Osnovne formule i funkcije u Excel-u

Formule počinju znakom jednakosti (=) i u sebi mogu sadržati vrednosti, funkcije,
operatore i adrese ćelija sa podacima. Rezultat primene formula je izračunata
vrednost.
Na slici br. 1 dat je primer jednostavne formule za sumiranje (E11) i izračunavanje
prosečnog iznosa (E12) vrednosti stavki pri prodaji robe.
Formula =SUM(E5:E10) obezbeđuje sabiranje vrednosti ćelija u opsegu od E5 do E10.
Formula =AVERAGE(E5:E10) računa prosek vrednosti ćelija u opsegu od E5 do E10

Slika br 1. Upotreba jednostavne formule

Formule poseduju neka zajednička svojstva:

sve formule počinju znakom jednakosti (=)
 ćelije u kojima se nalaze formule prikazuju rezultat izračunavanja a ne samu
formulu
prikaz formula je u liniji formula

Linija formule

Slika br. 2. Prikaz linije formule

Funkcije mogu imati argumente. Argumenti definišu strukturu funkcije a njihova

namena može biti različita.
Npr. Funkcija za sumiranje u ćeliji E18 ima tri argumenta i to E5, E7 i E10
Funkcija za izračunavanje proseka u ćeliji E12 ima jedan argument i to opseg ćelija
(=AVERAGE(E5:E10))
Uslovna funkcija IF u ćeliji G5, =IF(E12>300000;"dobro";"lose"), ima tri argumenta
Ako funkcija ima više argumenata, oni se moraju razdvojiti znakom zapeta (,) ili
znakom tačka-zapeta (;) koji su definisani na nivou Windowsa pomoću Control
Panel-a.
Redosled izvršavanja operacija u Excelu određen je na isti način kao i u matematici.
Da bi se promenio redosled izvršavanja operacija koriste se zagrade
(Npr. = C5*(1-$H$1))
S obrzirom na ogroman broj funkcija i mogućih primena, funkcije Excel-a su zbog
lakšeg korišćenja grupisane u kategorije. Njihovo korišćenje se realizuje na relativno
lak način.
Iz padajućeg menija Insert pomoću funkcije Funcion mogu se umetati različite
funkcije koje su raspoređene u devet kategorija (finansijske, matematičke, logičke,
datumske, statističke, funkcije za pretragu i referenciranje, funkcije baze podaka,
funkcije za rad sa tekstom, logičke, funkcije informativnog karaktera).
Za korišćenje funkcija potrebno je:
 izabrati ćeliju u kojoj treba da se pojavi rezultat formule (Slika br. 1, ćelija E11)
Insert Funcion
nakon čega se pojavljuje okvir za dijalog (Slika br. 3)

Slika br. 3. Primer umetanja funkcije Sum

 Izvršiti izbor odgovarajuće kategorije i željene funkcije (Sum)

 Selektovati opseg na koji se izabrana funkcija odnosi (kliknuti na dugme za smanjenje
dijaloga i obaviti selektovanje)

Dugme za
smanjenje
okvira za
dijalog

Slika br. 4. Definisanje argumenata funkcije SUM

  OK
Funkcija SUM sabira skup vrednosti u ćelijama koje se nalaze u definisanom
opsegu.
Sintaksa ove funkcije je sledeća:
=SUM (skup vrednosti koje se sabiraju)
Na primer izraz = SUM(E5:E10) je istovetan izrazu = E5+E6+E7+E8+E9+E10
Na isti način mogu se umetati i ostale uobičajene funkcije kao što su:
AVERAGE - računa aritmetičku sredinu skupa brojeva koji se nalaze u izabranom
opsegu ćelijama. (Npr.=AVERAGE(E5:E10))
MAX – pronalazi najveći broj u izabranom skupu ćelija (Npr. =MAX(C5:C10))
MIN – pronalazi najmanji broj u izabranom skupu ćelija (Npr. =MIN(C5:C10))
COUNT – utvrđuje broj numeričkih vrednosti koje se nalaze u izabranom području
ili u nabrojanim ćelijama (npr. rezultat funkcije =COUNT(D5:D10) je broj
koji pokazuje koliko artikala čini robni asortiman izabranog privrednog
subjekta)
U Excelu se funkcija SUM nalazi i na paleti u vidu dugmeta (AutoSum) . Na taj
način, može se jednim pritiskom na taster miša umetnuti funkcija za sumiranje.

Kopiranje formula

Ukoliko se ista formula koristi više puta nakon jednog unosa nema potrebe da se
ponovo unosi ista. Sadržaj ćelije se može iskopirati uz pomoć komandi Copy/Paste,
ili jednostavno, povlačenjem ručice za popunu.
Postupak kopiranja korišćenjem ručice za popunu:
 Izabrati ćeliju koja sadrži formulu, koju treba kopirati
 Postaviti pokazivač miša u donji desni ugao ćelije (pokazivač će dobiti oblik crnog
krstića)
 Pritisnuti taster miša i prevući preko ćelija u koje je potrebno kopirati formulu
 Otpustiti taster miša
Formule će biti iskopirane u sve ćelije opsega.
 Ručica za
popunu

Slika br. 5. Kopiranje pomoću ručice za popunu

Pomoću ručice za popunu formule se kopiraju u “susedne ćelije”. Pomoću

(Copy/Paste) formule se kopiraju na “udaljene” ćelije radnog lista.
Ipak, pri kopiranju treba obratiti posebnu pažnju na način adresiranja ćelija u
formulama, odnosno na referenciranje ćelija. Umeće referenciranja predstavlja snagu
i složenost programskog paketa Excel a i njegovu lepotu.