ECDL Excel

Na ovom kursu kandidat se upoznaje sa kreiranjem, formatiranjem, modifikovanjem i koriš enjem

spreadsheet-ova spremnih za distribuciju. Kandidat e tako e biti sposoban da generiše i primeni
standardne funkcije, matemati ke i logi ke formule. Napredne operacije obuhvataju kreiranje i
formatiranje grafikona.
SADRŽAJ
Koriš enje aplikacije
01 Prvi koraci u koriš enju tabela
02 Osnovna podešavanja
elije
03 Unos podataka
04 Selektovanje podataka
05 Redovi i kolone
06 Ispravljanje podataka
07 Kopiranje, pomeranje, brisanje
08 Pronalaženje i zamena
09 Sortiranje podataka
Radni listovi
10 Koriš enje radnih listova
Formule i funkcije
11 Aritmeti ke funkcije
12 Referenciranje elije
13 Rad sa funkcijama
Formatiranje
14 Formatiranje brojeva, elija i datuma
15 Formatiranje sadržaja elija
16 Poravnanje, okviri
Dijagrami/grafikoni
17 Koriš enje dijagrama/grafikona
Priprema za štampu
18 Podešavanje radnog lista
19 Priprema za štampu
20 Štampanje
 PRVI KORACI U KORIŠĆENJU TABELA

UVOD U MICROSOFT EXCEL

Postoje dva načina da se otvori aplikacija za rad sa tabelama Excel.

I način: Pokretanje Excela iz glavnog menija Windowsa, vršite tako što kursorom miša
pritisnete dugme Start na Taskbaru. Levim klikom izaberite stavku All Programs. U
sledećem meniju levim klikom miša izaberite Microsoft Excel.

Slika 1. Word iz menija

II način: Pokretanje Excela pomoću prečice sa Desktopa je najbrži i najlakši način. Da

biste primenili ovaj način potrebno je da napravite prečicu na Desktopu. Dovedete kursor
miša na prazan deo Desktopa, kliknete desnim tasterom miša, da biste dobili pomoćni
meni. Izaberete stavku New, u podmeniju levim klikom izabirate stavku Shortcut. Ukolko
ste sve to uradili pojaviće se prozor odnosno Wizard za izradu prečice.
 Slika 2. Word shortcut

OTVARANJE I SNIMANJE POSTOJEĆE TABELE

Otvaranje Excelovog fajla, vršite takođe preko padajućeg menija File. Levim klikom
izaberite stavku Open. U polju Look In, vršite izbor uređaja, u polju ispod vršite izbor
omotnice. Duplim klikom otvorite određenu omotnicu i levim klikom na dugme Open,
izvršićete otvaranje Vašeg fajla
 Slika 3. Otvaranje postojećeg dokumenta
Snimanje novog fajla vršite tako što u padajućem meniju File izaberete levim klikom
stavku Save As. U polju Save In klikom miša izaberite uređaj na koji vršite snimanje. U
donjem polju duplim klikom otvorite omotnicu u koju smeštate Vaše podatke. U polje File
Name upišite željeno ime. Kliknite jednom na dugme Save i Vaš fajl će biti snimljen.
Snimanje izmena u toku rada treba da vršite levim klikom na alatku Save na paleti alata
Standard ili kombinacijom tastera Ctrl-S.

Slika 4. Snimanje dokumenta

Ukoliko želite da dokument snimite pod drugim imenom u dijalogu Save As u polju File
name upišite željeni naziv. Da bi dokument snimili u nekom drugom tipu fajla u dijalogu
Save As u polju Save as type izaberite željeni tip od ponuđenih.

Slika 5. Promena tipa fajla

Zatvaranje dokumenta se može uraditi na dva načina. Jedan način je da kliknete na malo
X na meniju.

Slika 6. Zatvaranje dokumenta način 1

Drugi način: na meniju File izaberite komandu Close.

Slika 7. Zatvaranje dokumenta način 2

NAVIGACIJA

U donjem desnom delu prozora , iznad klizača, možete videti tastere Sheet1, Sheet2, i
Sheet3. Svaki taster od njih predstavlja po jednu radnu listu, radnu stranu ili Worksheet.
Više radnih lista predstavlja Workbook odnosno radnu knjigu ili radnu svesku. Jedan
Workbook možete posmatrati kao dokument ili fajl. Prelazak sa jedne radne liste na
drugu vršite na taj način što postavite kursor na taster Sheet 2, koji je sive boje, i
kliknete levim tasterom miša. Na isti način možete preći na Sheet 3 itd.

Slika 8. Promena strana

Za prelazak iz jednog dokumenta u drugi u meniju Window izaberite u koji dokument

želite da pređete.

Slika 9. Promena knjige

Postoji više načina da zatvorite aplikaciju za obradu tabela. Jedan od načina je da

kliknete na veliko crveno X na sistemskom meniju aplikacije. Drugi način je da u meniju
File izaberete komandu Exit.
 OSNOVNA PODEŠAVANJA
KORIŠĆENJE ALATKE ZOOM

U Excelu kao i u Wordu možete na više načina organizovati izgled radnog prostora.
Ukoliko Vam u određenom trenutku bude neophodno da na ekranu vidite više kolona i
redova ili više lista, možete koristiti opciju Zoom. Do nje dolazite tako što na padajućem
meniju View, izaberete opciju Zoom. Otvorićete okvir u kome procentualno podešavate
prikaz radne liste na ekranu. Izaberite željeni procenat sa spiska klikom na kružić sa leve
strane. Da biste potvrdili taj postupak, morate kliknuti i na dugme OK. Ukoliko želite da
odustanete od te promene kliknite levim tasterom miša na dugme Cancel.

Slika 1. Dijalog zoom

PRIKAZ I SKRIVANJE TOOLBAROVA

Da bi videli koje sve toolbarove možete da korisite u meniju View izaberite opciju
Toolbar i otvoriće vam se spisak svih toolbarova. Oni koji su štiklirani vide se na meniju
vaše aplikacije. Ako ne želite da ih koristite jednostavno odštiklirajte onaj koji vam ne
treba. Ukoliko traženi toolbar nije na spisku, kliknite na komandu Customize na istom
spisku (View-Toolbar) i pokušajte ga pronaći na kartici Toolbars.

Slika 2. Customize toolbar

 Slika 3. Toolbar iz menija

ZAMRZAVANJE I ODMRZAVANJE ODREĐENIH KOLONA I/ILI REDOVA

Kada imate veliki dokumenat sa puno redova i kolona dobro će vam doći da određeni deo
tabele zamrznete da bi vam bio uvek u vidnom krugu. Zamrzavanje se radi tako što
mišem označite red ili kolonu do koje želite da vam bude tabela zamrznuta i iz menija
Window odaberite opciju Freeze Panes. Ukoliko ste izabrali red videćete da vam je
gornji deo tabele zamrznut a ukoliko ste izabrali kolonu levi deo će biti zamrznut. Za
odmrzavanje u istom meniju će vam se pokazati opcija Unfreeze Panes kojom vraćate
izgled tabele u stanje pre zamrzavanja.
 Slika 4. Zamrzavanje ekrana

PROMENA ODREĐENIH OPCIJA

Ukoliko želite da promenite određene opcije kao što su: korisničko ime, default folder za
otvaranje i snimanje radne knjige iz menija Tools odaberite opciju Options. Otvoriće
vam se dijalog Options u kojem izaberite karticu General. U polju Default file location
odredite default putanju foldera u kojem otvarate i snimate vaš dokument a u polju User
name promenite korisničko ime.

Slika 5. Options/General
 UNOS PODATAKA

Za razliku od Worda u programu Excel morate poštovati neka pravila za unos podataka.
Unos podataka u radnu stranu vrši se isključivo kroz unos podataka u ćeliju. Podaci koje
unosite treba da budu organizovani u tabele i smešteni u susedne kolone i redove. Tabele
treba da unosite od gornjeg levog ugla ka nadesno i naniže. Sve vreme vašeg
ukucavanja podataka Excel vrši analizu i klasifikacuju u tri moguća tipa podataka: tekst,
vrednost ili formulu.

Ukoliko program ustanovi da je Vaš unos formula, automatski umesto formule koju ste
ispisali, u ćeliji će se pojaviti izračunata vrednost.

Ukolko želite da ukucavate formulu, a sam Excel ne vrši klasifikaciju da je to formula jer
ste zaboravili da formulu otpočnete sa znakom jednakosti, u ćeliji će ostati sadržina koju
ste uneli, odnosno neće se izvršiti izračunavanje.

Za razlikovanje teksta od vrednosti, Excel poravnava tekst po levoj ivici ćelije, a broj
poravnava po desnoj ivici ćelije.

