LAN-mree ( Local Area Networks )

Kada posmatramo savremene informacione sisteme, ono to bi se svakako na prvi pogled

primetilo jeste neki izvestan broj raunara, koji su nekako povezani-organizovani i na
adekvatan nain obezbeuju da taj informacioni sistem funkcionie. Naravno,
organizacija tog manjeg ili veeg skupa racunara moe da bude veoma jednostavna, ali
ukoliko postoji potreba moe da bude itekako sloena i kompleksna.

Lan mrea ( Local area network ) u najslobodnijem prevodu generalno pretstavlja

povezivanje raunara u lokalu; lokalnu mreu u naem preduzeu, u internet kafeu, u
igraonici gde se igraju video igre na raunarima, u naoj kui ako nam je to potrebno, u
laboratoriji na fakultetu, u poti itd. Povezivanjem raunara u lan mreu moemo mnogo
racionalnije i bolje da koristimo same raunare kao i ostali hardver koji je na njma
povezan; npr: tampae, skenere, ureaje za backup podataka i dr.Tek kada formiramo lan
mreu moemo da sa zadovoljstvom koristimo sve pogodnosti i olakice koje nam
pruaju mreni resursi.

Hardverska realizacija lan mrea

Za poetak, najbolje bi bilo da se upoznamo sa hardverom potrebnim za realizaciju lan

mree.Dakle potrebni su nam mrena kartica i mreni kabl za svaki raunar,i danas
nezaobilazni ureaj za mreu , switch (svi).

Da bismo neki raunar povezali na neku lokalnu mreu neophodna nam je mrena kartica
sa odgovarajuim driver-om, i mreni kabl.Glavna karakteristika svake mrene kartice je
da svaka poseduje jedinstveni fabriki broj poznatiji kao MAC adresa-sto je ini
jedinstvenom na hardverskom nivou.Druga bitna karakteristika je IP adresa koja se
kasnije pridodaje mrenoj kartici u okviru operativnog sistema, i koja e u mrei
praktino pretstavljati adresu naeg raunara. Switch je ureaj na koji se dovode kablovi
sa mrenih kartica svih raunara.On igra ulogu sabirnice racunara u mrei.Prvenstveno je
okarakterisan brojem ulaza,odnosno koliko se mrenih kablova, koji idu sa raunara,
moe istovremeno da prikljui ( postoje svievi sa 4,6,8 i veim brojem ulza ).

Ukoliko naa lan mrea vremenom postaje vea, i bude imala tendenciju da se iri,
biemo u prilici da pravimo mrene segmente,odnosno, javie nam se potreba da pravimo
dve ili vie podmrea, pa da ih meusobno povezujemo.Sem novih raunara bie nam
potrebno jo hardvera. Ureaji koji povezuju dva ili vie mrenih segmenata jesu
ruteri.Danas su ruteri specijalizovani ureaji koji se na tritu prodaju zajedno sa ostalim
hardverom.Dobro su poznati ruteri kompanije CISCO.Ulogu rutera u nekoj varjanti
jednostavnije mree, moe da obavlja i jedan raunar kome bismo stavili dve ili vie
mrenih kartica i u operativnom sistemu omoguili rutiranje (pouka iz prakse: provereno
radi sa dve, dok se sa vie kartica mogu da jave neoekivane potekoe).Ali je daleko
sigurnije za tu svrhu korstiti hardverski ruter ureaj.

U zavisnosti od toga koliko se kvalitetan rad od lan mree oekuje, koliki je upload i
download podataka i mreno optereenje pri svakodnevnom radu, bira se i protok koji
je ,takoe, uslovljen hardverskim resursima(vrstom mrene kartice i kabla).U
savremenim lan mreama moemo se sresti sa protokom od 10 Mbps (Ethernet)-ree,
100 Mbps (Fast Ethernet), kao i sve popularnijim gigabitnim protokom od 1 Gbps
(Gigabit Ethernet).

Topologija lan mrea

U zavisnosti od potreba i zahteva koje nam na informacioni sistem postavlja, moramo

pronai adekvatan nain da organizujemo i poveemo nae raunare, prema tome,
moramo se baviti i topologijom raunarsih mrea. Moemo da izdvojimo etiri topologije
raunarskih mrea koje emo i da razmotrimo ponaosob:
1. Bus topology topologija tipavisetakaste mree
2. Ring topology- topologija tipaprsten
3. Star topology- topologija tipa zvezde
4. Mesh topology- topologija tipa svaki raunar sa svakim

