Ponavljamo...

Šta omogućava računarska mreža

Veličina računarske mreže (od ... do...)
Podela računarskih mreža
Prema površini koju pokriva
Prema odnosu čvorova
Prema topologiji
Prema načinu prenosa podataka –fizička realizacija
Razmena podataka u mreži (paketi)
Protokoli
pasivna i aktivna mrežna oprema
Oprema potrebna za
računarske mreže:
Pasivna (kablovi kojim se prenose podaci: UTP, STP,
koaksijalni, optički)
Aktivna (uređaji koji usmeravaju podatke: hab, svič,
ruter)

Realizacija mreže može biti

Ethernet (sa kablovima –”sa žicom”)
Wireless (većim delom bez kablova -bežična)
Pasivna mrežna oprema -kablovi
Osnovu bilo kakve mreže čine kablovi. Njihov izbor nije
nimalo lak. Kablovi spadaju u kategoriju tzv. pasivne
mrežne opreme, dok su uređaji kao što je svič ili hab
aktivna mrežna oprema.
Prvi korak kod planiranja mreže je tzv. horizontalni i
vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni razvod
podrazumeva povezivanje računara unutar prostorije i na
samom spratu, a vertikalni između spratova.
Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između
mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova
koji se upotrebljavaju u mrežama.
U nekim slučajevima u mreži će se koristiti samo jedan tip
kabla, dok će se u drugim mrežama upotrebljavati više
različitih tipova.
Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu
mreže. Razumevanje karakteristika različitih tipova kablova
i toga kako oni utiču na druge aspekte umrežavanja je
veoma bitno za projektovanje kvalitetne mreže.
UTP kablovi Unshielded Twisted Pair (UTP) cable

Kablovi sa upletenim paricama postoje kao oklopljeni i neoklopljeni.

Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji i obično najbolje rešenje za
manje mreže.
Dobra praksa je upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje
(STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom folijom radi
zaštite od spoljašnjih elektromagnetnih zračenja).
Kvalitet UTP kabla može varirati u zavisnosti od prečnika parice i
kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji obično srećemo
primenjen u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica
(parica) unutar gumenog omotača. Svaki par žica je upleten kako bi
se smanjilo preslušavanje. Što je korak upredanja parice manji (više
UTP kabl sa RJ45
upletena), veća mu je otpornost na interferencije, a i cenu mu raste.
konektorom
 Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl ima jedan bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni
vod se dobija uzemljenjem). Plastični sloj daje izolaciju između
centralnog provodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop sprečava
pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih
računara.
Iako ga je teško instalirati, ima veoma širok propusni opseg (može da
podrži velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije.
Može se upotrebiti za povezivanje računara na većoj udaljenosti nego
UTP, za iste bitske protoke.
U računarskim mrežama se koriste:
 RG-58 t zv. “tanki” koaksijalni kabl (koji podržava 10Mb/s protok
u10Base2 Eternet standardizovanim računarskim mrežama) i
10Base5 tzv. “debeli” koaksijalni kabl (koji takođe podržava 10Mb/s
protok u10Base5 Eternet standardizovanim računarskim mrežama).
Fiber optički kabl
O ovim kablovima ste verovatno najviše slušali, pogotovo kada vam
danima ne radi telefon, jer je magistralna mreža Telekoma uglavnom
preusmerena na optičke kablove.
 Iako se često krive za probleme u telekomunikacijama, optički kablovi
predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka.
Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim
staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne
obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED
dioda).
Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine
osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione
mreže. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom
savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti.
10BaseF je specifikacija koja se odnosi na optičke kablove koji nose
Ethernet (mrežni) signal protoka 10Mbps.
Specifikacije nekih kablova koji zadovoljavaju Ethernet standarde

Specifikacija Tip kabla Maksimalna dužina

10BaseT Unshielded Twisted Pair 100m

10Base2 Takni koaksijalni 185m

10Base5 Debeli koaksijalni 500m

10BaseF Fiber optički 2000m

Aktivna mrežna oprema
Nakon uvoda u pasivnu mrežnu opremu, na red dolazi opis
uređaja koji će upravljati saobraćajem na mreži. To su
takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od
drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje šaljete
transportuju do odredišta, kao i da podatke koje vi
potražujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrežne
opreme kablovima još uvek nije napravljena računarska
mreža, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrežne opreme.
Ako izuzmemo iz jednačine sam tip prenosnog medijuma,
aktivni uređaji su manje više isti. Razlikuju se po broju
portova, modula, tipu mreže za koji su projektovani, ali je
filozofija koja stoji iza njih ista.
HUB
Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih uređaja koji
ima vrlo jednostavnu ulogu a to je da, kao obično
čvorište, sve što stigne od podataka na jedan od njegovih
konektora (portova) prosledi svima (samo pojačano i
očišćeno od šumova, tj. regenerisano). Ovi uređaji nisu
više u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde ova
njihova osobina dolazi do izražaja kada treba nadgledati
saobraćaj na mreži.
S obzirom na veoma loše karakteristike ovih uređaja,
male brzine (10Mbps) i podložnost koliziji podataka,
treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svičevima.
Swich
Njihova je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Možemo
sve naše računare povezati na svič, a i svič na svič te tako
proširiti našu mrežu. Razlika u odnosu na Hab, iako isto
izgledaju, jeste da svič vodi računa o tome koji podatak
kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u
stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani
na njega.
Ovaj uređaj funkcioniše na drugom nivou (Layer 2 uređaj)
što znači da je svestan svojih klijenata. Identifikator
uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC
(engl. Media Access Control) adresa.
Implementacija topologije "zvezda" sa HUBom

