Microsoft Excel - I deo

7. MICROSOFT EXCEL – I deo

Program Microsoft Excel je deo programskog paketa Microsoft Office. Osnovna namena ovog programa je da
omogući jednostavno formiranje tabelarnog zapisa i podešavanje izgleda tih tabela. Microsoft Excel se može
koristiti i za crtanje različitih grafikona i obavljanje više vrsta izračunavanja. Excel se poziva iz Start menija,
pozivom opcije All Programs/Microsoft Excel. Moguće ga je pozvati i preko ikonice na radnoj površini, palete
za brzo pozivanje programa ili preko Office Shortcut Bar-a, ako postoje.

7.1. Izgled prozora

Pri pozivu programa Polje za naziv ćelije

Kolona
Microsoft Excel pojavljuje se Palete alatki

prozor u mnogome sličan Glavni meni Linija za unos Radna Ravan

prozoru programa Microsoft Naslovna linija
Word (slika 7-1). Na vrhu se
nalazi naslovna linija sa
nazivom programa
(Microsoft Excel) i nazivom
dokumenta na kojem
trenutno radimo. Ispod
naslovne linije nalazi se
glavni meni i u ovom slučaju
dve palete alatki: standardna Red
(Standard) i za formatiranje
(Formatting). Neposredno
iznad radnog lista se nalazi
polje za naziv ćelije (Name
Box) i linija za unos formula
(Formula Bar). U desnom
delu prozora nalazi se radna
ravan (Task Pane).
Pojavljuje se pri pozivu Dugmad za promenu radnih listova
programa i nudi izbor neke
od opcija: nastavak rada na Slika 7-1: Microsoft Excel
nekom od poslednje obrañenih dokumenata, otvaranje nove radne sveske itd. Na dnu prozora se nalazi statusna
linija. Funkcije svakog od delova prozora biće kasnije pojedinačno objašnjene.
U radnoj ravni možemo odabrati da nastavimo sa radom na nekom od skorije formiranih dokumenata (ponuñena
su četiri dokumenta koja su poslednje otvorena) ili da odaberemo opciju Blank Workbook u slučaju da želimo da
započnemo rad na novom dokumentu. Pri odabiru opcije Blank Workbook, Excel će automatski otvoriti jedan
prazan dokument i nazvati ga inicijalnim imenom Book 1.

7.2. Radna sveska i radni list

Svaki dokument napravljen u programu Microsoft Excel

predstavlja jednu radnu svesku (Workbook) koja se sastoji od
više radnih listova (Worksheet). Prelaz sa jednog lista na drugi Slika 7-2: Dugmad za promenu radnih listova
vrši se pritiskom na odgovarajući jezičak u dnu prozora ili
67
Primena IT - Praktikum

pomoću dugmadi za promenu radnih listova (slika 7-2).

Ova dugmad služe redom za: prikaz prvog radnog lista, prelaz na naredni list, prelaz na prethodni list, prikaz
poslednjeg lista u nizu.
Pri otvaranju novog dokumenta listovi su imenovani sa Sheet 1, Sheet 2 i Sheet 3. Naziv lista se menja pritiskom
desnog tastera miša na odgovarajući jezičak i odabirom opcije Rename. Time se naziv lista pretvara u oblik
spreman za unos novog naziva. U istom konteksnom meniju izborom opcija Insert i Delete je moguće dodati
novi list, odnosno obrisati pojedini list.

7.3. Ćelija (red, kolona, navigacija, promena veličine)

Svaki pojedinačni list u dokumentu je podeljen u kolone, redove i ćelije, razdvojene linijama mreže. Svaka
ćelija u listu ima jedinstven naziv u zavisnosti u kojoj koloni i redu se nalazi. Kolone su označene slovima a
vrste brojevima (oznake se mogu menjati o čemu će kasnije biti reči). Na slici 7.1. selektovana ćelija ima
oznaku J14 jer se nalazi u koloni J u četrnaestom redu. Naziv selektovane ćelije se uvek pojavljuje u polju za
naziv ćelije. U tom polju je moguće prostim unosom teksta pojedinačnom polju dati neki drugi proizvoljan
naziv.
Najjednostavniji način za unos podatka u Excel-u je da se klikne mišem na ćeliju u koju treba upisati podatke i
da ih odmah upišemo. Na sledeće polje u koloni tj. redu prelazi se pritiskom na tipku Enter, odnosno Tab.
Kretanje kroz tabelu se može postići i strelicama na tastaturi.
Promena veličine ćelija se razlikuje od promene u Word-u. U Excel-u su sve ćelije unutar jedne kolone iste
širine odnosno sve ćelije unutar jednog reda, iste visine. Svi oblici tabela koji su formirani u Word-u se mogu
postići i u Excel-u, na jednostavniji način, spajanjem ćelija o čemu će kasnije biti reči. Promena širine kolone
(na analogan način se vrši promena visine redova) se vrši na vrhu kolone u delu sa oznakama kolona. Potrebno
je izvesti sledeće korake:
1. Selektujte kolonu (kolone) koju podešavate na način objašnjen u delu Selektovanje ćelija.
2. Pokazivač miša postavite na desnu ivicu zaglavlja selektovanih kolona. Pokazivač će se pretvoriti u
dvostranu strelicu, kao na slici 7-3.
3. Dvostruko kliknite da bi Excel sam podesio širinu kolona prema
sadržaju u njima. Ukoliko želite da širinu kolona postavite na istu Slika 7-3: Promena širine kolone
vrednost za sve selektovane kolone, držeći pritisnuto levo dugme miša
povucite desnu ivicu zaglavlja kolone tako da je proširite ili suzite.

Širinu kolone moguće je postaviti i pomoću menija, tako što:

1. Selektujete kolonu (kolone) koju
podešavate.
2. Izaberete Format/Column/AutoWidth
da bi širina kolona odgovarala sadržaju u
njima, ili Format/Column/Width da
otvorite Column Width okvir za dijalog.
Unesite broj od 0 do 255 kojim Klikom selektujemo Držeći taster Shift
označavate koliko karaktera može da se polje B2 kliknemo na polje D6
prikaže u koloni.
Slika 7-4: Selektovanje oblasti
3. Kliknite OK.
Na ovaj način je moguće proširiti kolonu levo od pokazivača miša a to je u ovom slučaju kolona G. Dvostrukim
klikom na isto mesto se postiže da se kolona automatski podesi na širinu podataka koji su u njoj uneti (vrste
same podešavaju visinu po unetom tekstu).

68
 Microsoft Excel - I deo

7.4. Selektovanje ćelija

Selektovanje ćelija je važno u svemu što se radi u Excel-u. Često je potrebno obaviti jednu radnju na više ćelija.
Susedna polja se lako selektuju odvlačenjem pokazivača miša od prve ćelije u delu koje želimo da selektujemo,
do poslednje.
Ukoliko želimo da selektujemo veći broj ćelija od kojih deo izlazi van ekrana mnogo je lakše to obaviti uz
pomoć tastature. Tastatura je neophodna u slučaju da želimo selektovati više grupa nesusednih ćelija. Tasteri
Shift i Ctrl imaju istu ulogu pri selektovanju ćelija kao što su imali pri selekciji datoteka i direktorijuma u
Windows Explorer-u. Ako držimo pritisnut taster Shift pritiskom na strelice na tastaturi se proširuje selekcija na
ćelije u odgovarajućem pravcu. Takoñe, moguće je selektovati oblast u sledeća dva koraka (slika 7.4):
• Selektovati početnu ćeliju dela koji želimo selektovati.
• Držeći pritisnut taster Shift mišem kliknemo na poslednju ćeliju u tom delu.
Taster Ctrl se upotrebljava ako želimo da dodamo grupu nesusednih ćelija u selekciju. Nakon što smo
selektovali pojedinačnu ćeliju ili grupu ćelija, dovoljno je selektovati mišem dodatnu grupu ćelija držeći taster
Ctrl.
Sve ćelije reda ili kolone se selektuju klikom na zaglavlje reda ili kolone. Više kolona ili redova se
selektuje tako što se selektuje prvo zaglavlje i uz pritisnuto levo dugme miša odvući do poslednjeg.
Kada pokazivač miša postavite na zaglavlje reda ili kolone, on se pretvara u strelicu za selekciju reda ili kolone.

Tabela 7-1: Oblici pokazivača miša u Excel-u

Ceo radni list se selektuje klikom na
Pokazivač Upotreba
dugme Select All, sivi pravougaonik u gornjem
levom uglu radnog lista iznad zaglavlja redova, ili Selekcija ćelija
tako što ćete držati pritisnut taster Ctrl i pritisnuti Selekcija redova
taster A.
Selekcija kolona
Dok budete radili u Excel-u često ćete obraćati
Podešavanje širine kolone
pažnju na pokazivač miša. Pomeranje od svega 0,8
mm dovoljno je da napravi razliku izmeñu Podešavanje visine reda
selektovanja, premeštanja i kopiranja, kao što je to
Pomeranje sadržaja selektovanih ćelija
prikazano u tabeli 7-1.
Popunjavanje (kopiranje) sadržaja ćelija

7.5. Tipovi sadržaja ćelije

U cilju boljeg razumevanja rada u Excel-u, mora se pojasniti pojam tipa sadržaja ćelije. Svaka neprazna ćelija u
tabeli može imati dve vrste sadržaja:
• Podatak (konstanta). U ćeliju je upisan neki podatak koji ima stalnu vrednost a koji može biti broj, tekst,
datum, vreme itd.
• Formula (izraz). Sadržaj ćelije je neki izraz čija se vrednost izračunava i prikazuje u ćeliji. Sadržaj
ovakve ćelije nema stalnu vrednost jer ona zavisi od sadržaja drugih ćelija. O unosu formula kao sadržaja
ćelije biće kasnije reči.

7.6. Podešavanje opcija

Microsoft Excel nudi mogućnosti podešavanja velikog broja opcija radi prilagoñavanju Excel-a potrebama
korisnika. Pri izboru opcije Tools/Options... iz glavnog menija pojaviće se prozor sa većim brojem kartica od
kojih će ovde biti reči samo o dve.

