Univerzitet u Beograd – Mašinski fakultet

Katedra za Tehnologiju Materijala

Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj

– Izvod sa predavanja IP2 –

Sadržaj
1. Osnovne definicije .............................................................................................................................1
1.5. Energija i ekologija ....................................................................................................................1
1.5.1. Energija – osnovni pojmovi i jedinice mere ................................................................................1
1.5.2. Proizvodnja i potrošnja energije uz primenu koncepta održivog razvoja .......................................2
1.5.3. Resursi, potrošnja i indikatori (pokazatelji) ostvarenih ciljeva. ....................................................3
1.5.4. Mogućnosti uštede energije u cilju ispunjenja zahteva održivog razvoja ......................................3
1.5.5. Ekološki princip u okviru koncepta održivog razvoja ...................................................................5
1.5.6. Uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu i indikatori ostvarenih ciljeva ……………5

Beograd, 2024. godina

 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 1

1. OSNOVNE DEFINICIJE
1.5. Energija i ekologija
1.5.1. Energija – osnovni pojmovi i jedinice mere
Pojam potiče od grčke reči energija (grč. ένέργεια) u značenju živahan, koja se prvi put najverovatnije
pojavila u radu Aristotela u 4. veku pre nove ere.
Energija je pokretač svega. Ako preskočimo Vasionu, na Zemlji je energija u osnovi svega, od živih
bića do najsloženijih tehnoloških proizvoda savremene civilizacije. Bez energije nije moguć opstanak
ničega. A šta je energija?
Filosofski posmatrano, energija kao boginja, nešto što je neuništivo i što se pretvara iz jednog u drugi
oblik, ne gubeći se.
Praktično posmatrano, Energija je sposobnost vršenja rada. Najkraća i sveopšta definicija na osnovu
saznanja savremene fizike. Svaki fizički sistem poseduje energiju u izvesnoj količini koja nije
apsolutna već relativna vrednost i zavisi od referentnog stanja, odnosno referentnog nivoa. Sa
gledišta mašinaca-energetičara, definicija pojma energije se može proširiti „… ili da se proizvede
toplota.“
Sa gledišta Mašinstva, energija je ono bez čega mi, mašinci, ne možemo da radimo. Jednostavno,
od ideje da nešto napravimo do trenutka kada naš proizvod počne da radi (i kasnije, tokom rada)
energija je prisutna (na različite načine) u svakom koraku.
U zavisnosti od oblika u kojem se energija javlja, razlikujemo:
− potencijalnu –posledica položaja koji objekat ima u odnosu na druge objekte;
− kinetičku –posledica kretanja tela;
− hemijsku –posledica hemijskih veza među atomima supstance objekta;
− električnu –posledica naelektrisanja objekta;
− toplotnu –posledica zagrejanosti tela;
− nuklearnu –posledica nestabilnosti atomskih jezgara objekta
− elektromagnetnu – energija zračenja (svetlost, radio-talasi ili drugi oblik elektromagnetnog
zračenja).
Energiju takođe možemo podeliti prema obliku korišćenja na:
− Akumulisane oblike energije (potencijalna, hemijska, unutrašnja energija)
− Prelazne oblike energije (kinetička, električna i toplotna)
Izvori energije predstavljaju akumulisane oblike energije koje možemo pretvoriti u prelazne oblike ili
druge akumulisane oblike.
Osnovna podela izvora energije podrazumeva sledeće:
− Primarni (izvori energije koji se nalaze u prirodi)
− Sekundarni (izvori energije koji se dobijaju preradom npr. u termoelektranama i to mogu biti
toplotna, mehanička ili električna energija)
Izvore energije takođe možemo podeliti prema obnovljivosti:
− Obnovljive
− Neobnovljive

Sa stanovišta osnovnih principa održivosti, sekundarni obnovljivi izvori energije su od najvećeg

značaja upravo zbog mogućnosti da se koriste u budućnosti.
 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 2

