IDEF0 metoda modelovanja

POSLOVNI PROCESI osnovni pojmovi Skup vie medjusobno povezanih aktivnosti radi ostvarenja nekog cilja se naziva proces. Procesi imaju potroae koje treba usluiti i koji mogu biti izvan preduzea kao to je sluaj kod finalnih proizvoda. Pored spoljanjih postoje i potroai unutar preduzea koji zahtevaju interne informacije ili usluge od procesa. Proces moe ali i ne mora biti sinonim za organizacionu jedinicu, obino to nije, jer se esto jedan proces protee kroz vie organizacionih jedinica preduzea.

Postoje tri tipa poslovnih procesa> Upravljaki procesi slue za upravljanje preduzeem kao sistemom. Operativni procesi predstavljaju osnovne procese preduzea. U njih spadaju procesi proizvodnje, nabavke, marketinga i prodaje. Procesi podrke predstavljaju podrku osnovnim procesima i tu spadaju raunovodstvo, tehnika podrka itd. Treba imati u vidu da poslovni procesi zapoinju sa potrebama kupaca i zavravaju se sa ispunjenjem tih potreba. POSLOVNI PROCESI pojednostavljeni primer procesa

MODELOVANJE I POSLOVNI PROCESI Poetni korak u pravljenju informacionog sistema preduzea jeste kreiranje njegovog poslovnog modela. Ovaj model opisuje funkcije preduzea, zahteve za podacima i njihovu interakciju. Model zahteva za podacima se naziva informaciona arhitektura a model aktivnosti u preduzeu se naziva funkcionalna arhitektura. Kada se ove dve arhitekture uzmu zajedno dobija se nacrt raunarske integracije preduzeca. Postoje tri nivoa razvoja informacionog sistema preduzea: konceptualni, implementacioni, izvrsni nivo. Na konceptualnom nivou se vrsi logiko projektovanje funkcija i zahteva za podacima. Na implementacionom nivou radimo implementaciju nacrta dobijenog iz konceptualnog nivoa na hardver i softver. Implementacioni nivo zahteva izbor SUBP, mrene opreme i hardverske platforme. Na izvrnom nivou se vrsi kodiranje modela dobijenih na konc. nivou odnosno prave se forme i izvetaji i baza podataka koji treba da podre vrenje fukcija preduzea. Da bi se napravio funkcionalni model potrebno je pre svega razumeti koje funkcije postoje u preduzeu i koja su to poslovna pravila koja se moraju sprovoditi da bi rad tih funkcija bio mogu.

IDEF0 METODA MODELOVANJA

Predstavlja metodu za modelovanje hijerarhijskih modularnih sistema. Veoma je bitna kod proizvodnih sistema. Sam model je potrebno propratiti odgovarajuim tekstualnim opisom. Ova metoda slui za funkcionalnu dekompoziciju sistema na vie nivoa. Sutina je u tome da se funkcije preduzea razbiju na razumljive delove odnosno manje funkcije koje su meusobno povezane.
KONTROLA ILI OGRANICENJE

ULAZ AKTIVNOST

IZLAZ

A0 RESURS ILI MEHANIZAM

Ulazi, izlazi, mehanizmi i ogranicenja Aktivnost transformie ulaz u izlaz putem mehanizma to je nadgledano iupravljano od strane kontrole

Hijerarhijska dekompozicija
Dekompozicija se vrsi po top down sistemu. Same funkcije na odredjenom nivou dekompozicije mogu biti povezane ili tokovima informacija ili tokovima materijala to znai da izlaz iz jedne aktivnosti odnosno funkcije moe da bude ulaz u drugu to se i vidi na slici.

PRIMER - koristie se primer preduzea koje proizvodi hranu. Na prvom nivou se nalazi fukcija koja opisuje sta preduzee radi a to je proizvodnja hrane kao to je prikazano na slici. Na slici se nalazi prvi nivo, na engl. Top-level, na voru A0. Sve naredne podfunkcije na podnivoima e nositi oznake A1, A2, A3 itd.

PRIMER - Opis ulaza i izlaza Zahtevi kupaca (ulaz) Ponuda kupcima (izlaz) : pre primanja narudbine od strane kupaca preduzee prima zahteve od njih i te informacije obrauje prodajna sluba koja obavetava kupce formalnim ili neformalnim ponudama. Narudbine kupaca (ulaz) Isporuivanje proizvoda (izlaz) : kupci kreiraju zahtev za proizvodom na kojeg proizvodnja odgovara i proizvod se isporuuje. Faktura odnosno raun za kupca (izlaz) Uplata kupca (ulaz) : Nakon to su proizvodi isporueni preduzee izdaje fakturu kupcu i ovaj vri uplatu za isporuene proizvode.