69
Primena IT - Praktikum

7.6.1. Podešavanje decimalnih oznaka (International)

Na različitim jezicima razlikuje se i način zapisivanja decimalnih brojeva. Mi zapisujemo decimalne brojeve u
obliku: 1.000.000,00 dok su, na primer, u Americi zamenjene uloge tačke i zareza. Ova opcija se može podesiti
u kartici International (slika 7-5).
U delu Number handling mogu se proizvoljno uneti oznake za decimalni separator (u našem jeziku se koristi
zarez) i separator za hiljade (kod nas je to tačka). U polju za potrvrñivanje Use system separators može se
uključiti upotreba inicijalnih oznaka za ove separatore.

Slika 7-5: Kartica International okvira za dijalog Slika 7-6: Kartica General okvira za dijalog Options
Options

7.6.2. Podešavanje adresiranja ćelija (R1C1 reference style)

Moguće je odabrati i način na koji će biti adresirane ćelije. Ćelije mogu biti imenovane u obliku B4, gde je B
oznaka kolone a 4 oznaka reda. Ako želimo ćelije imenovati u obliku R2C4, što bi značilo da se ćelija nalazi u
drugom redu (row) i četvrtoj koloni (colomn), potrebno je otkačiti opciju R1C1 reference style u kartici general
(slika 7-6).
U istom prozoru je moguće odabrati inicijalni tip slova (Standard font) i njegovu veličinu (Size).

7.7. Unos teksta i brojeva

U ćelije radnog lista mogu se direktno uneti dva pomenuta tipa podataka: brojevi i tekst, koji predstavlja svaki
unos koji nije broj. Ostale tipove podataka, koji uključuju mape, grafike, hiperlinkove unosimo na drugačiji
način.
Da biste podatke uneli u ćeliju, prvo je aktivirajte, a zatim počnite da kucate. Čim počnete da kucate, u
ćeliji će se pojaviti tačka unosa, tekst se pojavljuje i u ćeliji i u liniji za formule i aktivira se dugmad linije za
formule.
Ako prilikom unosa podataka pogrešite, kliknite dugme Cancel (crveni X), čime ćete poništiti unos i isključiti
dugmad linije za formule. Unos možete poništiti i pritiskom na taster Esc na tastaturi.
Klikom dugmeta Enter (zeleni znak za potvrdu) u liniji formule završava se unos i isključuju se dugmad linije
za formule. Isto se postiže i pritiskom na taster Enter na tastaturi, pri čemu se menja i aktivna ćelija. Tako, ako
unosite podatke u kolone, taster Enter je mnogo efikasniji od dugmeta Enter. Unos se uvek završava prelaskom
u drugu ćeliju, baš kao da ste kliknuli dugme Enter pre pomeranja pokazivača ćelije.
Postoji još jedan način za završetak unosa: jednostavno preñite u drugu ćeliju klikom na nju ili pomoću strelica
sa tastature. Excel će, pre nego što fokus premesti u novu ćeliju, završiti unos u tekućoj.

70
 Microsoft Excel - I deo

7.8. Podešavanje izgleda ćelija (Format cells)

U paleti alatki za formatiranje ćelija (Formatting toolbar) izdvojene su samo najvažnije opcije za podešavanje
izgleda ćelija i njihovih sadržaja:
• Padajući meni za izbor fonta (tipa slova)

• Padajući meni za izbor veličine znakova

• Ikonice za izbor načina ispisivanja znakova: zatamnjeno (Bold), kurziv (Italic) ili podvučeno
(Underline).

• Izbor poravnanja ulevo, centrirano ili udesno

• Izbor centriranog zapisa teksta preko više kolona

• Primena formatiranja brojeva kao novčanih podataka, procenata ili decimalnih brojeva

• Povećanje i smanjenje broja decimalnih mesta

• Povećanje i smanjenje uvlačenje redova

• Dodavanje ivica ćeliji

• Odreñivanje boje ćelije

• Izbor boje ispisanih podataka

Svaka od ovih naredbi se koristi tako što se selektuje skup ćelija na kojima želimo da primenimo izmene i zatim
odabere opcija iz palete alatki.

7.8.1. Podešavanje formata unetog teksta

U slučaju da želimo da primenimo neke naprednije funkcije, potrebno je, takoñe, selektovati skup ćelija i zatim
iz glavnog menija odabrati opciju Format/Cells. Pojaviće se okvir za dijalog sa šest kartica koje će biti posebno
pojašnjene.

71
Primena IT - Praktikum

Prva kartica u nizu je Number i nudi izbor formata unetog sadržaja (slika 7-7). Ponuñeno je 12 kategorija
ugrañenih formata sadržaja, uključujući novčane iznose, procente, običan tekst, datum, vreme, razlomke itd.
Kategorija General znači da ćelija nema preciziran format sadržaja.
Kategorija Number (broj), koristi se za brojeve, sa mogućnošću zadavanja broja decimala, separatora za hiljade,
kao i formata negativnih brojeva.
Kategorija Currency (valuta) postavlja oznaku valute ispred prve cifre broja. Prikazane su i vrednosti koje su
nula.
Za kategorija Accounting (knjigovodstvo) oznaka valute i decimalne tačke su potpisani. Nule su prikazane kao
crtice.
Kategorija Percentage (procenat) koristi se isto kao i Percent dugme u paleti sa alatkama
Kategorija Scientific (naučna) omogućuje prikaz naučnom notacijom: npr.1,01E+03.

Slika 7-7: Kartica Number okvira za dijalog Format Slika 7-8: Kartica Alignment okvira za dijalog Format
Cells Cells
U desnom delu okvira za dijalog za svaki format unetog teksta predstavljen je prikaz izgleda tog teksta u ćeliji
(Sample) i neke dodatne opcije. Pri izboru formata Number moguće je odabrati broj prikazanih decimala broja
(Decimal places) i uključiti ili isključiti upotrebu separatora za hiljade (Use 1000 Separator).

7.8.2. Podešavanje poravnanja teksta unutar ćelija

Druga kartica u okviru za dijalog Format Cells, Alignment služi za podešavanje
poravnanja teksta unutar ćelija (slika 7-8).
Poravnanje teksta unutar ćelije po horizontali i vertikali se podešavaju u padajućim
menijima Horizontal, odnosno Vertical. Tako je moguće odabrati poravnanje sa leve
strane, sa desne, po sredini, razvučeno itd. U slučaju da za horizontalno poravnanje
odaberemo Left (Indent) moći ćemo da definišemo i uvlačenje (Indent).
Takoñe je moguće postaviti podatke pod nekim uglom u delu Orientation. Da biste
dobili tekst vertikalne orijentacije, ili da biste ga zakosili za odreñeni ugao, izvedite
sledeće korake:
1. Selektujte ćeliju u kojoj su reči koje hoćete da rotirate, zatim izaberite
Format/Cells i kliknite jezičak Alignment u okviru za dijalog Format cells i potom
izaberite neku od ponuñenih opcija:
a) Da biste ćeliju orijentisali vertikalno (180˚), kliknite okvir u kome je reč Text ispisana vertikalno.
72
 Microsoft Excel - I deo

b) Za rotaciju teksta pod nekim uglom upotrebite polje Degrees (stepeni) ili povucite indikator teksta u
alatu za rotaciju.
2. Kliknite OK da biste primenili rotaciju.
U delu Text control moguće je uključiti:

Briše dosadašnji
izbor linija

Postavlja
selektovanu liniju
na sve spoljnje
ivice

Postavlja
selektovanu liniju
na sve unutrašnje
ivice

Postavlja
selektovanu liniju
na odgovarajuće
ivice

Slika 7-9: Kartica Font okvira za dijalog Format

Slika 7-10: Kartica Border okvira za dijalog Format Cells
Cells

• Automatsko prebacivanje dela teksta šireg od ćelije u više redova (opcija Wrap text)
• Automatsko prilagoñavanje veličine fonta veličini ćelije (opcija Shrink to fit)
• Spajanje selektovanih ćelija u jednu (opcija Merge cells)
U padajućem meniju Text direction moguće je odabrati smer teksta.

7.8.3. Podešavanje izgleda teksta

Sve opcije oko izgleda teksta mogu se podesiti u kartici Font (slika 7-9). Date su mogućnosti izbora vrste
upotrebljenog fonta, njegove veličine, boje, tipa linije kojom je tekst podvučen i raznih efekata. U donjem delu
okvira za dijalog prikazano je kako će tekst izgledati konkretno na primeru.

7.8.4. Podešavanje izgleda ivica ćelija

Okviri i boje, onda kada se efektno upotrebe, daju veću
preglednost radnom listu.
Okvir (Border) je linija koja je nacrtana oko ćelije ili grupe
ćelija. Boja pozadine (Fill Color) se koristi za isticanje
pozadine dela radnog lista; boja teksta (Font Color) se
primenjuje na tekst.
Kada selektujemo jednu ili više ćelija, moguće je u kartici
Border, okvira za dijalog Format cells promeniti izgled svih
spoljašnjih i unutrašnjih ivica selektovanih ćelija (slika 7-10).
Izbor boje i tipa linije se vrši u delu Line. Odabrana linija se
postavlja na selektovani deo ćelija pomoću ikonica u delu
Presets ili direktno klikom na odgovarajuće stranice u delu
Slika 7-11: Kartica Patterns okvira za dijalog
Border. Središnje linije u prikazu predstavljaju sve unutrašnje
Format Cells
ivice u selektovanom delu ćelija u tabeli.

73
Primena IT - Praktikum

7.8.5. Izbor boje površine ćelije

Pojedine ćelije u tabeli moguće je naglasiti davajući im posebnu boju u kartici Patterns okvira za dijalog
Format Cells (slika 7-11).
Izbor boje se vrši u delu Color a izbor teksture u delu Pattern. Izgled ćelije sa odabranom bojom i teksturom je
prikazan u delu Sample. Važna napomena je da se sve promene urañene u okviru za dijalog Format Cells
primenjuju samo na prethodno selektovane ćelije i to nakon pritiska dugmeta OK.

