Jedan od tvoraca personalnog računara kakvog danas poznajemo kaže da je

vreme za promene. Da li se slažemo s njim?

U knjigama, na sajtovima internet enciklopedija i u mnogim računarskim kuloarima

pronaći ćete da je Stiv Džobs (Steve Jobs) jedan od tvoraca personalnog računara
kakvog danas poznajemo. Trideset i koju godinu ovaj harizmatični zanesenjak, idol
štrebera i onih koji bi to voleli da budu, menja svet informacionih tehnologija. U centru
tog sveta doskora se nalazio upravo PC. Džobs kaže da je vreme za promene. Da li se
slažemo s njim?

Došlo je novo informatičko doba – ono u kojem lidersku ulogu preuzimaju tehnologije i
pravci koji u prvi plan ističu vrhunski doživljaj korisnika (eng. user experience). Polako
prestajemo da slušamo o tome kakav je procesor, koliko snage nudi, koliko se memorije
nalazi u uređaju i u kojoj je tehnologiji izrađen ekran. Ovi podaci ustupaju mesto
informacijama koje govore o zadovoljstvu koje korisnik doživljava dok uređaj drži u
rukama, konzumira multimedijalne sadržaje ili priprema prezentaciju za neku poslovnu
aktivnost. Samo od sebe nameće se gledište da je sve ovo navedeno dokaz da se
informatička javnost „uneozbiljila” te umesto da kao do sada troši svoje vreme na
podizanje radnog takta procesora, troši ga na beznačajno dodvoravanje
neobrazovanima. Takav stav je rigidan i površan – njegovo utemeljenje u praksi je na
veoma klimavim nogama. Svet IT-a se promenio! Računar više nije ekskluzivno
skrovište štrebera kao u Džobsovo (ili vaše, naše) vreme. Konačno su se obistinila
Murova predviđanja – računari se prodaju u supermarketima, ne baš „na kilo”, ali
približno tako. Potrošači su raznorodni – od univerzitetski obrazovanih pojedinaca do
onih koji dalje od osnovne škole nisu išli.

Da li sve to znači da su savremeni računari skrojeni upravo za te „neobrazovane”

pojedince? Zlonamerni jedva čekaju ovakvo pitanje jer jedva čekaju da to potvrde. Ipak,
to nije tako. IT industrija se prilagodila i otisnula u nekom svom pravcu. Ona više nije u
službi obrazovnih pojedinaca, ona je sada skoro pa osnovno pravo svakog ljudskog
bića.

Revolucija, ponovo

O ubicama tog istog personalnog računara slušali smo godinama, čak decenijama.
Osporavan od samog starta, stari, dobri PC izdržao je svakakve napade, prilagođavao
se koliko je mogao i donosio bogatstvo mnogim kompanijama koje su se na vreme
„ukrcale u voz”. Džobs je već više puta „napadao” PC i svim tim napadima jedno je
zajedničko – svi su bili usmereni protiv kompanije, ne protiv proizvoda (iako to
glavnokomandujući kompanije Apple nikada javno neće priznati). Prvo je to bio rat
Applea protiv IBM-a, a kasnije se s druge strane našao Microsoft, uprkos veoma bliskoj
zajedničkoj prošlosti Gejtsa i Džobsa. Taj rat, u nešto izmenjenom obliku, i danas se
vodi, a njegovo razumevanje ključno je za razumevanje takozvane post PC ere, perioda
koji Džobs najavljuje kao sledećeg bitnog doba u razvoju informacionih tehnologija.

Reč je o izrazu koji smo već čuli – pre desetak godina pričalo se da će računari kakve
poznajemo zamreti jer će povećanje propusne moći globalne svetske mreže podstaći
razvoj nekakvih drugačijih uređaja koji će se konektovati na Internet i koje ćete koristiti
„24/7” (24 sata dnevno, sedam dana u nedelji) i time u potpunosti napustiti svoj stari,
dosadni PC. Tako nešto ipak se (još) nije desilo. U deceniji za nama prodaja računara
konstantno je rasla, i to dvocifreno (u procentima). Povod za novu najavu odlaska
personalnih računara u penziju jeste predstavljanje druge generacije najpopularnijeg
(jedinog pravog, ako se tako može reći) tabličnog računara (eng. tablet).