U važećem Međunarodnom sistemu (System International - SI) osnovna jedinica mere za energiju je
Džul (Joul) čija oznaka je „J“. On je definisan kao skalarni proizvod vektora sile i vektora pomeraja što
 
se izražava jednačinom: A= F ⋅r . Dimenziono posmatrano to se izražava:

 m kg ⋅ m 2
1 J = N ⋅ m =  kg 2  ⋅ m =
 s  s2

Međutim, u različitim oblastima nauke koriste se i druge jedinice npr.:

− u nuklearnoj fizici: elektronvolt (eV) gde je 1 eV = 1,60217653·10-19 J
− u spektroskopiji: cm-1 = 0,0001239 eV
U svakodnevnoj upotrebi se koriste i druge jedinice mere za energiju kao što su:
− britanska toplotna jedinica (Btu) koja iznosi oko 1055,056 J,
− konjska snaga-sat (HPh) i iznosi 2,684521 MJ,
− kilovat-čas (kWh) koja iznosi 3,6 MJ,
− kalorija koja iznosi 4,1868 J.
1.5.2. Proizvodnja i potrošnja energije uz primenu koncepta održivog razvoja
Prema Programu razvoja Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme – UNDP)
jedan od ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDG) je obezbeđenje pristupa
dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve (SDG7).
Šta je to održiva energija?
Održiva energija je pronalaženje metoda snabdevanja i potrošnje energije koje pomažu da se
obezbedi da se ispune trenutni i budući zahtevi, da se obezbedi energetska sigurnost za budućnost,
a takođe i da se smanji uticaj na životnu sredinu. Ovo može da obuhvati metode za očuvanje energije
i smanjenje otpada, pronalaženje načina za efikasnije korišćenje fosilnih goriva, smanjenje
potražnje za energijom i prelazak na više obnovljivih izvora energije.
Održiva energija uključuje svaki izvor energije koji se ne može iscrpiti i može ostati održiv zauvek. Ne
treba ga obnavljati ili dopunjavati; održiva energija zadovoljava naše potrebe za energijom bez
ikakvog rizika da se pokvari ili nestane.
Pored toga, održiva energija ne šteti životnoj sredini (ili, u najgorem slučaju, postoji minimalan rizik),
ne povećava klimatske promene ili ima visoku cenu. Iako postoji trošak koji je povezan sa stvaranjem
i izgradnjom načina za dobijanje održive energije, sami izvori energije su obično besplatni.
Primeri održivih izvora energije obuhvataju vetar, Sunčevu energiju i vodu (hidroenergija). Sve se to
može smatrati neiscrpnim i široko dostupnim skoro svima. Geotermalna energija se takođe može
uključiti kao održivi alternativni izvor energije. Geotermalna energija stvara upotrebljivu energiju iz
unutrašnjih izvora energije planete, kao što su gejziri.
Održivost u potrošnji energije se pre svega ogleda u povećanju energetske efikasnosti (pretvaranja
primarne energije u oblik koji se konačno koristi kod krajnjeg korisnika) i, kao posledica povećanja
energetske efikasnosti, smanjenju potrošnje energije.
 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 3

1.5.3. Resursi, potrošnja i indikatori (pokazatelji) ostvarenih ciljeva.

Na primeru energije (SDG7) ciljevi i pokazatelji ostvarivanja tih ciljeva su 1:

