функција
ефективности одражава укупна својства једног техничког система, даје одговоре на питања:
 Да ли може да се укључи у рад,
 Колико може да ради и
 Како извршава задатак.

3.1.3. Основне методе одржавања-подела

У литературе се може наћи више типова подела метода одржавања. Једна од подела
приказана је на следећој слици.

(Слика 1) Подела одржавања

8
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

3.2. Поузданост техничких система

3.2.1. Технички системи

Технички систем подразумева скуп елемената, њихових карактеристика и релација између

елемената повезаних ради остваривања функције циља техничког Система,односно промене
стања Система. Најуопштеније посматрано, сваки систем, па и технички, врши трансформацију
материјала, енергије и информација

У свакодневном животу врло често су у употреби појмови који се односе на поузданост

техничких производа и објеката. Њихово значење се обично подразумева. Међутим, ради
квантитативног одређивања поједних величина и параметара који карактеришу те појмове
неопходно их је прецизно дефинисати. Егзактан приступ овом проблему базира се на теорији
поузданости као научној дисциплини која се бави проучавањем законитости којих се треба
приџавати при пројектовњу, конструкцији, испитивању, производњи и експлоатацији техничких
производа како би они имали што дужи радни век а тиме и максимални радни учинак.
У зависности од прецизности, за поузданост као појам могу се срести дефиниције које се
међусобно незнатно разликују. Најједноставније речено поузданост је способност објекта
(компоненте, уређаја, система) да успешно обавља задату му функцију, под одређеним условима,
у датом временском интервалу. Шта је, заправо, поузданост најпотпуније објашњава следећа
дефиниција:

Поузданост је вервотноћа, на одређеном нивоу поверења, да ће систем успешно, без

отказа, обавити функцију за коју је намењен, унутар специфицраних граница перформанси,
у току специфицираног времена трајања задатака, када се користи на прописани начин и у
сврху за коју је намењен, под специфицираним нивоима оптерећења, узимајући у обзир и
претходно време коришћења система.

Па и у стандардима појединих земаља постоје неке мале разлике у дефиницији појма

поузданости.
На пример:
 Према руском стандарду (ГОСТ) поузданост се дефинише као својство објекта да
испуњава задате функције и одржава вредност експлоатационих параметара током
времена у задатим границама, које су одређене задатим режимима и условима коришћења,
техничког опслуживања, ремонта, складиштења и транспорта.
 Према америчком MIL стандарду под поузданошћу се подразумева веровтноћа да ће неки
предмет своју наменску функцију обављати у датом временском интервалу, под задатим
условима.
 Немачки стандард DIN дефинише поузданост као способност неког производа или робе да
задовољи, у току примене, условљене захтеве који се постављају у погледу понашања или
одржавања њихових особина за дужи временски период. Ове дфиниције указују на комплексност
поузданости, која у зависности од намене објеката и услова његове експлоатације може
обухватити безотказност, трајност, погодност за оправке или способност да се сачува скуп
одређених својстава у дужем временском периоду, при чему се та својства могу односити на
целокупан објекат или само на неке његове делове. У свим наведеним дефиницијама присутна су
два незаобилазна фактора : време рада и услови рада. Подаци који се дају за поузданост објекта
меродавни су само у наведеном временском интервалу и специфицираним условима коришћења.

9
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

4. БУШАЋЕ ПОСТРОЈЕЊЕ К1 КАО ТЕХНИЧКИ СИСТЕМ

Упоредо развојем технологије развијала се и нафтна индустрија, увођењем нових техничких

решења дошло је до решавања многих проблема технологије бушења, убрзавање самог процеса,
смањење трошкова и повећању опште сигурности. Као једно од најсавременијих и
свеобухватних решења у свету израде нафтних бушотина, НИС-нафтагас је опремио свој погон
бушења још једним мобилним постројењем фирме „HH“ из Кине.

