УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

Студијски програм: МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

Предмет: ДАЉИНСКИ СИСТЕМИ СНАБДЕВАЊА ТОПЛОТНОМ ЕНЕРГИЈОМ

Семинарски рад на тему:

СИСТЕМИ ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА ПРИМЕНОМ

СУНЧЕВЕ ЕНЕРГИЈЕ

Студент: Предраг Николић,21/16 Професор: др Јасмина Скерлић

 САДРЖАЈ:

 УВОД
 ПРЕДУСЛОВ ЗА ПРИЈАВУ
 ТЕХНИЧКА РЕШЕЊА
 НОВИ ПОСЛОВНИ МОДЕЛИ
 ЕКОЛОШКО ПРИХВАТЉИВО И ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНО ГРЕЈАЊЕ
 ДАЉИНСКО ГРЕЈАЊЕ НАМ ОМОГУЋАВА ЗЕЛЕНУ БУДУЋНОСТ
 ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА-ЗАМЕНА ФОСИЛНИХ ГОРИВАОДРЖИВИМ
АТЕЛРНАТИВАМА
 АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ И ПРОЦЕНА ИНВЕСТИЦИЈА
 ЗАКЉУЧАК
 ЛИТЕРАТУРА
 УВОД

Соларно даљинско грејање (СДГ) у Европи се проширило у последњих двадесет

година, нашло је примену и у системима даљинског грејања, а такође и у системима
даљинског грејања хлађење. Водеће земље у имплементацији СДГ-а су Данска и Шведска.
СДГ је у нашој земљи још увек у повојима и рађене су само појединачне студије
изводљивости. А у свету, осим скандинавских земље које имају око 30% мање сунчеве
радијације од нас и већ користимо значајне изграђене капацитете, ово је ново подручје
рада. Србија има значајан потенцијал за коришћење СДГ-а, јер постоји мрежа даљинског
грејања у више од 50 градова, а интензитет сунчевог зрачења је повољан, па да таква
постројења могу профитирати више него у Северној Европи.

Основан је систем даљинског грејања у Београду и Србији о употреби фосилних горива:

пре свега природни гас, али и лож уље (као течно гориво), а понекад и угљен (чврсто
гориво). Први кораци ка примени обновљивих извора енергије за даљинско грејање у
Србији направљени су у Београду употребом биомасе: пелете и брикете. Соларна енергија
као бесплатни извор енергије требало би да нађе своје место у нашој земљи и у системима
даљинског грејања.
 ПРЕДУСЛОВ ЗА ПРИЈАВУ

Инсталација пријемника соларне енергије (ТПСЕ) може се одвијати у кругу топлане

- на земљи (што је најјефтиније), затим на крововима зграда Немачка и Аустрија), али могу
да се поставе и дуж цеви за грејање: као ограде за путеве или наткривена паркинг места.
Успешна примена СДГ захтева више учесника: локални градска управа, локални
дистрибутери топлоте и локални произвођачи, добављачи опреме и извођачи радова. Од
сунца зрачења има највише током лета, ради рационалне употребе пожељна је и потребна
потрошња топлотне енергије током лета: у облику топле воде за домаћинство, базена или
даљинских хлађење. СДГ укључује техничка решења, урбано планирање (јер је то велико
подручје) и развој нових пословних модела који могу довести до шире примене. Могуће је
рећи да је СДГ као технологија чисте енергије „зрео“ за шира примена, чак и у нашим
условима. СДГ не може да ради независно, али због поузданости снабдевања топлином у
свим климатским условима мора се комбиновати са постројењем које већ користи фосилна
горива, вероватно и биомасу. Али СДГ може значајно допринијети уштедама наведених
горива чија цена непрестано расте. Осим економског мотива Еколошки мотив је такође
важан, јер СДГ значајно доприноси и штеди емисија гасова са ефектом стаклене баште -
нема сагоревања и сви они проблеми везани за производе сагоревања.
 ТЕХНИЧКА РЕШЕЊА

Пријемници соларне енергије (ТПСЕ) су кључна компонента соларног даљинског

грејања. Постоје различите врсте ТПСЕ који се користе у СДГ-у: то су равни плочасти
пријемници, вакумски пријемници и соларни концентратори. Системи за складиштење
топлоте могу бити свакодневни или сезонски (закопани у земљи). Систем аутоматске
регулације је такође веома важан, будући да систем циркулација укључује према
подешеним температурама. Такође је хидрауличка регулација система важна због соларног
поља ТПСЕ садржи велики број хидрауличких јединица. Соларни део постројења напуњен
је течношћу против смрзавања, најчешће пропилен гликола, па је зато потребан измењивач
топлоте који раздваја течности од соларног круга постројења и постојећег система
даљинског грејања. Соларни део пострјења може да ради под атмосферским притиском,
али може и да буде са надтлаком због хидрауличких губитака у соларној мрежи поља и
велики пад притиска због броја ТПСЕ у пољу. СДГ технологија примене је позната и
победила, све компоненте су доступне на тржишту, а само најновија технологија су
соларни концентратори, који су тек недавно нашли примену у СДГ-у.

