Grafikoni

Predavanje: 31.03.2014.
Excel-grafikoni

11. Grafikoni
11.1.Grafikon
Podaci iz tabela, kompletni ili neki njen deo se mogu predstaviti grafiki, odnosno moe se kreirati grafikon.
Grafikon mora posedovati:
- Jednostavnost - koristiti najmanji mogui broj elemenata i informacija. Bolje je kreirati vie jednostavnih
grafikona nego jedan koji je pretrpan.
- Jedinstvenost - odnosi izmeu delova moraju delovati kao jedna celina.
- Naglaenost - isticanje karakteristinog dela grafikona koji upuuje korisnika na poruku tako da ne naruava
pravilo jedinstvenosti. esto se koristi kod krunih grtafikona.
- Ravnotea - grafika ujednaenost teine grafikona. Grafikon ne treba da deluje kao da e se iskriviti
ukoliko bi ga obesili kao sliku na zidu. Postie se raporedom elemenata na grafikonu kod ureivanja.
11.1.1.Glavne vrste grafikona
Excel raspolae sa 11 glavnih vrsta grafikona. Svaka od njih ima podvrste, koji mogu biti dvodimenzionalni (2-D)
ili trodimenzionalni (3-D). Zbog velikih mogunosti vrlo je vano izabrati vrstu grafikona koji e istaknuti trendove.
U tabeli su date glavne vrste grafikona
Vrsta gratikona Opis

1.Stubiasti (Column)
Koristi se kod prikaza promene uea
jedne ili vie serija podataka tokom
vremena.

2. Linijski (Line)
Koristan je za poreenje vie trendova velikog broja
podataka ili kod nekoliko serija podataka. Ovaj grafikon
istie promene i pokazuje brzinu promene razliitim
poloajima(pod uglom) linije serije podataka

3.Kruni (Pie)
Koristi se za prikaz jedne serije podataka. Odseci
grafikona su uea u ukupnoj sumi.

4.Trakasti (Bar)
Ovaj grafikon poredi vrednosti istih kategorija. Ne
prikazuje promene veliina u vremenskom intervalu nego
samo u odreenom vremenskom trenutku.

5.Povrinski (Area)
Koristi se kada se naglaavaju odnosi veliina tokom
vremena. Najee se koristi kod relativno stabilnih
podataka bez skokovitih promena

Autor: Tihomir Zafirovi, prof 1
Predavanje: 31.03.2014. Excel-grafikoni

Vrsta gratikona Opis

6.XY Raspreni (Scatter)
Koristan za poreenje seta vrednosti tako da se zapaaju
veze izmeu promenljivih. Vrednosti se mogu porediti i sa
nekom drugom veliinom kao sa prosekom ili oekivanom
vrednosti. esto se koristi u naunim istraivanjima

7.Berzanski (Stock)
Kao to je njegovo ime asocira, berzanski grafikon se
najee koristi za ilustraciju variranja akcija.
Meutim, ovaj grafikon se takoe moe koristiti za prikaz
naunih podatka.

8.Povrinski (Surface)
Povrinski grafikon izgleda kao topografska karta. Boje i
povrine pokazuju iste opsege vrednosti.

9.Prstenasti (Doughnut)
Slian je krunom grafikonu. Prikazuje vie serija s tim to
svaku seriju podataka predstavlja jedan prsten.

10. Mehurasti (Bubble)
Ovaj grafikon pokazuje setove promenljivih u dve
dimenzije u obliku mehuria. Razliite serije prikazane su
razliitom veliinom mehuria.

11. Radarski (Radar)
U ovom grafikonu svaka kategorija ima vlastitu liniju od
centra prema spolja. Ako bi svi podaci imali istu vrednost
dobio bi se krug.