(Слика 3) Бушаће постројење К1

Бушаће постројење К1 је савремено постројење за бушење нафтних бушотина до дубине од

3000m опремљен модерним техничким решењима. Као комплексно постројење садржи велики
број електро и машинских компоненти које имају своје мане и век трајања сто не ретко доводи
до застоја постројења притом причињавајући огромну материјалну штету компанији.У овом
семинарском раду биће обрадјено одржавање и поузданост компоненти његовог система.

(Slika 4) Electric-drive sistem one line

На слици 4 приказана је проста блок шема везе управљачког склопа са елементима који чине
систем у целини.

10
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

PLC (progammable logic controller) као централни контролер управља свим операцијама на
једном постројењу (погону) обрадом сигнала конектованих сензора.

(Слика 5) Употреба “PLC“

На слици 5 је приказана могућност уградње и контоле техничког система помоћу PLC-а и

одговарајућих улазних и излазних компоненти. Озичењем свих унапред дефинисаних
компоненти добија се затворен систем који има функцију да обавља задатак задат у програмском
коду. На слици 6 приказан је PLC кабинет пострјења К1 са ожичењем према постављеним
сензорима и актуаорима преко прикључног панела

(слика 6) PLC кабинет

За управљање актуаторима, као спона измедју PLC-а који сам по себи има веома мале излазне
напоне и струју и потрошача који захтевају неколико пута па чак и неколико хиљада пута већу
струју , К1 поседује VFD (variable frequency drives) са компонентама које су пројектоване по
захтевима постављених потрошача, а преко чијег панела се врши конекција.

11
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

(Слика 7) Плуг панел „VFD“

Постројење је састављено од огромног броја сензора и актуатора од којих се сви могу

поделити у пар група.

Сензори на постројењу:

 Оптички сензори
 Сензори притиска
 Сензори нивоа
Актуатори на постројењу:

 AC мотори
 Инвертори

5. ОДРЖАВАЊЕ И ПОУЗДАНОСТ СИСТЕМА К1

Да би целокупан систем функционисао, неопходно је да функционише сваки његов сегмент.

У зависности од операције које врши, односно места уградње можемо да направимо благу
селекцију важности сваког сензора или актуатора у процесу рада, односно да дефинишемо
опасност по функционисање постројења у случају отказа одређеног дела. Правилним
одржавањем и проценом радног века одредјених компоненти можемо знатно да смањимо
нежељене трошкове, избегнемо хаварије и катастрофе како по питању опреме тако и по питању
људства.

12
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

(Слика 8) Дијаграм тока процедуре превентивног одржавања

Сваки појединачни део који се уградјује има своју “личну карту“ на којој произвођач уписује
техничке податке неопходне за монтирање, уградњу и повезивање и одржавање тог дела.

(Слика 9) Таблица (лична карта) погонског мотора

5.1. Сензори
5.1.1. Оптички сензори
Оптоелектронски сензори привлаче пажњу многих истраживача и корисника. Разлог је у
томе што се физички основ рада оптоелектронских сензора заснива на промени параметара

13
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

оптичког сигнала са променом мерене физичке величине. Због тога, за разлику од отпорничких,
капацитивних, електромагнетних и пијезоелектричних сензора, оптоелектронски сензори немају
галванске и магнетне везе, већ само оптичке. У том смислу оптоелектронски сензори често се
означавају само као оптички сензори. Захваљујући оптичком сигналу постигнути су: галванско
раздвајање, једноставније шеме прикључивања, компатибилност мерења и преноса сигнала,
заштита од шумова, могућност мерења физичких величина како у области малих тако и у
области великих вредности, дуг век трајања,висока поузданост и минимални трошкови
одржавања

(слика 10) Оптички сензор“ MicroDetectors“

Одржавање оптичких сензора захваљујући његовом принципу рада сведен је на готово

минимум. Одржавање се односи на само једну ставку

 Визуелни преглед сензора и прикључних каблова

5.1.2. Сензори притиска

Механичка деформација је промена облика и волумена тела под дејством спољашњег
оптерећења, односно силе. Спољашња сила настоји да раздвоји или приближи поједине честице
тела, чему се тело супроставља унутрашњим силама које постоје између његових честица.
Основни елемент сензора притиска је осетни елемент који претвара притисак или разлику
притисака у силу. Самимм тим постоји и механички померај одређене мембране који се преко
везе преноси на котву па даље на контакте. Сваки механички померај има за резултат трошење
појединих делова склопа сензораи као такав има и свој век трајања који је много мањи него код
оптичких сензора. Откази сензора притиска који се налазе на системима за хлађење
продувавањем мотора великих снага не представља велики проблем, као код отказа сензора
притиска код пумпе високог притиска 250-400 Бар који може да направи огромну хаварију, застој
и повреде са фаталним исходом.

