ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА

ИНТЕГРАЛНО УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ

TEMA

Значај и улога стандарда серије ИСО 9000,ИСО 14000,и ИСО 22000 у управљању
квалитетом производа

Студент: Професор:

Синиша Сувајџић 20M II/2017 проф.др.Радивој Поповић

Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић

SADRŽAJ

SADRŽAJ ...................................................................................................................................................2
1. ШТА ЈЕ ИСО? ...................................................................................................................................3
1.1. Предности имплементације ИСО 9000 стандарда су: .............................................................3
2. ИСО СТАНДАРДИ СЕРИЈЕ 9000 ...................................................................................................4
2.1. „Подсистеми” у серији 9000 .....................................................................................................4
3. ПОСТУПАК УВОЂЕЊА СИСТЕМА КВАЛИТЕТА ....................................................................5
3.1. Покретање поступка ...................................................................................................................7
3.2. Снимање стања ...........................................................................................................................7
3.3. Пројектовање система ................................................................................................................7
3.4. Увођење исо стандарда ..............................................................................................................7
3.5. Финална провера.........................................................................................................................8
3.6. Сертификација ............................................................................................................................8
4. ИСО 14000..........................................................................................................................................9
4.1. Животна средина стање и проблеми данас ..............................................................................9
4.2. Систем управљања заштитом животне средине ....................................................................10
4.3. Стандарди у области животне средине ..................................................................................11
4.4. Увођење система заштите животне средине ..........................................................................11
4.5. Захтеви система управљања заштитом животне средине.....................................................12
4.6. Захтеви за системом управљања животном средином..........................................................13
4.7. Стандарди серије ИСО 14000 ..................................................................................................13
4.8. ИСО организација.....................................................................................................................14
4.9. Шта је ИСО 14001?...................................................................................................................14
4.10. Предности ИСО 14001 ..........................................................................................................15
4.11. Предности имплементације система заштите животне средине ИСО 14001 .....15
4.12. Појам ИСО 14001:2004 систем менаџмента заштите животне средине ..........................16
5. ИСО 22000........................................................................................................................................17
5.1. Садржај стандарда ИСО 22000 ................................................................................................19

2
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
5.2. Какав је садашњи статус ..........................................................................................................19
6. ЗАКЉУЧАК .....................................................................................................................................20
7. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................20

1. ШТА ЈЕ ИСО?

ISO (International Organisation for Standardization) је међународна организација за

стандардизацију, односно највећа светска институција за развој стандарда и представија мрежу
националних института у 158 земаља, на бази један члан – једна земља, са седиштем у Женеви
(Швајцарска) одакле се цео систем координише. Иако је ИСО невладина организација, многи
чланови националних института су или именовани од стране извршних власти у својим земљама
или су у исто време чланови тих извршних власти. Самим тим, ИСО представља организацију у
којој се консензуси постижу на бази решења која одговарају захтевима како пословних, тако и
других интересних група као што су потрошачи или државна управа.

Усвајање ИСО стандарда за пословне кориснике значи да добављачи могу да базирају развој
својих производа и услуга на спецификацијама које имају широку прихваћеност у њиховим
секторима, или другим речима пословни субјекти који користе међународне стандарде могу да се
такмиче са конкурентима на тржиштима широм света. За државне управе, међународни
стандарди обезбеђују технолошку и научну базу која омогућава креирање здравственог,
безбедносног, еколошког и правног оквира. За потрошаче, постојање глобалне компатибилности
технологија која се постиже применом међународних стандарда на развој производа и пружање
услуга доноси могућност значајно шире понуде, као и позитивне ефекте конкурентске борбе
измеду добављача. Поред тога, сама чињеница да производ или услуга одговара међународним
стандардима пружа гаранцију безбедности, квалитета и поузданости а самим тим неку и врсту
сигурности за потрошаче.

Имплементација Система менаџмента квалитета је од стратешког значаја за све организације. На

дизајн и имплементацију Система менаџмента квалитета утицаће њене разнолике потребе,
циљеви, производи, процеси који се користе, као и сама величина и структура организације. ИСО
стандарди (9001:2008 или било који други) се могу применити на све организације без обзира на
њихов тип, величину, производ/услугу и остале спецификације.

1.1. Предности имплементације ИСО 9000 стандарда су:

 достизање високог и одржавање стабилног нивоа квалитета производа илиуслуга ради

задовољавања захтева и изражених потреба клијената,
 побољшање продуктивности, пословне способности и конкурентности,
 стицање и учвршћивање пословног поверења код познатих и што је јошважније
потенцијалних клијената,
 усмереност на остваривање пословних циљева и очекивања клијената, атиме и повећање
њиховог задовољства,
 непрекидно пружање уверења да је жељени ниво квалитета постигнут и дасе одржава,
 стварање могућности за освајање нових тржишта и повећање удела на постојећем
тржишту,

3
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
 добијање сертификата ИСО 9001 од стране акредитованог сертификационог тела,
 стварање предуслова за учествовања и надметања на тендерима.

2. ИСО СТАНДАРДИ СЕРИЈЕ 9000

Породица стандарда ИСО 9000 првенствено је базирана на управљању квалитетом. У пракси то

значи да организација треба да испоштује одређене принципе квалитета, тј. организација је
усмерена према потрошачу. Целокупна организација разуме потребе и очекивања потрошача у
вези са производима, испоруком, ценом или поузданошћу и настоји да одржи трајне везе са
корисницима производа или услуга.