Kliknete li jednom levim tasterom miša na željenu ćeliju, na toj ćeliji će se pojaviti
pokazivač za ulucavanje karaktera. Upišite neki broj i nakon toga pritisnite taster Enter.
Pokazivač ćelije će se pomeriti na ćeliju ispod, a u prethodnoj ćeliji ostaće broj koji ste
upisali. Ukoliko želite da napravite tabelu sa dve kolone i pet redova. Podatke treba
unositi na isti način ćeliju po ćeliju, s tim što ćelije moraju biti poređane u susedne
kolone i susedne redove. To znači da možete da ih zajedno obeležite kao blok. Sve vreme
dok upisujete podatak u ćeliju, sadržinu možete pratiti u samoj ćeliji i u liniji za formule.
Ukoliko unosite tekst u ćeliju, koji je duži od 9 karaktera (veličina fonta 10), ćelija će
početi da se proširuje na prvu ćeliju sa desne strane (primer: uneli ste rečenicu od 25
karaktera u ćeliju A2, tekst će se proširiti i u ćelije B2 i C2). To nikako ne znači da ste
tekst uneli i u prvu ćeliju sa desne strane. Po završetku unosa teksta kliknite na taster
Enter na tastaturi da biste potvrdili unos. Levim tasterom miša kliknite jednom na ćeliju
sa tekstom, i u liniji za formule moći ćete da vidite sadržinu ćelije. Nakon toga kliknite
jednom levim tasterom miša na ćeliju sa desne strane. Pogledajte na liniju za unos
formula, u njoj neće biti teksta. To znači da je ćelija prazna. I u tu ćeliju možete ukucati
bilo koji broj. Nakon unosa obavezno treba da pritisnete taster Enter na tastaturi. U ćeliji
sa leve strane videćete samo početak teksta, a u ćeliji sa desne strane broj. Sadržina
leve ćelije će izgledati kao da se podvukla pod sadržinu desne ćelije. Ako opet strelicama
na tastaturi odvedete pokazivač ćelije na levu ćeliju, na liniji za formule možete pročitati
čitav tekst. Naime, jedna ćelija u Excelu može primiti dosta podataka i tek ukoliko
promenite dimenzije ćelije tekst će se videti u celosti.

Prilikom unosa podataka u ćelije, morate voditi računa da vreme i datume unosite kao
vrednosti, a ne kao tekst. Ukoliko ih unesete kao vrednost, ostvarićete mogućnost
korišćenja i tih parametara u raznim izračunavanjima.

BRISANJE SADRŽINE ĆELIJE

Brisanje sadržine ćelije kao i sve do sada možete uraditi na više načina. Jedan od njih je
da levim klikom otvorite padajući meni Edit. Zatim izaberete kursorom stavku Clear, i u
podmeniju levim klikom stavku All i sadržina selektovanih ćelija će biti obrisana.

Ukoliko pri unosu podataka u ćeliju odustajete od unosa dovoljno je da na tastaturi

pritisnete taster Esc i sadržina će nestati iz ćelije.

Ukoliko želite da izvršite izmenu u sadržini ćelije, koju sačinjavaju tekst ili vrednost,
potrebno je da kliknete jednom levim tasterom miša na određenu ćeliju, zatim da kursor
miša odvedete na liniju za unos formula. Kursor se na tom polju menja u kursor za
selekciju teksta.
Kliknete jednom levim tasterom miša pored teksta ili broja koji treba da se izmeni.
Tasterom Backspace ili Delete na tastaturi izbrišite postojeću sadržinu, ukucajte novu i
pritisnite taster Enter na tastaturi za potvrdu unosa.

Ukoliko želite da obrišete sadržinu ćelije, dovoljno je da levim tasterom miša kliknete na
tu ćeliju, koristite sa tastature taster Delete i sadržina će nestati.

Ukoliko unosite tekst u ćeliju, i napravite grešku, kao i u ostalim programima možete
koristiti komandu Undo. Do nje možete doći preko padajućeg menija Edit ili klikom na
alatku Undo koji se nalazi na paleti alata Standard. Levim klikom izvršićete
poništavanje poslednjeg poteza.

AUTOMATSKO POPUNJAVANJE I LISTE

Mnoge radne strane u Excelu zahtevaju da unesete niz uzastopnih datuma ili brojeva.
Excel omogućava da se sadržaj umnoži na čitav blok ćelija i da sami kreirate svoje liste.
Ukoliko želite da unesete u niz uzastopnih ćelija datume, brojeve, mesece ili godine,
Excelova opcija AutoFill ovaj posao obavlja u jednom potezu. Prilikom popunjavanja
niza ćelija, možete ga popunjavati ulevo, udesno, nadole ili naviše od ćelija koje sadrže
početne vrednosti.

Unesite početne prametre za niz, ukoliko su brojevi, unesete u dve susedne ćelije
brojeve 1 i 2. Obeležite ih kao blok. Kursor postavite na kvadratić u donjem desnom uglu
bloka, tako da se pojavi tanak crni krst. Kliknete na njega levim tasterom miša i ne
pustajte taster. Povucite kursorom ram, u stranu koja je logična za nastavak niza i
obuhvatite onoliko ćelija koliki Vam niz treba. Dok pomerate miša, program Vas
obaveštava žutim okvirom pored kursora do kog broja u nizu ste stigli. Isto važi i za
ostale podatke kao što su datumi i meseci, s tim što morate voditi računa u kom formatu
su uneti datumi, meseci i godine.

Formati za vreme i datume:

• 3:21 PM; 3:21:04 PM; 15:21; 15:21:04;
• Novembar 24, 1997; 11/24/97; 11-24-97; 25-Nov-97; 25-Nov;
Nov-97.
Da biste sami napravili niz po sopstvenom izboru, treba da uradite sledeće: izaberite
levim klikom meni Tools i u njemu stavku Options.
 Slika 1. Meni Tools/Options

Levim klikom u prozoru Options izaberite karticu Custom Lists. Levi klik u polje sa
spiskom List Entries, a zatim upišite stavke spiska jednu ispod druge. Obavezno
pritisnite Enter svaki put kad završite upis stavke. Kada završite levi klik na dugme Add
da biste dodali novoispisani niz u polje Custom List, a zatim i na dugme OK da biste
zatvorili prozor Options. Sada možete i taj niz primeniti na isti način kao i brojni niz.

Slika 2. Dialog options

 SELEKTOVANJE PODATAKA

KRETANJE I SELEKTOVANJE JEDNE ILI VIŠE ĆELIJA

Izbor ćelije vršite tako što odvedete kursor u obliku debelog belog krsta do određene
ćelije. Nakon klika levim tasterom ta ćelija će biti uokvirena crnim podebljanim okvirom
koji u donjem desnom uglu ima crni kvadratić. Taj okvir predstavlja pokazivač ćelije, i
takvu ćeliju možete nazvati aktivna ćelija.

Ukoliko želite da selektujete više ćelija potrebno je da kursor u obliku debelog belog krsta
odvedete do prve izabrane ćelije. Pritisnite levi taster miša i ne puštajte ga. Povlačenjem
miša na željenu stranu obuhvatite onoliko ćelija koliko želite. Kada to uradite prekinite
akciju na levom tasteru miša. Ćelije će biti selektovane tako što će okvir biti podebljan,
boja prve ćelije ostaje bela, a sve ostale u okviru su obojene crnom ili bojom koja je
podešena. U donjem desnom delu okvira oko selektovanih ćelija nalaziće se crni
kvadratić. To znači da se pokazivač ćelije proširio za onoliko ćelija koliko ste obuhvatili.
Ukoliko želite da odustanete od selekcije potrebno je da kursor miša odvedete na neku
ćeliju koja nije među obeleženima, i kliknete na nju. Prethodna selekcija će nestati.

Slika 1. Selektovanje ćelija

Kretanje po ćelijama vršite na više načina. Mišem možete vršiti izbor ćelije od jedne do
druge i možete se kretati preko strelica na tastaturi. U zavisnosti od smera kretanja
koristićete strelice za levo, desno, gore ili dole. Na taj način će se i pokazivač ćelije
premestati od ćelije do ćelije.

Da biste preciznije odredili u kojoj ćeliji se nalazite, uočićete iznad kolone A, polje Name
Box sa strelicom na dole u kome piše oznaka ćelije. Tu ozanku nazivamo adresom ili
referencom ćelije. U zavisnosti od kretanja od ćelije do ćelije referenca će se menjati.
Ukoliko selektujete više ćelija, u tom polju će se pojaviti oznaka tipa /5Rx3C/ što
označava blok sačinjen od 5 redova i 3 kolone. Onog trenutka kad završite selekciju
bloka pojaviće se referenca prve ćelije u okviru, odnosno one od koje ste pokrenuli
selekciju bloka.

SELEKTOVANJE REDOVA I KOLONA

Selekciju kolona i redova vršite na dva načina. Treba da razlikujete selektovanje kolona i
redova u celosti od delimične selekcije redova i kolona. Delimičnu selekciju kolona i
redova uradite isto kao i selekciju bloka ćelija, stim što u tom slučaju obuhvatate samo
ćelije iznad/ispod ili samo levo ili desno, u zavisnosti da li je u pitanju red ili kolona.
Selekcija redova i kolona u celosti:
- Selekcija kolona u celosti (od vrha kolone do 65536 reda): kursor miša dovedete do
sive površine kolone u kojoj stoji slovna oznaka na primer C. Levi klik miša na nju, i
videćete čitavu kolonu od početka do kraja uokvirenu u pokazivač ćelije kome se donja
ivica sa kvadratićem ne vidi jer se nalazi na ćeliji koja ima adresu C 65536. Ukoliko želite
da selektujete više kolona odvedite kursor miša na sivu površinu sa slovnom oznakom na
vrhu kolona. Pritisnite levi taster miša i ne puštajte. Zatim miš pokrenite levo ili desno i
obuhvatite onoliko kolona koliko želite. Kada obavite taj proces, otpustite levi taster
miša. Ukoliko želite da odustanete od selekcije potrebno je da kursor miša odvedete na
neku ćeliju koja nije među obeleženima, i kliknete na nju levim tasterom miša. Prethodna
selekcija će nestati.