Vežba 7-1
U Microsoft Excel-u formirati tabelu kao na slici:

Cenovnik
poslovnih
usluga
Mobilna telefonija
MTS Mobtel
GPRS i MMS
Tarife: Plava Zelena Crvena Žuta
SMS 3 2 2 3
Postpaid Prepaid

MMS 11 10 10 11
Minut razgovora 7 6 4 11
SMS 2 1,9 1,8 2,5
MMS 9 8 8 9
Minut razgovora 6 5,4 4,5 9
na cene se dodaje porez u iznosu od 20%

Tabelu sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak7-1.

Vežba 7-2
U Microsoft Excel-u formirati tabelu kao na slici:

Second
Hand
News

Payroll for January 30

Name Pay Rate Hours Gross Pay

Wilson 10 40
Wiliams 9 41
Ulmeyer 10,25 30
Tier 9 16
Stephens 9,75 44

Tabelu sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak7-2.

74
 Microsoft Excel - II deo

8. MICROSOFT EXCEL – II deo

8.1. Ubacivanje i brisanje ćelije, vrste, kolone i radnog lista

Da biste umetnuli kolonu izmeñu (na primer) trenutnih kolona A i B, počnite tako što ćete selektovati kolonu B.
Kliknite desnim tasterom i, iz menija sa prečicama, izaberite Insert/Column. Da biste umetnuli više kolona, pre
umetanja selektujte više kolona. Redovi se dodaju na isti način.
Da biste dodali ćelije, a da pri tom ne dodajete ceo red ili kolonu, izvedite sledeće korake:
1. Selektujte opseg u kojem treba da se nañu nove ćelije, kliknite desnim dugmetom miša, izaberite Insert i
menija sa prečicama ili na glavnom meniju izaberite Insert/Cells i otvorićete Insert okvir za dijalog.
2. Izaberite jednu od sledeće četiri opcije (isto se postiže ako desnim tasterom miša pritisnemo na ćeliju na
čijem mestu treba da se pojavi umetnuta i iz kontekstnog menija odaberemo opciju Insert):
a) Shift cells right. Na mesto ćelije se pojavljuje nova a ona i sve ćelije u redu desno od nje se pomeraju
za jedno mesto udesno.
b) Shift cells down. Na mesto ćelije se pojavljuje nova a ona i sve ćelije u koloni ispod nje se pomeraju
za jedno mesto nadole.
c) Entire row. Na mesto ćelije se ubacuje nov red. Isti efekat bi se postigao sa izborom opcije
Insert/Rows iz glavnog menija.
d) Entire column. Na mesto ćelije se ubacuje nova kolona. Isti efekat bi se postigao sa izborom opcije
Insert/Columns iz glavnog menija.
3. Kliknite OK da bi se izabrana akcija realizovala.
Umetanje novog radnog lista u dokument se vrši na sličan način, izborom opcije Insert/Worksheet iz glavnog
menija ili desnim klikom na oznaku lista ispred kojeg želimo da ubacimo novi i odabirom iste opcije iz
kontekstnog menija.
Brisanje ćelije, vrste ili kolone se vrši odabirom opcije Edit/Delete iz glavnog menija i odabirom jedne od četiri
opcije u okviru za dijalog (moguće je i odabrati opciju Delete iz kontekstnog menija selektovane ćelije):
• Shift cells left. Briše selektovanu ćeliju a sve ćelije desno od nje u redu pomera za jedno mesto ulevo.
• Shift cells up. Briše selektovanu ćeliju a sve ćelije ispod nje u koloni pomera za jedno mesto nagore.
• Entire row. Briše ceo red u kojem se nalazi selektovana ćelija. Moguće je i desnim klikom na oznaku
reda pozvati kontekstni meni i odabrati opciju Delete.
• Entire Column. Briše celu kolonu u kojoj se nalazi selektovana ćelija. Moguće je i desnim klikom na
oznaku kolone pozvati kontekstni meni i odabrati opciju Delete.
Brisanje radnog lista se vrši odabirom opcije Edit/Delete sheet iz glavnog menija ili desnim klikom na naziv
radnog lista i odabirom opcije Delete iz kontekstnog menija.

8.2. Formula i unos formule (Formula bar)

Pored konstanti, sadržaj ćelije u Excel tabeli može da bude i formula. Formula je izraz sa konstantama,
referencama na ćelije, imenovanim referencama, rezervisanim rečima koje označavaju funkcije i matematičkim
75
Primena IT - Praktikum

operatorima i zagradama. Postoje precizna sintaksna pravila za njihovo formiranje. Formula se unosi unutar
ćelije ili u liniji za unos formule. U oba slučaja formula mora početi sa znakom jednakosti, posle čega se unosi
izraz. U tabeli 8-1 su prikazani znaci koje Excel koristi za osnovne matematičke operatore.
U izrazima se koriste uobičajena pravila
Tabela 8-1: Aritmetički i logički operatori
prioriteta primene operacija, koji može biti
izmenjen upotrebom zagrada. Operacija Simbol
U primeru na slici 8.1 u polje za unos Sabiranje +
funkcije polja E3 uneta je formula.
Oduzimanje -
Formulu na slici 8.1 čine:
Množenje *
• konstante (broj 16),
Deljenje /
• reference na pojedine ćelije (B3 i
C3), Stepenovanje ^
• reference na grupu ćelija (B2:D2), Redosled operacija Staviti je u ()
(operacija koja se radi prva)
• rezervisane reči koje označavaju Jednako =
funkciju (MAX),
Nije jednako <> (kuca se kao dva simbola)
• operatori (+,-,*) i zagrade.
Veće od >
Po formuli, Excel uzima vrednost iz ćelija
B3 i C3, od njihovog zbira oduzima broj 16 Manje od <
i rezultat množi najvećim od brojeva smeštenih u ćelijama B2, C2 i D2 (o funkcijama će kasnije biti reči). U
tabeli će, u polju E3, biti prikazana samo vrednost formule (slika 8.2):
U slučaju da promenimo sadržaj nekog polja koji učestvuje u formuli, Excel automatski ažurira tabelu i ponovo
izračunava vrednost formule.
Ćelije koje sadrže formule prikazuju njihovu vrednost.
Da biste videli formulu, selektujte ćeliju i pogledajte
liniju za formule.

Slika 8-1: Unos formule Slika 8-2: Rezultat unosa formule

8.3. Referenciranje ćelija

Prilikom unosa formula i funkcija u ćelije često će biti potrebno koristiti podatke koji se nalaze u nekim drugim
ćelijama u dokumentu. Ako želimo da koristimo podatak iz neke ćelije dovoljno je uneti njenu adresu.
Adresu ćelije koju želimo referencirati nije potrebno upisivati. Dovoljno je, tokom unosa formule, kliknuti
mišem na ćeliju koju referenciramo.
Za unos formule na ovakav način, izvedite sledeće korake:
1. kliknite na ćeliju u koju želite da smestite rezultat,
2. otkucajte znak jednakosti (=),
3. kliknite prvu ćeliju koju želite da uključite u formulu,
4. otkucajte operator (+.-,*,/,^),
5. kliknite sledeću ćeliju koju uključujete u formulu,
6. ponavljajte korake 4 i 5 sve dok ne unesete celu formulu,

76
 Microsoft Excel - II deo

7. unos završite pritiskom na tipku Enter ili klikom Enter dugmeta u liniji za formule (u ovom slučaju ne
možete da kliknete na drugu ćeliju – Excel će je uključiti u formulu!)
Sadržaj ćelije u koju je upisana formula može se kopirati u neku drugu ćeliju tabele. Sadržaj te ćelije će biti
takoñe formula sa istim operatorima, funkcijama i konstantama. Pri tome, biće izmenjene reference te ćelije.
Neka je sadržaj ćelije C2 formula =A2. Ako kopiramo sadržaj ćelije C2 u ćeliju C3, formula u ćeliji C3 će
glasiti =A3. Excel pretpostavlja da želimo da napravimo tabelu koja se izračunava na osnovu neke druge i pošto
smo formulu kopirali u narednu ćeliju u koloni, misli da hoćemo da se formula u novoj ćeliji poziva na narednu
ćeliju u koloni A.
Takoñe, u slučaju da sadržaj ćelije A2 izbrišemo i kopiramo u ćeliju B3 (naredbom Cut) i formula u C2 će se
promeniti u =B3.
Pored pojedinačnih ćelija, moguće je referencirati i ceo skup ćelija. Tako referenca C4:F8 predstavlja
pravougaonu oblast ćelija gde je polje C4 gornje levo a F8 desno donje polje tog pravougaonika. Referenca
C4:F8 odnosi se na sve ćelije koje pripadaju tom pravougaoniku.
Pošto je u Excel-u moguće, u polju za unos imena, menjati naziv ćelije, ćelije se mogu referencirati i pomoću
tako dodeljenih imena.
Ako želimo da referenciramo neku ćeliju koja se ne nalazi na radnom listu na kojem ćemo je referencirati, pre
njene oznake je potrebno staviti naziv radnog lista na kojem se nalazi i postaviti znak uzvika. Tako bi ćelija B2
iz prvog lista u nekom drugom listu bila referencirana sa Sheet1!B2. Ako list, na kojem je ćelija, ima neki naziv
koji se sastoji od više reči, taj se naziv stavlja izmeñu apostrofa, npr. ’prvi radni list’!B2.