Као што се види, принципи на којима се базира ИСО стандард серије 9000 су прилично општег
типа и односе се на начин на који су организовани процеси унутар организације. То практично
значи да се у сваком тренутку зна: ко, како, када и где обавља активности везане за оптимално
функционисање пословног система ради обезбеђења квалитета. Поред тога, користи увођења
систерна квалитета су и повећање профита пословног система, смањење трошкова пословања,
повећање нивоа квалитета производа и услуга, уклањање баријера за пословање на домаћем и
светском тржишту, могућност повећања цене продаје на домаћем и светском тржишту на основу
квалитета, повећање цене пословног система при промени власништва, смањење цене коштања
производа и услуга која се остварује кроз смањење трошкова за квалитет, остваривање захтева
тржишта,повећање конкурентске способности пословног система..

2.1. „Подсистеми” у серији 9000

У серији стандарда ИСО 9000 постојали су следећи „подсистеми”:

ИСО 9001 – примењуја се у пословним системима где управљање квалитетом почиње

истраживањем и завршава се у фази употребе, односно тамо где се производ у систему развија од
идеје до фазе поступотребе.

ИСО 9002 – односи се на пословне системе чије активности управљања квалитетом започињу у
фази производње, а завршавају се у фази употребе, односно у системима који немају
пројектовање и развој (нпр. раде по лиценци).

ИСО 9003 – пројектовање и атестирање система квалитета у пословним системима чије

активности управљања квалитетом започињу у фази контроле, а завршавају се у фази употребе,
односно у системима који раде завршну уградњу и контролу.

ИСО 9004 – примена елемената стандарда у пројектовању и увођењу система квалитета у

предузећу, а ради обезбеђења квалитета.

Стандарди 9001, 9002 и 9003 су обавезни за добијање сертификата, а стандард 9004 садржи
препоруке које треба имплементирати. Још се каже и да ИСО 9004 служи за интерно обезбеђење
квалитета, а 9001, 9002 и 9003 за екстемо.

4
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
2000. године су сви ови стандарди замењени серијом ИСО 9001:2000, тако да од те године не
постоје стандарди 9002, 9003 и 9004.

Важно је истаћи да су стандарди фамилија ИСО 9000 и ИСО 14000 стекли и светску репутацију
као генерички стандарди система менаџмента, што значи да се могу применити на било коју
организацију невезано од величине, финалног производа или услуге, на било који сектор или
активност којим се организација бави, као и на било коју организацију невезано од тога да ли се
ради о пословној организацији, јавној организацији или владином огранку.

„Систем менаџмента” односи се на организациону структуру за управљање сопственим

процесима или активностима, који трансформишу ресурсе у производе или услуге који
задовољавају циљеве организације, као што су задовољавање захтева потрошача за квалитетом,
усаглашавање са прописима или испуњавање циљева заштите животне средине. Нити један нити
други стандард нису обавезни за имплементирање, али је сам напор организације уложен ка
остварењу захтева који прописују ови системи квалитета јасна гаранција свим заинтересованим
странама да је организација свесна своје позиције у окружењу и да је спремна да инвестира у
систематичан и перманентан рад како би се циљеви организације остварили на задовољство
управе, потрошача, пословних партнера, административних власти и других заинтересованих
страна, уз очување и унапредење животне средине.

Организације које се упусте у увођење ових система управљања могу да рачунају да ће на дужи
рок моћи да испоруче квалитетне и конкурентне производе како на домаћем тако и на
иностраним тржиштима, уз систематско постизање и одржавање сагласности са еколошким
законима и регулативама у својој индустрији и везаним гранама индустрије. Поред тога,
организација се поставља у пуно повољнији положај у контактима са владиним институцијама.
Потрошачима се демонстрим да је спремна да понуди производ или услугу која је у складу са
смањењем негативног утицаја на околину, умањују се цене осигурања, потрошња енергије и
других ресурса, самим тим долази се и до предности на тржишту.

ИСО стандард серије 9000 је доживео ревизију 15. децембра 2000. године и од тада сви
стандарди из серије 9000 добијају суфикс „2000”, а исти је ажуриран 2008 с суфиксом “2008”, и
још једном 2015.године па је коначна верзија назива ИСО 9001:2015.

3. ПОСТУПАК УВОЂЕЊА СИСТЕМА КВАЛИТЕТА

Како изгледа наш план за увођење ИСО стандарда?Глобални поступак рада на развоју и увођењу
система менаџмента квалитетом (QМС) изгледа отприлике овако:

• припрема примене стандарда серије ИСО 9000,

• снимање стања квалитета у пословном систему,

• пројектовање QМС-а,

• увођење QМС-а,

• атестирање QМС-с, односно сертификација за ИСО стандарде и

5
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• провера атестираног система квалитета или ресертификација ИСО стандарда која се
одвија на годишњем нивоу како би утврдили да се предузеће континуирано развија и унапређује

Највећи део посла око увођења система квалитета пада на консултантску агенцију, али
менаџмент предузећа који покреће поступак мора непрестано да стоји иза овог пројекта и стално
пружа подршку увођењу система. Задатак менаџмента је да ради на интерној организацији током
рада консултантске куће и да обезбеди одржавање система квалитета.

Наше консултантске активности се своде на 6 фаза:

1. Покретање поступка – доношење одлуке о увошењу ИСО стандарда

2. Снимање стања система менаџмента квалитетом

3. Пројектовање система

4. Уводјење ИСО стандарда

5. Финална провера – последња контролна провера пре сертификације независне куће

6. Сертификација система – добијање ИСО стандарда

Слика 1. кораци увођења ИСО стандарда

Детаљан опис ових фаза је приказан у наставку.

6
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић

3.1. Покретање поступка

У фази покретања поступка, менаџмент раде на иницирању поступка и припреми за увођење
система, односно спроводи следеће активности:

• доношење одлуке о увођењу QМС-а,

• избор спољних сарадника (консултантске агенције) за рад на увођењу QМС-а,

• избор методологије за рад на увођењу QМС-а,

• избор планова и програма за образовање кадрова,

• едукација кадрова за интерне аудиторе, односно проверавача система квалитета.