PRIMER Opis ulaza i izlaza Zahtev za informacijama od dobavljaa (izlaz) Informacije od dobavljaa (ulaz) : Preduzee je sada kupac i zahteva informacije o cenama materijala od strane dobavljaa. Porudbenica za materijale (izlaz) Materijali od dobavljaa (ulaz) : Materijali se poruuju i stiu u preduzee. Faktura dobavljaa (ulaz) Isplata dobavljaa (izlaz) : nakon primanja fakture vri se isplata materijala dobavljau. Tri bitne grupe tokova u ovom slucaju : materijala, informacija i novca.

Nakon ovog potrebno je definisati kontrole odnosno ogranienja. To mogu biti standardi za proizvodnju hrane definisani u zakonskoj regulativi. Zatim se definiu mehanizmi za izvravanje funkcije a to su ljudski resursi i oprema. Ova funkcija se moe dekomponovati na nekoliko aktivnosti i one su: A1 Prikupljanje zahteva i slanje ponuda kupcima A2 Planiranje proizvodnje A3 Proizvodnja i kontrola proizvoda A4 Isporuka proizvoda i naplata potraivanja Ulazi, izlazi, kontrole i mehanizmi ostaju isti kao i na polaznom dijagramu. Sve aktivnosti su poreane sekvencijalno tako da slede jedna drugu. Preporuka je da svaki put kada vrimo dekompoziciju imamo tri do est aktivnosti odnosno funkcija na podnivou

Naini povezivanja aktivnosti

Ista informacija koja predstavlja izlaz iz jedne aktivnosti moe da ide u bilo koju od narednih aktivnosti. Istovremeni ulaz u vise drugih aktivnosti - paralelnost Jednostavna izlaz - ulaz veza gde je izlaz iz jedne aktivnosti ulaz u drugu Izlaz iz neke aktivnosti moze biti kontrola za drugu aktivnost npr. Plan ulaska naloga i tehnoloki postupak izmeu A2 i A3. Znai koji proizvodi e se toga dana proizvoditi i kako e se oni proizvoditi. Povratna petlja izmeu aktivnosti npr. Izvetaji iz A3 u A2 ili npr. iz A2 u A1 tj. informacije otome kada se planira zavretak proizvodnje proizvoda.

UML METODA MODELOVANJA

UML metoda modelovanja objektno orijentisani pristup modelovanju UML je skraenica od Unified Modeling Language i predstavlja jezik za objektno-orijentisano modelovanje. Kreiran je od strane konzorcijuma kompanija za potrebe modelovanja softvera i danas predstavlja standard pri modelovanju softvera. Zato bi uopte koristili UML? Iz razloga to 80% projekata razvoja infomacionih sistema propada zbog neadekvatnog razvijenog softvera koji ne odgovara zahtevima kupaca. Ovo znai da vie vremena treba da se provede na analizi sistema i njegovom dizajnu, odnosno na modelovanju. Za modelovanje poslovnih procesa sistema UML koristi vie razlicitih dijagrama. Postoje dve grupe dijagrama, jedna grupa dijagrama kojima se modelira statika struktura sistema(structural diagrams) i druga grupa dijagrama kojom se modelira ponaanje sistema(behavioral diagrams). U strukturne dijagrame spadaju: dijagram klasa,objekata, komponenti, rasporeivanja. U dijagrame za modelovanje ponaanja sistema spadaju: dijagram sluajeva korienja, sekvenci, aktivnosti, saradnje, promene stanja itd. Model predstavlja kolekciju slika i teksta putem kojih opisujemo nesto.

Use Case dijagrami (dijagrami sluajeva korienja) Veoma su jednostavni. Koristice se primeri iz sistema prodaje i sistema za oglaavanje poslova. Pre svega treba jasno definisati granicu sistema.Zatim treba definisati ko utie na sistem spolja. Jedan od koritenih simbola je Actor ili Uesnik koji predstavlja nekoga ili neto to utie na sistem. U razvoju softvera uesnici predstavljaju ljude ili drugi softver koji utice na sistem. Zatim imamo sluaj korienja koji je predstavljen simbolom ovala. Takoe imamo i vezu izmeu uesnika i sluaja koritenja koja moe biti puna ili isprekidana u zavisnosti od tipa veze.