Slika 8-3: Okvir za dijalog Insert Function Slika 8-4: Okvir za dijalog unosa argumenata funkcije

8.3.1. Relativne i apsolutne reference

Opisane reference ćelija, koje se menjaju prilikom kopiranja, nazivaju se relativne reference. Ponekad formule
treba da se pozivaju uvek na istu ćeliju, čak i kad se ćelija u kojoj je formula menja. U tom slučaju definišemo
apsolutnu referencu ćelije. Dodajemo znak $ ispred koordinata reda i kolone, npr. =$A$2. Kada ovako napisanu
formulu kopiramo u neku drugu ćeliju ona će i dalje glasiti: =$A$2. Referenca može biti apsolutna samo po
koloni ($A2) ili samo po vrsti (A$2).

8.4. Unos funkcije

Excel nudi veliki broj definisanih funkcija. One se koriste kada želimo da sam Excel obavi neka izračunavanja
umesto nas. Funkcija se sastoji od naziva funkcije, iza kojeg slede, unutar zagrada, argumenti funkcije
razdvojeni zarezom, ako ih funkcija ima.

77
Primena IT - Praktikum

Da bi upisali funkciju u neku ćeliju, potrebno je selektovati tu ćeliju i pozvati opciju Insert/Function iz glavnog
menija. Pojavljuje se okvir za dijalog Insert function koji nudi izbor funkcije koju želimo upisati (slika 8-3).
Ako ne znamo naziv funkcije koja nam je potrebna moguće je napisati njen opis u delu Search for a function. Iz
padajućeg menija Or select a category moguće je odabrati kategoriju funkcija, čime ćemo suziti izbor i olakšati
pretraživanje. Ako selektujemo neku od funkcija u donjem delu se prikazuje njen kratak opis.
Uzmimo za primer funkciju Max koja može imati neograničeno mnogo argumenata i čiji je rezultat najveća
vrednost u nizu. Izborom funkcije iz liste i pritiskom na dugme OK pojaviće se okvir za dijalog te funkcije (slika
8-4).
Argumenti mogu biti brojevi ili
adrese ćelija koje sadrže neke Tabela 8-2: Najvažnije ugrañene funkcije
vrednosti. Svi argumenti se mogu
upisati u jedno polje za unos Funkcija Oblik Vrednost koju vraća
razdvojeni zarezom ili svaki u
posebno polje (pri unosu u Max Max(arg1; arg2,...) Najveća vrednost u nizu
poslednje polje pojavljuje se
novo). Kao argument je moguće Average Average(arg1; arg2; ...) Aritmetička sredina argumenata
upisati dve adrese ćelije
razdvojene dvotačkom (A1:B4), Sum Sum(arg1; arg2; ...) Zbir argumenataa
što znači da se kao argumenti
uzimaju vrednosti svake Min Min(arg1; arg2; ...) Najmanja vrednost u nizu
pojedinačne ćelije u tom skupu
ćelija. Lakši način je prvo kliknuti Count Count(arg1; arg2; ...) Broj argumenata koji su numeričke
vrednosti
mišem na polje za unos i zatim na
radnom listu selektovati željene Abs Abs(arg) Apsolutna vrednost ulaznog
ćelije. Budući da se u slučaju argumenta
većih tabela na ekranu ne vide sve
ćelije nekad je potrebno pritisnuti Sin Sin(arg) Sinus argumenta
dugme pored polja za unos
(collapse dialog) da bi se okvir Cos Cos(arg) Kosinus argumenta
smanjio i omogućio navigaciju
kroz radni list. Nakon selekcije Sqrt Sqrt(arg) Kvadratni koren ulazne vrednosti
teksta pritiskom na isto dugme
vraća se prvobitni izgled okvira za If If(uslov; vrednost_za_tačno; Ako je zadovoljen uslov vraća
dijalog. vrednost_za_netačno) vrednost_za_tačno inače vraća
vrednost_za_netačno
Trenutan rezultat funkcije, na
osnovu unetih argumenata je uvek prikazan u dnu okvira za dijalog. Pritiskom na dugme OK polju se dodeljuje
vrednost novoformirane funkcije.
U Excel-u postoji veliki broj ugrañenih funkcija, a u tabeli 8-2 su predstavljene neke od najvažnijih.
Excel ima funkcije za totale, srednje vrednosti i druge operacije koje se koriste u ekonomiji, knjigovodstvu,
statistici itd. Radi lakše upotrebe, važnije funkcije su postavljene u toolbar-u. Ako želimo izračunati sumu
argumenata, dovoljno je selektovati kolonu ili red u kojoj su argumenti i pritiskom na dugme za sumiranje:

njihov zbir će se pojaviti u sledećoj ćeliji te kolone ili reda. Isti je postupak i za druge
funkcije ali njih treba odabrati iz liste koja se pojavljuje nakon pritiska na strelicu
pored te ikonice, koja otvara okvir sa sledećim sumarnim funkcijama:
• Sum vraća zbir vrednosti svih ćelija u selektovanoj oblasti,
• Average vraća aritmetičku sredinu opsega ćelija,
• Count vraća broj onih ćelija u opsegu koje sadrže brojeve,
• Max vraća najveću vrednost koja se nalazi u opsegu ćelija i
• Min vraća najmanju vrednost koja se nalazi u opsegu ćelija.

78
 Microsoft Excel - II deo

U slučaju da nam nije potrebno da se rezultat funkcije nañe u sledećem polju kolone/vrste već na nekoj drugoj
lokaciji u tabeli, ubacivanje funkcije se vrši u sledeća četiri koraka:
1. označimo mišem ćeliju u koju želimo da upišemo funkciju.
2. odaberemo funkciju iz menija koji se pojavi pritiskom na strelicu pored ikonice za izbor sume:
3. mišem selektujemo ćelije koje uključujemo u sumarnu funkciju.
4. pritiskom na Enter potvrdimo izbor.
Isti efekat bi se postigao i kada bi preko tastature uneli sadržaj funkcije u ćeliju. Moguće je i pomoću naredbe
Insert/Function, iz glavnog menija, upisati funkciju u postojeću formulu proizvoljne ćelije.

Vežba 8-1
Koristeći Microsoft Excel odraditi sledeće zadatke:
1. Napraviti tabele prikazane na prethodnoj stranici. Prvu tabelu postaviti na prvi, a drugu na drugi list
Excel-ove sveske.
2. Popuniti prvu tabelu unosom formula za sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje i stepenovanje datih
vrednosti.
3. Popuniti drugu tabelu korišćenjem funkcija za sumiranje, izračunavanje srednje vrednosti, odreñivanje
broja brojčanih ćelija, maksimuma i minimuma datih vrednosti.
4. Excel-ovu radnu svesku nazvati zadatak8-1, a pojedine listove 1.list i 2. list. Tako napravljena vežba
treba da se nalazi u poddirektorijumu Excel poddirektorijuma vaše grupe, koji se nalazi na disku.

Vrednosti Sabiranje Oduzimanje Množenje Deljenje Stepenovanje

12 6
34 15
7 28
13 74
15 19
20 4
6 32
29 67
18 8
E
G

Vrednosti
T
A

N
R

U
M

X
VE

IN
A
O
SU

M
C
A

12 6 8
3 4 9
2 16 20
14 40 18
26 14 2
13 32 16

79
Primena IT - Praktikum

Vežba 8-2
Uz pomoć Microsoft Excel-a formirati sledeće tabele:
1. Prikaz štampača

Štampači
suma
Laser jet Desk jet Ink jet
cena
HP 354 384 905
Epson 250 125 456
Canon 302 365 569
Mustek 135 201 354
ukupno:

Kolonu suma cena i ćeliju ukupno popuniti upotrebom odgovarajućih funkcija

2. Prikaz cena modela štampača

Meseci

januar februar mart april maj jun procek

HP 354 330 314 299 257 205

Cene modela

Epson 265 301 361 371 305 264

Canon 125 150 170 209 243 200

Mustek 268 251 204 256 301 309

Kolonu prosek popuniti upotrebom odgovarajuće funkcije

3. Prikaz cena artikala

Ukupna
Artikal Cena Porez Popust
cena
Milka 55 10 5
Simka 49 4 15
Kinder 45 11 7
Crunch 51 9 6
Ukupna cena se dobija tako što se na cenu doda porez i oduzme popust
Tabele sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak8-2.

80
 Microsoft Excel - III deo

9. MICROSOFT EXCEL – III deo

9.1. Crtanje dijagrama (Insert Chart)

Dijagrami ili grafikoni predstavljaju važan elemenat upotrebe Excela. Oni služe za grafičko ilustrovanje
podataka. Excel nudi izradu većeg broja dijagrama od kojih ćemo posebno izdvojiti tri:
• Dijagrami za prikaz odnosa (stubičasti dijagram, engl. Column). Prikazuje poreñenje vrednosti kao i
procentualni udeo u vertikalnom formatu.
• Dijagrami za prikaz trenda (linijski dijagrami, engl. Line). Prikazuje se trend promena vrednosti
podataka tokom vremena pomoću horizontalnih linija.
• Dijagrami za prikaz udela (kružni dijagram, pita, engl. Pie). Služe za prikaz relativne proporcije meñu
podacima u jednoj seriji tj. prikazuju udeo svake od vrednosti u ukupnoj vrednosti.
Dijagrami mogu biti deo radnog lista na kojem je tabela na osnovu koje je dijagram formiran ili se mogu čuvati
na posebnom listu. Bez obzira o kojoj se vrsti grafikona radi njihova izrada se uvek vrši u četiri koraka:
• izbor tipa dijagrama,
• definisanje izvora podataka,
• dodavanje posebnih opcija,
• izbor mesta gde će se grafikon nalaziti (kao deo istog radnog lista kao i podaci na osnovu kojih je nastao
ili na posebnom listu).

