АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД
ОДСЕК КОМПЈУТЕРСКО-МАШИНСКО
ИНЖЕЊЕРСТВО БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

КОМПЈУТЕРСКО ПРОЈЕКТОВАЊЕ 1
ТЕМА: Команде из менија “Modify”

Број поена: Име и презиме:

Оверио (датум/потпис): Број индекса:

Смер: Компјутерски машински системи

Професор:

Школска година: 2021 / 2022.

 Садржај
1. Увод...........................................................................................................................................................3
2. Modify menu..............................................................................................................................................4
2.1. Команда Move...................................................................................................................................4
2.2. Команда Rotate..................................................................................................................................5
2.3. Командe Trim и Extend.....................................................................................................................6
2.4. Команда Copy....................................................................................................................................7
2.5. Команда Mirror..................................................................................................................................8
2.6. Команде Fillet, Chamfer и Blend Curves..........................................................................................9
2.7. Команда Stretch...............................................................................................................................11
2.8. Команда Scale..................................................................................................................................12
2.9. Команда Array.................................................................................................................................13
2.10. Команда Offset...............................................................................................................................14
3. Закључак.................................................................................................................................................16
4. Литература..............................................................................................................................................17

2
 1. Увод
Autocad је комерцијална апликација за компјутерски дизајн и софтвер за израду нацрта. Развила га
је компанија Autodesk, а прва верзија је настала 1982. као апликација намењена микрорачунарима.
Основни програм Autocad је софистицирани пројектантски алат широке, може се рећи
универзалне, намене који подржава дводимензионално пројектовање, којим се практично замењује
класично пројектовање на папиру, односно таблу за цртање, шестар и лењир, и тродимензионално
моделовање сложених објеката који се у „моделном простору могу произвољно зумирати,
нагињати, окретати, приказивати у пројекцијама, погледима и пресецима из свих смерова, са
перспективним ефектом или без њега, произвољно осветљавати и рандеровати, тако да
тродимензионални приказ имитира фотографију виртуелног објекта који постоји само у меморији
рачунара.

За разлику од алтернативних софтверских производа за 2Д и 3Д моделовање, Аутокед је

специфичан по софистицираном систему мерила и висока прецизност која може ићи и испод
милимикрона и систем димензионисања (котирања) размере са аутоматским рачунањем који
задовољава и најстроже техничке стандарде. Уз извесне услове, котирање је асоцијативно, тј.
аутоматски слиеди измјене геометрије обрађиваног модела.

Радни простор Autocada чини простор за тродимензионално моделовање и произвољан број

радних простора који се могу користити у режимима „папир“ и „модел“. У режиму „модел“ на
радним листовима се могу отварати пројекције и погледи на тродимензионални модел направљен
у простору за моделирање. У режиму „папир“, радни простори немају никакве корелације са
тродимензионалним моделом, и у том се режиму погледи не могу активирати. Моделни и папирни
простор се у начелу користе одвојено, односно не организују се у истом радном простору.

За дводимензионалне цртеже користи се режим „папир“ – радни простори представљају независне

папире међу којима нема никакве повезаности па се користе на начин уобичајен у класичном
папирском пројектовању за цртање дводимензионалних пројекција и пресека. Такве су пројекције
равне тј. не могу се окретати у простору и немају променљив угао гледања. На сваком радном
листу се може приказати други објекат или други елемент сложенот објекта чији је саставни цртеж
такође садржан у једном или више радних простора. Скуп радних простора у режиму “папир”
представља “папирни простор” Autocada. Погледи и пројекције тродимензионалног модела не
могу се активирати у папирном простору, а објекти уцртани у папирни простор уопште се не
приказују у простору за тродимензионално моделовање.

3
 2. Modify menu

Modify menu је један од основних менија у програму Autocad. Може му се приступити на више
начина, куцањем жељене команде из менија у command line или једноставније кликом на жељену
опцију у самом менију који се углавном налази на врху екрана у левог углу, одмах до менија Draw.
Основни алати у овом менију су додатне опције које се користим приликом цртања. Цртеж се
углавном не завршава са равним линијама, па се услед тога користе опције из овог менија како би
се добила жељена слика. То су померање, ротирање, сечење, копирање, заобљавање и још многе
опције.

Слика 1 - Modify menu са свим опцијама

2.1. Команда Move

Команда Move служи за померање објеката у равни.

Кликом на ову опцију прво је потребно одабрати оно што желимо да преместимо. Ако се нека
сложена фигура састоји из више различитих делова, а треба цела да се премести, врло је битно
означити сваки појединачни део те фигуре.