3.2. Снимање стања

У фази снимања стања активности менаџмента и консултаната обухватају:

• доношење одлуке о утврђивању нивоа QМС-а,

• инсталирање модела за снимање стања QМС-а,

• одредивање тима за снимање стања,

• дефинисање планова снимања,

• снимање стања,

• извештај о постојећем стању.

3.3. Пројектовање система

Ова фаза обухвата следеће активност:

• доношење одлуке о пројектовању система квалитета,

• пројектовање модела QМС-а,

• пројектовање основне документације система,

• обука кадрова за прихватање пројектованих решења,

• доношење одлуке о спроводењу пројектованих решења.

3.4. Увођење исо стандарда

Само увођење или имплементација ИСО стандарда подразумева:

• одређивање организације за примену пројектованих решења

7
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• провера пројектованих решења

• доношење одлуке о примени решења у целом пословном систему

• примена пројектованих решења

3.5. Финална провера

Последња фаза пре сертификација је провера система квалитета и обухвата:

• доношење одлуке о провери QС

• провера делова QС

• доношење одлуке о интерној оцени QС

• интерна оцена QС пред поновно атестирање

• поновно атестирање QС

• завршни разговор

3.6. Сертификација
Након тога долази последња фаза, односно сертификација система која се састоји од следећих
активности:

• доношење одлуке о атестирању – сертификацији ИСО стандарда

• увод у извршену припрему за атестирање QМС-а где наши консултанти врше последње
припреме пред контролну проверу

• избор организације за сертфикацију QМС-а

• анализа поступка за сертификацију система квалитета

• сертификација QМС-а

Сертификацију стандарда, односно верификацију испуњености врше сертификациона и

акредитациона тела, а њих за овај стандард има јако пуно, јер се, као што смо рекли, ради о
базичном систему квалитета.

8
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић

4. ИСО 14000
ИСО 14000 је серија стандарда објављена 1996. године, као глобални модел за систем управљања
животном средином, која је настала као реакција на растућу забринутост јавности због
непрестаног загађивања животне средине, неодговорног понашања великог броја компанија и
организација по том питању, како локално,тако и на свјетском нивоу. Његовом применом
организација обезбеђује доказ да се одговорно понаша према животној средини, односно да
контролише и управља свим параметрима производног и технолошког процеса који могу
нарушити успостављене параметре заштите околине. Такође, обезбеђује сагласност пословања са
међународним законима и правилима о заштити животне средине, превенцију хазардних
ситуација, смањење отпада и креирање позитивног имиџа организације у друштву.Циљ ових
стандарда је успостављање општег оквира на нивоу компанија, предузећа за управљање
системом заштите животне средине. Имплементација система заштите животне средине може се
односити на читаву компанију, један огранак или чак на само један процес, а избор углавном
зависи од потреба компаније.

4.1. Животна средина стање и проблеми данас

Животна средина је околина у којој организација ради, укључујући ваздух, воду,
земљиште,природне ресурсе, флору, фауну, људе и њихове међусобне односе. На квалитет
животне средине утичу начин на који се користе материјали, производи и енергија, као и
производни процеси,производи у услугама који излазе из тих процеса. Због недостатка
ефективне контроле над овим

утицајима долази до губитка природних ресурса, нестанка биљних и животинских врста и

станишта,деградације квалитета ваздуха, воде и земљишта. Последице оваквог загађења животне
средине су највише изражене у индустријски најразвијеним деловима света, као што су САД,
Западна Европа, а последњих деценија и у многим азиским и латиноамерчим земљама. У
Европи,чињенице нису ни мало охрабрујуће.О томе говоре приложени подаци:

• Становништво Европе чини 12% укупне светске популације и има тендецију опадања;

• Европа са земљама ОЕЦД троши укупно 82% енергије и ствара 70% отпада на светском нивоу;

• Европа поседује 8% светских слатководних ресурса, а у потрошњи учествује са 15%;

• На 1% површине живи две трећине становника тј.велики проценат становништва у урбаним

насељима;

• На Медитерану је угрожено 90% укупног земљишта

• 30% шума је угрожено вештачким киселим кишама;

• Пред изумирањем се налази 53% врста риба, 45% рептила, 42% сисара, 21% високих биљака;

• Европа емитује 25% глобалног ваздушног загађења (40% хлорфлороугљеника, 25%

угљендиоксида,16% метана итд.);

• 65% становника зависи од подземних вода, а концетрација нитрата, тешких метала и соли се и
даље повећава;

9
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• Концентрације пестицида су прекорачене у 60-75% пољоприведног земљишта;

• Поред тога долази до смањења озонског омотача и глобалног загревања планете;

• Све више оболелих људи од цивилизациских болести.

Над овим чињеницама треба се добро замислити и због њих обратити велику пажњу, шта и како
чинити даље. Људи су последњих деценија драматично дошли у ситуацију да предузму хитне и
опсежне мере заштите како не би угрозили животну средину до нивоа при којем не би био могућ
опстанак.