Bus topology topologija tipavietakaste mree

Karakteristino za ovaj tip topologije jeste da su svi raunari povezani na red preko
jedinstvenog komunikacionog kanala ,odnosno kabla , tzv. the wire.Podaci sa jednog
raunara se u obliku elektrinog signala alju svim raunarima u mrei .Podatak e
prihvatiti samo onaj raunar iji se kod slae sa kodom u poslatom signalu. U jednom
trenutku samo jedan raunar moe slati poruku kro mreu. Poto se signal alje kroz
celu mreu on e putovati od jednog do drugog kraja kabla.Da bi mrea mogla da
funkcionie i da ne bi dolazilo do odskakivanja ili eventualnog sukoba signala
( bouncing-efekta) na oba kraja mrenog kabla stavljaju se zavreci tzv.terminatori
kako bi apsorbovali slobodne signale.Karakteristika ovakve topologije jeste i pasivnost;
raunari operiu samo sa podacima koji su trenutno plasirani na mreu- ne mogu da jedni
drugima direktno pristupaju fajlovima.Ako jedan od racunara bude ugaen ili bude u
kvaru to nee nakoditi mrei da funkconie normalno.Mrea jedino nee raditi ako se
pojavi bilo koji prekid u kablu izmeu dva, terminatorima oznaena, kraja.U zavisnosti
od razdaljine izmeu raunara koriste se razliiti tipovi kabla (koaksijalnog ili optikog).

Ring topology- topologija tipaprsten

Raunari organizovani na ovaj nain, praktino su povezani u jedinstveni krug.Ne postoje

krajevi komunikacionog kanala, kao to je bilo kod BUS topologije.Signal putuje kro
mreu, prsten,u smeru kazaljki na satu i prolazi kroz svaki raunar.Za razliku od pasivne
BUS topologije, ovde svaki raunar prima signal i prosleuje ga dalje.Signal putuje od
raunara do raunara dok ne pronadje onog kome je ustvari namenjen.Ono to je
karakteristika ove topologije jeste signal koji kui kroz prsten, tzv. token.Upravo je to
glavni razlog zbog koga se ovaj tip topologije ustaljeno naziva token ring.Ovaj signal
se kree od raunara do raunara dok ne pronae raunar koji ima podatke za
slanje.Raunar-poijalac ,na podatke koje alje,takodje dodaje i svoju adresu (u
elektronskom obliku) i adresu raunara koji treba da primi poiljku.Tada raunar-
poiljalac alje signal koji nosi fajlove kroz prsten, koji kada stignu do raunara-primaoca
bivaju tu iskopirani.Zatim signal nastavlja dalje do raunara-poijoca, odakle kree novi
token signal kroz prsten ponovo.Raunar koji ne prihvati slobodni token, nee moi da
ale poruke. Poto signal prolazi kroz svaki raunar, eventualni kvar ili prestanak rada
jednog od raunara bi trebalo da prouzrokuje pad mree. Meutim razliite mree rade na
razliite naine, pa e token ring detektovati da se u prstenu nalazi raunar koji nije u
funkciji i automatski e ga iskljuiti iz prstena, posle ega e mrea nastaviti nesmetano
da funkcionie bez pomenutog raunara.
Star topology- topologija tipa zvezde

Topologija tipa zvezde prepoznatljiva je po tome to su svi raunari u toj mrei

kablovima povezani za centralnu komponentu, a to je hub. Signal koji alje jedan
raunar ce otii do hub-a koji e taj signal proslediti svim ostalim raunarima. Prihvatie
ga samo jedan; onaj kome je on bio namenjen. Glavnu odgovornost za distribuciju
signala kroz mreu, organizovanu na ovaj nain, povlai hub. Od presudnog je znaaja da
ba on bude najpouzdanija komponenta u mrei. Ukoliko je neki od raunara neisprvan ili
ugaen to nee imati nikakav uticaj na mreu, ostali raunari e normalno komunicirati.
Meutim, ako se dogodi da strada hub, onda pada cela mrea, dok raunari nastavljaju da
funkcioniu sami za sebe,i ostaju ne umreeni.
U praksi se ovaj tip topologije najee i najvie koristi za projektovanje lan mrea.
Alternativa hub-u u praksi je switch ija je osnovna odlika (a ujedno ga to ini
razliitim od hub-a) da selektuje i distribuira signale tano tamo gde su i poslati; dakle,
on ne alje svim raunarima ve samo onom kome treba da isporui signal; svi moemo
shvatiti kao inteligentiji hub. Svievi imaju mogunost da se meusobno povezuju ili
nadovezuju, to nam u startu otvara nove pogodnosti za projektovanje i realizaciju lan
mrea.