Слика.1. Марстал соларно постројење за грејање у Данској са равном плочом ТПСЕ.

 НОВИ ПОСЛОВНИ МОДЕЛИ

Иако на први поглед може изгледати превише „утопистички“, СДГ може у Србији
заживети релативно брзо. Обично се мисли да нема довољно пара, да треба узети кредит
који би се отплаћивао и слично. Овде је реч о пословном моделу који у грубим цртама
изгледа овако: Инвеститор изгради соларно постројење у оквиру постојеће топлане и
испоручује топлотну енергију локалном дистрибутеру по цени која је нешто нижа од цене
енергије из природног гаса. Локални дистрибутер топлотне енергије онда може да
испоручује топлотну енергију корисницима по незнатно нижој цени него ако се троши
само природни гас. После извесног времена (неколико година) локално предузеће –
дистрибутер топлотне енергије (или сами власници станова) могу да откупе соларно
постројење од компаније инвеститора или да наставе да плаћају за топлотну енергију из
соларног постројења. Век оваквог постројења је око 20 година, а цена фосилних горива
расте по стопи од 6% годишње. Овакав пословни модел је затворен и сваки од учесника
има своје место и добија по нешто, у зависности од тога колико се ангажује. Инвеститор
сноси финансијски и технолошки ризик, али убира профит, дистрибутери даљинског
грејања смањују трошкове за енергенте и потрошњу природног гаса, крајњи корисници
добијају нешто нижи рачун за утрошену топлотну енергију, запошљавају се локални
произвођачи и извођачи, локална самоуправа добија чистији ваздух. Чак и дистрибутери
гаса могу бити задовољни, јер онај исти гас који не продају сада, продаће касније по већој
цени или га пласирати негде другде. Овакав пословни модел има шансе да заживи и у
Србији. Заснован је на дугорочној стабилној сарадњи више актера. Добит је пристојна и
загарантована за све учеснике, преговори око детаља овог пословног модела имају шансе
за успех јер свако може само да добије, а ризици су минимални. Основни извори профита у
овом моделу су:

1. сунчева енергија која је бесплатни енергент,

2. пораст цене фосилних горива на светском тржишту,

3. трговина и цена емисије уштеђених гасова са ефектом стаклене баште.

 ЕКОЛОШКО ПРИХВАТЉИВО И ЕНЕРГЕТСКИ
ЕФИКАСНО ГРЕЈАЊЕ

Због истовремене производње топлотне и електричне енергије у комбинованим

термоелектранама, даљинско грејање је врло енергетски ефикасно. Примена обновљивих
извора енергије и коришћење отпадне топлоте произведене у индустрији, увелико
доприноси очувању околине. Ова врста коришћења и потрошње енергије корисна је и за
околину и за друштво уопште. У поређењу са индивидуалним системима грејања,
даљинско је грејање квалитетнији извор грејања за смањење емисије опасних једињења.
Разлог томе је чињеница да топлане имају напреднију опрему за контролу загађења а
топлоту производе у контролирасим условима. Осим тога, даљинско грејање је врло
прикладно за потрошаче који једва да и примећују како се њихови грејачи и вода из
славине свакодневно загревају.
 ДАЉИНСКО ГРЕЈАЊЕ НАМ ОМОГУЋАВА ЗЕЛЕНУ
БУДУЋНОСТ

Даљинско грејање је компатибилно са данашњим обновљивим изворима енергије, а

успостављена дистрибутивна мрежа даљинског грејања у будућности може послужити за
дистрибуисање осталих извора енергије потрошачима путем постојећих цеви даљинског
грејања.

Додајте томе врхунску ефикасност и могућност коришћења отпадне топлоте за

производњу електричне енергије и имате систем који је потенцијални темељ снабдевања
енергијом у будућности.
 ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА-ЗАМЕНА ФОСИЛНИХ
ГОРИВАОДРЖИВИМ АТЕЛРНАТИВАМА
У складу са повећаним напорима за очување околине, обновљиви извори енергије
постали су кључно питање. Даљинско грејање због своје флексибилности лако може да
буде замењено са еколошки прихватљивим алтернативама. Обновљива енергија је енергија
створена природним ресурсима и укључује геотермалну енергију, биомасу, енергију ветра,
енергију воде, соларну енергију итд. Обновљиви извори енергије су неутрални на ефекат
стакленика. То значи да не повећавају концентрацију гасова стаклене баште (нпр. ЦО2,
метана, азортни оксида и ЦФЦ) у атмосфери. Ови алтернативни обновљиви енергетски
ресурси су директно или индиректно компатибилни са даљинским грејањем. Извори
енергије који се обично користе у производњи електричне енергије, као што су вода и
енергија ветра, ретко се користе у системима даљинског грејања, али се већина
обновљивих извора користи у великој мери у даљинском грејању.
 АКТИВНОСТИ У СРБИЈИ И ПРОЦЕНА ИНВЕСТИЦИЈА