Nakon što smo uneli podatke u tabelu proces formiranja grafikona počinje pozivom opcije Insert/Chart... iz
glavnog menija. Pojavljuje se čarobnjak za izradu grafikona (Chart Wizard) čiji prvi okvir za dijalog predstavlja
i prvi korak u izradi dijagrama (slika 9-1). Poželjno je ali ne i neophodno selektovati podatke koji nam trebaju
za grafikon pre poziva čarobnjaka. Time se štedi kasnije na vremenu pri podešavanju opcija.
U prvom se koraku bira tip grafikona koji želimo da nacrtamo. Svaka od ponuñenih vrsta ima nekoliko podvrsta

Slika 9-1: Okvir za dijalog Chart Wizard – Step 1 of 4 Slika 9-2: Kartica Custom Types

81
Primena IT - Praktikum

koje su sve prikazane u okviru za dijalog. U kartici Custom Types (slika 9-2) su ponuñeni neki gotovi,
formatirani dijagrami. Omogućen je izbor iz već ugrañenih ili od onih koje je korisnik definisao.
Nakon izbora dijagrama i njegove podvrste klikom na dugme Next prelazimo na sledeći korak. Od tog koraka
dijalozi za formiranje dijagrama se donekle razlikuju u zavisnosti od odabranog tipa dijagrama.

9.1.1. Dijagrami za prikaz odnosa

Ukoliko želimo nacrtati

dijagram kojim ćemo
prikazati odnos izmeñu
nekih veličina potrebno je u
okviru za dijalog Chart
Wizard odabrati opciju
Column i, recimo, prvi
gornji podtip. Podtipovi se
razlikuju samo po detaljima. Slika 9-3: Tabela za prikazivanje dijagrama
Ovakav dijagram je
pogodan za primer sa slike gde su ažurirani podaci o temperaturama u tri grada tokom pet dana u nedelji (slika
9-3).
Važno je napomenuti da je pre poziva Chart Wizard-a dovoljno da bilo koja ćelija tabele bude selektovana (ili
cela tabela), pri čemu će Excel sam odabrati koji mu podaci iz tabele i za šta trebaju. U slučaju da nam samo deo
tabele treba za prikaz dijagrama potrebno je samo taj deo selektovati pre poziva čarobnjaka.
Drugi korak u formiranju grafikona predstavlja izbor podataka koji se koriste u formiranju grafikona (slika 9-4).
U kartici Data Range u istoimenom polju za unos prikazane su ćelije sa podacima. U ovom slučaju to je baš
tabela B2:G5. U tom polju za unos, na ranije opisani način, prostom selekcijom ćelija možemo smanjiti ili
povećati selekciju. Pomoću opcionih dugmadi (radio dugmadi) u delu Series in moguće je odabrati da li će
stupci u grafikonu predstavljati gradove ili temperature.

Slika 9-4: Kartica Data Range Slika 9-5: Kartica Series

Kartica Series ovog okvira za dijalog omogućuje izbor podataka koji će se koristiti za pojedine stupce u
grafikonu (slika 9-5). Odatle se može uočiti šta svako polje za unos predstavlja. Stubac Beograd svoj naziv
preuzima iz polja B3 (čitamo iz polja za unos Name), a vrednosti preuzima iz reda C3:G3 (čitamo iz polja za
unos Values). U tim poljima za unos je moguće izmeniti imena i izvor vrednosti pojedinačnih stubaca. Stubci se
82
 Microsoft Excel - III deo

dodaju ili izbacuju selekcijom njihovog naziva u listi i pritiskom na dugmad Add i Remove.
U polju za unos Category (X) axis labels mogu se selektovati ćelije koje sadrže nazive koji su nam potrebni kao
oznake na X osi. U ovom slučaju to je vrsta C2:G2 sa nazivima dana u nedelji.
Pritiskom na taster Next prelazi se na sledeći okvir za dijalog koji predstavlja treći korak u formiranju dijagrama
– podešavanje nekih dodatnih opcija oko izgleda dijagrama (slika 9-6). Svaka promena opcije u ovom okviru za
dijalog se prikazuje na slici grafikona u desnom delu, tako da ne može doći do zabune šta koja opcija menja.

Slika 9-6: Kartica Titles Slika 9-7: Kartica Axes

U kartici Titles unosi se naziv tabele (Chart title), naziv X ose (Category X axes) i naziv Y ose (Value Y axis).
Nijedna od opcija nije obavezna. Izgled tabele sa tim unesenim podacima je prikazan u desnom delu okvira za
dijalog.
U kartici Axes (slika 9-7) može se uključiti ili isključiti prikazivanje oznaka za podeoke na X i Y osi.
U kartici Gridlines (slika 9-8) se mogu uključiti sledeće opcije:
• Prikaz širokih vertikalnih podeoka (Category X axis, Major gridlines).
• Prikaz uskih vertikalnih podeoka (Category X axis, Minor gridlines).
• Prikaz širokih horizontalnih podeoka (Value Y axis, Major gridlines).
• Prikaz uskih horizintalnih podeoka (Value Y axis, Minor gridlines).

Slika 9-8: Kartica Gridelines Slika 9-9: Kartica Legend

Prikazivanje legende se uključuje potvrñivanjem polja Show legend u kartici Legend (slika 9-9). U istoj kartici
se može odrediti jedno od pet mesta legendi:
• Ispod grafikona (opcija Bottom).
• U uglu grafikona (opcija Corner).
• Iznad grafikona (opcija Top).
83
Primena IT - Praktikum

• Desno od grafikona (opcija Right).

• Levo od grafikona (opcija Left).
Svaki stubac u grafikonu je moguće obeležiti dodatnim podacima u kartici Data Labels (slika 9-10). Moguće je
subac obeležiti sa nazivom serije (Series name), nazivom kategorije (Category name) ili vrednošću (Value).

Slika 9-10: Kartica Data Labels Slika 9-11: Kartica Data Table

Kao prilog tabeli se može postaviti odgovarajuća tabela potvrñivanjem opcije u kartici Data table (slika 9-11).

Temperature

35
30
Temperature

25
20
15
10
5
0
1.1.1900 2.1.1900 3.1.1900 4.1.1900 5.1.1900
Dani u nedelji

Beograd Novi Sad Niš

Slika 9-12: Okvir za dijalog Chart Wizard – Step 4 of 4 Slika 9-13: Konačan izgled grafikona

Pritiskom na Next prelazi se na poslednji, četvrti korak u formiranju grafikonu (slika 9-12).
U ovom se okviru za dijalog može odabrati da li će se grafikon postaviti kao novi radni list (As new sheet) ili
kao objekat u jednom od postojećih listova (As object in).
Pritiskom na dugme Finish dijagram se prikazuje u obliku sličnom kao na slici 9-13.

9.1.2. Dijagrami za prikaz trenda

Druga važna vrsta dijagrama su dijagrami za prikaz trenda promene nekih vrednosti tokom vremena. Kao
primer za ovu vrstu dijagrama moguće je uzeti primer tabele sa slike 9-14 gde su predstavljene promene
temperatura u tri grada tokom pet dana u nedelji. Postupak se u suštini ne razlikuje od crtanja grafikona za
prikazivanje odnosa pa će biti reči samo o razlikama.
U okviru za dijalog Chart Wizard- Step 1 of 4 u kartici Standard types treba odabrati tip grafikona Line i prvi u
nizu podtipova (slika 9-15). Dalji koraci u formiranju dijagrama su identični.

9.1.3. Dijagrami za prikaz udela

Dijagrami za prikazivanje udela se u više elemenata razlikuju od prethodna dva obrañena. Prvenstvena razlika je
što je za dijagrame za prikaz udela potrebna samo jedna kolona ili vrsta sa podacima koja sadrži numeričke
84
 Microsoft Excel - III deo

vrednosti čiji udeo u ukupnoj vrednosti prikazujemo grafikonom. Tabela sa slike 9.14 gde su prikazani rezultati
glasanja na nekim izborima, pogodna je za formiranje dijagrama za prikaz udela.
Nakon selektovanja tabele i izbora opcije Insert/Chart iz
glavnog menija, u okviru za dijalog treba odabrati tip
grafikona Pie i njegov trodimenzioni podtip (slika 9-16).
Svih šest podtipova se isto formiraju, samo je krajnji
oblik različit.
Drugi korak je identičan kao kod prethodnih samo što
imamo jednu seriju: Broj glasova. Okvir za dijalog
trećeg koraka se donekle razlikuje jer poseduje samo tri
kartice: Titles, Legend i Data labels (slika 9-17).
Slika 9-14: Tabela pogodna za formiranje dijagrama
U kartici Titles je u ovom slučaju vidljivo samo polje za prikaz udela
Chart title za unos naziva tabele. Kartica Legend je
identična kao kod prethodnih grafikona, dok se DataLabels razlikuje u par elemenata od prethodnih (slika 9-18).

Slika 9-15: Izbor grafikona Line Slika 9-16: Izbor grafikona Pie

Vidljive su dve nove opcije: Percentage i Show leader lines. Sa prvom se prikazuju procenti uz odgovarajuća
polja, dok se sa drugom omogućuje postavljanje linija vodilja od polja do odgovarajućeg naziva (opcija je
vidljiva samo ako su polja uža ili kad udaljimo nazive od slike).