Sadašnji (početni)
Primeri detaljnijih Oblasti za dalje
SDG7 cilj (za 2030.) pokazatelji za praćenje
potencijalnih indikatora unapređenje
ciljeva
7.1 Obezbediti univerzalni 7.1.1 Udeo stanovništva sa Razdvajanje pristupa Svetska banka radi na
pristup dostupnim, pristupom električnoj električnoj energiji na višeslojnom okviru za
pouzdanim i savremenim energiji seosko i gradsko merenje pristupa energiji
energetskim uslugama 7.1.2 Udeo stanovništva stanovništvo za poboljšanje binarne
koji se primarno oslanjana prirode sadašnjeg
čista goriva i tehnologije pokazatelja.
7.2 Značajno povećati 7.2.1 Učešće obnovljive Razdvajanje udela Trenutni pokazatelj ne
udeo energije u ukupnoj obnovljive energije u razlikuje da li je obnovljiva
obnovljive energije u konačnoj potrošnji energije proizvodnji električne energija
globalnoj kombinaciji energije, gorivima za održivo proizvedena.
izvora energije grejanje i transport. Podaci o čvrstoj
biomasi su u mnogim
državama veoma neizvesni
i informacije o obnovljivim
izvorima izvan statistike su
ograničene u mnogim
zvaničnim
energetskim bilansima.
7.3 Udvostručiti globalnu 7.3.1 Energetska Razdvajanje energetske Energetska intenzivnost je
stopu poboljšanja intenzivnost merena u intenzivnosti po nesavršeni zastupnik za
energetske efikasnosti smislu primarne energije i glavnim sektorima: energetsku efikasnost i na
bruto domaćeg proizvoda domaćinstva, industrija, nju može uticati niz
(BDP) trgovina i usluge, transport. činilaca (kao što su klima,
struktura privrede, priroda
privredne delatnosti i tako
dalje) koje nisu nužno
povezani sa čistom
efikasnošću.
Rad brojnih organizacija je
predložio poboljšane
metrike, uključujući
korišćenje fizički
zasnovanih pokazatelja za
neke sektore (na primer,
upotreba energije po toni
proizvodnje).

1.5.4. Mogućnosti uštede energije u cilju ispunjenja zahteva održivog razvoja

Uštede energije praktično znače povećanje energetske efikasnosti. Značaj energetske efikasnosti za
ispunjenje zahteva održivog razvoja ogleda se u efikasnom korišćenju energetskih resursa za

1
Better energy indicators for sustainable development, Nature Energy, 2, https://doi.org/10.1038/nenergy.2017.117
 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 4

postizanje željenih rezultata uz minimiziranje otpada i uticaja na životnu sredinu. Korišćenjem

energetski efikasnih praksi i tehnologija, možemo smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte,
sačuvati prirodne resurse i podržati ciljeve održivog razvoja.
Najvažniji razlozi zašto je energetska efikasnost ključna:
 Uticaj na životnu sredinu: Povećanje energetske efikasnosti pomaže u smanjenju emisije
ugljenika, zagađenja vazduha i ukupne degradacije životne sredine. Ona igra vitalnu ulogu u
borbi protiv klimatskih promena i očuvanju naših ekosistema.
 Ekonomske koristi: Mere energetske efikasnosti mogu smanjiti potrošnju energije i smanjiti
radne troškove za industriju i domaćinstva. Omogućava značajne uštede u troškovima
energije i podstiče privredni rast.
 Očuvanje resursa: Optimizacijom energetske efikasnosti možemo smanjiti opterećenje
ograničenih energetskih resursa. Ona promoviše održivo korišćenje resursa, obezbeđujući
njihovu dostupnost budućim generacijama.
Energetska efikasnost u različitim sektorima
Povećanje energetske efikasnosti je višestruki pristup koji obuhvata različite sektore. Ovo su samo
neki primeri kako se energetska efikasnost može postići u pojedinim ključnim sektorima:
Stambeni sektor:
- U stambenom sektoru, usvajanje energetski efikasnih praksi može da dovede do značajnog
smanjenja potrošnje energije. Neke efikasne mere uključuju:
- Instaliranje energetski efikasnih uređaja, kao što su frižideri, klima uređaji i LED osvetljenje
sa oznakom ENERGY STAR.
- Poboljšanje izolacije i vremenske zaštite kako bi se minimizirali gubici energije.
- Primena tehnologija pametnih kuća, kao što su programabilni termostati i sistemi za
praćenje energije.
Komercijalni (trgovinski) sektor:
U komercijalnom sektoru, energetska efikasnost igra značajnu ulogu u poboljšanju održivosti i
smanjenju radnih troškova. Ključne prakse obuhvataju:
- Ulaganje u energetski efikasne sisteme za grejanje, hlađenje i provetravanje, osvetljenje i
sisteme automatizacije zgrada.
- Promovisanje energetski svesnog ponašanja među zaposlenima, kao što je gašenje svetla i
opreme kada se ne koriste.
- Sprovođenje energetskih pregleda da bi se identifikovale oblasti za poboljšanje i mogućnosti
za uštedu energije.
Saobraćajni sektor:
Saobraćajni sektor je glavni potrošač energije i doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Postizanje
energetske efikasnosti u transportu može se postići kroz:
- Promovisanje korišćenja vozila sa ekonomičnom potrošnjom goriva, hibrida i električnih
automobila.
- Implementacija efikasnih sistema upravljanja saobraćajem za smanjenje zagušenja i
vremena putovanja.
Podsticanje alternativnih načina prevoza, kao što su biciklizam, pešačenje i javni prevoz.
 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 5