4.2. Систем управљања заштитом животне средине

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера које спречавају
угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Напредовањем технологије
и индустрије загађење животне околине је постало све интензивније, а последице се осећају
годинама уназад. Свест о последицама загађења је присутна, али не у тој мери колико је
потребно да би натерало разноразне загађиваче да смање своје емисије штетних материја и
ускладе нерационална коришћења ресурса. На свету у развијенијим земљама очување животне
средине решава се помоћу добро спроведених закона и обавезних стандарда. Еколошка одбрана
представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена дисциплина проистиче из чињенице што
здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који
су у сталној интеракцији. Стога сваки поремећај стања животне средине доводи до еколошких
поремећаја и поремећаја социјалних односа, који су медусобно повезани и условљени. Свесни
своје одговорности за очување животне средине, и имајући у виду да је чиста и здрава животна
средина опште добро, једино се кроз разумевање и поштовање правила и закона може постићи
сагласност око опште одговорности и обавеза које остварују позитивне промене како на животну
средину тако и на живи свет у њој. Еколошки проблеми развијених земаља повезани су са
убрзаном индустријализацијом, урбанизацијом и исцрпљивањем природних ресурса. Све већим
растом становништва на нашој планети, у неразвијеним земљама долази до великих проблема
као што су глад, сиромаштво, разне болести и велика смртност код деце. Са друге стране у
развијеним земљама долази до глобалних проблема, а то су уништавање озонског омотача,
глобално отопљавање и климатске промене. Светска заједница је крајем седамдесетих година
дошла до закључка да се човеков опстанак и његова цивилизација може и мора обезбедити путем
одрживог развоја. Одрживи развој представља развој који не угрожава биосферу – еколошки
фундамент опстанка наше цивилизације, а његова најбоља реализација може се ефикасно
спровести ако се његов еколошки циљ на одговарајући начин угради у све организационе
системе на свим нивоима менаџмента и државног управљања, почев од међународне заједнице,
преко нивоа државне администрације до менаџмента корпорације. Политику организације везано
за окружење поставила највише вођство. При томе се узима у разматрање:

1. Да ли политика одговара природи, обиму и утицају активности, производа или услуге

организације на окружење?

2. Да ли укључује обавезност ка сталном побољшавању и спречавању загађивања?

3. Да ли укључује обавезност испуњавања захтева важећег законодавства и прописа, те других

захтева на које је организација пристала?

10
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
4. Да ли је документована, да ли се примењује, те да ли је посредована свим запосленима?

5. Да ли је у складу са захтевима јавности?

6. Да ли је познају све особе које делују за организацију и у имену организације?

4.3. Стандарди у области животне средине

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају
угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Напредовањем технологије
и индустрије загађење животне околине је постало све интензивније, а последице се осећају
годинама уназад. Свест о последицама загађења је присутна, али не у тој мери колико је
потребно да би натерало разноразне загађиваче да смање своје емисије штетних материја и
ускладе нерационална коришћења ресурса.На свету у развијенијим земљама очување животне
средине решава се помоћу добро спроведених закона и обавезних стандарда. Еколошка одбрана
представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена дисциплина проистиче из чињенице што
здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који
су у сталној интеракцији. Стога сваки поремећај стања животне средине доводи до еколошких
поремећаја и поремећаја социјалних односа, који су медусобно повезани и условљени. Свесни
своје одговорности за очување животне средине, и имајући у виду да је чиста и здрава животна
средина опште добро, једино се кроз разумевање и поштовање правила и закона може

постићи сагласност око опште одговорности и обавеза које остварују позитивне промене како на
животну средину тако и на живи свет у њој. Еколошки проблеми развијених земаља повезани су
са убрзаном индустријализацијом, урбанизацијом и исцрпљивањем природних ресурса. Све
већим растом становништва на нашој планети, у неразвијеним земљама долази до великих
проблема као што су глад, сиромаштво, разне болести и велика смртност код деце. Са друге
стране у развијеним земљама долази до глобалних проблема, а то су уништавање озонског
омотача, глобално отопљавање и климатске промене. Светска заједница је крајем седамдесетих
година дошла до закључка да се човеков опстанак и његова цивилизација може и мора
обезбедити путем одрживог развоја.Одрживи развој представља развој који не угрожава
биосферу - еколошки фундамент опстанка наше цивилизације, а његова најбоља реализација
може се ефикасно спровести ако се његов еколошки циљ на одговарајући начин угради у све
организационе системе на свим нивоима менаџмента и државног управљања, почев од
међународне заједнице, преко нивоа државне администрације до менаџмента корпорације.

4.4. Увођење система заштите животне средине

Увођење обухвата обезбеђење неопходних механизама за остварење општих и посебних циљева
политике заштите животне средине и стална побољшљња. Организација треба да мобилише све
запослене и да усклади своје системе, стратегију, ресурсе и структуру. Овим међународним
стандардом утврђују се захтеви који се односе на систем управљања заштитом животне средине,
како би организација могла да развије и примени политику и циљеве заштите животне средине
водећи рачуна о свим законским и другим прописима са којима се организација сагласила као и
информацијама о значајним утицајима на животну средину. Стандард се примењује за оне
аспекте животне средине које организација може да контролише и на које може да утиче. Самим
стандардом се не утврђују посебни критеријуму учинка заштите животне средине.Овај
међународни стандард се може применити на сваку организацију која жели да:

11
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• успостави, одржава и унапређује систем управљања заштитом животне средине;

• увери себе о усаглашености система управљања заштитом животне средине са утврђеном

политиком заштите животне средине;

• покаже усаглашеност са овим међународним стандардом тако што ће да:

- сама одреди и сама декларише усаглашеност;

- затражи потврду о усаглашености од стране за интересованих страна за саму организацију, као

што су корисници;

- затражи потврду усаглашености од стране неке екстерне организације;

- затражи сертификацију/регистрацију свог система управљања заштитом животне средине, од

стране екстерне организације.

Сваки систем управљања заштитом животне средине треба да обухвати све захтеве из овог
међународног стандарда. Степен примене зависиће од фактора као што су политика заштите
животне средине те организације, природа њених активности, производа и услуга, локација
организације и услови у којима ради.

