PREDMET: SE201 UVODU SOFTVERSKO INENJERSTVO

POWER DESIGNER KREIRANJE MODELA

DOPUNA 2

TA JE UML?
Kao odgovor na ovo pitanje pojavljuje se standardna definicija UML-a. UML ili Unified Modeling Language je grafiki jezik za vizueliziranje, specificiranje, konstruisanje i dokumentovanje sistema programske podrke koji je postavljen kao standard. Ako malo fleksibilnije elimo to da objasnimo moramo naglasiti da UML nije programski jezik, to je grafiki jezik. Njime nije samo mogue modelovati neki program, ve je mogue pratiti razvoj neke graevine, izraditi plan uzgajanja voa u vonjaku itd. UML predstavlja kolekciju najboljih uspenih inenjerskih metoda kojima je, iskustveno dokazano, pojednostavljeno modelovanje velikih i sloenih sistema. Ako napravimo poreenje izmeu graevinara i programera, moemo rei da je UML standardizovani jezik za izradu nacrta programa. Postoji sedam ciljeva kojima UML kao jezik tei: Pruiti korisniku brz jezik za vizuelno modelovanje kojim e moi u relativno kratkom vremenu napraviti i razmenjivati modele sa odreenim znaenjem. Pruiti korisniku mogunost proirenja i stvaranja specijalizovanih delova. Biti nezavisan od programskih jezika i razvojnih procesa Pruiti formalne osnove za razumevanje jezika za modelovanje Podsticanje rasta i razvoja objektno orijentisanih programskih jezika Podrka visoko pozicioniranih razvojnih pojmova kao to su saradnja, okvirni rad, uzorci i komponente Integrisanje i nadopunjavanje praktinim iskustvom.

UML je razvijen sa ciljem da pojednostavi veliki broj objektno orijentisanih razvojnih metoda.

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Struktura UML-a Da bi lake razumeli ta je UML i emu slui moramo znati od ega se on sastoji. UML se sastoji od niza pogleda na arhitekturu (Architectural Views) koji zavise od problema i reenja, a dele se na: Pogled korienja (use case view) Logiki pogled (logical view) Pogled paralelnog rada (concurrency view) Pogled na komponente (component view) Pogled postavljanja (deployment view)

Pogled korienja -pokazuje problem i reenje onako kako ga vide oni koji postavljaju problem. Logiki pogled pokazuje strukturnu dimenziju problema i reenja Pogled paralelnog rada pokazuje dimenziju ponaanja problema i reenja, a naziva se jo i dinamiki pogled. Pogled na komponente pokazuje strukturu i ponaanje realizacije reenja, a naziva se jo i razvojni pogled. Pogled postavljanja pokazuje strukturu i ponaanje domena u kome je reenje ostvareno, a naziva se jo i fiziki pogled ili pogled na razmetaj. Svaki od ovih pogleda opisan je pomou UML dijagrama. Njih postoji devet, a svaki pogled je opisan sa jednim ili vie dijagrama. UML dijagram je grafika prezentacija skupa elemenata. Dijagrami se crtaju kako bi se vizuelizirao sistem iz razliitih perspektiva. Za gotovo sve sisteme, osim onih vrlo jednostavnih, dijagrami predstavljaju poboljani prikaz elemenata koji ine sistem. Isti elementi mogu se pojaviti u svim dijagramima. Teoretski, dijagram moe sadravati bilo koju kombinaciju stvari i relacija u modelu. U praksi, meutim, samo se mali broj kombinacija pojavljuje, i one su konzistentne sa pet najkorisnijih pogleda koje smo prethodno nabrojali. UML dijagrami: Dijagram sluajeva korienja (use case diagram) Dijagram klasa (class diagram) Dijagram objekata (object diagram) Dijagram redosleda (sequence diagram) Dijagram saradnje (collaboration diagram) Dijagram stanja (statechart diagram) Dijagram aktivnosti (activity diagram) Dijagram komponenti (component diagram) Dijagram postavljanja (deployment diagram)

2/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Meutim da bi mogli da razumemo zato slue svi ovi dijagrami i ta oni znae moramo da vidimo od ega se sastoje. UML se sastoji od dva tipa gradivnih blokova i samih dijagrama, elemenata i relacija. Dijagram sluajeva korienja (use case diagram) prikazuje skup sluajeva korienja, aktera (specijalne vrste klasa) i njihovih relacija. Use case dijagram se koristi za modeliranje funkcionalnosti i specifikaciju sistema. Dijagram klasa (class diagram) prikazuje logiku strukturu apstrakcija (skup klasa, interfejsa, kolaboracija i njihovih relacija). Dijagram objekata (object diagram)prikazuje logiku strukturu instanci (skup objekata (instanci klasa) i njihovih veza). Dijagram redosleda (sequence diagram)je dijagram interakcije koji naglaava vremenski redosled poruka. Dijagram saradnje (collaboration diagram) definie zajednicu i interakciju aktera i drugih elemenata koji dejstvuju zajedno da ostvare kooperativno ponaanje koje je kvalitativno novo u odnosu na prostu sumu ponaanja elemenata. Dijagram stanja (statechart diagram) prikazuje konani automat koji obuhvata stanja, tranzicije, dogaaje i aktivnosti. Dijagram aktivnosti (activity diagram) prikazuje tok od jedne do druge aktivnosti u sistemu. Dijagram komponenti (component diagram) prikazuje fiziku organizaciju i zavisnosti izmeu skupa komponenata. Dijagram rasporeivanja (deployment diagram) prikazuje konfiguraciju vorova obrade i komponenata koje ive na njima Bez obzira na itav niz teorija i pristupa jo uvek ne postoji tano uputstvo kakav proces primeniti za razvoj pojedinih vrsta softvera. U daljem tekstu ovog seminarskog rada prikazaemo praktinu primenu UML grafiko jezika za UML modeliranje kroz programski paket PowerDesigner.

