1.

ИЗГЛЕД СТРАНЕ
За измену оријентације стране потребно је:
 изабрати Page Layout картицу;

Слика 1: Избор картице Page Layout

 оријентација стране ће бити промењенa.

Да би форматирали маргине странице потребно је:

 изабрати Page Layout картицу, а затим Margins;
 изабрати жељену величину маргине.

Слика 2: Избор жељене величине маргине

1
Да би подесили маргине на жељене вредности потребно је:
 изабрати Page Layout картицу, а затим Margins па Custom Margins;



Слика 3: Избор опција Custom Margins

 подесити вредности и притиснути OK.

2
 Приказ укључивања наслова штампања приказан је на доњој слици.

Слика 4: Приказ укључивања наслова штампања

2. ШТАМПАЊЕ РАДНЕ СВЕСКЕ

Веома често постоји потреба да се радна свеска одштампа, да би се датотека
детаљније прегледала и писани материјал поделио ширем кругу. Када се изаберу
подешавања за изглед стране, лако је прегледати изглед радне свеске, а затим
уколико је све у реду извршити штампање коришћењем панела Print.
Да би приступили панелу за штампање потребно је извршити следеће кораке:

 изабрати картицу File, појавиће се скривени поглед (Backstage view);

Слика 5: Избор менија File

 изабрати Print из Backstage view;

3
 Слика 6: Приказ Print падајућег менија

 појављује се прозор Print који је приказан на доњој слици.

Слика 7: Изглед прозора Print

4
 Да би одштампали радну свеску потребно је:
 сa прозорa Print изабрати жељени принтер;
 унети број копија;
 унети додатна подешавања;
 кликнути на дугме Print.
За штампање активног радног листа потребно је:
 изабрати радни лист који треба да се штампа, а у случају да се жели да се
одштампа већи број радних листова треба притиснути тастер Ctrl;
 прећи на прозор Print ;
 изабрати Print Active Sheets са менија Print Range;

Слика 8: Избор опције Print Active Sheets

 кликнути на дугме Print.

Слика 9: Избор дугмета Print

5
ТЕСТ ПИТАЊА
1. Додати команду у Quick Access Toolbar.
2. Креирати нову радну свеску применом готових образаца.
3. Користити команду Save за чување радне свеске.
4. Применити команду Save as за чување радне свеске под другим именом.
5. Изабрати ћелију и у њу унети текст и нумеричке податке.
6. Коришћењем drag and drop технике преместити садржај ћелије.
7. Исећи садржај једне ћелије, а затим залепити садржај у другу ћелију.
8. Користити функцију Find за проналажење садржаја ћелије.
9. Унети нову колону.
10. Обрисати креирану колону.
11. Спојити неколико колона применом особине merge.
12. Применом особина форматирања затамнити, искосити и подвући текст.
13. Унети нови радни лист и променити му име.
14. Померити и ископирати радни лист.
15. Груписати и разгруписати радне листове .
16. Променити оријентацију стране.
17. Променити маргине радног листа.
18. Одштампати два активна радна листа.
19. Одштампати селекцију ћелија у радном листу.
20. Подесити маргине коришћењем Preview pane.

6
3. ДИЈАГРАМИ, ГРАФИКОНИ
Дијаграми служе да графички прикажу табеларне прорачуне, ради што
потпунијег приказа података и уочавања трендова.
Постоји више врста дијаграма, али ће на следећим сликама бити дати само
најчешће коришћени:

Слика 10: Column (стубични) дијаграм

Стубични дијаграм се користи када је потребно поредити више елемената
дијаграма.

Prodaja u modnoj u kući

Слика 11: Bar (тракасти) дијаграм

7
 Овај дијаграм се користи за поређење елемената у једном тренутку.

Слика 12: Line (линијски) дијаграм

Линијски дијаграм се користи када у дијаграму постоји више категорија и
вишенизова података.

Слика 13: Pie (у облику пите)

Овај дијаграм се користи за приказивање односа између целине и делова.

Prodaja u modnoj u kući

Слика 14: Area (просторни)

8
 Просторни дијаграм се користи за показивање степена промена током времена.