11.1.2. Delovi grafikona
U tabeli i na slici 152 predstavljeni su delovi grafikona.

Kategorija Kategorija osa
Category Axis Osa koja predstavlja kategorije grafikona, x osa.
Category Title Naziv ose kategorije ili x ose.
Legend Objanjava koja serija podataka.
Chart Area Kompletna povrina grafikona.
Chart Title Naslov grafikona.
Corners Uglovi 3D grafikona, osim 3D krunog. Uglovi se biraju zbog rotacije pomou mia
Data Label Oznaka podatka u seriji.
Data Table Tabela podataka koji su predstavljeni u grafikonu.
Dropline Pomona linija koja se sputa od podataka do ose.
Floor Pod, donja povrina grafikona.
Gridlines Mrene linije na grafikonu oznaavaju meru podele.
Legend Legenda grafikona.
Legend Entry Stavka u legendi.
Legend Key J edna od oznaka u legendi.
Plot Area Oblast crtanja grafikona.
Point Taka u seriji podataka.
Series
Serija podataka reprezentuje stubie u stubiastom grafikonu, deo kruga u krunom grafikonu.
Obino grafikon prikazuje vie serija podataka.
Povrina crtanja
(Plot Area)
Kategorija ose
(Category Axis)
Tabela podataka
(Data Table)
Vrednost ose
(Value Axis)
Mrena linija
(Gridlines)
Naslov (Titles)
Povrina grafikona
(Chart Area)
Legenda
(Legend)
Slika - 152

Series Axis Osa na kojoj su predstavljene serije na grafikonu (samo kod 3D grafikona).
Trend line Linija trenda serije podataka.
Value Axis Osa za vrednosti serija na grafikonu, tj. y osa. Moe da postoji i sekundama osa vrednosti.
Value Axis Title Naziv ose vrednosti ili y ose.
Walls Zidovi, bone strane 3D grafikona. Nemaju ih 3D kruni grafikoni.
11.2. Izrada grafikona
Za odabrane podatke grafikon se moe kreirati na dva naina. Najlake je prvo oznaiti elije s podacima koje se
ele prikazati u obliku grafikona, zatim se na tastaturi koristi taster Fll. Na ovaj nain se dobije dvodimenzionalni
stubiasti grafikon, dat kao novi list u radnoj knjizi, slika 153.
Drugi nain kreiranja grafikona omoguava da korisnik izabere onu vrstu za koju smatra da e najjednostavnije
grafiki predstaviti seriju ili vie serija podataka. Bez obzira gde se grafikon nalazi (na istom radnom listu gde su
serije podataka ili na nekom drugom), podaci su vezani za grafikon, pa ako se promene podaci, onda se menja i
grafikon.

Za ovo su potrebna tri koraka:
Odabrati podatke koji se ele prikazati u grafikonu.
Na kartici Insert grupi Charts, izabrati glavnu vrstu, slika 154.
Nakon otvaranja liste odabrati podvrstu grafikona. Neki grafikoni su dvodimenzionalni, a drugi su trodimenzionalni,
primer na slici 155

ponedelja
k
utorak sreda etvrtak petak subota
15 kifle 50 70 120 53 60 68
25 zemike 75 70 100 62 65 81
50 lepinje 80 70 95 55 74 93
48 hleb 50 40 80 25 39 55
0
20
40
60
80
100
120
140
15 kifle
25 zemike
50 lepinje
48 hleb
Poly. (15 kifle)
Poly. (25 zemike)
Poly. (50 lepinje)
Poly. (48 hleb)
Slika - 153
Slika - 154 Slika - 155

Ukoliko u grupi Chart nema eljene vrste grafikona onda se otvori galerija Other Chart te bira glavna vrsta
grafikona a onda podvrsta (videti sliku 157).
11.3. Ureivanje grafikona
Nakon kreiranja grafikona,verovatno e trebati unaprediti grafikon kako bi mu se poboljali izgled i jasnoa. Neke
od stavki se mogu promeniti ukljuujui veliinu, stil, boju i poloaj. Meutim, pre bilo kakvog ureivanja, mora se
odabrati objekat koji se eli promeniti. Kada je grafikon na istoj stranici kao i podaci i grafikon je odabran, videe se
osam takastih ruki oko spoljne ivice grafikona, kao i debela obojena linija.
Svaki grafikon, bez obzira gde se nalazi, ima dva prostora. Spoljni prostor je okvir u kojem je grafikon. Kada je
grafikon na radnom listu sam, onda je okvir ceo radni list (prvi nain pomou Fll).
Kada je grafikon objekat na radnom listu, okvir se pojavljuje kao okvir koji okruuje grafikon. Da bi grafikon bio
odabran kao aktivni objekat treba kliknuti bilo gde na njega ili kliknuti izvan grafikona da se deaktivira.
Ako je grafikon na svom radnom listu, ne trebata kliknuti levim tasterom mia da bi ga odabrali.
11.3.1. Promena veliine grafikona
Kada je grafikon poseban objekat na radnom listu, moe biti premalen za itanje ili moe biti tako veliki da pokriva
podatake na radnom listu. U oba sluaja potrebno je promeniti veliinu grafikona. Na slici 156 su prikazani poloaji
ruki i mogui smerovi deformacije grafikona.