3/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Sybase PowerDesigner PowerDesigner je sveobuhvatan skup alata za modelovanje proizveden od strane firme Sybase. PowerDesigner radi pod operativnim sistemom Microsoft Windows a radi I pod Eclipse-om preko plugin-a. Format datoteke koji koristi je pdm. Mogunosti ovog programskog paketa su zaista ogromne, ali e u ovom seminarskom radu, akcenat biti staljen na UML modeliranje. Na sledeoj slici prikazan je radni prozor PowerDesign-a.

Slika 1. Radni prozor sa otvorenim projektom u izradi programskog paketa PowerDesigner

4/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

UML modeliranje u PowerDesigner-u Kao to je ve navedeno u prethodnom tekstu, od navedenih vrsta UML dijagrama, u praksi se najee ne koriste svi pa e se u ovom radu objasniti izrada samo nekoliko najeih dijagrama. Pri samom startovanju PowerDesigner-a iz start menija, pojavljuje se poetni prozor sa vie ikonica za izbor.

Slika 2. Welcome prozor PowerDesigner-a Da bi poeli sa UML modeliranjem, tj. izradom UML dijagrama neophodno je kliknuti na ikonicu Create Model. Nakon toga, otvara se prozor New Model u kome imamo irok izbor razliitih vrsta dijagrama rasporedjenih po parametru kategorija samih dijagrama i po parametru tipova modela. Dijagrami na koje emo se fokusirati su UseCase dijagram, dijagram klasa, dijagram sekvenci i dijagram stanja. Svi ovi dijagrami se mogu nai u tipovima modela pod ikonicom Object-Oriented Model, a neki od njih se nalaze takodje i u kategorijama dijagrama pod ikonicom Aplication.

5/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Slika 3. Prozor za izbor eljenog dijagrama

Dakle, klikom na ikonicu Model types->Object-Oriented Model dolazimo do nama potrebnih dijagrama. Na slici je tamnom bojom obeleen prvi dijagram koji e se obraditi a to je Use Case dijagram. Dodnji deo prozora, kao to se vidi na slici rezervisan je za naziv modela kao i izbor programskog jezika za koji je model namenjen (Java, C++, C#). Dakle klikom na ikonicu Use Case dijagram otvara se prozor sa radnom povrinom za izradu dijagrama. Na desnoj strani prozora nalazi se paleta sa svim potrebnim alatima za izradu ovog dijagrama.

Slika 4. Paleta alata

Na sledeoj slici prikazan je osnovni primer Use Case dijagrama. Da bi uneli osnovne karakteristike svakog od elemenata modela, ili linija veze medju njima, neophodno je da izvrimo dupli 6/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

klik na iste ili da iz palete alata odaberemo ikonicu Properites i otvorie se prozor za popunjavanje karakteristika i zavisnosti medju elementima.

Slika 5. Use case dijagram sa otvorenim Properites prozorom Postupak je slian isti i za ostale dijagrame, stim to se naravno, paleta potrebnih alata razlikuje zavisno od vrsta dijagrama. to se tie dijagrama klasa tu je pored izbora ikonice za klasu iz palete alata kao i upisivanje imena u karakteristikama klase neophodno izvriti desni klik na samu klasu i iz padajueg menija izabrati stavke za unos atributa i metoda same klase. Kada se odabere stavka atributa i metoda otvara se prozor u kome unosimi naziv atributa i metoda, tip podataka (int, char, void..), izbor vidljivosti atributa (private, public, protected).Ceo postupak ce biti prikazan na sledeim slikama:

7/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Slika 6. Osnovni dijagram klasa sa padajuim menijem za unos atributa i metoda

Slika 7. Unos atributa 8/11

Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Slika 8. Unos metoda

9/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

Slika 9. Osnovni primer dijagrama sekvenci

Slika 10. Dijagram stanja Vano je jo i napomenuti da PowerDesigner ima mogunost takozvanog Reverse Engineer. Ta znai da moemo iz dijagrama klasa generisati kod u nekom od na odabir ponudjenih programskih jezika ili iz ERD dijagrama generisati bazu podataka.

10/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2

SE201 UVOD U SOFTVERSKO INENJERSTVO

Dopuna br. 2

11/11
Vebe VEBE: Dopuna br. 2