Mesh topology- topologija tipa svaki raunar sa svakim

Kao to i samo njeno ime govori, ovaj tip topologije omoguava povezivanje raunara
svaki sa svakim. Moemo da ga podelimo na dve podgrupe: potpuno zapleteni i
delimino zapleteni tip. Kod potpuno zapletenog tipa svaki raunar se povezuje sa
svakim raunarom direktno, bez ikakvog ureaja izmeu njih .Dok kod delimino
zapletenog tipa raunar moe da bude direktno povezan sa nekoliko njih, ali nemora sa
svima.Definisanje delimino zapletenog tipa je u sutini vrlo teko. Pojedine vee mree
mogu da budu opisane kao delimino zapleteni tip. Obino se mesh-topologijom opisuju
mree sastavljene od mnogobrojnih point-to-point konekcija koje omoguavaju slanje i
primanje u oba smera. Zbog velikog broja konekcija ovim tipovima topologije pristupa se
dosta sporo, te one nisu ba efikasne pa se i retko koriste za projektovanje lan mrea.

Softverska realizacija lan mrea

Svakako, da bi nam kupljeni hardver sluio svrsi, neminovnost je pronai i instalirati

odgovarajui softver. Na to,za koji emo se softver odluiti za nau lan mreu ,uticae
mnogo razliitih faktora: cena softverskih paketa razliitih proizvoaa na tritu,
politika firme koja kupuje softver, kakvi su i koliko sloeni zahtevi koji stoje pred naom
lan mreom, itd.

Dannji stadijum, u kome se nalazi softversko inenjerstvo, prua veliku slobodu i

ogromne mogunosti prilikom projektovanja i razvoja softvera pa tako i pojedine
programerske kompanije nude projektovanje i implementaciju mrenog softvera kako za
uskospecijalizovana proizvodna prduzea tako i za mree optijeg tipa ,univerzalnih i
ustaljenih zahteva. Shodno zahtevima, danas su zastupljene Microsoft-Windows mree,
Linux mreze,njihove kombinacije, mada je i neredak sluaj da se u pojedinim
preduzeima ili ustanovama pronae neka lan mrea pod onim starijim Unix-ovim
serverima.U principu svako, ko danas ima raunar je u prilici da se upozna bar sa
Windows-om, na korsniom nivou; gledamo filmove, sluamo muziku, surfujemo
intrnetom, itd.

Kada govorimo o mrenim operatvnim sistemima, praktino govorimo o neemu sa ime

smo se ve moda i susretali,(konkretno se misli na Windows) samo nismo bili u prilici
da upoznamo i njegove ostale primene. Operativni sistemi kompanije Microsoft su danas
jako dobro osmiljeni i napravljeni sa veoma lakim za rukovanje i jednostavnim,
grafikim korisnikim interfejsom tako da je krajnjem korisniku-operateru na raunaru,
ba puno olakano i pojednistavljeno rukovanje. Multimedijalni i multitasking operativni
sistemi omoguavaju nam da raunare koristimo u razliite svrhe i da veoma lako
stiemo rutinu u rukovanju. Kroz mali osvrt na minuli period, to se razvoja i irenja
raunarskih mrea tie, moemo da uoimo da je veliku ulogu odigrala pojava Windows
NT. Nadogradnjom i osavremenjavanjem, posle izvesnog vremena stigao je i Windows
2000 (takoe u server i klijent kombinaciji), dok je danas popularan Windows XP ( i
Windows server 2003). Mada je u lan mreama koje rade pod Windows okruenjem
takdje predvieno i omogueno povezivanje i drugih klijenata i servera koji su pod nekim
drugim operativnim sistemima.

U raunarskim, uopte, pa samim tim i u lan mreama suretaemo se esto sa terminima

kao to su klijent, server, workgroup (radna grupa) , domain (domen) i jos puno drugih,
pa bi bilo zgodno da neke kljune termine prokomentaremo.

Klijenta, u lan mrei ,pretstavlja jedan raunar, koji kroz mreu pristupa drugim
ranarima; klijentima i serverima u mrei. Server je onaj raunar koji je tu da na
adekvatan nain opsluuje klijente i udovoljava svim njihovim zahtevima; on obavlja
znatno kompleksniji i sloeniji posao od klijenata.Shodno tome, klijenti su ustvari radne
stanice (workstation), a serveri mogu da budu fajl-serveri, serveri baze podataka, print-
serveri,mail-serveri itd. Serveri u velikim mreama su usko specijalizovani kako bi
zadovoljili sve potrebe korisnika.

U praksi kada pravimo mreu do deset raunara, povezujemo ih u jednu ili vie radnih
grupa workgroup. Ovakav nain povezivanja poznatiji je kao peer-to-peer mrea.
Karakteristian je po tome sto su svi u mrei jednaki,nema jedinstvene
hijerarhije,praktino je svako administrator svog raunara. Svaki raunar u mrei ima i
ulogu klijenta i ulogu servera, ne postoji administrator koji je odgovoran za celu mreu.
Na mrei e biti dostupni samo fajlovi koji su erovani (dati na deljenje) od strane
korisnika na svakom pojedinanom raunaru. Takoe ne postoji centralizovana
bezbednost, ve se nivo bezbednosti nad fajlovima dodeljuje na svakom raunaru,
nezavisno. Ovakve lan mree se projektuju kada imamo mali broj korisnika i kada se ne
potencira bezbednost mree. Takoe, i da bismo lake koristili stampae na mrei, i druge
periferne ureaje.