- Selekcija redova u celosti (od početka reda do 256 kolone): kursor miša dovedete do
sive površine reda u kojoj se nalazi slovna oznaka naprimer 2. Klknete jednom levim
tasterom miša po njoj, i videćete čitav red od početka do kraja uokviren u pokazivač
ćelije kome se desna ivica sa kvadratićem ne vidi, jer se nalazi na ćeliji koja ima adresu
IV 2. Ukoliko želite da obeležite više redova odvedite kursor miša na sivu površinu sa
brojnom oznakom na početku reda. Pritisnite levi taster miša i ne puštajte. Zatim miš
pokrenite gore ili dole i obuhvatite onoliko redova koliko želite. Kada obavite taj proces,
prekinite akciju na levom tasteru miša. Ukoliko želite da odustanete od selekcije
poterbno je da kursor miša odvedete na neku ćeliju koja nije među obeleženima, i
kliknete na nju levim tasterom miša. Prethodna selekcija će nestati.
 REDOVI I KOLONE

Ukoliko u toku rada ustanovite da vam fali ili imate višak redova ili kolona, taj problem
ćete rešiti dodavanjem ili brisanjem. Dodavanje redova i kolona se vrši preko padajućeg
menija Insert. Da biste praktično videli izmene morate uneti neke podatke u po jednu
ćeliju svake kolone koje će biti pomenute.

UMETANJE KOLONA

Pre nego što umetnete kolonu, treba da odredite koja Vam kolona treba. Ukoliko Vam
treba kolona između kolona A i B, obeležićete čitavu kolonu B. Pravilo Excela je da
svaku novu kolonu umeće levo od tekuće kolone. Kada ste to uradili, levim klikom
otvorite padajući meni Insert, i levi klik na stavku Columns. Excel će automatski ubaciti
novu kolonu B, a tekuću kolonu prebaciti u kolnu C. Ukoliko ste u kolonu A i B prethodno
uneli neke podatke, podaci iz kolone B sada se nalaze u koloni C.

Slika 1. Meni insert

Isto pravilo važi i za umetanje više kolona, stim što pri obežavanju kolona morate
obeležiti onoliko kolona koliko dodajete. Na primeru dodavanja kolona C i D, morate
obeležiti obe kolone u celosti. Na isti način preko menija Insert i stavke Columns,
dodaćete nove dve kolone C i D, levo od prethodno obeleženih starih. Naravno ukoliko
ste uneli neke podatke, oni će biti pomerni na desno u kolone E i F.

UMETANJE REDOVA

Pre nego što umetnete novi red, treba da odredite koji Vam red treba. Ukoliko Vam treba
red između redova 2 i 3, obeležićete čitav red 3. Pravilo Excela je da svaki novi red
umeće iznad tekućeg reda. Kada ste to uradili, levim klikom otvorite padajući meni
Insert, i levi klik na stavku Rows. Excel će automatski ubaciti novi red 3, a tekući red
prebaciti u red 4. Ukoliko ste u redove 2 i 3 prethodno uneli neke podatke, podaci iz
reda 3 sada se nalaze u redu 4.
Isto pravilo važi i za umetanje više redova, stim što pri obeležavanju redova morate
obeležiti onoliko redova koliko želite da dodate. Na primeru dodavanja novih redova 2 i
3, morate obeležiti oba reda u celosti. Na isti način preko menija Insert i stavke Rows,
dodaćete nova dva reda 2 i 3, iznad prethodno obeleženih redova. Naravno ukoliko ste
uneli neke podatke, oni će biti pomerni na dole u redove 4 i 5.

BRISANJE KOLONA

Proces brisanja kolona radite tako što, obeležite u celosti kolonu koju treba da obrišete. U
primeru koristićete kolonu B, levim klikom otvorićete padajući meni Edit, i u njemu levim
klikom izabrati komandu Delete. Kolone će se pomeriti na levo za kolonu B. Ukoliko pre
procesa unesete neki podatak u neku od ćelija u koloni C, sadržina kolone C će se
pomeriti ulevo, odnosno prebaciće se u kolonu B.

Slika 2. Meni Edit

Isto pravilo važi i za brisanje više kolona. U primeru koristićete kolone B i C koje ćete
obeležiti u celosti, levim klikom otvorićete padajući meni Edit, i u njemu jednim klikom
levim tasterom miša izabrati komandu Delete. Kolone će se pomeriti na levo za dva
mesta, odnosno za kolone B i C. Ukoliko pre procesa unesete neke podatak u neke od
ćelija u kolonama D i E, sadržina kolona D i E će se pomeriti ulevo, odnosno prebaciće se
u kolone B i C.

BRISANJE REDOVA

Proces brisanja reda radite tako što, obeležite u celosti red koji treba da obrišete. U
primeru koristićete red 3, levim klikom otvoriće te padajući meni Edit, i u njemu levim
klikom izabrati komandu Delete. Redovi će se pomeriti naviše za red 3. Ukoliko pre
procesa unesete neki podatak u neku od ćelija u redu 4, sadržina reda 4 će se pomeriti
naviše, odnosno prebaciće se u red 3.

Slika 3. Dialog Delete

Isto pravilo važi i za brisanje više redova. U primeru ćete koristi redove 2 i 3 koje ćete
obeležiti u celosti, levim klikom otvorićete padajući meni Edit i u njemu levim klikom
izabrati komandu Delete. Redovi će se pomeriti naviše za dva mesta, odnosno za redove
2 i 3. Ukoliko pre procesa unesete neke podatke u neke od ćelija u redovima 4 i 5,
sadržina redova 4 i 5 će se pomeriti naviše, odnosno prebaciće se u redove 2 i 3.

MODIFIKOVANJE ŠIRINE KOLONA I VISINE REDOVA

Širina kolona:
Prilikom kreiranja nove radne knjige sve kolone imaju istu širinu. Često je potrebno da
prilagodite širinu kolone širini koju zauzimaju podaci u toj koloni. Taj proces možete
obaviti na tri načina.

I način: Kursor odvedete do desne ivice zaglavlja kolone (sive površine sa oznakom
kolone). Kursor treba da bude u obliku dvosmerne podeljene strelice. Pritisnite levi taster
miša i povlačite miš levo ili desno, u zavisnosti da li proširujete ili sužavate kolonu. Kada
izvršite promenu širine kolone pustite taster miša. Sve vreme tog procesa, iznad kolone
kojoj menjate širinu, videćete uokvireno žuto polje sa trenutnom merom širine kolone.
Ukoliko obeležite više kolona, i ponovite proces, širina svih obeleženih kolona će se
promeniti.

II način: Obeležite željenu kolonu, i levim klikom otvorite meni Format iz glavnog
menija, i kliknite na stavku Column. U bočnom meniju izaberite klikom stavku Width... u
polje Column istoimenog otvorenog prozora upisujete poterbnu širinu kolone. Klikom na
dugme OK, potvrdite promenu. Kao i kod prethodnog načina, i ovu operaciju možete
primeniti na više kolona.

Slika 4. Sirina kolone

III način: Ukoliko ste uneli podatke u neku kolonu, a njihova širina prevazilazi širinu
kolone, dovoljno je da levim tasterom miša dva puta kratko kliknete po desnoj ivici
zaglavlja kolone (siva površina sa oznakom kolone). Kolona se automatski proširuje
prema najdužoj reči ili podatku u celoj koloni.
Visina redova:
Prilikom kreiranja nove radne knjige svi redovi imaju istu visinu. Često je potrebno da
prilagodite visinu reda veličini fonta koji koristite. Taj proces možete obaviti na tri načina.
I način: Kursor odvedete do donje ivice zaglavlja reda (sive površine sa oznakom reda).
Kursor treba da bude u obliku dvosmerne podeljene strelice. Pritisnite levi taster miša i
povlačite miša gore ili dole, u zavisnosti da li proširujete ili sužavate red. Kada izvršite
promenu visine reda pustite taster miša. Sve vreme tog procesa, iznad reda kome
menjate visinu, videćete uokvireno žuto polje sa trenutnom merom visine reda. Ukoliko
obeležite više redova, i ponovite proces, visina svih obeleženih redova će se promeniti i
izjednačiti.

II način: Obeležite željeni red, i levim klikom izaberite meni Format iz glavnog menija, i
kliknite na stavku Row. U bočnom meniju izaberite klikom stavku Height... U polje Row
istoimenog otvorenog dijaloga upisujete potrebnu visinu reda. Klikom na dugme OK,
potvrdite promenu. Kao i kod prethodnog načina, i ovu operaciju možete primeniti na
više redova.

Slika 5. Visina reda

III način: Ukoliko ste uneli podatke u neku kolonu, a veličina Fonta prevazilazi visinu
reda, dovoljno je da levim tasterom miša dva puta kratko kliknete po donjoj ivici
zaglavlja reda (siva površina sa oznakom reda). Red će se automatski proširiti prema
veličini fonta koji koristite u čitavom redu.
 PRIKAZ PODATAKA

DODAVANJE PODATAKA U ĆELIJI

U slučaju da hoćete da dodate podatak u ćeliju u kojoj već postoji određeni sadržaj može
te utaditi tako što kliknete dvaput na ćeliju i kursor će vam se namestiti na kraj
postojećeg unosa tako vam ostaje jedino da unesete željeni podatak.

Drugi način je da označite ćeliju u koju želite da dodate podatak a sadržaj ćelije će vam
se ispisati u formula baru u kojem možete da dopišete nešto ili da promenite postojeći
podatak.

Slika 1. Formula bar

Ako slučajno pogrešite pri računanju, upisu ili nekoj drugoj radnji koristite komandu
Undo koja se nalazi u meniju Edit. Ova komanda će vas vratiti za jednu radnju u nazad
a ako vam treba da se više puta vratite u nazad ponovite postupak. Skraćenica za
komandu Undo se nalazi na Standard meniju u obliku leve strelice.

Slika 2. Meni Edit/Undo

Ako preterate u vraćanju i za to ima lek. Taj lek se zove komanda Redo i nalazi se u
obliku strelice udesno u Standard meniju. Ova komanda poništava komandu Undo.