Slika 9-17: Kartica Titles Slika 9-18: Kartica Data labels

Četvrti korak u kojem nudi izbor pozicije grafikona u dokumentu je identičan kao u prethodnim slučajevima.
85
Primena IT - Praktikum

9.1.4. Formatiranje dijagrama

Izgled dijagrama koji nastaje nakon četvrtog koraka nije konačan. Ako želimo da izmenimo bilo šta na njemu
možemo to uraditi na dva načina:
• Selektovati grafikon i pozvati ponovo opciju Insert/chart iz glavnog menija. Ponovo se prolazi kroz
četiri faze i obavljaju željene izmene.
• Svaki element dijagrama je moguće formatirati kada na njega kliknemo desnim tasterom miša i
odaberemo opciju Format ili dvostrukim klikom na element.
U drugom slučaju pojavljuje se okvir za dijalog čiji izgled zavisi od toga koji smo elemenat pritisnuli. Često će
imati oblik kao na slici 9-19. Sledeći opis važi i za sve druge elemente dijagrama koji imaju isti ili sličan okvir
za dijalog.
U ovom slučaju je to pozadina dijagrama (Chart area).
Kartica Patterns služi za podešavanje okvira grafikona
(Border) i boje pozadine (Area). Kartica Font je ista kao
i ranije pomenuta iz okvira za dijalog Format Cells. U
delu Border kartice Patterns, ako odaberemo polje
Custom možemo preko tri padajuća menija odabrati
vrstu (Style), boju (Color) i debljinu (Weight) linije.
Polja za potvrñivanje Shadow i Round Corners služe za
postavljanje senke na okvir grafikona, odnosno
zaobljenih uglova. Svaka načinjena izmena se vidi na
donjem prikazu (Sample).
Ako nam nisu dovoljne ponuñene boje iz dela Area,
pritiskom na dugme Fill effects, moguće je pozvati novi
okvir za dijalog za izbor dodatnih efekata (slika 9-20).
Svaka od četiri kartice dodaje nove efekte na pozadinu.
Kartica Gradient služi za ubacivanje efekata prelaza
izmeñu dve boje ili nijanse. Moguć je izbor izmeñu Slika 9-19: Kartica Patterns
formiranja nijansi jedne boje (opcija One color), prelaza
izmeñu dve boje (opcija Two color) ili predefinisanih nijansi (opcija Preset). Izbor boja se vrši u padajućim
menijima u delu Colors. Nijanse se biraju na skali Dark-Light. Prozirnost se menja u delu Transparency. Pravac
formiranja prelaza se bira izborom odgovarajuće opcije i to:
• Horizontal – za izbor horizontalnih prelaza.
• Vertical – za izbor vertikalnih prelaza.
• Diagonal up – za izbor prelaza u pravcu rastuće (sporedne) dijagonale.
• Diagonal down – za izbor prelaza u pravcu opadajuće (glavne) dijagonale.
• From corner – za izbor prelaza iz ugla.
• From centar – za izbor prelaza iz centra.
Svaka od opcija ima po četiri dodatne varijante. Izbor boje i vrste prelaza se prikazuje u donjem desnom delu
okvira za dijalog.
U kartici Texture (slika 9-21) moguće je ubacivanje ugrañenih tekstura u površinu. Izbor se vrši prostom
selekcijom odabrane teksture. Pritiskom na dugme Other Texture dobija se prozor za izbor lokacije na računaru
koja sadrži dodatne teksture.
Kartica Pattern (slika 9-22) služi za ubacivanje raznih dezena u površinu. Pored izbora jedne od mnogobrojnih
šara, omogućen je izbor i dve boje od kojih će šare biti formirane.
Kartica Picture (slika 9-23) služi za ubacivanje fotografije za pozadinu. Slika se ubacuje sa neke lokacije na
računaru pomoću dugmeta Select Picture.

86
 Microsoft Excel - III deo

Slika 9-20: Kartica Gradient Slika 9-21: Kartica Texture

Slika 9-22: Kartica Pattern Slika 9-23: Kartica Picture

Na grafikonu se, takoñe, mogu proizvoljno razmeštati njegovi elementi prostim odvlačenjem. Veličinu
elemenata je moguće menjati na način kako se to radilo sa slikama u Wordu.
Pri formatiranju dijagrama za prikaz trenda treba spomenuti samo promenu izgleda markera na linijama trenda.
Dvostrukim klikom na pojedinačnu liniju pojavljuje se okvir za dijalog sa slike 9-24.
U okviru za dijalog Format Data Series u kartici Patterns u delu Marker, ako selektujemo opciju Custom pruža
se mogućnost za podešavanje izgleda stila (Style), ivice (Foreground), boje (Background) i veličine markera
(Size). Polje za potvrdu Shadow služi za ubacivanje senke na marker.
Grafikon za prikaz udela (isto važi za sve 3D dijagrame) ima jednu interesantnu opciju za formatiranje
trodimenzionog izgleda grafikona. Potrebno je selektovati samu pitu i iz konteksnog menija, koji se pojavi
desnim klikom miša, odabrati opciju 3-D Wiew, nakon čega se pojavljuje okvir za dijalog sa slike 9-25.

87
Primena IT - Praktikum

Podešavanje
nagiba pite

Podešavanje
rotacije pite
Podešavanje
debljine pite

Slika 9-24: Okvir za dijalog Format Data Series Slika 9-25: Okvir za dijalog 3-D View

U ovom okviru za dijalog moguće je podesiti nagib, rotaciju i debljinu pite. To je moguće uraditi prostim
unosom vrednosti ugla, odnosno procenata u polja za unos ili odgovarajućim dugmadima.

Vežba 9-1
1. Uneti podatke o broju gostiju, prikazane u prvoj tabeli, koristeći program Microsoft Excel. Kolone i
vrste koje sadrže ukupni broj, odnosno prosek gostiju, ne unositi ručno, već izračunati korišćenjem funkcije
sume, odnosno proseka.
a) Uneti drugu tabelu na isti list Excel-ove radne sveske.
b) Na osnovu podataka prve i druge tabele, realizovati tabelu prikazanu na ovoj stranici, korišćenjem
formule za prihod, koja predstavlja proizvod broja gostiju i vrednosti prosečne cene smeštaja u
eurima. Formulu formirati samo za prvu ćeliju prihoda hotela Park za mesec januar, tako da se
korišćenjem opcije za popunjavanje (Fill) mogu dobiti preostale vrednosti prihoda hotela u Novom
Sadu. Analogno ralizovati prihod za hotele u Beogradu.
c) Izraditi dva grafikona, koja će predstavljati trend broja gostiju za svaki pojedinačni hotel u Novom
Sadu i Beogradu, kao što je to prikazano na sledećoj stranici. Dobijene grafikone postaviti na drugi
list Excel-ovog dokumenta.
d) Dobijene rezultate sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak9-1.

Broj gostiju
Novi Sad Beograd
Park Putnik Sajam Uk. NS Avala Hajat Moskva Uk. BG Ukupno
Jan 68 71 38 177 34 77 72 183 360
Feb 59 74 40 173 53 31 82 166 339
Mar 75 95 34 204 86 85 82 253 457
Apr 94 95 59 248 94 82 95 271 519
Maj 167 132 56 355 87 86 104 277 632
Uk. 463 467 227 554 354 361 435 602 1156
Pros 93 93 45 185 71 72 87 201 385

88
 Microsoft Excel - III deo

Prosečna cena smeštaja u Eurima

Park Putnik Sajam Avala Hajat Moskva
15 13 17 20 35 32

Prihod
Novi Sad Beograd
Park Putnik Sajam Uk. NS Avala Hajat Moskva Uk. BG
Jan 1020 923 646 2589 680 2695 2304 5679
Feb 885 962 680 2527 1060 1085 2624 4769
Mar 1125 1235 578 2938 1720 2975 2624 7319
Apr 1410 1235 1003 3648 1880 2870 3040 7790
Maj 2505 1716 952 5173 1740 3010 3328 8078
Uk. 6945 6071 3859 16875 7080 12635 13920 33635
Pros 1389 1214 772 3375 1416 2527 2784 6727

Broj gostiju u Novom Sadu Broj gostiju u beogradu

180 120

150 100
Broj gostiju

80
Broj gostiju

120

90 60

60 40

30 20

0 0
Jan Feb Mar Apr Maj Jan Feb Mar Apr Maj

Meseci Meseci

Park Putnik Sajam Avala Hajat Moskva

Vežba 9-2
Na osnovu podataka broja gostiju, prve tabele koju ste uneli u prethodnoj vežbi, napravite grafikone koji će
predstavljati udeo svakog hotela po broju gostiju. Grafikone napraviti posebno za hotele Novog Sada i
Beograda, a potom ih objediniti, kao što je to prikazano na sledećim grafikonima:

Gosti NS po hotelima Gosti BG po hotelima

Sajam
20% Avala
31%
Putnik Moskva
40% 38%

Park
Hajat
40%
31%

89
Primena IT - Praktikum

Gosti NS i BG po hotelima
Park
20%
Moskva
19%

Hajat
Putnik
16%
20%

Avala Sajam
15% 10%

Dobijene grafikone sačuvati u datoteci iz prethodnog zadatka.

Vežba 9-3
Uz pomoć Microsoft Excel-a i tabeli urañenih u vežbi 8-2 nacrtati sledeće grafikone.
• Na osnovu tabele pod a) nacrtati:
a) grafik koji prikazuje udeo sume cena svakog štampača u ukupnoj ceni
b) grafik koji prikazuje odnos cena različitih modela štampača različitih proizvoñača
• Na osnovu tabele pod b) nacrtati grafik koji prikazuje trend promene cena tokom prvih šest meseci.
Novonastale grafikone takoñe sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak8-2.

90
 Microsoft Excel - IV deo

10. MICROSOFT EXCEL – IV deo

10.1. Sortiranje listi

Ponekad je potrebno sve podatke u tabeli sortirati po nekom

kriterijumu. Neka je dat spisak studenata i podaci o njihovom
pojedinačnom uspehu na ispitu (slika 10-1).
Pogodno bi bilo da ovu listu sortiramo po konačnoj oceni
studenata. U tom slučaju potrebno je selektovati kompletnu tabelu i
iz glavnog menija odabrati opciju Data/Sort. Pojavljuje se okvir za
dijalog sa slike 10-2.
Ako tabela ima naslovni red (red sa nazivima kolona), kao što ga
ima ova tabela sa studentima treba selektovati opciju Header row.
Tako se naslovni red ostavlja na vrhu i ne uključuje u sortiranje. U
padajućem meniju Sort by bira se kolona iz koje će se podaci
koristiti kao kriterijum za sortiranje. Sledeća dva padajuća menija
služe za izbor kolone po kojoj će se podaci sortirati ako postoje
podaci sa istim vrednostima po prethodnom kriterijumu. U svaka
od tri slučaja moguće je odabrati da li želimo da podaci budu Slika 10-1: Okvir za dijalog Sort
sortirani u rastućem (Ascending) ili opadajućem (Descending)
rasporedu. Rezultat svega je tabela sa slike 10-3.