Слика 2 – Означавање целе фигуре

4
Кликом на Enter на тастатури прекида се означавање објеката и програм тражи да одредимо
почетну тачку за померање. Друга тачка се опционо уноси односно након унесене прве тачке
можемо поново притиснути Enter и онда се прва тачка користи као вредност померања тј. унете
координате се посматрају као x и y. Друга тачка представља да након изабране прве тачке унесемо
вредност за колику удаљеност од прве тачке и колики угао у односу на њу желимо да померимо
фигуру.

Слика 3 – Примена команде Move

2.2. Команда Rotate

Команда Rotate служи за ротирање објеката у равни.

Прво је потребно изабрати опцију Rotate, затим је потребно да означимо објекат који желимо да
ротирамо. Када означимо све делове сложеног објекта притиском на тастер Enter са тастатури
прекидамо означавање и сада је потребно да унесемо координате тачке око које фигура треба да се
ротира.
Затим можемо произвољно кликнути или ако је потребно прецизно онда можемо да унесемо за
тачно колики угао да се ротира фигура.
Такође приликом уноса угла на command line се појављују опције Copy и Reference. Copy служи
како би приликом ротације и почетна фигура и новонастала фигура ротирањем остале нацртане јер
по default почетна фигура се брише и остаје само фигура која је ротирана. Reference опција служи
за ротирање у смеру казаљке сата.

5
 Слика 4 – Примена команде Rotate

2.3. Командe Trim и Extend

Командe Trim и Extend се налазе заједно јер су врло сличне по начину рада.
Команда Трим служи за брисање линија, док опција Extend служи за продужавање линија. Кликом
на опцију Trim означавамо линије које желимо да обришемо. Линија ће се увек обрисати само до
неке пресечне линије уколико постоји, из тог разлога је некад потребно више пута кликнути
брисање како би обрисали жељену линију. Опција Extend ради на исти начин само што је разлика
у овом случају да се линија продужава до пресечне тачке.

Слика 5 – Примена команде Trim Слика 6 – Примена команде Extend

6
 2.4. Команда Copy

Команда Copy служи за копирање објеката у равни.

Кликом на опцију Copy потребно је означити део који желимо да копирамо. Као и код других
опција врло је важно означити све делове које желимо да копирамо. Када су означени сви делови
за копирање притиском на тастер Enter тастатуре прекида се означавање објеката и тражи нам се
да унесемо тачку у односу на коју се копира.

Слика 7 – Примена команде Copy

Затим можемо произвољно кликнути или ако је потребна прецизност уноси се удаљеност и под
којим углом ће бити нова фигура у односу на почетну тачку.
У оквиру овога имамо и опцију Array у command line која нам служи уколико је потребно да
имамо више копија ове фигуре. Кликом на њу се уноси број жељених копија и поново онда
можемо прпизвољно кликнути или унети удаљеност и угао у односу на почетну тачку.

Слика 8 – Примена опције Array у оквиру команде Copy

7
 2.5. Команда Mirror

Команда Mirror служи као што је и име каже за пресликавање објеката као у огледалу.
Кликом на опцију Mirror потребно је изабрати фигуру или део фигуре који желимо да се преслика.
Притиском на тастер Enter на тастатури прекида се означавање објеката и сада је потребно унети
координате линије у односу на коју желимо да се преслика објекат. Потребно је унети почетну и
крајњу тачку те линије. Након тога објекат се пресликава, али пре самог пресликавања програм
нуди још једну опцију. Та опција нуди да се почетни објекат обрише или да остане нацратан.
Кликом на Yes објекат се брише, док кликом на No објекат остаје нацртан.

Слика 9 – Примена команде Mirror

8
 2.6. Команде Fillet, Chamfer и Blend Curves

Команде Fillet, Chamfer и Blend Curves су команде које се налазе заједно и које су сличне по
начину рада и намени.
Команда Fillet служи за заобљавање углова. Кликом на опцију Fillet прво означавамо једну од
линија угла, затим на command line кликнемо на Radius, онда унесемо вредност за колико желимо
да заоблимо тај угао и кликнемо Enter на тастатури, након тога је потребно кликнути другу линију
која означава угао и тада настаје заобљење.

Слика 10 – Примена команде Fillet

Команда Chamfer служи за повезивање два непаралелна елемента до њихове заједничке пресечне
тачке или обарање ивица.
Кликом на опцију Chamfer из менија добија се више понуђених опција у command linu. Опцијом
Angle уноси се дужина закошења и угао закошења, опцијом Distance уносе се растојања од тачке
пресека до закошења дуж прве и друге линије. Опција Trim/No Trim нуди могућност да се део
линије до закошења одсече или да остане на цртежу. Опција Polyline омогућава да се сва темена
полилинија закосе истовремено.

9
 Слика 11 – Примена команде Chamfer

Команда Blend Curves служи за спајање елемената кривим линијама.

