You are on page 1of 16

1.

ФОРМУЛЕ И ФУНКЦИЈЕ
1.1 УНОШЕЊЕ ФОРМУЛА
Рачунарске операције у програму Excel обављају се путем уношења различитих
формула. Након њиховог уноса аутоматски се приказује резултат.
Оператори који се користе у програму Excel су следећи: ^ експонент, + сабирање,
- одузимање, * множење, / дељење,() груписање итд.
Уношење формула почиње обавезно знаком једнакости (=), а затим се уносе
бројеви или референце на ћелију (A1,B3,E5) као и рачунски оператори (+, -, /,*,^,
итд).
Формуле могу да се уносе и у траку формула за селектовану ћелију.
Да би креирали формулу потребно је:
 изабрати ћелију која ће да садржи формулу;
 унети знак једнако;
 уносити формулу коришћењем адреса ћелија (референцирање), математичке
операторе и функције;
 изабрати тастер Enter и формула ће бити израчуната.
Програм Excel израчунава формуле по редоследу операција:
 операције које се изводе у заградама;
 експоненцијална израчунавања;
 множење и дељење;
 сабирање и одузимање.
Табела 1: Грешке вредности које се појављују у лоше написаним формулама
Шта пише у Ситуација
ћелији

#DIV/0! Појављује се када се у формули примени, или


дељење ћелијом чија је вредност нула, или што је
чешћи случај када је ћелија празна. Дељење нулом је
математички неправилно.

#NAME? Појављује се када се у формули користи наслов


поља (или више поља) који не постоји у радном
простору. Ова грешка појављује се када корисник
укуца погрешан наслов поља, или када не успе да
убаци неки текст под наводнике у формули, због
чега програм Excel сматра да текст представља

1
наслов поља

#NULL! Појављује се најчешће када корисник укуца space


(тамо где треба да користите зарез) да одвоји
референце на ћелије као аргументе функције.

#NUM! Појављује се услед проблема са бројевима у


формулама, као што је погрешан тип аргумената у
функцији, или ако је резултат сувише велики или
сувише мали број да би био приказан у радном
простору програма Excel.

#REF! Појављује се када се Excel сусретне са погрешном


референцом, као нпр. када корисник обрише ћелију
која се позива у формули или када корисник залепи
садржај (paste) преко ћелија које се позивају у
формули.

#VALUE! Појављује се када корисник користи погрешан тип


аргумента, или оператора у функцији, или када
обавља математичку операцију над ћелијамa које
садрже текст.

Ако корисник жели да ископира формулу A1=A2+B3+C4 из ћелије A1 у B1, то


треба да уради коришћењем апсолутних адреса. Постављањем ознаке $ испред
слова које означава колону, или испред броја који означава ред, референцира се
на апсолутну адресу. Апсолутна адреса ћелије A1 је $A$1.
1.2 ФУНКЦИЈЕ
Excel садржи велики број функција које омогућују широки спектар прорачуна
коришћењем и креирањем различитих формула по жељеном редоследу. Тако на
пример програм Excel од основнијих функција има функције које се користе за
одређивање суме, просечне вредности, максималне и минималне вредности
за изабрани опсег бројних вредности у ћелијама.
Да би функција радила коректно, она мора да буде написана са правилно
написаном синтаксом. Основна синтакса за функцију је обавезно постојање знака
једнако (=), затим име функције (на пример функција SUM), и уношење
вредности једног или више аргумената (опсег). Аргументи садрже информације
које корисник жели да обради коршћењем функције.
На пример функција =AVERAGE(B1:B9) израчунава просечну вредност у
опсегу B1:B9.

2
Приказ функције AVERAGE(B1:B9) је дат на доњој слици.

Слика 1: Приказ функције


Ако се користи као аргумент више елемената, тада они морају бити одвојени
зарезом. На пример функција =SUM(A1:A3, C1:C2, E2) ће узети вредности
аргумента са два опсега и једне појединачне вредности.

Слика 2: Коришћење више аргумената

3
Програм Excel има велики број уграђених функција, као што су:
 SUM - ова функција сабира све вредности ћелија које су укључене у аргумент;
 AVERAGE - ова функција израчунава просечну вредност вредности ћелија
које су укључене у аргумент, израчунавајући суму ћелија, а затим дели
вредност бројем ћелија у аргументу;
 COUNT - ова функција израчунава број ћелија са нумеричким подацима у
аргументу, и ова функција је веома корисна за брзо израчунавање ставки у
опсегу ћелије;
 MAX - ова функција одређује највећу вредност ћелије која је укључена у
аргумент;
 MIN - ова функција одређује најмању вредност ћелије која је укључена у
аргумент.
За креирање функције коришћењем команде AutoSum потребно је извршити
следеће кораке:
 изабрати ћелију која садржи функцију;
 у групи Editing на картици Home пронаћи стрелицу поред команде AutoSum,
а затим изабрати жељену функцију из падајућег менија;

Слика 3: Избор жељене функције са падајућег менија


 изабрана функција ће се појавити у ћелији;
 притиснути тастер Enter да би израчунали функцију;

4
 команди AutoSum може се приступити са картице Formulas.