Ukoliko se koriste ruke na uglovima mogue je menjati veliinu graftkona ujedno po visini i irini. Ako se eli
zadrati ista proporcija (isti odnos irine i duine) onda je potrebno drati pritisnut taster Shift.
11.3.2.Premetanje grafikona
Kada je grafikon kao samostalan objekat na radnom listu, moe se jednostavno premestiti na bilo koje mesto na
radnom listu, moe se premestiti na novi radni list. Ne moe se premestiti grafikon koji je na vlastitom radnom listu.
Da bi se premestio grafikon na neko drugo mesto na radnom listu, treba ga aktivirati i postaviti pokaziva mia tik
ispod ruba grafikona. Pokaziva mia bi trebao dobiti oblik (etiri strelice). Tada treba grafikon premestiti
na novo mesto.

Slika - 156

11.3.3.Promena vrste grafikona
Ako se eli promeniti vrsta grafikona, potrebno je aktivirati grafikon i odabrati Chart Tools, karticu Design, grupu
Type te dugme Change Chart Type. Izborom ovog dugmeta aktivira se dijalog prozor, slika 157. S leve strane se
odabere vrsta a s desne podvrsta grafikona.

11.3.4. Formatiranje tekstualnlh elemenata
Da bi grafikon bio jasan potrebno je dodati tekstualne elemente koji opisuju stavke na grafikonu.
U tekstualne elemente spadaju:
Naslov grafikona
Nazivi osa
Poloaj legende
Oznake podataka
Tabela
Ovo se postie preko grupe Labels kartice Layout u Chart Tools, slika 158.

11.3.4.1. Dodavanje naslova grafikona
Za dodavanje naslova grafikona prvo se aktivira grafikon, a zatim odabere

Slika - 157
Slika - 158
Slika - 159

Chart Title. Na slici 159 prikazan je popis opcija:
None - bez naslova grafikona, to znai da se ne eli prikazati naslov. Ovo se koristi ako se eli ukloniti
postojei naslov grafikona.
Centered Overlay Title - naslov grafikona je na centru unutar podruja grafikona. Ova opcija zadrava
postojeu veliinu grafikona.
Above Chart - naslov je iznad grafikona. Ova opcija menja veliinu grafikona.
More Title Options - vie mogunosti za formatiranje naslova grafikona, slika 160. Mogue je odabrati popunu
- Fill, formatiranje ruba - Border Color i Border Styles, senku - Shadow, 3-D Format, sjaj i mekou rubova -
Glow and Soft Edges i poravnanje - Alignment.

11.3.4.2. Dodavanje naziva osa
Za dodavanje naziva osa odabere se Axis Titles.
Na slici 161 prikazan je popis opcija za x osu: None - bez naziva, Title Below Axis - naziv ose ispod

Na slici 162 prikazan je popis opcija za y osu: None - bez naziva, Rotated Title - rotiran naziv ose, Vertikal Title -
vertikalan naziv ose, Horizontal Title - horizontalni naziv ose.

Slika - 160
Slika - 161
Slika - 162

Na slici 163 prikazan je popis opcija za z osu: None - bez naziva, Rotated Title - rotiran naziv ose, Vertikal Title -
vertikalan naziv ose, Horizontal Title - horizontalni naziv ose.

Pored opisanog, u sva tri sluaja nudi se More naziv ose Title Options. Izborom bilo koje aktivira se dijalog prozor,
slika 164 koji daje dodatne mogunosti formatiranja naziva osa.