Слика 15: Елементи дијаграма

Дијаграм садржи следеће елементе:
 X осу - то је оса која представља категорије, на њу су постављене колоне
табеларног прорачуна;
 Y осу - оса на коју су постављене вредности;
 низови података – елементи који одговарају једном реду у табели;
 легенда – описује различите категорије.
Да би креирали дијаграм најпре је потребно селектовати табелу на основу које
треба креирати дијаграм. Потребно је кликнути на језичак Insert, па на делу на
коме пише Charts, кликнути на жељени тип, а потом и на подтип из подменија.
Дијаграм ће бити постављен у радни лист и окружен тачкама које служе за
подешавање величине. На главном менију појавиће се нове картице Design, Layout
и Format са многим могућностима везаних за дијаграм. Кликом на сваку од њих
директно се мења подешавање графикона.
Додавање наслова дијаграма обавља се кликом на Design | Chart Layouts, па је
потребно изабрати Layout 1, 2 или 3, а на дијаграму ће се појавити наслов.
Потребно је кликнути на њега и мењати га по жељи.
Померање графика изводи се избором опције Design | Move Chart. Након тога
отвориће се прозор у коме треба чекирати да ли корисник хоће да премести
графикон у нови лист (new sheet), или у неки од постојећих објеката, избором
ставке из падајуће листе са постојећим радним листовима и потврдом на OK.

9
 Промена величине дијаграма изводи се тако што корисник доведе стрелицу
миша на средину неке оквирне линије графикона. Кад се курсор промени у
двосмерну стрелицу, потребно је кликнути мишем, затим развући, или скупити
графикон по жељи, а затим отпустити тастер миша. То исто може се урадити са
постављањем курсора миша у ћошковима, с тим што је сада потребно извршити
промене по две димензије, по дужини и ширини.
Брисање графикона обавља се на тај начин што корисник селектује графикон
(кликом на њега), и притисне на тастатури дугме Delete.
4. ТАБЕЛЕ
Да би форматирали податке у табели потребно је:
 изабрати ћелије које треба форматирати;
 са картице Home, изабрати команду Format as Table у групи Styles;

Слика 16: Избор команде Format as Table

 изабрати стил табеле из падајућег менија;

Слика 17: Избор стила табеле

10
 појавиће се дијалог прозор са потврдом за изабрани опсег ћелија;
 ако табела има заглавље, треба потврдити опцију My table has headers, а онда
кликнути мишем на OK;
 опсег ћелија ће бити форматиран у изабраном стилу.За
промену стила табеле потребно је:
 изабрати ћелију и кликнути мишем на команду Design;
 лоцирати групу Table Styles, затим кликнути на стрелицу More да би севидели
понуђени стилови;

Слика 18: Избор понуђених стилова

 изабрати жељени стил;

Слика 19: Избор жељеног стила

11
 појавиће се изабрани стил табеле;
Да би изменили опције стила табеле потребно је:
 изабрати табелу;
 са картице Design, означити, или уклонити жељене опције (које се чекиарају)у
групи Table Style Options;

Слика 20: Означавање опције у групи Table Style Options

 стил табеле ће се променити.
За уклањање табеле потребно је спровести следеће кораке:
 изабрати табелу;
 кликнути мишем на Convert to Range у групи Tools;

Слика 21: Избор опције Convert to Range у групи Tools

 појавиће се дијалог прозор и потребно је кликнути на Yes;
 изабрани опсег неће више бити табела.

5.ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДОВА
Некада је потребно анализирати и пратити трендове при раду са подацима без
потребе за креирањем читавог графикона. Минијатурни графици који стају у
појединачну ћелију називају се Sparklines.

12
Постоји три различита типа ових линија: Line, Column, и Win/Loss. Line и
Column су сличне линијским и дијаграмима колона. Win/Loss је сличан типу
Column, осим што показује када је вредност позитивна, или негативна уместо да
прикаже колико су вредности високе или ниске. Да би биле лакше за читање сва
три типа могу да прикажу маркере на важним тачкама, као што су највише и
најниже тачке.

Слика 22: Криве за праћење трендова

За праћење трендова потребно је:
 изабрати ћелије који ће послужити као извор података;
 изабрати картицу Insert, затим изабрати Sparkline из групе Sparklines;
 појавиће се дијалог прозор Create Sparklines;
 у означеним ћелијама ће се појавити тренд график.

За приказивање маркера на графицима је потребно:

 изабрати тренд график;
 са картице Design, изабрати жељену опцију са групе Show;

Слика 23: Избор жељене опције са групе Show

 график тренда ће бити ажуриран.