Слика 4: Приступ команди AutoSum


Функција се може претраживати по категорији, као што је Financial, Logical,
Text, Date & Time, и друге са Function Library на картици Formulas:
 приступити Function Library са картице Formulas;

Слика 5: Приступ команди Function Library


 са групе Function Library изабрати категорију функцију, као што је Date &
Time;

Слика 6: Избор функције Date & Time

5
 изабрати интерактивну дугмад;

Слика 7: Избор интерактивне дугмади


 изабрати жељену функцију;
 отвориће се прозор Function Arguments;

Слика 8: Дијалог прозор Function Arguments

6
 да би корисник унео референце на ћелију као аргументе, потребно је да
кликне на дугме за скупљање прозора поред аргумента Nуmber1 (чиме се
прозор привремено сакрио), и изабере ћелију на радном простору, а затим
притисне дугме за проширивање прозора (или тастер Enter) на тастатури;
 поновити све то за Nуmber2, бирајући другу ћелију (са крајњим бројем), а
затим кликнути на OK;
 жељена вредност функције се израчунава.
За коришћење функције просечне вредности (AVERAGE) треба најпре
селектовати ћелију у којој се смешта резултат, а затим изабрати AVERAGE, и
потом притиснути OK. Програм Eхcel претпоставља које аргументе корисник
хоће да уврсти, тако да је у пољу Nуmber1, аутоматски уписан тај опсег ћелија.
Понуђени опсег може се и променити, на дугме за скупљање и ширење прозора
(потрбно је селектовати ћелије на радном простору) или ручним уписивањем
опсега у одговарајућа поља, а затим кликом мишем на OK.
Функција логичке вредности (IF), користи се на пример, ако корисник жели да
кад је број у ћелији A1 већи од нуле, у ћелији A2 буде написано ДА, а ако је број
мањи или једнак нули, да буде написано НЕ. Ова функција у ћелији A2 има
облик IF (A1>0, ДА, НЕ) .
Општи облик је IF( услов, вредност за тачно, вредност за нетачно).
ВЕЖБА
1. Описати команду Sum.
2. Применити функцију Average.
3. Одредити минималну вредност података у ћелији.
4. Применити функцију логичке вредности.
5. Применити команду AutoSum са картице Formulas.
6. Шта значи грешка #NUM!?
7. Шта представља грешка #VALUE!?
8. Колико аргумената има функција Average?

7
2.РАД СА ПОДАЦИМА
2.1 УНОШЕЊЕ ФОРМУЛА
Приликом рада са великим бројем података често се јавља проблем упоређивања
података у радној свесци. У програму Excel постоји неколико алата помоћу којих
је лако видети садржај са различитих делова радне свеске у исто време, као што
је могућност замрзавања панела или разбијања радног листа.
Да би замрзли ред потребно је:
 кликнути на ред испод реда који треба замрзнути;
 кликнути на картицу View;
 изабрати команду Freeze Panes, а затим кликнути на стрелицу и из падајућег
менија изабрати Freeze Panes;

Слика 9: Избор команде Freeze Panes


 ред ће бити замрзнут и приказан сивом бојом;
 исти поступак се може спровести на замрзавање колона.
Да би одмрзли ред или колону потребно је изабрати команду Freeze Panes, а
затим изабрати са падајућег менија Unfreeze Panes.
Ако је потребно замрзнути само ред на врху или само прву колону треба
изабрати Freeze Top Row или Freeze First Column са падајућег менија.

8
На доњим сликама је представљено одмрзавање реда или колоне, као и приказ
замрзавања само првог реда или колоне.

Слика 10: Одмрзавање реда или колоне

Слика 11: Замрзавање само горњег реда

9
Да би отворили више прозора за исту радну свеску у исто време потребно је:
 кликнути на картицу View, а затим изабрати команду New Window;

Слика 12: Отварање више прозора у исто време


 појавиће се нови прозор за радну свеску;
 сада је могуће упоредити радне листове који припадају истој радној свесци;
 уколико је неколико прозора отворено у исто време користи се команда
Arrange All за аранжирање на екрану.

Слика 13: Коришћење команде Arrange All


Да би поделили радни лист потребно је:
 изабрати ћелију где треба поделити радни лист;
 кликнути на картицу View, а затим изабрати команду Split.