Slika 10-2: Spisak studenata Slika 10-3: Rezultujuća, sortirana tabela

10.2. Kopiranje prevlačenjem

Naredbe Copy, Cut i Paste imaju istu ulogu u Excel-u kao što imaju i u Windows-u i Word-u. Kombinacijom
naredbi Copy i Paste pravi se kopija selektovanih ćelija a kombinacijom Cut i Paste, ćelije se premeštaju. Jedina
razlika je što se u Excel-u mora voditi računa da je pored sadržaja ćelije moguće kopirati i format ćelije, tj. njen
izgled.
Nakon što kopiramo ćeliju u Clipboard treba selektovati ciljnu ćeliju i iz glavnog menija odabrati opciju
Edit/Paste Special. Pojaviće se okvir za dijalog (slike 10-4) koji omogućuje izbor atributa ćelija koje želimo da
kopiramo, uključujući: formule sa formatom ili bez, samo vrednosti formula, samo formate, sve osim granica,
širine kolona, itd.
Ako nas samo interesuje kopiranje izgleda ćelije, Format painter nam nudi jednostavan način za kopiranje
fontova, ivica, poravnjanja boje ćelija itd. Potrebno je selektovati ćeliju čije formatiranje želimo kopirati i

pritisnuti dugme Format painter na paleti alatki. Pokazivaču miša se dodaje mala četka, nakon čega je
moguće pritiskom na neku drugu ćeliju ili selekcijom više njih, dodeliti im isti izgled kao početnoj ćeliji. Ako
91
Primena IT - Praktikum

želimo Format painter koristiti za više kopiranja potrebno je dvaput kliknuti na ikonicu u paleti alatki, a kad
želimo prekinuti sa kopiranjem dovoljno je pritisnuti Esc na tastaturi ili ponovo ikonicu na palati alatki.
Kopiranje ćelija je moguće na još jedan, brži način. Ako želimo
sadržaj, format ili oba kopirati u susedne ćelije, potrebno je
selektovati ćeliju i postaviti pokazivač miša na donji desni ugao te
ćelije (ručica za popunjavanje). Kada pokazivač miša promeni oblik
u crni krstić (slika 10-5), treba ga samo odvući u željenom pravcu i
sadržaj i format ćelije će se kopirati u susedne ćelije. Prilikom
otpuštanja miša uočićete AutoFill Options dugme u donjem desnom
uglu selektovanih odredišnih ćelija. Kliknite na dugme da biste
otvorili meni sa opcijama, koje su opisane u tekstu nakon slike.
AutoFill Options dugme nestaje kada izršite izbor opcije ili
preduzmete neku drugu akciju na radnom listu.
U slučaju da isto uradimo desnim tasterom miša, prilikom otpuštanja
dugmeta miša na kraju operacije popunjavanja, pojaviće se
konteksni meni sa mogućnošću odabira jedne od sledećih opcija:
• Copy Cells – kopiranje ćelija - Kopira kompletnu ćeliju Slika 10-4: Okvir za dijalog Paste Special
(formulu i format iz originalne u odredišne ćelije).

• Fill Series. Popunjava ćelije brojevima

u seriji.
• Fill Formatting Only – samo format-
Kopira samo format originalnih ćelija.
• Fill Without Formatting – bez formata-
Kopira formulu, a odredišne ćelije
zadržavaju svoj format.
Excel podržava mnoge opcije popunjavanja.
Na primer ako izaberete jednu izvornu ćeliju, Slika 10-5: Kopiranje sadržaja i formata ćelije
možete da napravite:
• Linearan numerički niz, tako što će se
vrednosti u ćelijama povećavati za
odreñenu vrednost koraka. Na primer,
ako izvorna ćelija sadrži broj 10, Excel
može svakoj narednoj ćeliji da doda po
5 i tako stvori niz 10, 15, 20, 25 itd.
• Geometrijski numerički niz, gde je
svaka naredna vrednost proizvod Slika 10-6: Unos progresije
originalne i vrednosti koraka.
• Niz dana, nedelja, meseci ili godina.
Ako selektujete više ćelija, koje predstavljaju linearan ili geometrijski niz, možete taj niz da produžite na osnovu
izvornih ćelija ili trenda u njima.
Na primer, unosom brojeva 1 i 3 u dve ćelije i kopiranjem može se dobiti kolona neparnih brojeva (slika 10-6).
Excel sam prepoznaje progresiju pomoću prva dva člana.
Za pristup svim AutoFill (automatsko popunjavanje ćelija) opcijama potrebno je da izvedete sledeće korake:
1. Selektujte izvornu ćeliju, ili ćelije, i susedne odredišne ćelije.
2. Izaberite Edit/Fill/Series da biste prikazali Series okvir za dijalog, koji je dat na slici 10-7.
3. U oblasti Type, izaberite kategoriju niza:
a) Linear (linearan) Za nizove koji rastu dodavanjem iste vrednosti svakoj narednoj ćeliji.

92
 Microsoft Excel - IV deo

b) Growth (rastući) Za nizove koji rastu geometrijski, množenjem odreñenom vrednošću.

Slika 10-7: Okvir za dijalog Series Slika 10-8: Tabela sa podacima o prodatim količinama voća

c) Date (datumski) Na raspolaganju je samo ako izvorna ćelija sadrži datum. Izaberite Date, a u oblasti
Date Unit (datumska jedinica), izaberite datumski interval (Day, Weekday, Month ili Year, odnosno
dan, dan u nedelji, mesec ili godina).

d) Autofill Za formule ili druge tipove nizova. Excel na osnovu

selektovanih ćelija odreñuje koji tip niza da upotrebi. Ova opcija
odgovara onome što se dobija povlačenjem ručice za popunu.
4. Za linearan ili rastući niz potvrdite polje Trend ili popunite Step Value
(vrednost koraka) i/ili Stop Value (krajnja vrednost):
a) Trend Potvrdite ovo polje ako ste selektovali ćelije u kojima su
progresivne vrednosti. Excel će odrediti trend i u skladu sa tim popuniti
prazne ćelije.
b) Step Value (vrednost koraka) Unesite vrednost koju želite da Excel
koristi za povećanje linearnog ili rastućeg niza. Ispred negativnih
vrednosti stavite znak minus.
c) Stop Value (krajnja vrednost) Opciono, unesite maksimalnu (ili Slika 10-9: Konteksni meni
minimalnu, ako je vrednost koraka negativna) vrednost niza. kopiranja
5. Kliknite OK da biste popunili ćelije.
6. Izaberite opciju popune iz menija AutoFill Options dugmeta.

Na ovaj način moguće je kopirati i formule. Ako, na primer, u dnu kolone imamo sumu vrednosti iz te kolone,
tada nije potrebno za svaku susednu kolonu unositi novu formulu za izračunavanje sume već je moguće samo
kopirati postojeću. Neka je data tabela sa podacima o prodatim količinama voća u četiri grada (slika 10-8).
U polje C7 uneta je funkcija koja izračunava
sumu prodatih jabuka po gradovima. Da bi
izbegli ponovan unos funkcije u polja D7, E7 i
F7 dovoljno je pomoću ručice za popunjavanje
kopirati sadržaj polja C7 u susedna tri. To se
mora uraditi desnim dugmetom i, na kraju,
odabranom opcijom Fill Without Formatting
(slika 10-9) da bi bio kopiran samo sadržaj a ne i
Slika 10-10: Tabela popunjena kopiranjem
izgled ćelije.
Dobija se tabela kao na slici 10-10. Primećujemo da je u C7 funkcija koja sumira podatke iz kolone C.
Kopiranjem se u polja D7, E7 i F7 ne kopira suma kolone C nego odgovarajuće sume. To je posledica priče iz
dela o relativnim adresama.

10.2.1. Namenske liste (Custom lists)

Pri kopiranju sadržaja jedne ćelije preko ručice za popunjavanje Excel proverava da li mu je taj sadržaj poznat iz
ugrañenih namenskih listi. Ako ga ne prepoznaje on samo kopira sadržaj. Ako prepoznaje člana neke od
93
Primena IT - Praktikum

namenskih listi on u susedne ćelije kopira naredne članove te liste. Spisak ugrañenih lista se može proveriti u
kartici Custom Lists okvira za dijalog koji se pojavljuje pozivom opcije Tools/Options iz glavnog menija (slika
10-11).
Spisak ovih listi nije konačan i moguće je da sami kreiramo novu listu. To je moguće uraditi na dva načina:
• U delu List entries uneti članove liste, svaki u narednom redu a potom pritisnuti dugme Add.
• Pomoću polja za unos (Import list from cells) uneti skup ćelija koje sadrže željenu listu.

10.3. Uslovno formatiranje ćelija

Format ćelija je moguće podešavati u odnosu na

vrednosti koje sadrže. Na primer, možemo sve
negativne vrednosti iz tabele predstaviti crvenim
fontom. Može se podesiti da vrednosti imaju poseban
format kad se nalaze u posebnom opsegu, ili kada neka
formula zadovoljava neki uslov.
Da bi se to postiglo, potrebno je selektovati ćelije na
koje želimo primeniti uslovno formatiranje, a zatim
odabrati opciju Format/Conditional formatting iz
glavnog menija. Ako želimo da sadržaj ćelije
koristimo kao kriterijum potrebno je odabrati Cell
Value Is iz prvog padajućeg menija u okviru za dijalog
Conditional formatting (slika 10-12).
Sadržaj ćelija se može uporeñivati sa konstantom,
formulom ili sadržajem nekih drugih ćelija čije su Slika 10-11: Kartica Custom Lists
adrese unete u polja za unos. Nakon definisanja uslova
treba izabrati format koji će se primeniti u slučaju da je uslov zadovoljen. Pritiskom na dugme Format nudi se
okvir za dijalog sa tri kartice za
podešavanje izgleda teksta (Font),
ivica ćelija (Border) i boje ćelije
(Patterns).
Pomoću dugmati Add i Delete može
se dodati ili izbaciti neki od uslova.
Najviše se mogu zadati tri uslova, a
primenjuje se prvi zadovoljeni. Ako
nijedan od uslova nije zadovoljen Slika 10-12: Okvir za dijalog Conditional Formatting
ćelija dobija format koji smo
definisali pre poziva uslovnog formatiranja.