Slika 3. Skraćenice za Undo i Redo komande

 KOPIRANJE, POMERANJE, BRISANJE

PREMEŠTANJE ĆELIJA

Nad ćelijama i blokovima ćelija u Excelu se mogu izvršiti uobičajene naredbe kopiranja,
premeštanja i brisanja, ( treba uzeti u obzir da blok treba uvek da bude pravougaonog
oblika ).

Naredbe za kopiranje ćelija su Copy i Paste iz pađućeg menija Edit, ili sa palete alata
Standard. Ne zaboravite da ove komande postoje i u priručnom meniju koga aktivirate
desnim klikom miša.

Selektujte blok ili ćeliju koju želite da kopirate, kliknite na dugme Copy na paleti
Standard. Oko označene ćelije ili bloka će se pojaviti pokretna isprekidana linija, znak
da se čeka dalja operacija nad blokom. Zatim levi klik na ćeliju gde želite da izvršite
kopiranje. Kliknite na dugme Paste na paleti alata Standard, i izvršićete kopiranje ćelije
ili bloka.

Isti princip važi i za premeštanje ćelije ili bloka. Stim što ćete koristiti komande Cut i
Paste.

BRISANJE SADRŽAJA ĆELIJA

Kod brisanja treba da napravite razliku izmdeju brisanja sadržine i brisanja ćelije ili bloka
ćelija. Brisanjem sadržine Vi ne menjate nikakav poredak na ekranu, a brisanjem ćelija
vrši se promena poretka kao i kod umetanja.
Ukoliko brišete samo jednu ćeliju recimo B3, treba da kliknete jednom levim tasterom
miša na nju, tako da bude uokvirena pokazivačem ćelije. Zatim levim klikom otvorite
padajući meni Edit, zatim kliknite levim tasterom miša na stavku Delete. Na ekranu će
se pojaviti okvir za dijalog Delete sa 4 mogućnosti za brisanje ćelije.

Slika 1. Delete dialog

Shift cells left - prilikom brisanja ćelije pomeriti ćelije ulevo; što znači sve ćelije u redu
3 biće pomerene ulevo.

Shift cells up - prilikom brisanja ćelije pomeriti ćelije naviše; što znači sve ćelije u
koloni B biće pomerene na više.

Entire row - prilikom brisanja ćelije pomeriti ćelije za čitav red; što znači da će biti
obrisan čitav red 3, i sve ostale ćelije ispod pomeriće se za taj red naviše. Isti efekat
imala bi komanda Delete Rows.

Entire column - prilikom brisanja ćelije pomeriti ćelije za čitavu kolonu; što znači da će
biti obrisana čitava kolona B, odnosno, sve ćelije iz kolone C , prebaciće se u kolonu B.
Isti efekat imala bi komanda Delete Columns.
Kada ste odredili koja Vam opcija treba od gore navedenih, kliknite levim tasterom miša
u kružić pored nje i, nakon toga, da bi potvrdili izbor kliknete levim tasterom miša na
dugme OK. Za brisanje blokova ćelija koristićete ćelije B3, C3,B4 i C4. Obeležićete ih kao
blok. Proces ćete ponoviti kao kod brisanja samo jedne ćelije. Ovog puta, ćelije će se
pomerati za onoliko ćelija ulevo naviše, za veličinu bloka koji ste obeležili. Isto važi i
kada vršite brisanje sa opcijama gde se umeću čitave kolone i redovi.
Ukoliko tokom rada dođe do greške, možete uvek koristiti komandu Edit Undo, ili alatku
Undo na paleti Standard. Ne zaboravite na ove opcije!
 Slika 1: Komanda Find

! " # $
% ! ! & ! ' !" &
&
!
 Slika 2: Find and Replace

' !
! ! (

Slika 3: Taster Find All

' !" ! " !!
) * " ! +
" # & ! & !
!% , " $!!% & " " ,
+ + & "& " ! &
! "

Slika 4: Dodatne opcije za pretraživanje

! ! " ! ! &
-&
&

Slika 5: Komanda Replace

 ! " .

Slika 6: Kartica Replace

$ ! ! & #
! " / & ! &
0 1 + 2" ' &
! * ! 3

Slika 7: Pronalaženje re i Prodaja

 & , ! 4

Slika 8: Zamena Prodaja sa Trgovina

5 ! " "! !% , % ,
/ & ! " &
! "& !' 6

Slika 9: Napredna opcija pretrage

$ "
! 7 * ! ' '
8 / & "
! ! " % & &% & & !

Slika 10: Karticu Patterns

 SORTIRANJE PODATAKA

Sortiranje podataka možete raditi na dva načina.

I način: Prvo morate označiti kolonu koju želite sortirati a onda u zavisnosti da li želite da
sortirate u rastućem (A-Z) ili opadajućem (Z-A) redu izaberite jednu od ponuđene dve
opcije u meniju.

Slika 1. Sortiranje preko glagnog menija

II način: Selektujte prvo kolonu koju želite da sortirate a onda iz menija Data izaberite
komandu Sort.

Slika 2. Meni Data/Sort

Otvoriće vam se dijalog Sort. U odeljku Sort by izaberite po kojoj koloni hoćete prvo da
sortirate i da li po rastućem (Ascending) ili opadajućem (Descending) redu. U odeljcima
Then by možete izabrati koja će biti sledeća kolona za sortiranje i po kom redosledu.

Slika 3. Dialog Sort

 KORIŠĆENJE RADNIH LISTOVA

FORMATIRANJE RADNE STRANE

Radna strana (Sheet1, Sheet2...) spada u osnovne elemente Excela. Za razliku od

ostalih elemenata Excela na samoj radnoj strani možete vršiti samo mali broj izmena i
formatiranja. Obeležavanje radne strane vršite tako što kliknete na taster sa njenim
imenom na dnu Excelovog prozora. Obeležavanje radne strane znači da se istovremeno i
nalazite u njoj.

UMETANJE NOVE RADNE STRANE

Umetanje nove radne strane, vršite preko menija Insert. Levim klikom, otvorite meni
Insert i još jednim klikom izaberite stavku Worksheet. Novi Sheet se nalazi uvek sa
leve strane u odnosu na radnu stranu u kojoj ste se nalazili prilikom pozivanja nove.
Ukoliko umetnete više strana, neke od njih se neće videti, sa leve strane postoje strelice
za pomeranje niza radnih strana. Klikom levim tasterom miša na strelicu ulevo ili udesno
pomeraćete spisak radnih strane.

Slika 1. Meni Insert

BRISANJE RADNE STRANE

Ukoliko želite da obrišete neku radnu stranu, potrebno je da se nalazite u njoj. Brisanje
vršite klikom na meni Edit i izborom stavke Delete Sheet. U dijalog prozoru kliknite na
dugme OK, i radna strana će biti obrisana.

PREMEŠTANJE I KOPIRANJE RADNIH STRANA

Ukoliko želte da promenite raspored radnih strana u Vašoj radnoj knjizi treba da otvorite
radnu stranu kojoj menjate mesto. Proces premeštanja vršite preko menija Edit, u kome
izabirate levim klikom stavku Move or Copy Sheet. U dijalogu Move or Copy u polju
To Book, treba da odredite fajl u koji želite da premestite radnu stranu.
 U polju je upisano ime vašeg fajla, ili ukoliko želite možete otvoriti roletnicu i izabrati
neki drugi fajl. U polju ispod Before Sheet klikom miša izabirate stranu ispred koje će
biti smeštena radna strana koju pomerate. Klikom na dugme OK, radna strana će biti
premeštena na mesto koje ste odabrali.

Slika 2. Move or Copy dialog

Kopiranje radne strane vršite na isti način kao premeštanje, stim što u dijalog okviru
Move or Copy, morate uključiti opciju Create a Copy. Uključivanje opcije vršite klikom
miša na kvadratić ispred te opcije. Dalje proces obavljate kao kod premeštanja, stim što
za krajnji rezultat dobijate još jednu radnu stranu, koja nosi ime radne strane koju ste
kopirali, i u imenu nove radne strane videćete broj dva u zagradi, naprimer Sheet 1 (2),
broj u zagradi će se povećavati sa brojem kopija.

PROMENA NAZIVA RADNE STRANE

Svaka radna strana u Excelu nosi ime Sheet, broj koji stoji pored naziva označava broj
radne strane. Promenom imena strane u neko poznato ili asocirajuće ime možete sebi
znatno olakšati poslove. Da biste promenili ime neke radne strane potrebno je da se
nalazite u njoj. Kliknite na meni Format i izaberite klikom miša stavku Sheet. U
podmeniju klikom izaberite komandu Rename. Ime radne strane na tasteru u donjem
levom uglu ekrana biće obeleženo. Ukucajte novo ime i jednim klikom levim tasterom
miša kliknite na bilo koju ćeliju na ekranu. Ime radne strane iz Sheet1 biće promenjeno
u ime koje ste Vi upisali.
Slika 3. Mogućnost promene imena radnoj stranici

Slika 4. Promenjeno ime radnog lista

 ARITMETIČKE FUNKCIJE

UNOS FORMULA

Formule spadaju u osnovne elemente Excela. Excelu najavljujete da ćete nešto izračunavati
čim upišete znak jednakosti u ćeliju. Najednostavnije formule sastoje se iz znaka jednakosti
i neke od ugrađenih funkcija. Ostale jednostavnije formule sastoje se iz nizova vrednosti
razdvojenih pomoću jednog ili više matematičkih operatora:
+ - plus za sabiranje
- - minus za oduzimanje
* - zvezdica za množenje
/ - kosa crta za deljenje
^ - kapica za stepenovanje.