Slika - 163
Slika - 164

11.3.4.3. Poloaj Legende
Ukoliko se u grafikonu prikazuje vie nego jedna serija podataka program automatski prikazuje legendu radi
razumevanja grafikona. Aktiviranjem dugmeta Legend se odreuje njen poloaj u grafikonu.
Na slici 165 su prikazane naredbe koje se odnose na legendu: None - ne prikazuje se, Show Legend Right - legenda
desno, Show Legend Top - legenda u vrhu, Show Legend Left - legenda levo, Show Legend at Bottom - legenda u
dnu, Overlay Legend Right - legenda desno preko grafikona, Overlay Legend Left - legenda levo preko grafikona,
More Legend Options - dodatne mogunosti formatiranja legende, slika 166.

11.3.4.4. Prikaz oznake podataka
Na pojedinane podatke moe se dodati tekstualna oznaka. Oznaka podataka najee pokazuje vrednost podataka,
ali takoe moe se ukljuiti naziv serije i zavisno o vrsti grafikona, ili naziv kategorije ili X i Y vrednosti. Na taj
nain oznake podataka mogu se koristiti kako bi se identifikovale vrednosti serije podataka, koje su ponekad teko
itljivi.
Na slici 167 prikazane su opcije dugmad Data Labels: None - bez oznaka podataka, Show - sa oznakama podataka.

11.3.4.5. Dodavanje tabele podataka
Kada se grafikon nalazi na istom radnom listu kao i podaci, onda je sve vidljivo
ali poto grafikon moe biti na posebnom radnom listu ili na nekom drugom gde
nisu podaci onda se moe ukazati potreba dodavanja tabele sa podacima. Ovo
moe biti vrlo korisno ako italac treba videti tane vrednosti zajedno s grafikim
prikazom, (Ovo nije dostupno za kruni, raspreni, mehuriasti, radarski i
povrinski grafikon).

Ubacivanje tabele podataka realizuje se dugmetom Data Table sa opcijama na
slici 168: None - bez tabele podataka, Show Data Table -vidljiva tabela podataka,
Show Table with Legend Keys - vidljiva tabela podataka sa oznakama iz legende.

Slika - 165
Slika - 166
Slika - 167
Slika - 168

11.3.5. Mrene linlje
Osim dodavanja naziva osi, moe se takoe uraditi nekoliko drugih opcija koje se
odnose na osi. Na primer, moe se odabrati prikazivanje mrenih linija kako bi
korisnik lake ocenio vrednosti. Osim zadanog prikaza vodoravnih mrenih linija uz
glavne vrednosti, takoe se mogu prikazati vertikalne mrene linije, ili se moe
odabrati da se ne prikazuju mrene linije.
Na slici 169 prikazana je lista za mrene linije - Gridlines. Poto je aktivan 3-D
grafikon, ponuene su mrene linije za sve tri ravni. Za 2-D grafikon e biti aktivne
samo prve dve stavke (ovo ne vredi za kruni grafikon). Slika 170 je dalji izbor za
bilo koju osu.
Na ovaj nain mogu se dodavati, menjati ili ukloniti vodoravne ili vertikalne
mrene linije. Takoer se moete izabrati More Primary Horizontal Gridlines
Options za izmenu boja, vrste i debljine mrenih linija i to glavnih - Major i
pomonih - Minor, slika 171.

Ovo vredi iz za ostale ose grafikona.

11.3.6. Izbacivanje i ubacivanje serije podataka
Izbaciti seriju podataka iz grafikona znai oznaiti podatak na grafikonu (videti boju u legendi) i pritisnuti taster
Delete na tastaturi. Ovo se moe uraditi i preko dijalog prozora sa like 172, tako to se oznai naziv serije te aktivira
dugme Remove.
Ako je potrebno u grafikon dodati novu seriju podataka onda u Chart Tools treba izabrati karticu Design. Iz grupe
Data izabrati SelectData, slika 172.

Nakon ovoga e se aktivirati dijalog prozor Select Data Source, slika 173. Komandnim dugmetom Switch
Row/Column se menja analiza serija podataka.
Desni deo Horizontal (Category) Axis Labels omoguava definisanje podataka (nazivi) u tabeli koji su na x osi.
U levom delu, Legend Entries (Series), dugme Add omoguava ubacivanje naziva serije - Serie name te serije
podataka - Series values, slika 174.