За промену графика тренда је потребно:
 изабрати тренд график;

13
 са картице Design tab, изабрати стрелицу More;

Слика 24: Избор опције More

 са падајућег менија изабрати жељени стил;

Слика 25: Избор жељеног стила

 график тренда ће бити ажуриран.
За промену типа графика тренда је потребно:
 изабрати тренд график;
 са картице Design, изабрати жељени тип Sparkline type;
 график тренда ће бити ажуриран.
ТЕСТ ПИТАЊА
1. Извршити сортирање података.
2. Нацртати линијски дијаграм.
3. Филтрирати податке.
4. Нацртати дијаграм питу.
5. Шта је потребно за праћење трендова.
6. Изабрати жељени стил табеле.
7. Нацртати стубични дијаграм.
8. Изменити стил табеле.

14
6. ДОДАТНЕ МОГУЋНОСТИ РАДА У ПРОГРАМУ EXCEL
6.1.1 ПРАЋЕЊЕ ИЗМЕНА
Када се укључи опција Track Changes, свака ћелија која се промени биће
означена јединственим оквиром и показатељима. Избор означене ћелије ће
омогућити приказ детаља могућих промена.
Да би укључили праћење промена потребно је:
 са картице Review изабрати команду Track Changes, а затим са падајућег
менија изабрати Highlight Changes...;

Слика 26: Избор команде Track Changes

 појавиће се дијалог прозор Highlight Changes са кога треба чекирати ставку
Track changes while editing;
 проверити да ли је поље Highlight changes on screen чекирано, а затим
изабрати OK;

Слика 27: Чекирање поља Highlight changes on screen

15
 затим изабрати OK уколико се тражи да би сачували радну свеску;

Слика 28: Чување радне свеске

 праћење промена ће бити укључено;
 изабрати означене ћелије да би се виделе промене.
Да би се пратиле промене на радном листу потребно је:
 сачувати радну свеску;
 са картице Review кликнути на команду Track Changes, а затим са падајућег
менија изабрати опцију Highlight Changes... ;

Слика 29: Избор опције Highlight Changes

 чекирати ставку List changes on a new sheet;

Слика 30: Избор поља List changes on a new sheet

16
 промене ће бити излистане на сопственом радном листу.
6. 1.2 КРЕИРАЊЕ PIVOT ТАБЕЛЕ
Да би креирали Pivot табелу потребно је:
 изабрати табелу са подацима;
 са картице Insert изабрати команду PivotTable;

Слика 31: Избор команде PivotTable

 појавиће се дијалог прозор Create PivotTable на коме треба извршити
потребна подешавања;

Слика 32: Подешавања на дијалог прозору

 појавиће се нова табела (PivotTable) и листа поља на радном листу;
 затим треба одлучити која поља додати;
 изабрана поља се додају у једну од четири области испод листе поља;
 PivotTable израчунава и сумира податке у изабраним пољима.

17
7. ЛИТЕРАТУРА

1. Kориснички софтвери и интернет комуникације, Виша техничка школа,

Београд, 2008.
2. ECDL 1. Osnovi informatičkih tehnologija, Integra, Beograd, 2005.
3. ECDL 2. Korišćenje računara i rad sa fajlovima, Integra, Beograd, 2005.
4. ECDL 3. Obrada teksta, Integra, Beograd, 2005.
5. ECDL 4. Tabelarne kalkulacije, Integra, Beograd, 2005.
6. ECDL 5. Baze podataka, Integra, Beograd, 2005.
7. ECDL 6. Prezentacije, Integra, Beograd, 2005.
8. ECDL 7. Informacije i komunikacije, Integra, Beograd, 2005.
9. Brendan Munnelly i Paul Holden, ECDL, Mikro knjiga, 2005
10. Jančić R., Cvetković M., Mitraković D., Matematički programski alati, Grifon,
Beograd 1996.
11. Јасмина Новаковић, Драган Милановић, Алемпије Вељовић, Пословна
информатика, Мегатренд, Београд, 2005.
12. Ćalasan, L., Petkovska M, Matlab i dodatni moduli Control System Toolbox i
Simulink, Mikroknjiga, Beograd 1996.
13. Web site: http://www.gcflearnfree.org/.
14. Web site: http://www.microsoft.com/.

18