Da biste videli kako funkcionišu najjednostavnije formule, trebalo bi da u ćelije B2 i C2

unesete neke vrednosti. Kada to uradite levim klikom pokazivač ćelije postavite u ćeliju D2.
Ukucajte znak jednakosti. Levi klik na ćeliju B2 ( u ćeliji D2 treba da vam se pojavi referenca
ćelije odnosno B2). Ukucajte preko tastature znak za računsku operaciju i levi klik na ćeliju
C 2 ( u ćeliji D2 treba da vam se pojavi referenca ćelije odnosno C2), pritisnite taster Enter.
U ćeliji D2 nalazi se rezultat vaše formule koji ukoliko ste koristili sabiranje izgleda ovako:
=B2+C2. Ukoliko postavite pokazivač ćelije na ćeliju D2, na liniji za unos formula možete
pročitati koje ćelije ste koristili. Ukoliko postavite kursor na Formula baru iza formule levim
klikom, reference ćelija će promeniti boju, tako da ćete na radnoj listi videti ćelije sa ramom
u istim bojama. Na taj način uvek možete videti koje ćelije su konkretno korišćene u formuli.

Slika 1. Izgled Formula Bara

Pošto upišete neku formulu, koja sadrži reference nekih ćelija, možete menjati vrednosti u
tim ćelijama, Excel će automatski ponovo izvršiti proračun prema toj formuli, koristeći te
vrednosti i prikazati ažurirani rezultat na radnom listu. Pomenuti metod upisivanja referenci
ćelija naziva se Poentiranje, a omogućava precizniji unos i izbegavanje greški prilikom upisa
reference ćelije.

Ukoliko želite da Vaša formula koju pravite izvršava više od jedne matematičke operacije,
morate poštovati sva pravila klasične matematike, odvajanje zagradama itd.

Excel izvršava svaku operaciju, krećući se s leva na desno, u skladu sa strogim pravilima
prirodnog redosleda aritmetičkih operacija.

ISPRAVLJANJE FORMULA

Ukoliko napravite grešku pri unosu referenci ćelija u formulu, ili pogrešno upišete znak
računske operacije, a već ste kliknuli na taster Enter, u ćeliji za rezultat stajaće poruka
#VALUE!, kao napomena da se rezultat ne može izračunati.
Tada treba da postavite pokazivač ćelije na ćeliju sa rezultatom i pregledate formulu na liniji
za unos formula i da pregledate da li ste upotrebili ćelije sa vrednostima. Ukoliko ste
pogrešili referencu ćelije, treba da obeležite referncu kao što obeležavate tekst,
prevlačenjem i da levim tasterom miša kliknete jednom na ćeliju u kojoj je ispravna
vrednost. Obavezno po završenom procesu pritisnite taster Enter i proverite da li je rezultat
dobar, odnosno da li je ispravka korektno urađena, Ukoliko ste pogrešili upis računske
operacije, treba da je na isti način obeležite i ukucate preko tastature novi.

Slika 2. Greška u rezultatu zbog lošeg unosa referenci

ALATI ZA RAD SA FORMULAMA

Nazivi ćelija
Nazive ćelija i blokova možete koristiti ukoliko želite da umesto referenci ćelija koristite
imena. Ime može biti dugo 255 karaktera, što bi značilo da u ćeliju možete uneti 255 slova
ili brojeva. Uobičajeno je da levo od kolone brojeva pri kreiranju tabele unosite objašnjenja.
Pri radu sa formulama dobijate olakšicu da umesto reference ćelije A2, koristite ime te ćelije.
Da biste dodali ime ćelije potrebno je da obeležite ćeliju sa upisanom vrednošću. Ime ćelije
dodajete preko padajućeg menija Insert, stavke Name. U podmeniju Name levim klikom
izaberite stavku Define.

Slika 3. Imenovanje ćelije

U prozoru Define Name u polje Names in Workbook upišite željeno ime ćelije. Jednim klikom
na dugme Add, ubacujete ime u spisak postojećih imena, a klikom na Delete ga brišete.
Kada to završite kliknete jednom na dugme OK. U polju gde očitavate referencu ćelije, za tu
ćeliju pisaće ime koje ste dali.

Izračunavanje zbira
Excel Vam daje mogućnost da možete automatski izračunati zbir vrednosti u istoj koloni ili
redu. Ta komanda naziva se AutoSum. Možete je naći na paleti alata Standard, a
prepoznaćete je po oznaci Σ. Da biste izračunali zbir vrednosti ćelija u istoj koloni potrebno
je da ih selektujete. Levi klik na alatku AutoSum, i obeleženi blok će se proširiti za još jednu
ćeliju u nizu. U toj ćeliji nalazi se zbir. Klikom na tu ćeliju, na liniji za unos Formula videćete
sve parametre formule. Recimo da će formula izgledati ovako: =SUM(K3:K9).

Slika 4. Auto Sum

 REFERENCIRANJE ĆELIJE

Reference identifikuju ćeliju ili opseg ćelija na radnom listu koje učestvuju u formulama.
Pomoću referenci možete koristiti u istoj formuli podatke sa različitih delova radnog lista
ili vrednost iz jedne ćelije u više formula. Možete se referencirati i na ćelije sa drugih
radnih listova u istoj ili nekoj drugoj radnoj knjizi.

RELATIVNO REFERENCIRANJE

Neka u ćeliji A3 imate rezultat zbira ćelija A1 i A2 (“= A1+A2”). Ako sada prekopirate
formulu iz ćelije A3 u neku drugu ćeliju npr. D5, reference u formuli više neće biti A1 i
A2, već D3 i D4. Znači reference u ćeliji su relativne i određene su njihovom pozicijom.

APSOLUTNO REFERENCIRANJE

Recimo da sada imate isti primer kao prethodni, samo sada u ćeliju A3 umesto “=
A1+A2”, unesite “=$A$1+$A$2”. Znači sve je isto, samo ste ubacili znak $ ispred oznaka
kolona i vrsta. Probajte sada da prekopirate ovu ćeliju na neko drugo mesto. Ništa se
neće promeniti, i dalje će biti iste reference u ćeliji, tj. A1 i A2. Ovo se dešava zbog
znakova $ u ćeliji, kojima ste faktički apslutno zakucali reference ćelija koje se koriste u
izračunavanju.

PRIMER UPOTREBE REFERENCI

Pogledajte jedan konkretan primer koji ilustruje apsolutno i relativno referenciranje.

Imate listu artikala sa cenama i prodatim količinama u toku jednog dana. Vrednosti u
koloni “Ukupno” dobijate kao proizvod cene i prodate količine. Izračunaćete samo
vrednost za kafu, a ostale vrednosti za kolonu ukupno dobićete koristeći relativne
reference i Autofill (automatsko popunjavanje). Izračunajte proizvod u ćeliji D2 kao
B2*C2 (slika 72). Dobijeni rezutat (192), uhvatite malim crnim krstićem u donjem
desnom delu ćelije i prevucite na dole (Autofill). Automatski ćete dobiti ukupnu vrednost
za ostale artikle. Pogledajte dobijene reference. Kliknite u ćeliju npr. D7 (ukupno za Vino)
i pogledajte formula bar ( = B7*C7). Znači, reference su se manjale automatski kada ste
radili prevlačenje.
 Slika 1. Referenciranje

Recimo, da sada želite povećanje cena svih artikala za 15%. Unesite u ćeliju A2 vrednost
1.15, jer ćemo množenjem tražiti povećanje od 15%. Kliknite u ćeliju E2 (nova cena za
kafu) i otkucajte sledeće: =$A$2*D2, jer je u ćeliji A2 iznos povećanja cene, a u ćeliji D2
stara cena. Dobićete vrednost 27.6, kao proizvod 1.15*24. Uradite prevlačenje dobijenog
rezultata na dole Autofill-om. Automatski dobijate nove cene za sve artikle. Pogledajte
sada reference u ćelijama za novu cenu. U svima se provlači $A$2, zbog apsolutnog
adresiranja, za razliku od prethodnog primera.

Slika 2. Primer apsolutnog adresiranja

KOMBINOVANO REFERENCIRANJE

U prethodnom primeru koristili ste apsolutno adrersiranje, tako što ste stavljali znak $ i
ispred oznake vrste i ispred oznake kolone ($A$1). Možete se odlučiti da zakucate samo
kolonu (A$1) ili samo vrstu ($A1). Time ste fiksirali jedan parametar, a dozvolili promenu
onog drugog. Probajte malo da se igrate tako što ćete zbir ćelija A1 i A2 u ćeliji A3, pisati
kao =$A1+$A2 ili kao =A$1+A$2. Prekopirajte zatim ćeliju A3 na više različitih mesta na
stranici i pratite promene u formula baru.
 RAD SA FUNKCIJAMA

Unutar formula mogu se koristiti i funkcije - unapred pripremljeni programi za

standardna izračunavanja. Iza naziva funkcije dolazi par zagrada, između kojih je jedan
ili više argumenata. Ako ima više argumenata razdvajanje vršite zagradama. Za funkciju
SUM bio je potreban samo jedan argumet - blok čije vrednosti treba sabrati. U formuli,
funkciju koristite isto kao konstantnu vrednost ili vrednost neke ćelije.

Funkcije se dele po grupama : matematičke i trigonometrijske, statističke, finansijske

itd.... Najlakši način da unesete formulu je da otvorite padajući meni Insert i izaberete
stavku Function.

Slika 1.Izgled okvira Insert Function

Dijalog Insert Function koji se pojavio na ekranu, podeljen je na dva dela. U delu Select a
category: funkcije su grupisane u kategorije, a u delu Select a function: nalaze se nazivi
funkcija.
U dnu prozora nalazi se kratak opis selektovane funkcije. Izebrete funkciju koja Vam je
potrebna levim klikom. Zatim kliknite još jednom na dugme OK. Tim potezom otvarate
podprozor sa imenom funkcije koju ste izabrali. Taj potprozor ima dva mesta Number 1 i
Number 2. U njih unosite adrese ćelija između kojih treba da se izvrši izračunavanje.
 Slika 2. Prozor za definisanje Argumenata funkcije

Kada upotrebite sve vrednosti kliknite na taster OK i u selektovanoj ćeliji pojavljuje se

tačan rezultat.

