УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Предмет: Индикатори квалитета животне и радне средине

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Крајње цене енергије по енергентима и по

секторима

Студент: Анђела Богичевић

Број индекса:21027

Ниш 2023

1
Садржај:

2
Увод

У овом раду се говори о карактеристикама крајњим ценама енергије по енергентима и

по секторима. Такође, шта је енергија и како се добија. Индикатори који прате коначну
плаћену цену од стране потрошача за енергетску услугу. Цене енергије директно утичу
на подстицајно или дестимулативно на коришћење или штедњу енергије, као и нивое
примене мера енергетске ефикасности, ниво цена утиче на доступност и приступачност
енергије. Цене енергије морају бити такве да укључују и екстерне, еколошке и
социјалне трошкове, омогућавају управљање потрошњом и представњају симуланс за
коришћење обновњивих извора. За земље у развоју, постоји и потреба да се повећа
доступност и приступачност енергије, посебноо за становнике са ниским приходима,
како би се дошло до побољшања социјалног и еконмског нивоа развоја. Ефикасност
коришћења енергије такође, важи и за земље које су развијене. Одговарајући ценовни
механизам се могу користити као средство за превазилажење неефикасноти.

3
 1. Енергија
Енергија је основни предуслов токова предузећа и прогреса уопштено. Чињеница да све што је
материјално поседује у себи одговарајући енергетски потенцијални, основни проблем је у
адекватном коришћењу, трансформацијама из једног облика у други, коришћења и потрошњи
на што рационални начин.
Енергија се не трошњи него се трансформише, не производи се, јер већ постоји самим
постојањем материје.
Појам енергије је представњен физикалном величином којом се описује међуделовање и стања
честица неког тела, међусобно деловање честица са другим честицама или телима, односно
односно способност обавља рада. Енергија не може настати нити може нестати, већ прелази
само из једног у други облик, па се због тога се користи израз “ производња “, “ потрошња “,“
добијање“,“ штедња “ енергије у физикалном смислу нису скроз тачни изрази, иако су у
несвакидашњем животу незаобилазни. Уз појам енергије се често користи појам и појам снага.
Снага представља величину која показује колико је енергије претворено у друге облике
( измењено), односно колико је рада обновљено у одређеном периоду.
Енергетски ресурски на Земљи могу бити
 Необновљиви или обновљиви
 Исцрпљени или неисцрпљени
Извори енергије или енергенти су средства која служе за извор енергије, која су сама неки
облик енергије ( нпр. угаљ, природни плин, уран, електрична енергија, Сунце, ветар и тд.).
Горива су извори енергије у физичком стварном смислу( нпр. нафта, угаљ, природни плин,
дрво итд.), због појаве у природи могу се разликовати агрегатна стања; крута ( нпр.мрки
угњен), течна ( нпр.ложна уља) и плиновита.
Врсте енергије су представљена појмом облика у коме се енергија појављује, односно самог
начина на који се уочава деловање енергије, што је једним делом повезано са њеним
изворима( кинетичка, потенцијална, хемијска, електрична или енергија воде, ветра, горива
итд.).

1.1. Примарна енергија

Примарна енергија је енергија која се добија директно из природе и која се још није прошла
ниједан процес претворбе или трансформације.

1.2. Секундарна енергија

Секундарна енергија представља енергију која је техничким поступцима претворбе добијених
из примарних извора( кокс, брикети, нуклеарно гириво, бензин, лож уље, електрична струја,
топлина..). Тим се процесима претворбе мењају хемијске или физичке особине примарних
извора, што је неопходно јер се већина извора у облику у којем је добивена не може директно
искористити.
Примарна и секундарна енергија се називају именом енергија горива.

4
 2. Трансформација облика енергије

Хемијска енергија дрвета и фосилних горива најчешће се трансформише у унутрашњу енергију,

могиће је непосредно претварање у електричну енергију, а некада се користи и директно као
хемијска енергија( у облику метарулшког кокса). Процес трансформације хемијске у
унутрашњу енергију назива се сагоревање. Добијена унутрашња енергија се може непосредно
користити за непосредно користити за грејање просторија, припреме топле воде и слч., за
технолошке процесе при високим температурама( керамичка, цементна индустрија....).
Носиоци енергију су тада гасови као продукти сагоревања, а постројења и уређаје за
непосредну употребу унутрашње енергије називамо ложиштима. Носилац овакве енергије
предаје је, као топлоту околном ваздуху или води, код технолошких процеса грејаним
сировинама. Унутрашња енергија сагорелих гасова може се даље, у парним котловима
преносом топлоте, предати води, односно воденој пари, повећавајући јој тако унутрашњу
енергију. Таква се пара користи за гријање просторија, за технолошке процесе при релативно
нижим температурама, али и за погон парних турбина (обично након прегрејавања), у којима
се унутрашња енергија паре коначно трансформише путем кинетичке у механичку енергију.
Наравно, унутрашња енергија сагорелих гасова може се и непосредно претворити у механичку
путем гасних турбина и мотора СУС.Потрошња ‘нуклеарне’ електричне енергије има
вишегодишњи умерени раст и 2005. године износила је 627мил. т ЕН, тј. за 15% више него
1996. године. У САД-у се производи и троши око 30% свјетских количина,а у еуропским и
еуроазијским државама 46%, од чега главнина у Француској (16% свјетске производње),
Њемачкој, Русији, Великој Британији, Шпањолској и Шведској

