1.

0 Увод

Пројектни задатак има за циљ да читаоца спроведе кроз компјутерску анализу неке
конструкције. У овом случају ће то бити просторни решеткасти носач на коме ће се
вршити одређене анализе наведене у задатку. Поступак анализе ће се вршити у
програмском пакету Pro Engineer (Сrеo) Wildfire 5.0 , прецизније у његовом модулу за
симулацију Pro Engineer Mechanica.

Како би се што боље разумео поступак анализе потребно је рећи нешто више о самој
анализи и њеном историјату.

Крајем седамдесетих година прошлог века, на почетку ере рачунара, овај посао је био
препуштен само водећим научним институцијама које су једине имале нај напредније
рачунаре тог времена. Са порастом доступности све већег броја рачунара али и паду цене,
ова метода почиње да буде доступна ширем кругу људи. Појавом персоналних рачунара
велике процесорске снаге ова метода се проширила и до приватних кућних рачунара, што
је омогућило тотално флекибилан рад.

Компјутерске анализе се спроводе у различитим програмским пакетима који су адекватни

области струке или посла којим се корисник или фирма за коју ради бави. Такође се може
видети и комбинација два или више програма зато што ни један није савршен ма колико се
њихови творци трудили да буду. Разлози за ово су разни али остаје чињеница са је сваки
добар у зависности ком типу посла је намењен.

За потребе анализа и симулација у машинству су највише заступљени PTC Creo Parametic,

Ansys, Solid Works… али се такође могу срести и наменски програми у зависности од тога
чиме се фирма или појединац бави.

1
 2.0 Моделирање просторне решетке

Израда модела просторне решетке у програму познате под називом "Beam" се

битно разликује од обичног моделирања у овом програмском пакету. Разлика се огледа у
томе што је модел на основу кога се врше анализе сачињен од једнодимензионих линија
(curves), равни (planes) и тачака (points) , а код обичног (стандардног) моделирања тело је
засновано на три димензије, односно има караткеристике тела у простору, које је у
програму познато као "solid". Разлог оваквог приступа моделирању се објашњава логиком
по којој је програм писан. Цео принцип се заснива на томе да се од претходно наведених
елемената сачини скица (основа). Након тога се одабира попречни пресек штапа од којих
је сачињена конструкција. Одабрани пресек се димензионише задатим вредностима а
након тога се "екстурдује" (термин усвојен из практичног рада) по основама конструкције.
После овог подухвата корисник софтвера невиди неке посебне промене (није класично
тело у простору "solid") већ је и даље у фази скице. Такав изглед делује чудно кориснику
али програм то види као тело што и јесте циљ и услов даљег рада. Како би се што боље
објаснио овај део рада, најбољи начин са се представи је управо систем "корак по корак",
где ће се сликом представити сваки корак уз одговарајући коментар. Подешавање
програмских параметара се подразумева. Моделирање се врши по следећем редоследу:

Програм је потребно стартовати у "Part" моду, следећим редоследом File/New/Part, након

чега је пожњељно дати име фајлу, слика .1а. Обавезно уклонити ознаку из поља "Use
default template" чиме се отвара избор система мера у којима радимо, слика 2.1б. За систем
мера изабрати mmns (милиметре, њутне и секунде које су међународне и опште
прихваћене мере), након чега се само кликне на OK ,слика 2.1б.

Слика 2.1 Подешавање радног окружења за моделирање

2
Дочекује нас познато окружење овог програма предвиђеног за моделирање. Сада се
започиње моделовање конструкције. Прво што ће се урадити је постављање тачака (points)
кликом на иконицу Point , које ће служити као места на којима ће се штапови спајати,
одностно свака тачка дефинише крај једног и почетак другог штапа. Савет пре
постављања тачака је да се оне скицирају на неком папиру и запишу њихове координате
како касније приликом њиховог постављања не би дошло до забуне. Поступак је приказан
на слици 2.2. У наредним сликама ће се из практичних разлога приказивати само сегменти
радне површине који су битни за даље праћење процеса.

Слика 2.2 Изглед радне површине (окружења) и почетак израде тачака

У команди за тачке потребно је изабрати средишњу икону у клизном менију под називом
Offset CSys Datum Point слика 2.3.