MIN FUNKCIJA

Ova funkcija vraća najmanju vrednost od selektovanih. Sintaksa za funkciju je

MIN(broj1, broj2,...) gde su broj1, broj2 i td. brojevi od kojih se traži minimum tj.
najmanji broj. Brojeva mora biti od 1 do 30. Moguće je navesti kao argument brojeve,
prazne ćelije, logičke vrednosti, ili brojeve u vidu teksta. Argumenti koji su nepravilnog
oblika ili tekst bez brojeva ne mogu biti prevedene u brojeve i uzrokuju greške. Ako je
argument niz, samo brojevi unutar tog niza će biti upoređeni. Prazne ćelije, logičke
vrednosti, ili text u nizu ne mogu se koristiti u ovoj funkciji. Ukoliko je potrebno koristiti
text i logičke vrednosti koristi se funkcija MINA.
Ako je broj argumenata funkcije nula tj. ako ne postoji ni jedan argument funkcija vraća
0.

Slika 3. Primer funkcije MIN

MAX FUNKCIJA

Ova funkcija vraća najveću vrednost od selektovanih. Sintaksa za funkciju je MAX(broj1,

broj2,...) gde su broj1, broj2 i td. brojevi od kojih se traži maximum tj. najveći broj.
Brojeva mora biti od 1 do 30. Moguće je navesti kao argument brojeve, prazne ćelije,
logičke vrednosti, ili brojeve u vidu teksta. Argumenti koji su nepravilnog oblika ili tekst
bez brojeva ne mogu biti prevedene u brojeve i uzrokuju greške. Ako je argument niz,
samo brojevi unutar tog niza će biti upoređeni. Prazne ćelije, logičke vrednosti, ili text u
nizu ne mogu se koristiti u ovoj funkciji. Ukoliko je potrebno koristiti text i logičke
vrednosti koristi se funkcija MAXA.

Ako je broj argumenata funkcije nula tj. ako ne postoji ni jedan argument funkcija vraća
0.

Slika 4. Primer funkcije MAX

IF FUNKCIJA

Funkcija If u zavisnosti od vrednosti logičkog uslova, dodeljuje ćeliji jedan od dva

predviđena rezultata.

Slika 5. Primer upotrebe IF funkcije

Za ilustraciju upotrebe funkcije If posmatrajte primer sa slike 5. Prikazani su rezultati

poslovanja po organizacionim jedinicama i ostvarenom prihodu. Ako je ostvareni prihod
veći od 4000$ povećaćemo plate radnika u toj jedinici za 20%, u suprotnom povećanje
će biti samo 5%. Kliknite u ćeliju D2, i pozovite funkciju If iz kategorije funkcija Logical.
Za uslov postavite B2>4000, jer ćete koristiti tehniku Autofill. Za drugi argument unesite
C2*1.2 (povećanje 20%), a za drugi C2*1.05 (povećanje 5%). U ćeliji D2 dobija se
vrednost 300$, jer su radnicima iz organizacione jedinice 1 povećane plate 20%, sa 250$
na 300$, zbog ostvarenog prihoda većeg od 4000$ tj. 4522$. Sada je dovoljno samo
Autofill_om prekopirati na dole zaključno sa ćelijom D7, da bi se dobile vrednosti
povećanja plata u ostalim organizacionim jedinicama.
FUNKCIJA COUNTIF

Ova funkcija računa broj ćelija u određenom rangu koje podležu određenom kriterijumu.
Sintaksa za ovu funkciju je COUNTIF( rang, kriterijum ). Rang je broj tj. rang ćelija u
kojima vršimo pretragu. Kriterijum je u obliku broja, izraza, ili teksta i definiše koje će
ćelije biti računate. Na primer kriterijum može biti broj 32, «32», «jabuke» i sl.

Slika 6. Primer Countif funkcije

 FORMATIRANJE ĆELIJA (brojevi i datumi)
Da biste izvršili formatiranje potrebno je da pre započetog posla obeležite ćeliju ili blok ćelija. Kada ste
to uradili otvorite meni Format i levim klikom izaberite stavku Cells.

Slika 1. Meni Format/Cells

Ovom komandom otvarate dijalog prozor sa nizom različitih vrsta formatiranja. Kada podesite
parametre formatiranja obavezno kliknite na dugme OK za potvrdu formatiranja.

Slika 2. Dialog Format Cells kartica Number

U okviru kartice Number, određujete format i parametre brojeva. U polju Category videćete 12 vrsta
formata. U uokvirenom polju Sample možete videti primer broja u formatu koji ste zadali. Prelazak sa
kategorije na kategoriju vršite levim klikom miša.

Format General prikazuje brojeve onako kako ste ih uneli.

U formatu Number određujete izgled broja. U polju Decimal Places određujete broj decimalnih
mesta. Možete ih upisati levim klikom miša ili na strelice gore/dole povećati ili smanjiti broj decimnalnih
mesta. To isto možete uraditi na palalet alata Formatting klikom miša na alatke Increase Decimal i
Decrease Decimal. Klikom miša na kvadratić Use 100 Separator (,), uključujete opciju za
razdvajanje hiljada zapetom (1,000.00). Isključivanje vršite klikom miša na kvadratić. U polju Negative
Numbers birate način na koji želite da predstavite negativne brojeve. Možete izabrati četiri načina, sa
znakom minus, u posebnoj boji ili u zagradi.
U formatu Currency određujete valutu. U polju Decimal places određujete broj decimalnih mesta. U
polju Symbol birate simbolo valute. Klikom na strelicu u desnom uglu polja otvarate listu svetskih
valuta. Klikom na neku od njih u ćeliji koja je obeležena broj će imati i valutu (primer 1000.00 Din). U
poslednjem polju Negative Number birate izgled negativnih vrednosti.

U formatu Accounting podešavate predstavljanje brojeva u knjiigovodstvu. Parametri su kao kod

prethodnih formata, osim što nedostaje polje za negativne brojeve. Podešavanja se vrše za broj
decimalnih mesta i valutu.

Format Date koristite za formatiranje datuma. U polju Type možete birati klikom miša 15 opisa
datuma. Neki od njih u sebi sadrže i vreme.

Format Time koristite za formatiranje i unos vremena. U polju Type možete klikom miša birati između
osam opisa vremena. Oznaka AM znači da se radi o prepodnevu, a PM o popodnevu. Neke vrste
vremena sadrže u sebi i datum.

Format Percentage služi za upis procenata. Ima samo jedno polje u kom birate broj decimalnih
mesta.

Format Fraction nudi mogućnost izražavanja broja u obliku razlomka. U polju Type klikom miša
možete izabrati devet različitih oblika razlomaka. Od broja možete napraviti i sasvim neobične
razlomke.

Putem formata Scientific možete izraziti brojeve u obliku mantise i logaritma, tj. osnove i stepena
broja deset kojim tu osnovu treba pomnožiti. U polju Decimal places određujete koliko decimalnih
mesta će imati osnova, dok logaritam uvek ima najviše dva mesta. Mantisa i logaritam se razdvajaju
slovom e ili E.

Format Text služi za opis teksta. Smatra se da ćelije sa ovim formatom sadrže tekst i kada u njih
upišete broj.

Format Special služi za unos posebnih vrsta brojeva. U polju Type klikom miša možete birati unos
poštanskih, telefonskih ili brojeva socijalnog osiguranja. Ovaj format je vrlo pogodan za baze
podataka.

Format Custom predstavlja sve oblike drugih formata na jednom mestu.

 FORMATIRANJE SADRŽAJA ĆELIJA

Da biste izvršili formatiranje fonta u ćeliji potrebno je da pre započetog posla obeležite
ćeliju. Kada ste to uradili otvorite meni Format i levim klikom izaberite stavku Cells.
Otvoriće vam se dijalog Format Cells u kojem izaberite karticu Font.

Slika 1. Dialog Format Cells kartica Font

U ovoj kartici vršite izbor vrste fonta, stila, veličine, boje, vrste podvlačenja i efekte. Sem
klasične promene vrste slova, njene debljine i veličine na raspolaganju su Vam i neki
efekti:

• Strikethrough - precrtana reč

• Superscript - stepenovanje
• Subscript - index.

U Preview prozoru možete posmatrati sva podešavanja koja ste napravili.

U kartici Patterns birate boje iz priložene palete. Bojom koju ste izabrali obojiće se čitav
blok ili čitava ćelija, u zavisnosti od toga šta ste obeležili. Klikom na strelicu sa desne
strane polja Pattern, u dodatnoj paleti koja se otvorila možete izbrati šrafure kojima
takođe možete obojiti blok ili ćeliju.
 Slika 2. Dialog Format Cells kartica Patterns

U kartici Alignment u odeljku Text Control vršite upravljanje tekstom. Ukoliko tekst u
ćeliji prelazi ivice ćelije, možete koristiti opciju Wrap Text. Uključivanje ove opcije vršite
klikom miša u kvadratić sa leve strane, a na isti način vršite i isključivanje. Kao rezultat
videćete tekst vidiljiv u jednoj ćeliji poređan u više redova, a visina ćelije je prilagođena
veličini teksta. Ukoliko ne želite da povećavate visinu ćelije možete koristiti opciju Shrink
to Fit, koja smanjuje slova u veličinu ćelije. Opcijom Merge Cells možete stopiti više
ćelija u jednu. Obeležite više od jedne ćelije, otvorite okvir Format Cells Alignment, i
uključite opciju Merge Cells, kliknete na dugme OK. Sve prethodno obeležene ćelije biće
integrisane u jednu.
 PORAVNANJE, OKVIRI

PORAVNANJE ĆELIJA

Da bi uradili poravnanje prvo morate selektovati ćelije koje želite da poravnate a zatim iz
menija Format izabrati opciju Cells. Otvoriće vam se dijalog Format Cells u kojem
izaberite karticu Alignment.