Ako nam se lan mrea poveava , peer-to-peer mrea nee vie biti sposobna da isprati
nae potrebe. Zato emo nae raunare da organizujemo kao Clijent-server lan mreu.
Karakteristika ovako napravljene lan mree je da postoje raunari koji su samo serveri , a
ne i klijenti. To su maine na kojima se instalira mreni oprerativni sistem koji je ustvari
server (npr:Windows 2000 Advanced Server , Windows 2003 Server Enterprise Edtion,
Unix Server, Linux Server). Takav operativni sistem, je napravljen tako da se hardverski
resursi raunara pripreme za eksploataciju od strane klijenata. Naravno, svaki server je
potrebno konfigurisati i podesiti zavisno od toga kakvu e namenu imati u mrei.
Clijent-servermrea se odlikuje racionalnijim upravljanjem mrenim resursima,
razvijenom hijerarhijom ,znatno veom sigurnu za podatke i mreni saobraaj, kao i
veim nivoom bezbednosti u naelu.Generalno gledano,ovakav model lan mree se danas
najee primenjuje u najveem broju sluajeva.Veoma je prilagodljiv i sposoban da
podri planirana i neplanirana poveanja lan mrea, kao i eventualni upgrade hardvera ili
softvera. Pri projektovanju lan mrea treba velki akcenat staviti na izbor mrenih
operativnih sistema. Oni moraju da sadre servise koji e omoguiti aplikacijama da
jedna sa drugom lako komuniciraju. Takoe treba da pode robusniji hardver: podrska za
raunare sa dva ili vie procesora, udvajanje ili klasterovanje dva ili vie raunara,
organizovanje hard diskova na poseban nain radi poveanja kapaciteta i sigurnosti
podataka (razliiti tipovi RAID-ova). I ono to je najbitnije, mreni operativni sistemi
moraju da obezbede brz i efikasan oporavak mree od neplaniranog pada sistema ili
greke.

Vrlo bitan nain logkog organizovanja umreenih raunara jeste domen (domain).
Domen omoguava centralizovani pristup mrenim rasursima; organizuje raunarske i
korisnike naloge; omoguava svim korisnicima jedinstveno logovanje na bilo koji
raunar u domenu i nesmetan pristup svim podacima, tampaima i aplkacijama shodno
dozvolama koje svaki korisnik u domenu ima. Svi korisniki nalozi organizovani u grupe
uvaju se na jedinstvenoj, centralizovanoj lokaciji, sa koje se mogu editovati. Domeni su
skalabilni; nain na koji korisnici koriste mrene resurse i nain na koji se mreni resursi
odravaju su isti i u veoma velikim i u malim mreama. Organizacija objekata u domenu
ostvaruje se pomou organizacionih jedinica. Organizaciona jedinica predstavlja
jedinstveni skup objekata kao to su korisniki nalozi, grupe korisnikih naloga i
raunarski nalozi. Upravljanje domenom pretstavlja veoma odgovoran i nimalo lak
posao. Domenom upravljaju domain administratori koji mogu da pojedina prava
delegiraju nekom sistem administratoru,na lestvici ispod njih, koji bi na pirmer mogao da
upravlja jednom organizacionom jedinicom. Glavni server u domenu je proglaen domen
kontrolerom.

Takoe bi za razumevanje naina komunikacije izmeu raunara u lan mreama trebali

da uzmemo u obzir i TCP/IP protokol (Transmission Control Protocol/Internet
Protocol).Ovo je najrasprostraenjeniji , standardizovani protokol u gotovo svim manjim
i veim raunarskim mreama pa i na internetu. Prilikom komunikacionog procesa
mnoge aplikacije koje se odvijaju u mrei trebale bi da komuniciraju istovremeno;
TCP/IP im to obezbeuje, jer ima mogunost da odvoji jednu aplikaciju od druge ; on
prepozna aplikaciju na jednom raunaru i podatke odatle prosledi alplikaciji na drugom.
U nekom najslobodnijem kontekstu moemo rei da TCP/IP prenosi podatke kroz mreu
po slinoj proceduri kao kada bismo preko pote poslali pismo iz jednog grada u drugi.
Struktura ovog protokola je takoe sloena to je i realno oekivati jer njegova uloga u
raunarskim mreama veoma kompleksna i veoma znaajna.

Stania Petkovi 12016 RUSN