Слика 14: Избор команде Split

10
2.2 СОРТИРАЊЕ ПОДАТАКА
Да би сортирали податке потребно је:
 изабрати ћелије у колони над којима треба извршити сортирање;
 изабрати картицу Data, а затим кликнути мишем на команду Ascending за
сортирање од A до Z, или на команду Descending за сортирање од Z до A;

Слика 15: Сортирање података


 подаци ће бити сортирани.
Да би применили уобичајено сортирање података потребно је:
 изабрати ћелије у колони над којима треба извршити сортирање;
 изабрати картицу Data, а затим кликнути на команду Sort;

Слика 16: Примена уобичајеног сортирања података


 појавиће се дијалог прозор Sort, изабрати колону коју треба сортирати, а
затим изабрати Custom List... из поља Order;
 унети ставке у жељеном поретку у List entries;
 кликнути мишем на Add да би сачували ново сортирање, нова листа ће бити
додата у делу Custom lists, при чему треба проверити да ли је нова листа
означена, а затим кликнути на OK;
 дијалог прозор Custom Lists затворити, кликнути мишем на OK у дијалог
прозору Sort.

11
2.2.1ФИЛТРИРАЊЕ ПОДАТАКА
Да би филтрирали податке потребно је:
 означити ред - заглавље;
 изабрати картицу Data, а затим кликнути мишем на команду Filter;

Слика 17: Избор команде Filter

 појавиће се падајућа стрелица у заглављу за сваку колону;


 кликнути на стрелицу да би изабрали колону коју треба филтрирати;
 појавиће се Filter мени;
 изабрати поља које корисник жели да филтрира;
 подаци ће бити филтрирани према критеријуму.
Опција филтрирања се може добити коришћењем команде Sort & Filter на
картици Home.

Слика 18: Избор команде Sort & Filter

12
2. 2 ГРУПИСАЊЕ ПОДАТАКА
За груписање података потребно је:
 изабрати редове или колоне које треба груписати;
 изабрати картицу Data а затим кликнути мишем на команду Group;

Слика 19: Избор команде Group


 изабрани редови или колоне ће бити груписани.
Да би разгруписали редове или колоне потребно је означити их, а затим изабрати
команду Ungroup.

Слика 20: Избор команде Ungroup


Команда Subtotal омогућава аутоматско креирање група и коришћење функција
као што су SUM, COUNT, и AVERAGE које се користе у обрди корисничких
података.
Да би применили команду Subtotal потребно је:
 изабрати картицу Data а затим кликнути мишем на команду Subtotal;

Слика 21: Избор команде Subtotal

13
 појавиће се дијалог прозор Subtotal, и потребно је кликнути на стрелицу за
поље At each change in: да би изабрали колону коју треба груписати;
 кликнути на стрелицу да би користили поље Use function: за избор функције
коју треба користити;
 у пољу Add subtotal to: изабрати колону где треба да се појави subtotal;
 када је корисник задовољан потребно је кликнути мишем на OK.
За уклањање међурезултата потребно је:
 изабрати картицу Data а затим кликнути мишем на команду Subtotal;

Слика 22: Избор картице Data и команде Subtotal


 појавиће се команда Subtotal, а затим кликнути мишем на команду Remove
All.
За уклањање свих група без брисања међурезултата потребно је кликнути на
команду Ungroup, а затим изабрати команду Clear Outline.

Слика 23: Уклањање група без брисања међурезултата

14
3. ЛИТЕРАТУРА

1. Kориснички софтвери и интернет комуникације, Виша техничка школа,


Београд, 2008.
2. ECDL 1. Osnovi informatičkih tehnologija, Integra, Beograd, 2005.
3. ECDL 2. Korišćenje računara i rad sa fajlovima, Integra, Beograd, 2005.
4. ECDL 3. Obrada teksta, Integra, Beograd, 2005.
5. ECDL 4. Tabelarne kalkulacije, Integra, Beograd, 2005.
6. ECDL 5. Baze podataka, Integra, Beograd, 2005.
7. ECDL 6. Prezentacije, Integra, Beograd, 2005.
8. ECDL 7. Informacije i komunikacije, Integra, Beograd, 2005.
9. Brendan Munnelly i Paul Holden, ECDL, Mikro knjiga, 2005
10. Jančić R., Cvetković M., Mitraković D., Matematički programski alati, Grifon,
Beograd 1996.
11. Јасмина Новаковић, Драган Милановић, Алемпије Вељовић, Пословна
информатика, Мегатренд, Београд, 2005.
12. Ćalasan, L., Petkovska M, Matlab i dodatni moduli Control System Toolbox i
Simulink, Mikroknjiga, Beograd 1996.
13. Web site: http://www.gcflearnfree.org/.
14. Web site: http://www.microsoft.com/.

15
16

You might also like