4.5. Захтеви система управљања заштитом животне средине

Организација мора да успостави, документује, примени, одржава и стално унапређује управљање
заштитом животне средине у складу са захтевима овог међународног стандарда и да утврди како
ће испунити ове захтеве. Такође, организација мора да утврди и документује предмет и подручје
примене система управљања заштитом животне средине.Највише руководство мора да утврди
политику заштите животне средине организује и да обезбеди да у оквиру утврђеног предмета и
подручја примене система управљања заштитом животне средине она:

• одговара врсти, обиму и утицајима на животну средину њених активности, производа или
услуга;

• укључује приврженост сталном унапређивању и и превенцији загађивања;

• укључује приврженост усаглашености са одговарајућим законским и другим прописима о

заштити животне средине а који су повезани са аспектима животне средине;

• обезбеди оквир за постављање и преиспитивање општих и посебних циљева заштите животне

средине;

• буде документована, примењена и да се одржава;

• буде саопштена свим особама који раде за или преко организације, и

• буде доступна јавности. Организација мора да успостави, примени и одржава поступак:

• за идентификацију аспекта животне средине својих активности, производа и/или услуга у

оквиру утврђеног предмета и подручја примене система управљања заштитом зивотне средине, а

12
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
које може да контролише и на које може да утиче узимајући у обзир планирани или нови развој,
нове или измењане активности, производе и/или услуге;

• за утврђивање оних аспеката који имају или могу имати значајан(е) утицај(е) на животну
средину (т.ј. значајне аспекте зивотне средине) Организација мора да документује ове
информације и да их стално ажурира. Организација мора да обезбеди да су значајни аспекти
животне средине узети у обзир приликом успостављања, примене и одржавања система
управљања заштитом животне средине.Такође, организација мора да успостави, примени и
одржава поступак/поступке:

• за индентификацију и приступ одговарајућим законским и другим захтевима са којима се она

сагласила, а које се односе на њене аспекте животне средине;

• за утврђивање како се ови захтеви односе на аспекте животне средине.Организација мора да

обезбеди да се ови одговарајући законски и други захтеви са којима се сагласила узимају у обзир
приликом успостављања, примене и одржавања система управљања заштитом животне средине.
Организација мора да успостави, примени и одржава документоване опште и посебне циљеве
заштите животне средине, за сваку одговарајућу функцију и сваки ниво у оквиру
организације.Општи и посебни циљеви морају бити мерљиви где је могуће и усклађени са
политиком заштите животне средине, укљућујучи приврженост циљевима превенције
загађивања, усклађености са одговарајућим законским и другим захтевима са којима се
организација усагласила и сталном унапређивању.

4.6. Захтеви за системом управљања животном средином

Увођење система управљања заштитом животне средине треба да доведе до побољшања учинка
заштите животне средине. Приступ се заснива на концепцији да ће организација периодично да
преиспитује и вреднује свој систем управљања заштитом животне средине како би
идентификовала могућност побољшања и њиховог увођења.Општи захтеви - Систем управљања
заштите животне средине обезбеђује структурисан процес сталног побољшања, чију ће брзину и
обим одредити сама организација у зависности од економских и других околности. Организација
има слободу и флекстибилност да сама одреди границе примене, може да се определи да овај
стандард примењује на целу организацију или само на посебне радне јединице или активности
организације.Степен појединости и сложености система управљања заштитом животне средине,
обим документације и висина средстава која су за њега намењена зависе од величине
организације и врсте њених активности. То посебно може бити случај код малих и средњих
предузећа. Стандард ИСО 14001 садржи захтеве који се односе на систем управљања, а
засновани су на динамичном и цикличном процесу који се састоји од планирања, увођења,
проверавања и преиспитивања.

4.7. Стандарди серије ИСО 14000

Године 1992. одржана је конференција Уједињених нација о животној средини и развоју у Рио де
Жанеиру, на којој се више од 100 земаља света договорило о даљем развоју програма управљања
животном средином. На конференцији је разматрано колики су негативан утицај изазвале људске
активности на животну средину.Серија стандарда ИСО 14000 (објављена 1996. године) настала је
као одговор на свакодневно повећање бриге о животној средини као и пропорционалном
повећању броја закона који обрађује ову материју, односно као средство да се помогне свакој

13
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
организацији да постави своје пословање на начин да одговори на растуће захтеве заштите
животне средине.Поред избегавања проблема од стране микроокружења и законодавства услед
непридржавања еколошких норми, организације користе системе еколошког управљања као
своју конкурентску предност.

4.8. ИСО организација

Интернационална организација за стандардизацију (ИСО) је међународна институција за
стандарде,коју чине преставници завода за стандардизацију из различитих земаља. Од оснивања
23.фебруара 1947. године, организација издаје како глобалне, тако и индустријске и
комерцијалне стандарде, тзв. ИСО стандарде. ИСО је по статуту дефинисан као невладина
организација (НВО), њена снага да успоставља стандарде који често, кроз споразуме или
националне стандарде, постају закони, чини је моћним од већине НВО-а. У пракси, ИСО делује
као конзорцијум са јаким везама у владама.Учесници су неколико великих корпорација,
представници завода за стандардизацију сваке земље чланице. ИСО је данас састављен од 158
земаља чланица и уско сарађују са Интернационалном комисијом за електротехнику (ИЕЦ), која
је одговорна за стандардизацију електричне опреме.

4.9. Шта је ИСО 14001?