Implementacija topologije "zvezda" sa SWITCHem

 IP adresa
IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je
IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu
od 11.0.0.0 do 255.255.255.255.
IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32-bitna adresa, koja je
dodeljena svakom računaru (host) koji je povezan na internet.
Znači, radi se o adresi vašeg računara na koju se šalju različite
vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita
i njegov raspon se kreće od 0-255. Svaki oktet je razdvojen
tačkom.
IP adresa je 32-bitni broj ili adresa:
8 bita + 8 bita + 8 bita + 8 bita = 32 bita.
Važeći IPv4 protokol, očekuje se prelazak na IPv6
U zavisnosti od Internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri
konekciji (statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji
(dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa,
mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se u obično daju
kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)
Svaki računar na internetu, koji
je javno dostupan, kao recimo
www.microsoft.com ima svoju
javnu i unikatnu IP adresu. Ta
adresa se uparuje sa
simboličkim imenom,
jednostavnijim za pamćenje, pa
je tako
www.microsoft.com =
207.46.192.254
IP adrese se dele na javne i privatne.
Iz skupa svih adresa izdvojena su tri podskupa i
proglašeni su za privatne. Računari sa ovim adresama se
ne registruju na internetu (pa se mogu koristiti za lokalne
mreže).
 Sada isto pravilo koje je važilo za adrese na internetu
biva aplicirano na našu mrežu. Svaki računar u lokalnoj
mreži mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih
adrese. Ti opsezi su sledeći:

Opsezi privatnih
Početak opsega Kraj opsega Ukupno adresa
adresa
Opseg klase A 10.0.0.0 10.255.255.255 16 777 216
Opseg klase B 172.16.0.0 172.31.255.255 1 048 576
Opseg klase C 192.168.0.0 192.168.255.255 65 536
Proveri IP adresu svog računara
 Neki sajtovi pružaju usluge kao što su provera protoka (Download, Upload, IP
adresa..) npr www.speedtest.net
 Takođe IP adresu možemo da dobijemo i na sledeći način: iz START menja
izaberemo RUN, zatim ukucamo cmd otvara nam se DOS prozor tzv.
Command Promt, gde ukucamo ipconfig gde kao rezultat dobijamo nas IP
adresu
 Ping  je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i
vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje
brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping
može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati
se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima
obezbeđen kroz  komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte
ping <ip adresa> i dobićete izveštaj o tome koliki je od vašeg računara do
računara na odabranoj IP adresi 
Router

Ruter (router) je uređaj za posredovanje u komunikacionoj mreži

koji služi kao veza među računarima jednog LAN-a za prenos
poruka. U mreži sa više LAN-ova služi kao veza između LAN-ova
pri njihovoj komunikaciji.
Glavna uloga rutera je prenos informacija između mreža, mada
ruteri mogu da obezbede i osnovni oblik zaštite mreže jer mogu
da koriste firewall za zaštitu uređaja.
Savremene tehnologije (e-mail, mobilni telefoni, Internet,…)
funkcionišu zahvaljujući upotrebi rutera za prenos podataka od
jednog do drugog uređaja.
 Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije
rešenje na mreži. On povezuje uređaje u
različitim zgradama, gradovima i
kontinentima. Ruter možete upotrebiti
da spojite dva predstavništva firme u
dva grada preko telefonske iznajmljene
linije, bežične veze ili bilo koje druge.
Ruter je Layer 3 uređaj koji reguliše saobraćaj na osnovu IP
adrese klijenta, za razliku od svičeva koji su to činili na
osnovu MAC adrese.
MAC adresa ne može da se prostire van svoje mreže
(učionice, firme). Svičevi mogu da se izbore sa saobraćajem
dok ne naiđu na ruter koji spaja dve različite mreže.
U mreži -ruter je tačka preko
koje mreža izlazi na internet.
Ta tačka se naziva gejtvej
(engl. Gateway). Prevođenje
na javnu adresu radi sam
ruter.
Od stepena upravljivosti
rutera (gejtveja) na ivici
mreže zavisi i brzina, stepen
iskorišćenja mreže i ponajviše
bezbednost. To je tačka gde
je neophodno da se obezbedi
zaštita mreže (potrebna je
potpuna kontrola).
Rutiranje
Ruter je inteligentniji uređaj, može donositi dodatne odluke, poput
rutiranja -biranja najbolje rute ka odredištu.
 Postoje dve vrste rutiranja: statičko i dinamičko rutiranje. Statičko
se radi u manjim mrežama,ukoliko neki deo mreže otkaže ili se izvrši
promena u konfiguraciji, mreža se mora ručno konfigurisati.
Kod dinamičkog rutiranja postoji automatsko kretanje ruting tabela
koje opisuju konfiguraciju mreže (ukoliko dođe do neke promene,
to se zapisuje u ruting tabelu a zatim se prenosi ostalim ruterima.
Ruting tabele postoje na svakom ruteru. Na njima su zapisi o
adresama hostova i drugih rutera. Na osnovu informacija koje ima u
svojoj ruting tabeli, proračunava koji je dostupni ruter najbliži
traženom hostu i prosleđuje paket njemu.
Zaključak
Pasivna mrežna oprema
-kablovi (UTP, STP, koaksijalni, optički)
Aktivna mrežna oprema (Hub, Swich)
IP adresa
Ruter i rutiranje