2.1. Нуклеарна енергија у свету

На основи података добивених из информацијског система Међународне агенције за атомску

енергију(ПРИС), током 2005. године у погону или изградњи било је 467 нуклеарних реактора у
целоме свеету.Четири нулеарна реактора капацитета 3821 МЊ прошле су године прикључена
на електричну мрежуу Јужној Кореји, Јапану (два) и Индији, чиме је укупни број нуклеарних
реактора у погону износио 443 у31 земљи свијета. Уз то, у 2005. години укупно су 24 нуклеарна
реактора била у изградњи у 11 земаљасвијета. Удео електричне енергије произведене у
нуклеарним електранама, у укупној производњиелектричне енергије посебице је висок у десет
земаља: Француској (79%), Литви (70%), Словачкој(56%), Белгији (56%), Украјини (49%),
Шведској (47%), Јужној Кореји (45%), Бугарској (44%),Арменији (43%) и Словенији (42%). Све у
свему, у 16 земаља света више од четвртине укупних потребаза електричном енергијом
задовољено је производњом у нуклеарним електранама. Удео нуклеарнеенергије у укупној
светској производњи електричне енергије износио је у 2005. години 16%. Када се као крајњи
облик енергије сагледава електрична енергија треба, указати да се хемијска и унутрашња
енергија могу директно трансформисати у електричну енергију. Код посредне трансформације,
путем механичке енергије, користе се: парне, водне и гасне турбине, мотори СУС, ветрењаче и
сл., а код непосредне трансформације унутрашње у електричну енергију примери су
термоелектрични елементи,термојонски елементи и магнетско-хидродинамички генератори.
Посебан случај непосредне трансформације енергије зрачења у електричну представља
примену соларних елемената. Енергија зрачења може се трансформисати у унутрашњу
(концентрација сунчевог зрачења за специјалнеметалуршке процесе, за гријање воде и сл.)
или, пак, директно у електричну енергију помоћу соларних полупроводничких елемената

5
 2.2. Енергија воде, плиме и осоке

За кориштење потенцијалне енергије воде, плиме и осеке, реч је пре свега о њиховом
претварању у механичку енергију помоћу водних турбина, а затим путем електричних
генератора у електричну енергију. Потрошња електричне енергије из водних снага је нешто
већа и износи око 669 мил. т ЕН. Највећи произвођачи и потрошачи електричне енергије из тог
извора су Канада (12%), САД (9%), Кина (13,6%). На Еуропу с Еуроазијом отпада 28% светске
потрошње и то највише на Русију, Норвешку и Шведску

2.3. Енергија ветра

Ветар је хоризонтално кретање атмосферског зрака у односу на Земљину површину које

настаје услиједразлика у густоћи зрака, при чему се струјање природно одвија с мјеста веће
густоће на мјесто мањегустоће и траје док се густоће не изједначе. Брзина и смјер вјетра овисе
о резултанти свих сила којеђелују на зрак. Главни узрок разлика у густоћи зрака је неједнолико
Сунчево загријавање Земље.Уколико се, примјерице, за врућег љетног дана зрак изнад неког
отока загрије јаче него зрак изнадоколног мора, почети ће се уздизати према горе у односу на
хладнији зрак који га окружује.Истовремено, да би се надомјестио уздижући зрак, на другом
мјесту ће се под ђеловањем гравитацијезрак почети спуштати. Уздизање рјеђег зрака ствара
подручје нижег тлака, а спуштање атмосферскогзрака подручје вишег притиска. Осим
градијента притиска, на вјетар ђелују, мијењајући му брзину исмјер, и ефекти који су резултат
интеракције атмосфере са Земљом која ротира око властите оси, трења с површином тла,
облика земљине површине те измјене топлине између Земље и зрака

Слика 2, облици отвора у заштитном оклопу

Растојање заштитног оклопа ( L ) од дела који претставља опасну зону на машини(нпр.