(Слика 11) Сензор притиска

14
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

Одржавање сензора високих притисака је много комплексније него код оптичких или
неких других сензора из разлога хабања делова сензора тако да у њихово одржавање спада и
периодично тестирање од стране овлашћеног лица.

5.1.3. Сензори нивоа

Ниво је висина течног или уситњеног материјала у посуди. Ниво радног медијума је
технолошки параметер, па је информација о њему неопходна за контролу рада технолоских
апарата, а у низу случајева и за управљање технолошким процесима. У суштини ниво
представља граничну површину између две средине различите густине у односу на неку
хоризонталну површину узету као референтну.

(слика 12) Сензор нивоа „SIEMENS“

Сензори нивоа могу бити са пловком, са ронилом, хидростатски, ултразвучни…У

зависности од врсте сензора зависи и одржавање, тако да је сензор са пловком најзахтевнији а
ултразвучни сенсор најмање захтеван. Одржавање се односи на само једну ставку

 Визуелни преглед сензора и прикључних каблова

5.2. Актуатори
5.2.1. AC мотори
К1 као погонске моторе користи наизменичне моторе.Погонски мотори наизменичне
струје су трофазни асинхрони мотори са принудним хлађењем. Проналаском и развојем
трофазним асинхроних мотора, као и варијабилне фреквентне регулације (VFD) за њихов погон,
долази до све веће заступљености ових мотора у индустрији. У нафтну индустрију улазе 80-их
година прошлог века и од тада постепено потискују DC моторе и данас представљају окосницу
при покретању бушаће опреме.

15
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

(Слика 13) AC мотор 1000кw са принудним хладјенмјем

Одржавање погонских AC мотора се састоји из низа корака који се периодично понављају,

према препорукама произвођача.

 Преглед прикључне кутије AC мотора и припадајућих каблова

 Преглед мотора за хлађење (мегер тест, звук при раду)
 Преглед усиса ваздуха – чишћење филтера
 Преглед пресостата и чишћење линија
 Преглед cutout switch-a, грејача
 Мегер погонског мотора и напојних каблова
 Чишћење прикључне кутије и енергетских конектора
 Подмазивање лежајева према упутству производјача уколико су лежајеви предвидјени за
подмазивање, или замена лежајева на сваке три године или 18000 радних сати уколико
лежајеви нису предвидјени за подмазивање.

5.2.2. Инвертори

Инвертор је уредјај за контролу броја обртаја и обртног момента трофазног наизменичног

електро мотора.Принцип рада заснива се на контроли фреквенције и напонског нивоа којим
снабдева предметни електромотор. Инвертери који су у употреби су ABB (ASSEA Brown Boveri)
ACS 800 R8i ваздушно хладјени инвертер.

(Слика 14) ABB Инвертер

16
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

Генерално, инвертери захтевају веома мало одржавања. Ипак, базно одржавање које је
неопходно континуирано спроводити јесте:
Визуелна контрола инвертерског поља

 Чишћење наслага песка и прашине

 Чишћење усисних филтера поља
 Преглед енергетских спојева
 Преглед комуникационих спојева
 Преглед лог-а дисплеја (да ли постоје Фаулт / Wарнинг записи)
 Замена блоwер-а на око 60.000 радних сати

6. ПРОРАЧУН ПОКАЗАТЕЉА ПОУЗДАНОСТИ

Прорачун показатеља поузданости неког уредјаја врши се на основу показатеља његових

саставних елемената. Није, медјутим, једнозначно одредјено о којим се елементима ради.
Погонски електромотор се, на пример састоји од намотаја ротора, намотаја статора, тиристора за
контролу прегревања,извора напајања и каблова за повезивање. И ови делови могу се делити све
до основних механичких, пнеуматских или електричних компоненти. До којег нивоа треба
изделити уредјај зависи од конкретног проблема и потребе да се прорачун поузданости врши у
функцији делова већег или мањег степена интеграције. Након тога прави се структурна шема,
која одсликава топологију усвојених елемената.