Slika 1. Dialog Format Cells kartica Alignment

U ovoj kartici vršite formatiranje teksta u ćeliji. Poravnanje možete vršiti po horizontali ili
vertikali. U polju Horizontal podešavate da li će poravnanje biti levo, desno ili centralno
u odnosu na levu ili desnu ivicu ćelije. U polju Vertical poravnanje vršite u odnosu na
gornju ili donju ivicu ćelije. U polju Indent možete odrediti razmak između ivice ćelije i
teksta. U polju Orientation vršite izbor ugla pod kojim će tekst biti ispisan u ćeliji. Na taj
način možete tekst postaviti ukoso itd. Proces orjentisanja teksta u ćeliji možete uraditi
na dva načina. Prvi način je da klizač Text pomerate na gore ili dole, a to radite tako što
kursor odvedete na crveni kvadratić na skali, pritisnete levi taster miša i ne puštajte ga.
Povucite kvadratić po polukrugu i kada odredite stepen kosine teksta pustite taster miša.
Drugi način je da u polje Degrees unesete stepen ugla.

DODAVANJE OKVIRA

Ukoliko već unosite podatke u tabelarnom vidu, vrlo često je potrebno da uokvirite čitave
tabele ili da istaknete neke ćelije, ili delove tabela. Ivice ćelija koje vidite prilikom
uključenja Excela vidljive su samo na ekranu, dok pri štampanju, ivice se ne vide. Bilo da
se koriste za isticanje ili za štampanje, okviri predstavljaju bitan elemenat formatiranja.
U kartici Border možete videti tri grupe parametara.
U odeljku Presets birate vrstu okvira. None predstavlja tabelu bez okvira, Outline
opcijom uokvirujete samo spoljne ivice bloka ćelija, a Inside opcijom iscrtavate
unutrašnje linije u bloku ćelija.
U odeljku Border klikom miša na neku od ivica iscrtavate svaku ivicu ponaosob. Pored
toga možete iscrtati i dijagonalne linije u ćeliji ili bloku ćelija.
U odeljku Line možete klikom miša izabrati stil linije, a njenu boju u odeljku Color.
Slika 2. Dialog Format Cells kartica Border
 KORIŠĆENJE GRAFIKONA
TIPOVI GRAFIKONA

Dijagramima efikasno prikazujete podatke. Oni omogućavaju da se velika količina

podataka sagleda brzo, dok klasične tabelarne izveštaje treba duže da analizirate.
Excel pruža jedan vrlo moćan alat za crtanje dijagrama. Dijagrami se obično prave
brzo i lako. Vrlo važna opcija dijagrama je da prilikom promene vrednosti u tabeli, na
osnovu koje je iscrtan dijagram, dolazi do promene grafikona.

Da biste saznali nešto više o načinu kreiranja i o tipovima grafikona, poterbno je da

obeležite neki svoj tabelarni izveštaj. Kliknite na meni Insert i izaberite stavku
Chart. Na ekranu će se pojaviti čarobnjak Chart Wizard. U prvom koraku
čarobnjaka birate tip dijagrama u polju Standard Types. U polju Chart sub-type
videćete više podtipova dijagrama.

Slika 1. Čarobnjak za kreiranje dijagrama

U zavisnosti od vrste podataka, uvek treba da vodite računa kakav dijagram bi bio
najefektniji. Svaki od ponuđenih tipova dijagrama je pogodan za opis različitih vrsta
podataka:

Column i Bar dijagrami: Vertikalni trakasti i horizontalni trakasti dijagrami su

korisni za poređenja vrednosti u različitim vremenskim periodima, ili za poređenje
stavki.
 Slika 2. Horizontalni trakasti dijagrami

Line dijagrami: Linijski dijagrami su vrlo pogodni za prikazivanje rasta i opadanja

vrednosti u ravnomernim vremenskim intervalima, na primer porast i pad
temperature u toku dana.

Slika 3. Linijski dijagrami

Pie dijagrami: Kružni dijagram je jedinstven po tome što možete prikazati samo
jednu seriju podataka. Vrlo je pogodan za prikazivanje međusobnog odnosa
podataka i odnosa prema celini.

Slika 4. Kružni dijagram

XY dijagrami: XY dijagrami služe za prikazivanje korelacije između dva skupa

podataka i najviše se koriste za prikazivanje naučnih podataka. Svaki pojedinačni
podatak je koordinata koji se sastoji od jedne x i jedne y vrednosti. Ukoliko postoji
bilo kakav odnos tačke na koordinatama dijagrama formiraće liniju, ukoliko ne
postoji tačke će biti nasumice razbacane po dijagramu.
 Slika 5. Izgled XY dijagrama

Area dijagrami: Prostorni dijagram je običan linijski dijagram u kome je prostor

ispod linije ispunjen što daje bolji vizuelni utisak od linijskog dijagrama.

Slika 6. Prostorni dijagrami

Doughnut dijagrami: Prstenasti dijagram je varijanta kružnog dijagrama koja

omogućuje prikazivanje više serija podataka.

Slika 7. Prstenasti dijagram

Radar dijagrami: U radijalnim dijagramima se podaci serije crtaju kružno oko

centralne tačke. Centralna tačka predstavlja Y osu. Svaki podatak ima svoj krak ili X
osu.

Slika 8. Radijalni dijagrami

Surface dijagrami: Površinski dijagrami su kao topografske karte. Koriste se za

prikaz podataka u kontinuitetu. Za prikaz opsega vrednosti koristi se boja, a ne
markeri serija.
 Slika 9. Površinski dijagrami

3-D dijagrami: 3-D dijagrami čine grupu raznih tipova dijagrama. U tu grupu
spadaju Cylinder, Cone i Pyramid dijagrami. Vrlo su slični stubastim i trakastim
dijagramima stim što je ponekad poterbno da podesite ugao da biste ga bolje
prikazali.

Slika 10. Cilindrični 3D dijagram

UPOTREBA ČAROBNJAKA

Ukoliko ste izabrali tip i podtip grafikona koji će najefektnije prikazati Vaše podatke,
možete kliknuti na taster Finish i Excel će sam kreirati Vaš dijagram. Međutim, vrlo
često će se dogoditi da sami morate da podesite Vaš dijagram. Za to služe ostala 3
koraka u čarobnjaku Chart.

Kada se odlučite za kreiranje određenog tipa dijagrama kliknite na taster Next, u

donjem delu prozora Chart Wizard i prebacićete se na sledeći korak u izradi
dijagrama Data Range. U okviru Data Range određujete izvor podataka. Ukoliko
Vam skup koji vidite na kartici Data Range ne odgovara možete ga izmeniti
biranjem novih referenci ili drugog skupa. U normalnim okolnostima Chart Wizard
shvata svaku kolonu kao posebnu seriju podataka. Ukoliko želite možete zadati da su
serije podataka iz redova, klikom na kružić pored opcije Rows.
 Slika 11. Definisanje serija

Ukoliko želite da napravite izmene bilo u imenima ili vrednostima kliknite na karticu
Series.

Ukoliko ste sve to uradili kliknite na dugme Next u donjem delu Chart Wizard
prozora. U okviru Chart Wizard - Step 3 of 4 - Chart Options možete detaljno
podesiti Vaš dijagram. U karticama možete podesiti sledeće parametre:
Titles: Dodavanje i uklanjanje naslova dijagrama i naziva osa.
Axes: Uključivanje i isključivanje vrednosti duž osa.

Slika 12. Chart Options

Gridlines: Prikazivanje glavnih i pomoćnih linija mreže paralelno sa x i y osom.

Legend: Uključivanje i isključivanje legende i njeno orijentisanje prema dijagramu.
Data Labels: Uklanjanje ili dodavanje oznaka i vrednosti podataka.
Data Table: Priključivanje ili uklanjanje izvornih podataka dijagramu.
Kada izvršite sva neophodna podešavanja, kliknite na dugme Next u donjem delu
prozora Chart Wizard. U okviru Chart Wizard Step 4 of 4, zadajete mesto
dijagramu u Vašoj radnoj knjizi. Za zadavanje mesta date su dve mogućnosti:

As New Sheet: Dijagram ugrađen na novoj radnoj strani sa nazivom Chart (ili pod
nekim drugim imenom koje se upisuje umesto Chart)

As object In: Dijagram ugrađen u neki od postojećih radnih listova, po našem

izboru.

Ukoliko ste izabrali mesto za ugrađivanje dijagrama kliknite na dugme Finish i

dijagram će se pojaviti na ekranu.

BOLJI IZGLED DIJAGRAMA

U dijagramu možete naknadno menjati veličinu, oblik, boje, fontove i podele po

osama. Dijagram možete menjati deo po deo za šta je potrebno kliknuti na dijagram
da bi se po ivicama pojavili crni kvadratići što znači da je dijagram obeležen.
Otvoritei meni Format. Levim klikom izaberite stavku Selected Chart Area.
Otvoriće se novi dijalog sa dve kartice:

Slika 13. Meni Format/Selected Chart Area

PATTERNS

U dijalogu Patterns u polju Border možete menjati stil, debljinu i boju linije. Klikom
na opciju Shadow, možete dodati senku, ili opcijom Round Corners zaobliti uglove
okvira. U polju Area možete izmeniti boju pozadine, sa palete ili kreiranjem neke
nove boje. Novu boju kreirate klikom na opciju Fill Effects. U novom dijalogu Fill
effects možete izabrati pozadinu iz četiri kartice:
 Slika 14. Efekti

Gradient: kreiranjem boje prelivanjem dve boje.