зупчаници , ременик..), а зависно од обликаотвора( правоугаоник, квадрат или круг),
као и целичине отвора ( h ) на оклопу, дате су у табели;

Табела 1; Минимална растојања заштитног оклопа (L) од опасног дела

Величина отвора у заштитном оклопу, h [ mm ]

Облик отвора 10 14 16 20 25 32 40 50 71 100

правоугаоник 46 92 104 125 156 271 414 469 839 928

квадрат 27 77 90 101 104 109 120 618 797 875

6
 круг 13 60 85 93 108 109 115 130 715 859

Заштитни оклоп треба да има проста конструктивна решења за причвршћивања на

машини. У овом случају гаранција је већа да ће заштитни оклоп, после поправке или
неке друге интервенције, опет бити постављен у заштитни положај.

1.1. Заштитни уређаји

Зависно од намене заштитни уређаји имају улогу да штите машину од преоптерећења и

спрече хаварију и радника од повређивања.
Заштитни уређаји требају да садрже

 Ограниче или онемогуће приступ делова тела радника у опасан простор

машине(даљинско управљање...)
 Онемогући прекорачење или смањење притиска и температуре(одушне
цеви,сигурносни вентили,контактни вентили...)
 Онемогуће преоптерећење машине(уређаји за сигнализацију, преоптерећења...)
 Онемогуће неконтролисан рад машине или њених делова (регулацино
сигурносно склопови;електромагнетски вентили,осигурачи, урешаји за
аутоматску контролу...)
 Штите машину и радника од непредвиђених опасноти појава због појава
нарушавања нормалних функција у процесу рада.

Слика 3,заштитни уређај диференциране струје

Уређаји са даљинским управњањем и вођењем технолошког процеса имају значај у

остваривању оптималних услова за рада радника. Машине које стварају зрачења,буку
изнад дозвољеног нивоа,штетна испарења, као и специјаних машина код којих се

7
дањинским управљањем односно постројењима постиже се аутиматизацијом многих
технолошких процеса.

Једна од карактеристика уређаја за дањинско упављање је руковање машинама или

системом машина које чине једну технолошку целину.

1.2. Заштитне блокаде

Поред заштитних оклопа,уређаја имамо и заштитне блокаде, помоћу њих се обезбеђују

деловања заштитних направа или уређаја( машина ). То јест њених делова такође и
безбедан рад, односнозаустављање машине у случају отказа( квара ) или других
нежељених процеса рада. Као што смо упознати са принципом других заштитних
система, тако морамо да знамо на који начин функционишу и заштитне блокаде,
уколико дође до отказа(квара) на машини. Управљачки и погонски механизам на
мачини проузрукује опасно стање за живот или здравље радника, треба, поред других
заштитних уређаја применити заштитну блокаду, која че тренутно онеспособити
опасно кретање изврсног дела машине. Да би се спречине могуће опасности потребно
је да машине имају уређај за искључивање,односно блокаду рада одређеног дела
машине.

Машине које имају електrо погон заштитна блокада се примењује у случајевима

 Одвијање неконтролисаних операција

 Угрожавања безбедности радника
 Ограничавања радног хода извршног дела машине
 Коришћење двоструких команди и др.

Заштитна блокада се остварају тако да заштитне направе направе и уређаји врше своју
функцију аутоматски при настајању опасности.

Зависно од врсте машине заштитна блокада мора обезбедитти:

 Да за време опасног кретања заштитна направа или заштитни уређаји буду

делотворни за време рада

8
  Да се слажу у случају оклањања заштитне направе из предвиђеног заштитног
положаја аутоматски заистави рад машине
 Да је уклањање заштитне направе из заштитног положаја могуће тек кад се
заустави опасно кретање изврсног дела машине.

Поједини делови машина имају различита кретања са различитим брзинама. Радник

који опслужује машину , има ограничене могућности и брзину реаговања у опасним
ситуацијама. Раадници коју управљају морају бити пунолетни, имати одговарајућу
стручну спрему и пре спроведбе стручног оспособљавања обавезно морају приступити
утврђивању здравственог стања. За смањење ризика од незгода на раду примењују се
лична заштитна опрема (хтз опрема).

Закључак:
Поједини делови машина имају различита кретања са различитим брзинама. Радник
који опслужује машину , има ограничене могућности и брзину реаговања у опасним
ситуацијама. Поред мера које је човек преузе како би спречио повреде на раду, повреде
настављају да се догађају што немаром радника или кваром машина. Иако се повреде
константно дешавају њиховој број са смртним исходом из године у годино опада. Један
од многих примера повреде са мртин исходом, а касније и последицама по здравље
јесте једна од највећих катастрофа које је задесило свет, а то је катастрова у
украјинском граду Чернобилу( када је нуклеарна електрана експолодирала са својих 4
реактора, давала око 10% електричне енергије у Украјини).

9
Литература
[ 1 ]Јанковић Ж. Технички системи заштите, Факултет заштите на раду, Ниш 2021

[ 2 ] https://zastitabeograd.com/istorijat/

Ш3]master.rs/program/zastita-na-radu
[4]institutvatrogas.co.rs
[ 5 ] https://studenti.rs/kategorija/skripte/zastita-na-radu/

10