Слика 2.3 Команда Point / Offset CSys Datum Point

3
 Сада нам команда тражи да одаберемо референтну тачку која ће служити као почетна
тачка при њиховом постављању у простор, слика 2.4. За референтну тачку се углавном
бира координантни систем тако што га нађемо у стаблу са леве стране под називом
PRT_CSYS_DEF.

Слика 2.4 Одређивање референтне тачке

Након одабира референтне тачке креће

њихово адресирање по осама. То се врши
тако што се кликне у било које
преграђено бело поље отвореног прозора.
Прва би у већини случајева требала да
буде Х0.Y0.Z0, слика .5. Свака наредна
тачка, тачније њене координате зависе од
тога шта се прави. Због неких
нестабилности у порграму а и склоности
људи да се забуне при постављању
тачака, препоручује се постављање сваке
тачке посебно а не у низу који команда
нуди.

Слика 2.5 Постављање тачке

4
Када се заврши са мапирањем тачака, врши се њихово повезивање помоћу линија (curves),
после чега је модел носача готов, слика 2.6.

Слика 2.6 Изглед готовог модела носача

Сада се може започети са анализом. Прво што треба да се уради је пребацивање програма
из стандардног у Mechanica модул. То се ради на следећи начин
Applications/Mechanica/OK. Дочекује нас радно окружење Mechanica модула, слика 2.7.

Слика 2.7 Радно окружење Mechanica модула

5
Прво што се ради је дефинисање силе на предмет. У случају да се ради о моделима
сачињеним од тачака, линија и равни процедура се мало разликује. Поступа се започиње
на иконицу Force/Moment Load затим се изабере тип обележавања у падајућем менију на
Edges/Curves и у неко од празних поља дефинише сила, тј. њена вредност. Цео поступк је
описан сликом 2.8.

Слика 2.8 Дефинисање силе

После дефинисања силе следи одређивање ослонца на следећи начи. У палети алата се нађе
иконица Displacment Constraint, затим се изабере тип обележавања Edges/Curves у падајућем
менију и после тога се само кликне на ОK. Цео поступак је приказан на слици 2.9.

Слика 2.9 Одређивање ослонца

6
Након ослонца следи дефинисње попречног пресека штапова од којих се састоји носач. То
се ради помоћу алата Beam. Редослед операција иде овако Beam/селектује се цела скица
након чега се у пољу Beam section кликне на More где се бира тип попречног пресека. Цео
поступак је приказан на слици 2.10.

Слика 2.10 Дефинисње попречног пресека штапова

После дефинисања попречног пресека следи дефинисање материјала са алатом Materials.

Редослед команде иде овако Materials/изаберемо жељени материјал/ ОK . Након те команде
се иде на алат Material Assignment након чега се само кликне на ОK . Цео поступак је
приказан на слици 2.11.

Слика 2.11 Дефинисање материјала

7
Сада следи генерисање мреже коначних елемената. Тема коначних елемената је опширна
тада да ће се овде само рећи редослед команди које треба обавити. Кликом на иконицу
Create се отвара алат за генерисање мреже. Зати мсе само све потврди док се не добије
прозор са извештајем о коначним елементима. Пошто желимо што прецизније резултате
ова метода није довољна па се зато уводи запреминска вредност коначних елемената. У ту
сврху се користи алат Control AutoGEM. У падајућем менију треба променити на
Components и у прозору испод унети жељену величину. Цео поступак је приказан на
слици 2.12.

Слика 2.12 Генерисање мреже коначних елемената

После свих поступака модел је спреман за анализу. Она се покреће алатом Mechanica
Analyses/Studies где је одмах при уласку у команду потребно подесити количину рам
меморије коју одвајамо за анализу следећим поступком Run/Settings/ и унесемо
расположиву меморију свог рачунара у мегабајтима. Након тога се иде на File/New Static и
даље се све само потврђује. Сада су сва подешавања спремна и анализа може почети
кликом на иконицу са зеленом заставом. Сада рачунар ради анализу неко време након чега
избаци резултате у виду извештаја и слике које ће се видети у наредном делу рада.