 Obina puna linija predstavlja vezu asocijacije i slui za povezivanje sluaja korienja sa uesnikom. Isprekidana linija sa obinom strelicom predstavlja vezu zavisnosti odnosno u primeru na slici imamo da je potrebno uraditi login na racunar pre sastavljanja same liste. Ovaj tip veze se moe proiriti sa stereotipom koji opisuje ta znai zavisnosti. Takoe moemo napraviti i drugi stereotip koji opisuje dodatno vezu zavisnosti. To je stereotip proirenja. Sekundarni sluaj proiruje primarni. Dalje imamo punu liniju sa punom strelicom na kraju, ona predstavlja generalizaciju kojom se prikazuje nasleivanje uesnika i sluajeva korienja. Use Case dijagrami (dijagrami slucajeva koriscenja) Zadatak: Potrebno je napraviti Courseware Management System odnosno sistem za upravljanje kursevima. Identifikacija uesnika Potrebno je tri ucesnika za ovaj sistem: predava student administrator Identifikacija sluajeva upotrebe (use cases) Postoje dva glavna sluaja upotrebe: upravljanje kursevima upravljanje dodelom kurseva Ovi sluajevi upotrebe se mogu detaljnije definisati njihovim razbijanjem: upravljanje kursevima pregled kurseva upravljanje temama vezanim za kurs upravljanje informacijama vezanim za kurs upravljanje dodelom kurseva pregled termina kurseva pregled predavaa odravanje informacija o predavaima dodela kurseva predavaima 6

Napraviti odgovarajui dijagram sluajeva korienja shodno tekstualnom opisu uesnika i sluajeva korienja.

Dijagram Aktivnosti
Ako pogledamo objektno orijentisanu analizu i modelovanje sistema moemo uoiti da idemo od domena problema do domena reenja. Pravimo modele da bi smo sagledali funkcionalnost sistema i kako se procesi u njemu odvijaju da bi smo znali ta treba i kako da sprogramiramo sve to. Krenuli smo od domena problema i prvo smo opisali funkcionalnost odnosno ta se radi putem use case-ova. Sada kreemo na sledei korak, a to je da se definie kako e se ti use case-ovi odigravati kroz niz aktivnosti koje treba da dovedu do izvrenja zadatka. To se radi putem dijagrama aktivnosti. Ranije opisane funkcionalnosti sistema predstavljamo kao procese.

Dijagram Aktivnosti - koncepti Inicijalni vor - slui za poetak svakog dijagrama aktivnosti. Ima samo jedan izlazni tok. Tok slui za povezivanje aktivnosti. Nad njim moemo definisati uslov ili test koji se mora proi da bi se tok nastavio. Aktivnost slui za predstavljanje neega to se deava u toku. Ako postoji vie ulaznih tokova u jednu aktivnost onda e ona poeti da se izvrava tek kada svi ulazni tokovi dou do te aktivnosti. Krajnji vor kraj dijagrama aktivnosti

Dijagram Aktivnosti primer Potrebno je automatizovati sistem za iznajmljivanje knjiga u biblioteci. Za knjigu koja se eli iznajmiti potrebno je pre svega proveriti da li postoji u biblioteci. Ako knjiga ne postoji, onda se vrsi pretrazivanje koje bi nas dovelo do eljenog izdavaa. Zatim se vri poruivanje knjige, plaanje, prijem i njena kategorizacija. Nakon to je knjiga kategorizovana moe da se vri provera njene dostupnosti u biblioteci.

DTP METODA MODELOVANJA

Dijagrami toka podataka ili skraeno DTP predstavljaju metod za modelovanje poslovnih procesa preduzea. Poslovni procesi se modeluju tako to se prvo naprave modeli fizike i logike strukture sistema koji slue za analizu postojeeg sistema, a onda se prave modeli logike, a zatim i fizike strukture novog informacionog sistema. Ova metodologija je nastala jo 1978. godine a koristi se u velikoj meri i danas. Postoje razliite varijante ove metode. Jedna od najee koritenih je Gane-Searsonova verzija. Osnovni koncepti koji se upotrebljavaju su: entitet, poslovni proces, tok podataka i skladite podataka.

Kao i kod veine metodologija za modelovanje poslovnih procesa i ovde postoji mogunost dekompozicije: Najpre se kreira kontekstni dijagram sistema (sastoji se od jednog procesa i spoljnih entiteta). Iz kontekstnog dijagrama razvija se sistemski dijagram (u kontekstni se dodaju glavni procesi i skladita podataka). Iz sistemskog dijagrama mogu da se kreiraju detaljni dijagrami za svaki proces u njemu (ova raspodela moe ii u vie nivoa). Svaki nivo dekompozije mora da prati i odgovarajui tekstualni opis kojim se dodatno razjanjava prikazani dijagram. Do kod nivoa dekompozicije je potrebno ii? Treba ii do onog nivoa dok ne dobijemo opisanu funkcionalnost koja nam reava nae probleme odnosno zadatke. Odeljenje za
planiranje proizvodnje
Plan izuzimanja materijala