Корени СДГ у Србији датирају из осамдесетих година двадесетог века када је у

Београду изграђен активно-пасивни соларни систем Истраживачко-опитни центар Церак 2
под покровитељством ЈНА. Изграђен је објекат који је 30% енергије за грејање подмиривао
пасивним (велике стаклене површине на јужној страни) и активним системима и био је
прикључен на систем даљинског грејања топлане Церак у Београду. То је био један од
првих система у Европи који је по припремљеном пројекту испитивања био опремљен
бројним давачима, и у то време најсавременијом мерном опремом, укључујући и
солариметре за релевантна мерења сунчевог зрачења, као и опремом за мониторинг
(средства обезбеђена од стране ССНО-а). Спроведена су дуготрајна испитивања и
мониторинг (2,5 године) у синергији са оригинално развијеним моделом динамичких
симулација понашања објекта и техничких система [5, 6 и 7]. Крајем осамдесетих година
вршена су мерења и динамичке симулације применом тадашње рачунарске технологије,
али су током деведесетих, због дешавања у бившој Југославији, промењени намена и
власништво објекта, те је активни соларни систем размонтиран. У Србији су у области
СДГ до сада урађене студије оправданости за поједине локације. Урађене су за ТО Церак у
Београду – ЈКП Београдске електране (у оквиру Националног програма енергетске
ефикасности Министарства науке Републике Србије) и ТО Котеж у Панчеву – ЈКП Грејање
(преко Сталне конференције градова и општина Србије – СКГО и КфЊ-а), а вршене су и
процене и анализе за ТО Батајница у Београду – ЈКП Београдске електране. Резултати
Студија оправданости су охрабрујући, а цена инвестиција се отплаћује у року од 5 до 8
година. Ради боље илустрације о реду величина инвестиција може се користити
приближни податак да је за номиналну снагу од 1 МЊ топлотне енергије потребно око
1.430 м2 ТПСЕ (податак за Данску и Шведску) [1], а цена таквог соларног постројења по
систему „кључ у руке“ износи око 230 €/м2 ТПСЕ (у случају великих равних плочастих
ТПСЕ) [2]. У том случају ред величине инвестиције за 1 МЊ постројења СДГ износи
328.900 €. Ако из 1 МЊ добијамо 8.760 МЊх/год., онда испада цена топлотне енергије из
СДГ свега 37,54 €/МЊх. Уколико би то поредили са ценом природног гаса доње топлотне
моћи од Хд = 34,2 МЈ/м3 и курсом од 1 евро = 123 РСД, добијамо да ова цена топлотне
енергије из СДГ одговара цени природног гаса од 43,87 РСД/м3. Ови подаци важе
уколико би постројење СДГ радило у Скандинавији, али Србија добија око 30% више
сунчевог зрачења него Данска или Шведска, па би овакво постројење радило рентабилно
уколико је цена природног гаса већа од 30,71 РСД/м3, што код нас и јесте случај. Оваква
соларна постројења могу да раде профитабилно и у Скандинавији где је мање сунчевог
зрачења него код нас, а разлог је тај што је тамо већа цена природног гаса. Цена природног
гаса константно расте и СДГ је временом све исплативије. Овде је приказана само груба
рачуница и вредности треба схватити само као оријентационе.
 ЗАКЉУЧАК

Соларно даљинско грејање (СДГ) је у последњих двадесетак година доживело

експанзију у Европи, нашло је примену и у системима даљинског грејања, а и у системима
даљинског хлађења. За његову примену код нас потребна је испорука ПТВ-а из топлана
током целе године. У европској пракси можемо наићи на различита техничка решења и
готово сва се могу имплементирати у нашим условима.
 ЛИТЕРАТУРА

1.Милорадовић, Н., Соларно даљинско грејање, предавање у Инжењерској комори

Србије у Београду, 27. јуна 2013.

2. [*** Пројекат – Испитивање и мониторинг хибридног активно-пасивног система

опитно-демонстрационе соларне куће на Цераку, Лабораторија за термодинамику и
термотехнику Пољопривредног факултета у Београду.

3.www.google.com