8
 3.0 Задатак

Основни подаци:

a = 400mm

Fn (Fx; Fy; Fz) = 100000 MPa

Maтеријал: Нерђајући челик (SS - stainless steel, Е = 193053N/mm2)

Слика 3.1 Скица носача

На слици 3.2 је приказан изометријски цртеж задатог носача, тачније његова варијанта
сачињена од штапова квадратног попречног пресека. Сви штапови осим дијагоналних су
вреднпсти а.

Слика 3.2 Изглед просторног решеткастог носача (квадратни пресек штапова)

9
За дати просторни решеткасти носач мењати:

1. Попречни пресек штапова А, В и С у три различите величине, тачније параметре за

сваки пресек променити по три пута. Вредности за пресеке су:
 Пресек А

a = 25, 30 и 35 mm

 Пресек В

D = 25, 30 и 35 mm

 Пресек C

D = 35 mm, d = 20, 25 и 30 mm

Слика 3.3 Попречни пресеци

2. Cмер силе Fx; Fy; Fz за све врсте пресека у свим варијантама

У наставку овог рада следе резултати свих анализа. Резултати анализа, извештаји и сви
остали битни подаци који се не могу приказати у штампаној форми се налазе на диску
који иде уз овај рад. На крају овог дела следи табела ради лакшег упоређивања резултата.

10
 Слика 3.4 Пресек А 25мм Fx

11
 Слика 3.5 Пресек А 25мм Fy

12
 Слика 3.6 Пресек А 25mm Fz

13
 Слика 3.7 Пресек A 30mm Fx

14
 Слика 3.8 Пресек A 30mm Fy

15
 Слика 3.9 Пресек А 30mm Fz

16
 Слика 3.10 Пресек А 35mm Fx

17
 Слика 3.11 Пресек А 35mm Fy

18
 Слика 3.12 Пресек A 35mm Fz

19
 Слика 3.13 Пресек В 25mm Fx

20
 Слика 3.14 Пресек В 25mm Fy

21
 Слика 3.15 Пресек В 25mm Fz

22
 Слика 3.16 Пресек B 30mm Fx

23
 Слика 3.17 Пресек В 30mm Fy

24
 Слика 3.18 Пресек B 30mm Fz

25
 Слика 3.19 Пресек B 35mm Fx

26
 Слика 3.20 Пресек В 35mm Fy

27
 Слика 3.21 Пресек B 35mm Fz

28
 Слика 3.22 Пресек С 20mm Fx

29
 Слика 3.23 Пресек C 20mm Fy

30
 Слика 3.24 Пресек С 20mm Fz

31
 Слика 3.25 Пресек C 25mm Fx

32
 Слика 3.26 Пресек С 25mm Fy

33
 Слика 3.27 Пресек С 25mm Fz

34
 Слика 3.28 Пресек С 30mm Fx

35
 Слика 3.29 Пресек C 30mm Fy

36
 Слика 3.30 Пресек С 30mm Fz

37
Табела 3.1 Преглед резултата за сва три пресека, смер сила и три различите димензије сваког
профила

Пресек А Пресек В Пресек С

Димензија Model Max (MPa) Димензија Model Max (MPa) Димензија Model Max (MPa)
Fx 3,134 Fx 6,677 Fx 2,837
a=25 mm Fy 8,990 D=25 mm Fy 1,909 d=20 mm Fy 7,919
Fz 1,477 Fz 3,278 Fz 1,578
Fx 1,831 Fx 3,908 Fx 3,462
a=30 mm Fy 5,227 D=30 mm Fy 1,110 d=25 mm Fy 9,612
Fz 8,874 Fz 1,988 Fz 1,979
Fx 1,161 Fx 2,489 Fx 5,633
a=35 mm Fy 3,308 D=35 mm Fy 7,018 d=30 mm Fy 1,554
Fz 5,809 Fz 1,312 Fz 3,332

Из свега добијеног следи да је најбољи избор за израду решеткастог носача када се

сагледају сви фактори пресек С d=20 mm. У ове факторе се поред најнижег оптерећења
убрајају и мања маса носача а самим тим и цена истог.

38