Dugmad sa strelicama, slika 173, omoguavaju podeavanja redosleda serija podataka.

Slika - 169
Slika - 170
Slika - 171
Slika - 172

11.3.7. Promena stila boja grafikona
Grupa Chart Styles je predviena za brzu promenu opcija na grafikonu. Takoe se moe promeniti izgled primenom
bilo koje od mnogih definisanih stilova grafikona. Stilovi grafikona odnose se na trenutnu radnu knjigu, a ukljuuju
opcije kao to su boja i fontovi. Pored unapred definisanih opcija, jo uvek se mogu promeniti elementi grafikona
pojedinano. Desnm tasterom mia klikne se na bilo koji element koji se eli izmeniti i odabere Format (grafikon
stavke). Veina promena moe biti direktno iz dijalog prozora Format.

Za primenu stila na aktivni grafikon treba odaberiti Chart Tools, karticu Design te otvoriti grupu ChartStyles, koja
prikazuje galeriju stilova grafikona, slika 175. Ovo paleta ilustruje stilove 3-D cilindrinog grafikona. Dostupni
stilovi variraju zavisno od vrste grafikona.

Slika - 173
Slika - 174
Slika - 175

11.3.8. Poboljanje izgleda 3D grafikona
Budui da 3D grafikoni imaju dimenziju dubine to se moe menjati prikaz grafikona u perspektivi. Na primer, moe
se rotirati, promeniti ugao gledanja, podesiti rasvetu te izabrati materijal.
Za poboljanje izgleda aktivnog trodimenzionalnog grafikona treba odabrati Chart Tools, karticu Layout grupu
Background. Izborom komande 3-D Rotation aktivirae se dijalog prozor Format Chart Area, slika 176.
Mogunosti koje su aktivne u ovom dijalog prozoru zavise od vrste grafikona.

11.4.Mini grafikon (sparkline)
Novo u Excel 2010 je mini grafikon (sparkline), koji se uklapa u jednu eliju, obino se nalazi u blizini podataka.
Mini grafikon omoguava brzi vizualni prikaz podataka na prvi pogled, trendove, kao to je rast, stagniranje ili
smanjenje. Mini grafikon, je mono sredstvo za poveanje analitike analize brojeva. Standardni grafikon je obino
vei i odvojen je od podataka na kojima se temelji. Slika 177 pokazuje primer podataka. Ovi podaci predstavljaju
prodaju artikala u jednoj pekari za est dana. Mini grafikon je zgodan ako treba brzo odrediti prodajni trend za
pojedini artikl.
11.4.1. Dodavanje mini grafikona
Excel 2010, moete generisati mini grafikon u obliku linije, stupca ili win/loss lestvice. Linijski i stubiasti mini
grafikoni su slini standardnim linijskim i kolonskim grafikonima u tome to prikazuju trend tokom perioda
vremena. Win/loss mini grafikon moe se usporediti sa sloenim stubianim grafikonom. Podaci koji ste koristite za
win/loss mini grafikon bi trebali biti serija pozitivnih i negativnih brojeva.

Mini grafikoni moe biti u bilo kojoj eliji, ali da bi se bolje vizualno video trend, najbolje ga kreirati pored podatka.
Prvo se aktivira elija, a zatim izabere kartica Insert. Iz grupe Sparklines se izabere jedna od tri vrste mini grafikona:
Line, Column ili Win/Loss. Ovim se aktivira dijalog prozor Create Sparklines, slika 178.

Slika - 176
Slika - 177
Slika - 178

Deo Choose the data that you want Data Range definie opseg podataka a deo Choose where you want the
spaklines to be placed Location Range mesto kreiranja mini grafikona. Klikom na OK kreira se mini grafikon.
Za kreiranje vie mini grafikona koristi se hvataljka AutoFill. Na taj nain se kreiraju grupe mini grafikona.
Promene koje se naprave na jednom mini grafikonu utiu na sve mini grafikone u grupi, slika 179.

Nakon generisanja mini grafikona aktivirae se Sparkline Tools, kartica Design, slika 180.
Promena tipa mini grafikona se realizuje preko grupe Type.
Za brisanje mini grafikona koristi se grupa Groupe, naredba Clear.