Odeljenje nabavke

Zahtev za skladistenje

Upravljanje skladistenjem materijala

Zahtev za povracaj

Proizvodnja

Izvestaji

Podaci o stanju na skladistu

Zadatak 1 Sistem za On-line edukaciju Napraviti dijagram toka podataka za prijavu za on-line edukaciju. Proces se definie na sledei nain: Student alje prijavu sa linim podacima za kurs koji eli da pohaa. Sistem proverava da li ima slobodnih mesta i da li student zadovoljava preduslove za pohaanje kursa. Ako ima mesta student se upisuje na kurs i alje mu se potvrda o upisu. U suprotnom mu se alje poruka o odbijanju. Izraditi kontekstni i sistemski dijagram Zadatak 1. Kontekstni dijagram

Student

Prijava Potvrda / Poruka o odbijanju

P0 Prijava studenta

*Na kontekstnom nivou se ne prave skladita podataka* Zadatak 1. Sistemski dijagram *Na sistemskom nivou se dodaju skladita podataka i vri se dekompozicija na podprocese*
P1 Prijava Provera Podaci o kursu Podaci o kursu

S1

Kursevi

Student

Raspoloivost Por. o odbijanju Potvrda

P2

Podaci o kursu

Upis studenta

P3

Podaci o upisu Podaci o studentu

Potvrda upisa

S2

Studenti

10

Zadatak 2 - Sistem obrade narudbi Proces prodaje inicira kupac koji upuuje narudbenicu. U okviru procesa (P1) se vri analiza prihvatljivost narudbenice. Kriterijumi za prihvatanje narudbenice su nivo zaliha koje preduzee ima na skladitu i status kupca u pogledu neizmirenih dugovanja prema preduzeu odnosno zaduenosti. Nakon obrade narudbenice sledi obavetavanje kupca o prihvatanju ili neprihvatanju narudbenice. U sluaju pozitivne odluke sledi izrada i upuivanje predrauna(P2). Nakon uplate avansa na osnovu predrauna (P3) sledi izrada naloga za otpremu robe(P4) i sama otprema(P5), posle ega se prati realizacija narudbi i otpreme (P6). Izraditi kontekstni i sistemski dijagram Zadatak 3 On-line kupovina knjiga Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja online kupovine knjiga. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladita podataka. Korisnik upuuje knjiari zahtev za kupovinom knjige. Ako je knjiga u skladitu i korisnik je lan, knjiara potvruje kupovinu i belei je. Nove knjige knjiara periodino naruuje od izdavaa kad broj knjiga padne ispod neke vrednosti. Zadatak 4 Prodaja dvd-ova Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja sistema za prodaju dvd-a. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladita podataka. Movie Fun je preduzee koje prodaje dvd-ove potom po diskontnim cenama svojim lanovima. Slubenik na prijemu primi narudbinu on proverava da li je naruilac lan kluba u bazi lanova. Ako naruilac nije lan slubenik mu alje nazad narudbinu sa pristupnicom. Ako je naruilac lan slubenik proverava narueni proizvod u bazi proizvoda. Onda slubenik unosi narudbinu i snima je u datoteku dnevnih narudbina.U isto vreme slubenik tampa raun i izdatnicu za svaku narudbinu, koji se prosleuju odeljenju za isporuivanje dvd-ova na dalju obradu. Zadatak 5 Informacioni sistem biblioteke Potrebno je napraviti dijagrame toka podataka za potrebe razvoja informacionog sistema biblioteke. Napraviti kontekstni dijagram i sistemski dijagram. Definisati entitete, procese,tokove i skladita podataka. Biblioteki sistem je proces koji ima zadatak da vri registraciju novih lanova, iznajmljivanje knjiga postojei lanovima, prijem proitanih knjiga i poruivanje novih knjiga. Kod prijema novih lanova potrebno je popuniti prijavni formular i nakon to se izvri registracija dobija se lanska karta. Podaci o novim lanovima se unose u bazu podataka lanova biblioteke. Za izdavanje neke knjige potrebno je pregledati bazu knjiga i videti da li je ona dostupna. Ukoliko 11

jeste tada se na osnovu lanske karte proveravaju podaci u bazi podataka lanova i izdaje se knjiga. Ta promena se belei u bazi podataka knjiga(podaci o tome koja je knjiga izdata, kome je izdata knjiga,kada je izdata, datumpovraaja itd.) . Prijem iznajmljenih knjiga se vri proverom u bazi podataka knjiga da se vidi da li je knjiga vraena na vreme ili nije. U zavisnosti od toga lanu biblioteke se izdaje kazna za prekoraenje roka. Izgubljene knjige se moraju poruiti od izdavaa.

12