10.4. Završetak rada u Excel-u

Prozor programa Microsoft Excel se zatvara pozivom opcije File/Exit. Ako već nismo snimili tekuću verziju
dokumenta, Excel će nas pitati da li to želimo učiniti pre zatvaranja. Potvrdom sa Yes, sve promene nastale od
poslednjeg snimanja će biti upamćene, sa No prozor će biti zatvoren a sve što je menjano posle poslednjeg
snimanja nepovratno će nestati. Sa Cancel se prekida postupak zatvaranja i vraća u program bez ikakvih
posledica.
U gornjem desnom uglu Excel-a se nalaze dva krstića. Spoljnji je za zatvaranje celog Excel-a a unutrašnji za
zatvaranje tekućeg dokumenta. Oni se takoñe mogu koristiti za zatvaranje prozora.

94
 Microsoft Excel - IV deo

Vežba 10-1
Koristeći ugrañene liste i kopiranje prevlačenjem formirati sledeću tabelu u Microsoft Excel-u:

Tabela
vreme temperature
redni
dan mesec godina Beograd London Pariz
broj
1 2 januar 2003 -5 -15 -10
2 4 februar 2003 -3 -13 -8
3 6 mart 2003 0 -10 -5
4 8 april 2003 7 -3 2
5 10 maj 2003 21 11 16
6 12 jun 2003 29 19 24
7 14 jul 2003 35 25 30
8 16 avgust 2003 39 29 34
9 18 septembar 2003 30 20 25
10 20 oktobar 2003 12 2 7
11 22 novembar 2003 7 -3 2
12 24 decembar 2003 -1 -11 -6

Tekst sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak10-1.

Vežba 10-2
Napraviti sledeću tabelu u Microsoft Excel-u i zatim u različitim radnim listovima napraviti različite varijante te
tabele:
1. Prvi radni list pod nazivom: minutaža. Košarkaši sortirani po broju minuta provedenih u igri u
opadajućem rasporedu.
2. Drugi radni list pod nazivom: poeni. Košarkaši sortirani po broju postignutih poena u opadajućem
rasporedu.
3. Treći radni list pod nazivom: skokovi. Košarkaši sortirani po broju skokova u rastućem rasporedu.
4. Četvrti radni list pod nazivom: asistencije. Košarkaši sortirani po broju asistencija u rastućem rasporedu.
U svakoj od tabela sumirati vrednosti parametara za ceo tim.
Sacramento Kings
Procenat šuta
Minuta Poeni Skokovi Asistencije
(u %)
1 Stojaković 36 34 4 2 65
2 Weber 38 22 12 4 45
3 Divac 29 10 10 7 56
4 Bibby 35 20 4 15 35
5 Christy 25 7 7 4 24
6 J. Jackson 14 2 3 9 36
7 B. Jackson 22 12 1 2 24
8 Klark 14 3 7 1 64
9 Polard 12 4 3 1 23
10 Turgoglu 11 0 2 0 100
11 Wanderburk 4 0 1 1 100
Ukupno
Realizovanu vežbu snimiti pod nazivom zadatak10-2 u poddirektorijum Excel poddirektorijuma vaše grupe, koji
se nalazi na disku.
95
Primena IT - Praktikum

Vežba 10-3
Formirati sledeću tabelu u Microsoft Excel-u:

Prod.1 Prod. 2 Prod. 3 Prod. 4 Prosek

Januar 12.500,50 21.250,90 5.650,90 3.460,20 10.715,63
Februar 15.256,80 18.562,70 4.578,70 4.550,50 10.737,18
Mart 10.658,60 19.450,00 7.860,50 4.830,40 10.699,88
April 8.256,40 18.560,60 6.500,00 5.440,20 9.689,30
Maj 12.540,80 20.750,40 5.480,20 6.405,70 11.294,28
Jun 11.857,00 22.560,80 5.740,30 6.548,10 11.676,55
Jul 15.451,90 19.450,90 6.580,10 6.682,30 12.041,30
Avgust 10.254,70 21.876,30 5.480,90 7.450,20 11.265,53
Septembar 9.540,80 17.850,90 5.420,40 7.570,50 10.095,65
Oktobar 10.230,30 22.850,40 4.580,90 7.748,90 11.352,63
Novembar 13.678,80 21.350,50 5.760,00 8.450,30 12.309,90
Decembar 14.558,90 19.450,80 4.580,80 8.544,30 11.783,70
Prosek 12.065,46 20.330,43 5.684,48 6.473,47 11.138,46

1. Unesite podatke u tabelu i labele prodavnica u CUSTOM LIST

2. Polja sa svim podacima o prodaji čija je vrednost manja od prosečne za mesec označite crvenom bojom.
3. Sve podatke o prodaji čija je vrednost veća od prosečne za prodavnicu označite plavom bojom.
4. Formirati grafik trenda prodaje po prodavnicama kao na slici.
5. Vežbu sačuvati na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak10-3.

Pregled prodaje po prodavnicama

25.000
Prod.1
20.000
Prod. 2
Količine

15.000

10.000 Prod. 3

5.000 Prod. 4

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Meseci

96
 Microsoft Excel - IV deo

Vežba 10-4
Koristeći Microsoft Excel odraditi sledeće zadatke:
1. Uneti podatke o dnevnoj količini prodatog voća i povrća, prikazane u prvoj tabeli.
2. Na osnovu podataka prve, realizovati drugu tabelu, korišćenjem formule koja predstavlja proizvod
ostvarene količine prodatog voća/povrća i odgovarajuće jedinične cene. Formulu formirati za prodaju
jabuka u prod 1., tako da se korišćenjem Fill opcije može popuniti ostatak tabele.
3. List na koji ćete postaviti navedene dve tabele nazovite: Dinari.
4. Sve podatke za prod.1 do prod.5 čija je vrednost manja od 80% proseka obojiti crvenom bojom.
5. Sve podatke za prod.1 do prod.5 čija je vrednost veća za 20% od proseka obojiti plavom bojom.
6. Drugi list nazovite Euro. U njega unesite dinarsku vrednost jednog eura, koja će omogućiti da popunite
treću tabelu koja predstavlja vrednost dnevne prodaje voće i povrća u eurima. Realizuje se unosom formule
koja predstavlja proizvod vrednosti prodaje u dinarima pomnoženu sa vrednošću jednog eura koju ste
prethodno uneli u jednu ćeliju lista Euro
7. Vežbu snimiti na disku (D:/grupaX/Excel) pod nazivom zadatak10-4.
8. Gore pomenute tabele nalaze se na sledeće dve stranice, u naznačenom redosledu.
Dnevne količine prodatog voća i povrća
Prod.1 Prod.2 Prod.3 Prod.4 Ukupno Prosek JM Jedinična cena

Jabuke 20,00 18,00 16,00 22,00 76,00 19,00 Kg 23 Din.

Kruške 8,00 10,00 9,50 15,50 43,00 10,75 Kg 18 Din.
Banane 7,50 15,00 14,00 12,50 49,00 12,25 Kg 60 Din.
Narandže 12,00 10,00 16,00 15,00 53,00 13,25 Kg 50 Din.
Jagode 4,00 6,50 5,00 6,00 21,50 5,38 Kg 80 Din.
Šargarepa 8,50 13,50 12,00 10,00 44,00 11,00 Kg 30 Din.
Zelen 7,50 10,00 9,00 12,00 38,50 9,63 Kg 25 Din.
Salata 12,00 20,00 15,00 17,00 64,00 16,00 Kom 8 Din.
Rotkvice 9,00 15,00 12,00 9,00 45,00 11,25 Veza 6 Din.
Kupus 5,00 7,00 6,00 5,00 23,00 5,75 Kg 10 Din.

Vrednost dnevne prodaje voća i povrća u dinarima

Prod.1 Prod.2 Prod.3 Prod.4 Ukupno Prosek

Jabuke 460,0 414,0 368,0 506,0 1.748,0 437,0

Kruške 144,0 180,0 171,0 279,0 774,0 193,5
Banane 450,0 900,0 840,0 750,0 2.940,0 735,0
Narandže 600,0 500,0 800,0 750,0 2.650,0 662,5
Jagode 320,0 520,0 400,0 480,0 1.720,0 430,0
Šargarepa 255,0 405,0 360,0 300,0 1.320,0 330,0
Zelen 187,5 250,0 225,0 300,0 962,5 240,6
Salata 96,0 160,0 120,0 136,0 512,0 128,0
Rotkvice 54,0 90,0 72,0 54,0 270,0 67,5
Kupus 50,0 70,0 60,0 50,0 230,0 57,5

Ukupno 2.616,5 3.489,0 3.416,0 3.605,0 13.126,5 3.281,6

97
Primena IT - Praktikum

Vrednost 1 eura: 23,00

Vrednost dnevne prodaje voća i povrća u eurima

Prod.1 Prod.2 Prod.3 Prod.4 Ukupno Prosek

Jabuke 20,00 18,00 16,00 22,00 76,00 19,00

Kruške 6,26 7,83 7,43 12,13 33,65 8,41

Banane 19,57 39,13 36,52 32,61 127,83 31,96

Narandže 26,09 21,74 34,78 32,61 115,22 28,80

Jagode 13,91 22,61 17,39 20,87 74,78 18,70

Šargarepa 11,09 17,61 15,65 13,04 57,39 14,35

Zelen 8,15 10,87 9,78 13,04 41,85 10,46

Salata 4,17 6,96 5,22 5,91 22,26 5,57

Rotkvice 2,35 3,91 3,13 2,35 11,74 2,93

Kupus 2,17 3,04 2,61 2,17 10,00 2,50

Ukupno 113,76 151,70 148,52 156,74 570,72 142,68

98