ИСО 14001 дефинише захтеве за управљање заштитом животне средине. Испуњавање ових
захтева је потребно документовати како би постојао доказ о поштовању стандарда и о ефикасном
раду у складу са стандардом.Системи управљања заштитом животне средине ИСО 14001:2004 је
управљачки алат који омогућава организацији било које величине да:

• идентификује и контролише утицај својих активности, производа и услуга на животну средину,

• побољша однос према животној средини,

• имплементира систематски приступ којим ће постизати циљеве који се односе на заштиту

животне средине и обезбеди доказ да је постигла постављене циљеве.Имплементација система
управљања заштитом животне средине може се односити на читаву компанију, један огранак или
на само један радни процес, а избор углавном зависи од потребе компаније.Основни разлози који
доводе до изражене потребе за увођењем система заштите животне средине

ИСО 14001:2004 су:

• непрестано загађивање животне средине,

• страх од потпуног исцрпљења природних ресурса,

• недостатак организованог и систематског праћења последица загађења,

• повећана заинтересованост јавног мњења за очувањем животне средине,

• законска решења,

• посебни услови рада у угроженим областима.

14
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић

4.10. Предности ИСО 14001

У наставку су наведене само неке од користи које организација може имати имплементацијом и
сертификацијом система менаџмента заштите животне средине (ЕМС) по захтевима стандарда

ИСО 14000, а то су:

• смањење трошкова управљањем отпадом (квалитетним одлагањем отпада, процесима

рециклаже итд.);

• смањење штетног отпада;

• уштеде у потрошњи енергије и материјала;

• усклађеност процеса за законском регулативом;

• развијање и подизање еколошке свести запослених;

• способност адекватног одговора на еколошке инциденте;

• проактивно и превентивно деловање на спречавању појава еколошких ризика;

• активан допринос заштити здравља и безбедности запослених и шире заједнице;

• повећање корпоративног имиџа организације;

• унапређивање односа са надлежним инспекцијским органима;

• дефинисање превентивних мера за сузбијање еколошких инцидената;

• избегавање истицања одштетних захтева услед изазивања еколошких инцидената;

• стварање оквира за стално унапређење процеса;

• стварање оквира за дугорочно интересно повезивање;

• приступ фондовима( ЕУ) намењеним "зеленим технологијама";

• адекватан избор нових технологија;

• уштеде избором адекватне опреме за рад;

• подизање имиџа на домаћем и ино-тржишту;

• придобијање клијената са развијеном еколошком свешћу

4.11. Предности имплементације система заштите животне средине

ИСО 14001
У ове предности спадају:

• смањење негативних учинака на животну средину,

• смањење ризика од еколошких катастрофа,

15
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• повећање способности брзе и ефикасне интервенције,

• побољшани углед и стварање поверења код заједнице,

• компетитивна предност,

• правна сигурност због поштовања закона о заштити животне средине,

• лакше добијање овлашћења и дозвола од локалних и државних власти,

• побољшање вашег угледа и угледа вашег клијента,

• боље коришћење енергије и заштита вода, пажљиво бирање сировина и контролисана

рециклажа отпада, доприноси смањењу трошкова и подиже вашу конкурентност,

• смањује се ваш финансијски терет због реактивних управљачких стратегија као што су
поправке, чишћења, плаћање казни због кршења закона,

• побољшава се квалитет радних места и морал запослених,

• отварају се нове могућности запошљавања на тржиштима где је важна еколошка производња,

• еколошки свесни клијенти пословаће са компанијама попут ваше, јер истичете своју обавезу
према очувању животне средине уколико сте заинтересовани за имплементацију система
управљања заштитом животне средине ИСО 14001 у вашу компанију.

4.12. Појам ИСО 14001:2004 систем менаџмента заштите животне

средине
ИСО 14001:2004 је међународни стандард који специфицира захтеве којима се поставља оквир за
развијање Система менаџмента заштите животне средине (ЕМС – Ецологицал Манагемент
Сyстем) како би организација кроз спровођење одговарајућих циљева и политика ефективно и
ефикасно управљала свим ризицима значајних са еколошких аспеката животне средине. Захтеви
стандарда ИСО 14001:2004 су тако дефинисани да се могу имплементирати у сваки систем
управљања животном средином. Организације које се баве истом или сличном делатношћу, могу
имати различите системе менаџмента заштите животне средине (ЕМС), али без обзира на то, они
морају бити усклађени са захтевима ИСО 14001. ИСО 14001:2004 је примењив на сваку
организацију, без обзира на њену делатност, која жели успоставити, имплементирати, одржавати
и унапређивати систем менаџмента заштите животне средине (ЕМС).

ИСО 14001 је први пут објављен 1996. од стране Међународне Организације за Стандардизацију
(ИСО - Интернатионал Организатион фор Стандардизатион). Године 2004. је направљена
последња равизија захтева стандарда, како би се олакшао процес његовог интегрисања са
стандардом ИСО 9001.Основна намера стандарда ИСО 14001 је да се на глобалном нивоу
побољша утицај организација и појединаца на животну средину. У том смислу ИСО 14001 тражи
од организације да:

16
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• успостави одговарајућу политику заштите животне средине;

• идентификује еколошке аспекте утицаја организације на околину, који произлазе из реализације

производа и услуга, а у смислу утврђивања утицаја тих аспеката на животну средину;

• утврди законске и друге захтеве од стране шире заједнице и својих клијената, на које се
организација обавезала;

• утврди приоритете и постави одговарајуће опште и појединачне циљеве;

• успостави стратегију и програме за спровођење политике заштите животне средине кроз

спровођење општих и појединачних циљева;

• осигура усклађеност имплементираног система менаџмента заштите животне средине са

успостављеном политиком заштите животне средине;

• континуирано побољшава свој ЕМС кроз процесе планирања, управљања, контроле,

дефинисање превентивних и коректлвних мера и спровођење интерних и екстерних оцењивања
(аудита);