Главне потешкоће у прорачуну поузданости настају дефинисањем критеријума отказа. То

значи да треба утврдити коресподенцију измедју структурне шеме и шеме поузданости, која
одсликава везу измедју елемената са аспекта поузданости. До шемепоузданости долази се
пажљивом анализом логике функционисања елемената и уредјаја , те начина настајања отказа.
Управо због тога она се разликује и од електричне и од функционалне структурне шеме. Шеме
поузданости представљају серијску, паралелну или комбиновану,серијско-паралелну везу
саставних елемената.

Поузданост уредјаја цији су елементи у шеми поузданости повезани у серију рачуна се

помоћу формуле

Где су 𝒑𝒊 поузданост и 𝒒𝒊 непоузданост

Поузданост уредјаја чији су елементи у шеми поузданости повезани паралелно рачуна се

помоћу формуле:

17
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

Ако се шема поузданости састављена од мешовите серијско-паралелне везе елемената,

прорачун поузданости проводи се сукцесивном применом претходних двеју једначина.

Подаци о интензитету отказа елемената од којих се састоји уредјај могу се добити од

производјача или из специјализованих приручника. На пример, за савремене електронске
компоненте вредности λ су од 0,05*10−6 до 0,5*10−6 отказа на сат за номинални резим рада.

(Табела 1) Интензитет отказа типичних електронских елемената

6.1. Методе повећања поузданости

Резултати прорачуна и добијени показатељи поузданости упоредјују се са жељеним

вредностима. Ако се покаже да уредјај нема потребну поузданост, дефинишу се поступци и
методи за повећање поузданости.постоје три главна методолошка приступа том задатку:

 Употреба квалитетнијих елемената, тј елемената са бољим показатељима поузданости, јер

ће такви елементи дати већу поузданост целом уредјају
 Примена редундансе,тј. Уводјење резервних ( додатних ) хардверских и софтверских
средстава које повољно утичу на повећање поузданости
 Измена структуре уредјаја, тј. Избацивање неких елемената и уводјење нових, што је
заправо корекција пројектног решења.

Повећање поузданости уредјаја исистема уско је повезано са појмом редундансе. Резервни

скуп средстава којим се реализује редунданса омогућава пројектовање теквих мерних cистема
који настављају са радом и поред отказа појединих делова cистема.

18
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

7. ТРОШКОВИ ОДРЖАВАЊА

Активности одржавања су веома важан фактор који утиче на дужину радног века производне
опреме. За трошкове одржавања, обично се узимају само трошкови рада и материјала који је
потребан да се опрема врати у стање рада. Трошкови који се јављају су заправо доста опширнији,
па ту спадају:

 Трошкови набавке (транспорт, достава...)

 Трошкови рада (погонска енергија, помоћни објекти, људство ...)
 Трошкови одржавања (људство, резервни делови, уређаји, инструменти...)
 Трошкови администрације (Управљање, информатику...)
 Трошкови губитка производње

Циљ сваког предузећа је да се оствари максимална продуктивност уз што мање трошкове

који се при томе појављују. Зато је неопходно да се прате и анализирају сви резултати процеса
који су укључени у производњу па и одржавање опреме. Преко политике и концепта одржавања
се управља не само трошковима одржавања него и укупног пословања целокупног система.
Укупни трошкови одржавања дају само општу слику успешности система одржавања а њихова
структура омогућавада се овим трошковима управља.