11.4.2.Ureivanje mini grafikona
U zavisnosti od tipa mini grafikona grupa Style nudi ve gotove stilove: boja, vrsta i debljina linija, vrste i boja
oznaka. Pored ovoga postoje liste Sparkline Color i Marker Color.
Pomou liste Sparkline Color se bira boja po elji. Ako je u pitanju linijski mini grafikon onda se bira vrsta i
debljina linije.
Marker Color nudi ukljuivanje i izbor boje oznaka za: Negative Points - negativne vrednosti, Markers - sve
vrednosti, High Point - najvia vrednost, Low Point - najnia vrednost, First Point - prva vrednost, Last Point -
zadnja vrednost, slika 181.

11.4.3.Ureivanje podataka mini grafikona
Promene vrednosti podataka odraavaju se na mini grafikonu. Ukoliko se promeni opseg podatka ili lokacija mini
grafikona onda se sa kartice Design koristi grupa Sparkline naredba EditData, slika 182.

Slika - 179
Slika - 180
Slika - 181
Slika - 182
Predavanje: 31.03.2014. Sortiranje tabele

12. Sortiranje tabele
Vrlo esto e se pokazati vrlo praktino ako su redovi u tabelama sloeni po odreenom redosledu - sortirani.
Sortirati tabelu znai sloiti redove odreenim redosledom na temelju sadraja odreene kolone.
12.1. Sortiranje redova i vlastitih lista
Postoje dva redosleda sortiranja:
rastui - slaganje od manjeg ka veem (Smallest to Largest) i
opadajui - slaganje od veeg ka manjem (Largest to Smallest)

Sortiranje, bilo u rastuem ili opadajuem redosledu, se izvodi na osnovu vrednosti ASCII koda karaktera ako su u
pitanju brojevi i tekst ili od najranijeg ka najstarijem ako su u pitanju datum ili vreme.
Vano je napomenuti da je ispravno sortiranje redova ili kolona jer se u suprotnom gubi smisao tabele koja se
sortira. Ako tabela ima definisan prvi red kao zaglavlje ono se ne sortira.

Pre sortiranja potrebno je da je aktivna elija u opsegu podataka. Na slici 183 dat je primer podataka sa prvim redom
kao zagiavljem.
Biranjem kartice Data te naredbe Sort iz grupe Sort&Filter, slika 184

aktivira se dijalog prozor kao na slici 185 (isti efekat se postie kartice Home, grupe Editing, liste Sort&Filter te
naredbe Custom Sort).

Excel daje mogunost sortiranja po vie polja (Column -kolona) i to za sortiranje u rastuem redosledu (Smallest to
Largest) ili za sortiranje u opadajuem redosledu (Largest to Smallest).
Ukoliko postoji prvi red kao zaglavlje tabele potrebno je ukljuiti potvrdni okvir My data has headers.
Dodavanje novog polja za sortiranje realizuje se dugmetom Add Level. Dugme Delete Level brie oznaeno polje a
dugme CopyLevel kopira oznaeno polje. Strelicama gore i dole se podeava redosled polja.
Dugmetom Options se moe sortirati s leva u desno umesto odozgo nadole.
Ukoliko se iz liste Order izabere Custom List daje se mogunost sortiranja vlastitih lista i to ne po abecednom redu
ili vrednosti podataka nego po redosledu kako su liste kreirane.
Slika - 183
Slika - 184
Slika - 185
Predavanje: 31.03.2014. Sortiranje tabele

Izborom stavki iz liste Sort on mogu se sortirati redovi na osnovu pozadine ili boje teksta podataka.
Iz grupe Sort&Filter se mogu koristiti dugme za sortiranje u rastuem redosledu i dugme za
sortiranje u opadajuem redosledu prema polju u kom se nalazi elijski okvir.
Ovo isto se moe postii preko kartice Home, grupe Editing.
Ukoliko se podaci sortiraju, a sadre formule, potrebno je voditi rauna o adresama jer e najee doi do greaka
(pomoi e alat Formula Auditing).
Neobavezno: sortirati se moe maksimalno po 64 polja (kolone).


Grafikoni

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Grafikoni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predavanje: 31.03.2014.

You might also like