• буде у могућности прилагодити се промењеним околностима, инцидентним и акцидентним

ситуацијама

5. ИСО 22000
ИСО је половином 2005, донио први међународни стандард ИСО 22000 – Системи управљања
безбедношћу хране - Захтеви за организације у ланцу исхране, како би се успоставила
јединствена основа за признавање система управљања безбедношћу хране и да се омогући
независно оцењивање и сертификација. ИСО 22000:2005 дефинише захтеве за систем управљања
безбедношћу хране, где организације у ланцу исхране треба да покаже своју способност да
контролишу опасности по безбедност хране, како би се осигурало да је храна потпуно безбедна
за људску исхрану. Стандард је усаглашен са другим стандардима за системе управљања, а
посебно са ИСО 9001 и ИСО 14001. Он се може применити на све организације, без обзира на
величину, које су укључене у било који аспект ланца исхране и желе да спроведу системе који
доследно обезбеђују сигурне производе.Испуњавање било којег услова ИСО 22000:2005 може се
остварити употребом интерних и/или екстерних ресурса. Стандард ИСО 22000:2005 прописује
целовити систем управљања у којем је највише руководство одговорно да осигура безбедност
хране и.то тако што ће:

• успоставити политику и објаснити је запосленима,

• обезбедити ресурсе и потребне предуслове за функционисање система, а прије свега примену

мера добре произвођачке и добре хигијенске праксе,

• спровести анализу опасности, утврдити критичне контролне тачке и припремити план

управљања ризицима-ХАЦЦП (Hazard Analysis and Critical Points ) план,

17
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
• обезбедитш надзор над функционисањем система и његово унапређивање

ИСО 22000:2005 дефинише захтеве да се омогући организацији:

- Планирање, имплементација, функционисање, одржавање и ажурирање система управљања

безбедношћу хране чији је крајњи циљ добијање производа који су приликом њиховог
коришћења безбедни за потрошаче,

- Да покажу сагласност са важећим законским и регулаторним захтевима безбедности хране,

- Да процени и оцени захтеве купаца и међусобним договарањем споразумно се ускладе са тим

захтевима који се односе на безбедност хране, у циљу побољшања задовољства корисника,

- Да ефикасно комуницирају по питањима безбедности хране према својим добављачима,

клијентима и релевантним заинтересованим странама у ланцу исхране.

- Да обезбеди да је организација у складу са њеном утврђеном политиком безбедности хране,

- Да покаже што је усклађеност са релевантним заинтересованим странама, и

- Да траже сертификацију или регистрацију свог система управљања безбедношћу хране од

стране екстерних организација, или да сами обаве процену или се сами декларишу о
усаглашености са стандардом ИСО 22000:2005

На тај начин ће задобити поверења потрошача, повећати трошковну ефикасност у ланцу

производње и промета хране и обезбедити интерактивну комуникацију. Пошто се код нас
одомаћио израз "ХАЦЦП"систем, уместо "систем управљања безбедношћу хране" постоји
тенденција да се цели систем сведе само на анализу опасности и припрему „ХАЦЦП“ плана.
Међутим, показало се да то није довољно јер сви стандарди и прописи из ове области упућују на
то, да се систем управљања безбедношћу хране реализује кроз:

- задовољење одређених предуслова,

- примену мера добре хигијенске и добре произвођачке праксе,

- примену техничких мера за управљање опасностима у свим процесима производње, прераде,

паковања, руковања,складиштења или транспорта,

- управне мере, које осигуравају да се систем неће нарушити у дужем временском периоду.

ИСО 22000 може се успешно применити на:

 примарне произвођаче хране, укључујући и прерађиваче хране,

 малопродају и испоруку хране,

18
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
 производњу сточне хране,
 произвођаче опреме и материјала за паковање,
 произвођаче адитива, састојака и средстава за чишћење.

5.1. Садржај стандарда ИСО 22000

ИСО 22000 је написан као стандард за систем управљања.Стандард садржи три диела: Захтеве за
добру производну праксу или претходни неопходни програми; Захтеви за ХАЦЦП сагласно
ХАЦЦП принципима Codex Alimentarius -а,Захтеви за систем управљања. Захтеви за добру
производну праксу (GMP -Good Manufacturing Practice) нису набројани у стандарду, али се
стандард позива на постојеће праксе. Формат стандарда је исти као ИСО 9001 и ИСО 14001,тако
да је подобан за развој одговарајућег система управљања.

5.2. Какав је садашњи статус

The International Organization for Standardization је публиковала стандард ИСО 22000 01.септебра
2005.године. ИСО 22000:2005 Систем управљања
безбедношћу хране - захтеви за било коју организацију у прехранбеном ланцу, обезбеђује
оквир за међународно хармонизованим захтевима за глобални приступ који је потребан.
Стандард су у оквиру ИСО развили експерти за прехранбену индустрију, заједно са
представницима специјализованих интернационалних организација и у
тиесној сарадњи са са Codex Alimentarius Commission, телом које су установиле United
Nations’ Food and Agriculture Organization (FAO) и Светска здравствена организација (World
Health Organization ─ WHO) ради развоја стандарда за храну. Најважнија добит са овим
стандардом је да ће он олакшати организацијама широм света имплементацију Цодеx-а ХАЦЦП
(Hazard Analysis and Critical Control Point) за хигијену хране на хармонизован (складан) начин,
који неће зависити од земље или врсте хране. Храна долази до конзумената преко ланаца набавке,
који могу повезати различите типове организација и који се могу протезати преко више граница.
Једна слаба веза може значити несигурну храну која је опасна по здравље. А када се то деси
ризик за конзументе може бити веома опасан, а трошкови за ланац добављача хране врло високи.
Како ризик по безбиједност хране може да се појави на било ком месту у ланцу, веома је битна
адекватна контрола на сваком кораку.Безбедност хране је одговорност свих актера у производњи
и дистрибуцији хране и захтева заједничке напоре у том циљу. ИСО 22000 је тако дизајниран да
омогући свим типовима организација у ланцу кретања хране да имплементирају систем
управљања безбедношћу хране. То се протеже од произвођача хране и
прехранбених сировина, прерађивача хране, оператера за транспорт и складиштењ, сервирања
хране – заједно са одговарајућим организацијама као што су произвођачи опреме, материјала за
паковање, средстава за хигијену, адитива и састојака.Стандард је постао неопходан због
значајног пораста болести проузрокованих инфицираном храном и у развијеним и у
неразвијеним земљама. Сем ризика по здравље, болести проузроковане храном могу имати за
последицу значајне трошкове за медицинско лечење, отсуство са посла, плаћање осигурања и
легалну компензацију.