Најуопштеније, трошкови одржавања могу се поделити на:

 Директне трошкови (везују се за одржавање опреме у радном стању и укључује

трошкове периодичне контроле, превентивног одржавања, трошкове поправки и
сервисирања )
 Индиректне трошкови (везују се за губитке у производњи услед непланираног застоја,
услед оштећења на опреми који се јављају због лошег одржавања, услед пада квалитета
производа)

Ради бољег сватања директних и индиректних трошкова у литератури се користи поређење са

леденим брегом чији део који је изнад воде и видљив је представља директне трошкове
одржавања а део брега који је испод воде и који није видљив предтавља индиректне трошкове
одржавасња.

19
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

(Слика 15) Видљиви и скривени трошкови одржавања

Трошкови одржавања нису исти током целокупног животног циклуса техничких система.
На почетку експлоатације новог техничког система стање је врло добро те је и ангажованост
запослених минимална. У току времена експлоатације смањује се ниво стања техничког система,
самим тим повећава се и могућност отказа. Како на крају експлоатације техничког система
долази до интензивније појаве отказа, у овим периодима је интезивирати прегледе и друге
активности службе одржавања што доводи до повећања трошкова одржавања. Прегледи стања са
аспекта учесталости извођења узимајући у обзир трошкове одржавања могу се поделити у три
категорије:

 Оптималне (а)
 Недовољне (б)
 Преобимне (в)

(Слика 16) Утицај временског интервала између два прегледа на трошкове одржавања

20
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

На слици 17 се види да је на почетку експлоатације техничког система стање увек врло

добро и да релативно дуг временски период технички систем функционише без отказа. У току
времена експлоатације се увек може јавити потенцијални отказ P и ако се не предузму одређене
активности доводи до тоталног отказа T где престаје обављање функције техничког система.
Време између појаве два узастопна отказа у току експлоатације се смањује тако да је пред крај
радног века, техничког система, најмање.

(Слика 17) Промена стања техничког система у току времена

На слици 18 графички је приказан утицај стања техничког система на трошкове

одржавања. На почетку експлоатације техничког система трошкови одржавања су минимални,
како се временом смањује ниво стања техничког система пропорционално расту трошкови
одржавања. На слици се јасно види неупоредиво мање трошкове одржавања у раној фази при
идентификовању потенцијалног отказа P него у касној фази где је због не идентификовања
потенцијалног отказа на време дошло до тоталног отказа T.

(Слика 18) Утицај стања техничког система на трошкове одржавања

21
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

Важност утицаја трошкова одржавања на пословну стратегију може бити од великог

значаја за опстанак компанија на светском тржишту.

(Слика 19) Однос трошкова одржавања и улагања у унапређења

Што је концепт одржавања напреднији, индиректни трошкови одржавања се смањују а

директни повећавају. Ефекат повећања директних трошкова често је безначајан у ондосу на
смањење индиректних трошкова. На слици 19 се види однос средстава која се троше на
унапређење опреме и укупних трошкова одржавања у периоду од четири године.

8. ПРЕДЛОГ НАПРЕДНОГ КОНЦЕПТА ОДРЖАВАЊА

ЗАСНОВАНОГ НА ABC КЛАСИФИКАЦИЈИ

Парето анализа (дијаграм), названа прма италијанском инжењеру Vilfredu Paretu, развијена је
као дијаграмска метода за груписање узрока проблема према њиховом релативном значају. Она
представља поступак одабирања приоритетних проблема за решавање.

Једна од добрих и једноставних начина за диференцијацију најважнијих проблема од осталих

јесте примена ABC методе. Важна активност током овог периода је разврставање постојеће
производне опреме (машина) према приоритетима.

22
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

(Слика 20) Класификација производне опреме

Критеријуми који се узимају у обзир приликом класификације машина су:

 S (Safety) – Безбедност (колика је потенцијална опасност којој би били изложени радници

у случају отказа машине)
 Q (Quality) – Квалитет ( на основу жалби купаца и потреба за дорадом)
 W (Work) – Рад ( време у којем је опрема расположива за производњу)
 D (Delivery) – Достава ( колики је утицај на време испоруке производа)
 F (Frequency) – Учесталост отказа машине
 M (Maintanability) – Могућност поправке ( средње време пропадања машине, погодност за
одржавање...)