Texture: odabiranjem neke od već ponuđenih tekstura.
Pattern: odabiranjem pozadine iz palete već urađenih šrafura.
Picture: odabiranjem sike za pozadinu.
 Slika 15. Kartica Font

Font: U kartici Font vršite izmene nad tekstom, koji se pojavljuje u dijagramu
Properties: U kartici Properties nalaze se osobine dijagrama i mogućnosti zabrane
izmena

Ukoliko želite da izmenite tip grafikona kliknite jednom na meni Chart koji se
pojavljuje samo u slučaju kada obeležite dijagram. Izaberite stavku Chart Type, i
izvršite izmenu tipa dijagrama. Nakon izvršene izmene kliknite na dugme OK i Vaš
dijagram će biti izmenjen i na radnoj strani. Izmenu izvora podataka menjete takođe
preko menija Chart, izborom stavke Source Data. Naslov i ostale elemente možete
menjati preko stavke Chart Options iz menija Chart. Lokacju dijagrama menjate
takođe preko menija Chart izborom stavke Location.

3D GRAFIKONI

Preko menija Chart možete podesiti i trodimenzionalni izgled dijagrama. Meni Chart
dobija se kada izaberemo radni list na kome se nalazi dijagram. Pomenuti meni
nalazi se na mestu menija Data. Izaborom stavke 3-D View otvorićete dijalog u
kome možete rotirati i promeniti položaj Vašeg dijagrama.
 Slika 16. Mogućnost menjanja izgleda 3D grafikona

Opcija 3D Wiew može se primeniti samo ako je prilikom izbora tipa odabran neki
trodimenzionalni dijagram. U protivnom ova opcija je neaktivna.

Slika 17. Trodimenzionalni izgled kružnog grafikona

POVRŠINE I TEKSTURE

Površine i teksture možete menjati i duplim klikom na određeni objekat u dijagramu.

U dijalogu Format Data Series u kartici Patterns možete izvršiti promenu boje,
teksture i linija. U kartici Data Labels vršite dodavanje oznaka i vrednosti u
dijagram.
Slika 18. Dorada površina

Slika 19. Kartica Options

 PODEŠAVANJE RADNOG LISTA

PROMENA MARGINA RADNOG LISTA

Margine radnog lista možete promeniti tako što iz menija File izaberete komandu Page
Setup. Otvoriće vam se dijalog Page Setup u kojem izaberite karticu Margins.

Slika 1. Meni File/Page Setup

Slika 2. Dijalog Page Setup kartica Margins

U ovoj kartici možete menjati po želji margine na sve četiri strane kao i margine za
Header i Footer jednostavnim upisivanjem broja ili kretanjem preko strelica.

PROMENA ORJENTACIJE RADNOG LISTA

Za promenu orjentacije radnog lista na dijalogu Page Setup izaberite karticu Page. U
ovoj kartici možete izabrati orjentaciju od ponuñenih Portrait ili Landscape kao i
podešavanje veličine lista za štampanje. Na ovoj kartici u polju Scaling možeteda
podesite na koliko strana želite svoj dokument.

Slika 3. Dijalog Page Setup kartica Page

DODAVANJE HEADER I FOOTER NAZNAKA

Header i footer se može ubaciti iz menija File komandom Page Setup koja otvara
dijalog Page Setup i u kartici Header/Footer se nalaze opcije za header i footer.
 Slika 4. Dijalog Page Setup kartica Header/Footer

Da bi ubacili Header kliknite na dugme Custom Header i otvoriće vam se dijalog

Header.

Slika 5. Dijalog Header

U ovom dijalogu imate kompletno obaveštenje o tome kako se formatira Header u

tekstualnom zapisu. Vi samo treba da otkucate tekst u sekciju koju želite i da pratite
uputstva za ubacivanje broja strane, vremena, slike, imena fajla, imena radnog lista kao
i za formatiranje teksta.

Ako želite da ubacite i Footer kliknite na dugme Custom Footer na istoj kartici i
otvoriće vam se identičan dijalog kao za Header samo će se zvati Footer i u njemu
možete sve da podesite isto kao i u Headeru.
 PRIPREMA ZA ŠTAMPANJE

PREGLED RADNOG LISTA

Pregled radnog lista može da se vrši u kartici Sheet u dijalogu Page Setup.

Slika 1. Dijalog Page Setup kartica Sheet

U polju Print area izaberite koji deo dokumenta želite da štampate.

U oblasti Print titles možete da izaberete naslov koji će se ponavljati na svakoj strani sa
određenim redom ili kolonom.
U oblasti Print možete uraditi još neka podešavanja izgleda strane pre štampanja kao
što je uključivanje ili isključivanje prikaza mreže (Gridlines) ili uključivanje da mreža
bude crno-bela.

PRINT PREVIEW

Print Preview je najčešće korišćena opcija što se štampanja tiče. Ona korisnku
prikazuje, kao što i samo ime kaže, pregled stranice spremne za štampanje. Da bi
korisnik pokrenuo Print Preview i koristio pogodnosti koje ova opcija nudi, potrebno je
da klikne na ikonicu obeleženu na slici ili da iz menija File klikne na opciju Print
Preview.

Slika 2. Print Preview komanda na meniju

Kada korisnik pokrene Print Preview prikazuje mu se novi dijalog prozor čiji najveći deo
zauzima grafički prikaz stranice dokumenta. U gornjem delu ekrana se nalazi Button Bar
sa vrlo korisnim opcijama.
Tasteri Next i Previous korisniku omogućavaju prikaz sledeće i prethodne stranice
dokumenta. Ako dokument sadrži samo jednu stranicu ovi tasteri su onemogućeni
(disabled) ; taster Zoo korisniku omogućava uvećanje, odnosno, smanjenje stranice
radi boljeg pregleda ; Print taster otvara dijalog prozor za štampanje o kome će
detaljnije biti reči kasnije ; Margins korisniku pruža mogućnost ručnog podešavanja
margina direktno na stranici dokumenta ; Page Break Preview zatvara trenutno
otvoreni prozor i otvara postojeći dokument u Page Break modu o kome će kasnije biti
reči

Slika 3. Print Preview prozor

Close taster zatvara postojeći prozor i vraća korisnika na glavni prozor dokumenta i
taster Help koji korisniku prikazuje ugradjenu pomoć Microsoft Excel-a na temu Print
Preview.
 ŠTAMPANJE

PRINT AREA

Microsoft Excel korisniku nudi još jednu naprednu opciju koja se vezuje za štampanje,
a to je odabir dela teksta koji se štampa. Odabrani deo teksta naziva se oblast štampanja
ili Print Area.

Obeležite željeni deo dokumenta, a zatim iz menija File izabere podmeni Print Area i u
okviru njega opciju Set Print Area.

Slika 1. Meni File/Print Area/Set Print Area

Slika 2. Meni File/Print Area/ Clear Print Area

Ukoliko niste zadovoljni prikazanom stranicom, odnosno, želite da promenite oblast

štampanja, to možete uraditi tako što iz menija File, podmenija Print Area izaberete
opciju Clear Print Area. Na taj način, će te poništiti svoj prethodni izbor oblasti
štampanja i možete zadati novi. U slučaju da ne zadate novu oblast štampanja, Excel
podrazumeva da je oblast štampanja ceo dokument.

PRINT

Kada podesite sve prethodno navedene opcije i zaključite da je dokument spreman za

štampanje neophodno je da iz menija File izaberete opciju Print. Pojaviće se dijalog
prozor koji nudi poslednju grupu opcija pre samog štampanja dokumenta.
 Slika 3. Print dijalog

Grupa opcija pod nazivom Printer prikazuju trenutno primarni štampač, njegove
osnovne podatke ali nude i izbor štampača na koji želi da pošalje dokument. Takodje,
taster Properties nudi vam podešavanja trenutno izabranog štampača, a taster Find
printer služi za pretragu lokalne mreže po odredjenim uslovima u potrazi za
štampačima.

Print Range je grupa opcija koje vam ostavljaju mogućnost da odaberete koje stranice
želite da štampate. Moguće je štampati sve stranice dokumenta (All opcija) i možete
izabrati raspon stranica za štampu (na primer od 16 do 35).

Grupa opcija Copies podrazumeva broj kopija stranica koje se štampaju, ali i način
njihove štampe. Postoji opcija Collate, odnosno slaganja kopija štampanih stranica.

Print what je grupa opcija kojima odredjujete šta se štampa. Od ponudjenih opcija tu su
Selection (selektovani deo dokumenta), Entire workbook (kompletna radna knjiga) i
Active sheet(s) (aktivan list odnosno listovi). Poslednja opcija je default opcija.

Od tastera, u pomenutom dijalog prozoru, prisutni su tasteri Preview (prikazuje pregled

stranice tj. Print Preview, sa trenutnim opcijama uključujući i one iz ovog dijalog
prozora), Ok i Cancel. Klikom na taster Cancel otkazaćete sve prethodno podešene
opcije u ovom dijalog prozoru i zatvoriti ga.

U slučaju da promenite željeni štampač, taster Cancel se menja u taster Close kojim
Excel pamti da se dokument od sada želi štampati na novoizabranom štampaču.Nakon
svih podešavanja jedino vam preostaje da klikne na taster OK i na taj način započnete
štampanje dokumenta.

Ako želite da koristite default opcije pri štampanju dokumenta možete odmah otpočeti
slanje dokumenta štampaču klikom na ikonicu u Standard paleti ikonica. Na taj
način će te zaobići sva prethodno opisana podešavanja.