Кликом на опцију Blend Curves у command linu се нуди опција Continuity која онда даје у понуди
две опције: Tangent и Smooth. Tangent представља тангентно спајање елемената, док Smooth
представља глатко спајање.

Слика 12 – Цртеж пре примене команде Blend Curves

Слика 13 – Цртеж након примене команде Blenд
Curves

2.7. Команда Stretch

Команда Stretch служи за развлачење односно

продужавање или скраћивање елемената цртежа.
Кликом на опцију Stretch прво се бира део или
делови цртежа које желимо да развлачимо.
Притиском на тастер Enter на тастатури прекида
се означавање и сада је потребно да унесемо
тачку у односу на коју се врши развлачење.
Након унесене прве тачке потребно је одредити
докле се врши развлачење другом тачком.

10
 Слика 14 – Примена команде Stretch

2.8. Команда Scale

Командом Scale се врши скалирање елемената цртежа, односно њихово смањење и увећање.
Кликом на опцију Scale прво се означавају елементи цртежа које желимо да смањимо или
повећамо. Када су означени сви елементи кликом на тастер Enter са тастатуре прекида се
означавање и сада је потребно да унесемо тачку у односу на коју се врши скалирање. Након тога је
потребно унети вредност умањења или увећања. За умањење је користе вредности између 0 и 1, а
11
за увећање вредности веће од 1. Када се унесе вредност на command linu се такође може изабрати
опција Copy, она омогућава да почетни елемент за скалирање не буде обрисан, већ да нови
скалирани елемент буде копија почетног елемента цртежа.

Слика 15 – Примена команде Scale

2.9. Команда Array

Команда Array у себи садржи три опције ове команде. То су Rectangular Array, Path Array и Polar
Array. Array команда служи за цртање више копија објеката по одређеном патерну или редоследу
при чему можемо управљати растојањем објеката у низу.
Rectangular Array је низ који је дефинисан тако да распоређује објекте у редове и колоне тако да се
формира правоугаоник.
12
Path Array је низ који је дефинисан као распоред копираних објеката дуж наведене путање. Путања
се може отворити или затворити. Полилинија може бити кориђћена да се направи путања.
Polar Array је низ који је дефинисан као распоред копираних објеката у кружном облику.

Слика 16 – Примена команде Array (Polar Array)

2.10. Команда Offset

Команда Offset служи за паралелно копирање објеката на одређеној удаљености. Коришћењем

опције Offset добијају се објекти који су паралелни односно концентрични у односу на оргинални
објекат.
Притиском на команду Offset прво се уноси вредност растојања у односу на оргинални објекат,
затим се означава елемент који желимо да паралелно копирамо и након тога се мишем
позиционира на коју страну желимо да се копира тај елемент. Након постављања копираног
објекта команда наставља да ради све док се не притисне Enter.
13
 Слика 17 – Примена команде Offset

2.11. Команде Erase и Explode

Команде Erase и Explode су последње две команде из основног менија.
Команда Erase служи за брисање објеката. Има више начина на који се може користити као што је
да се прво кликне опција Erase па да се онда означе елементи које бришемо, друга могућност је да
се прво означе елементи за брисање па онда да се кликне на опцију Erase. Међутим вероватно
најједноставнији начин је да се мишем означе елементи за брисање и да се на тастатури кликне на
тастер Delete.
Команда Explode служи за рабијање сложених објеката на саставне делове.

14
 Слика 18 – Примена команде Erase

3. Закључак

Autocad представља ултимативни програм за израду цртежа који се са сваком новом верзијом
надограђује. За почетнике, студенте, али и за све друге којима је потребно прецизно цртање,
Autocad то омогућава. Обзиром на веома широке могућности овог програма можемо рећи да све
што је до јуче могло да се нацрта класичним начином, цртањем оловкама на папиру, то данас
може да се нацрта у Autocadu. Границе цртања у њему одређују сами корисници својим
вештинама. Основна контура цртежа не представља много, због тога Autocad нуди опције као што
су ове из менија Modify, али и многе друге које омогућавају да се добије било какав облик који је
15
замишљен. У односу на класичан начин цртања, у Autocadu је омогућено да то буде знатно
прегледније, лакше је и модификовање цртежа. У Autocadu свака команда надопуњава цртеж,
сваки појединачни елемент је могуће даље надоградити или изменити на било који начин.

4. Литература

1. Програм Autocad 2022

2. https://knowledge.autodesk.com/support/autocad/learn-explore/caas/CloudHelp/cloudhelp/2019/
ENU/AutoCAD-Core/files/GUID-29B2169B-01D9-429B-9DCD-5D3552E5E68E-htm.html
3. https://en.wikipedia.org/wiki/AutoCAD

16
17