Као резултат, бројне земље су развиле националне стандарде за снабдевање безбедном храном, а
појединачне компаније и групе у сектору прехране су развиле своје сопствене стандарде за
испитивање својих добављача. Неизбежна конфузија у погледу захтева и повећани трошкови и

19
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
компликације за снабдеваче који су морали да задовоље вишеструке програме.
ИСО 22000, прихваћен интернационалним консензусом, хармонизује (усклађује) захтеве за
систематским управљањем безбедношћу у ланцу набавке хране, и нуди јединствено решење за
добру праксу у светској равни. Додатно, систем управљања безбедношћу хране који је сагласан
са ИСО 22000 може бити цертификован (што одговара бројним захтевима у области прехране за
сертификацију добављача), иако се стандард може
примењивати и без сертификата о сагласности. Друга предност ИСО 22000 стандарда је да он
проширује приступ успешног система управљања QМС стандадра ИСО 9001:2000, који је
широко прихваћен и примењен у свим областима, али није посебно адресован на безбедност
хране. Развој ИСО 22000 се базирао на запажању да су најефикаснији системи безбедности хране
били дизајнирани, радили и континуално унапређивани у оквиру система структурисаног
управљања, и да су уграђени у свеобухватне активности управљања организацијом. Иако се ИСО
22000 може имплементирати засебно, он је дизајниран тако да буде потпуно компатибилан са
ИСО 9001:2000; компаније које већ имају сертификат за ИСО 9001 ће лако проширити
сертификацију и за ИСО 22000. ИСО 22000:2005 је први из фамилије стандарда која обухвата и
следеће документе:
1) ИСО/ТС 22004 Систем управљања безбедношћу хране - Водић за примену ИСО 22000:2005;
2) ИСО/ТС 22003 Систем управљања безбедношћу хране - Захтеви за тела која спроводе аудит и
сертификацију система за управљање безбедношћу хране;
3) ИСО 22005, проходност у ланцу прехране -општи принципи и водич за дизајн и развој
система.Ревизија стандарда ће се вршити сваких пет година.

6. ЗАКЉУЧАК
Европска Унија представља потенцијално тржиште које се састоји од 350-400 милиона људи.
Продаја на овом тржишту је изузетно конкурентан посао који подразумева повећано ослањање
на међународно прихваћене процедуре и стандарде ради стицања упоришта.У условима
пословања на Европском тржишту квалитет игра значајну улогу не само у обезбеђивању нових
тржишта, већ и у задржавању постојећих. Зато ИСО стандарди или стандарди квалитета долазе
до изражаја јер купци садашњице, не само да очекују квалитетан производ, већ захтевају и доказ
да је компанија способна да произведе квалитетне производе или пружи квалитетну услугу.
Обезбеђење овог доказа би требало да представља прворазредни циљ за сваку компанију која
држи до свог имиџа и има високе претензије када су у питању нова тржишта. За сада једини
међународно признат доказ квалитета је ИСО сертификат Система менаџмента квалитета ИСО
који издаје независно међународно сертификационо тело.Иако је утицај стандарда квалитета на
свакодневне активности често неприметан, они пружају огроман допринос готово свим
аспектима нашег живота. Сви ми унапред подразумевамо да ће производ који купимо квалитетом
одговарати нашим захтевима, да че бити компатибилан са уређајима које већ поседујемо, да ће
испуњавати претпостављене критеријуме безбедности, поузданости и ефикасности, као и да ће
обезбеђивати сваку од тих погодности по одговарајућој цени.

7. ЛИТЕРАТУРА

[1] Драгољуб Тодић, Еколошки менаџменту условима глобализације, Мегатренд универзитет,

Београд 2008.

[2] Јовановић, Л., Еколошки менаџмент, БК универзитетз Београд 2002.

20
Висока техничка школа струковних студија Нови Београд Синиша Сувајџић
[3] Миленовић Б.,: Еколошка економија, Економски факултет, Ниш, 2000.

[4] Нешковић С., Еколошки менаџмент, Висока школа за пословну економију и предузетништво,
Београд, 2011.

[5] Узиновић, Р., Менаџмент квалитетом и животне средине, Висока техничка школа, Београд,
2010.

[6] Ђорђевић, Б., Еколошки менаџмент, ИЦИМ Крушевац, 2005.

[7] Проф. др Лариса Коломеицева – Јовановић, Хемија и заштита животне средине, Београд 2010.

[8] Јовановић Л., Рециклажа као битан елемент одрживог развоја – ИСО14000, Аранђеловац
2000.

[9] Јовановић Л., Екоменаџмент у функцији заштите животне средине у градовима, Еколошки
покрет Новог Сада, Нови Сад 1999.

21