Пример: AC мотор 1000кw са принудним хладјенмјем

AC мотор се користи за подизање и спуштање бушаћег алата покретањем бубња са намотаним

ужетом о коме виси алат.

ABC методом класификован је у А групу

S-мала могућност инцидента

Q-мала могућност појаве шкартова рекламација и дораде

W- радно време 24h

23
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

D- неправилан рад машине прекинуће следећи продуктивни процес

F – F>1

M- MTTR >=2

Пример 2 ABB Инвертер

Инвертери се користе за инвертовање напона на улазу у напон погодан за покретање великих

погонских мотора са регулацијом броја обртаја.

ABC методом класификован је у C групу

S-мала могућност инцидента

Q-мала могућност појаве шкартова рекламација и дораде

W- радно време 24h

D- неправилан рад машине прекинуће следећи продуктивни процес

F – F<1

M- MTTR < 0.5

За обе машине прописан је одговарајући начин одржавања који је наведен у поглављу

Одржавање и поузданост система К1

9. ЗАКЉУЧАК

Потреба за повећањем обима производње, квалитета производа, праћење светских трендова у

правцу развоја технологије и модне индустрије, повећањем профита итд, доводи до сталног
унапређења технологије ради побољшавања функционисања техничлих система. Развојем
информатике и имплементација у техничке системе дошло је до значајне промене не само у виду
побољшања производње, брзине, могућности праћења на дањину... него и и виду одржавања.
Тако су на пример релејну технику коју је чинило неколико струјних ормана са неколико
стотина па до неколико хиљада релеја заменили PLC или SBC кабинети са пар извршних модула
са огромном могућношћу проширења, подржаних са свим врстама веза између себе и сензора и
актуатора, великим веком трајања, веома малим бројем отказа и са апекта одржавања веома мало
захтевни. Преласком на нове и савремене системе неопходно је и уложити у обуку радне снаге.
За одржавање нових савремених техничких решења неопходно је много више знања од
одржавања застарелих система. Сваким унапређивањем и увођењем новије технологије

24
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

неопходна је и обука,тако да у трошкове одржавања поред свих набројаних фактора можемо

увести и трошкове обуке запослених.

Улагањем у обуку запослених индиректно се продужава животни век техничког система,

смањује се могућност потенцијалног отказа па самим тим и тоталног отказа а у случају тоталног
отказа смањује се време отклањања отказа и самим тим смањују се сви трошкови који су
набројани у поглављу Трошкови одржавања.

Ако планираш за годину унапред - посеј пиринач

Ако планираш за деценију - посади дрво

Ако планираш за цео живот – улажи у човека

Јапанска пословица

25
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

10. ЛИТЕРАТУРА

1 Петар Тодоровић, Основи одржавања, Факултет инжењерских наука Крагујевац, скрипте са
предавања проф.др.Бранислава Јеремића

2 Рифат М. Рамовић (2005) Поузданост система, Катедра за микроелектронику и техничку

физику, Београд

3 проф.др.Предраг Поповић, Техничка дијагностика и технологија одржавања, Универзитет

Сингидунум

4 Др Младен Поповић (2004) Сензори и мерења,четврто издање, Српско Сарајево: завод за
уџбенике и наставна средства

5 Др Младен Поповић (1996) Сензори у роботици, Београд: Виша електротехничка школа

6 Огњен Радишић, Интерна обука НИС

7 Документација НИС-нафтагас

26
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Миљевић Небојша

11. ПРИЛОГ

1. Дневна електро чек листа K1

2. Месечна електро чек листа K1
3. Шестомесечна електро чек листа K1
4. Дневна, функционална, месечна, тромесечна, шестомесечна електро чек листа за „Top
Drive TDS10“ бушаћег постројења К1
5. Подмазивање лежајева погонских мотора К1
6. Записник о спроведеном мегер тесту К1

27