1.5.5. Ekološki princip u okviru koncepta održivog razvoja 2

Ekološki integritet čini kamen temeljac održivosti. Naglašava očuvanje i obnavljanje prirodnih
sistema, obezbeđujući da oni mogu nastaviti da funkcionišu i pružaju osnovne usluge od kojih zavisi
ceo život. Ovaj princip zahteva odgovorno upravljanje resursima, zaštitu biodiverziteta i ublažavanje
zagađenja i degradacije staništa.
Ekološki integritet počiva na tri principa:
1. očuvanje biodiverziteta,
2. efikasnost korišćenja resursa,
3. sprečavanje i sanacija zagađenja.

1. Očuvanje biodiverziteta
Biodiverzitet, raznolikost života na Zemlji, od vitalnog je značaja za stabilnost i otpornost
ekosistema. Obuhvata raznovrsnost vrsta, genetski materijal i same ekosisteme. Čuvanjem
biodiverziteta obezbeđujemo da se ekosistemi mogu prilagoditi promenljivim uslovima, kao što su
klimatske fluktuacije ili invazivne vrste. Ovo koristi divljim životinjama i obezbeđuje vitalne resurse
za ljudsku populaciju, kao što su hrana, lekovi i čista voda.
2. Efikasnost korišćenja resursa,
Efikasno korišćenje resursa je od suštinskog značaja za održavanje ekološkog integriteta. Ovo
uključuje smanjenje otpada, minimiziranje eksploatacije resursa i usvajanje održivih praksi
poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Podstiče razvoj obnovljivih izvora energije i promoviše modele
recikliranja i cirkularne ekonomije kako bi se smanjio teret prirodnih sistema.
3. Sprečavanje i sanacija zagađenja.
Rešavanje problema zagađenja je kritičan aspekt ekološkog integriteta. Ovo uključuje kvalitet
vazduha i vode, kontaminaciju zemljišta i upravljanje opasnim otpadom. Održive prakse se
fokusiraju na smanjenje emisija, tretiranje zagađivača i sanaciju kontaminiranih lokacija kako bi se
obezbedilo da se ekosistemi oporave i napreduju.

1.5.6. Uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu i indikatori ostvarenih ciljeva.
Energetski i ekološki problemi su usko povezani, jer je skoro nemoguće proizvoditi, transportovati ili
trošiti energiju bez značajnog uticaja na životnu sredinu. Problemi životne sredine koji su direktno
povezani sa proizvodnjom i potrošnjom energije uključuju:
− zagađenje vazduha,
− klimatske promene,
− zagađenje vode,
− toplotno zagađenje i
− odlaganje čvrstog otpada.
Emisija zagađivača vazduha iz sagorevanja fosilnih goriva je glavni uzrok zagađenja vazduha u
gradovima. Sagorevanje fosilnih goriva takođe je glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene
bašte. Različiti problemi zagađenja vode povezani su sa upotrebom energije. Jedan od problema je
izlivanje nafte. U svim radnjama rukovanja naftom, postoji ograničena verovatnoća izlivanja nafte
bilo na zemlju ili u vodu. Vađenje uglja takođe može da zagadi vodu. Promene u protoku podzemnih
voda koje nastaju rudarenjem često dovode inače nezagađene vode u kontakt sa određenim

2
The Four Principles Of Sustainability - A Comprehensive Review, Watson & Wolfe.pdf
 Mašinsko inženjerstvo i održivi razvoj – Izvod sa predavanja IP2 6

mineralnim materijalima koji se izvlače iz zemljišta i stvaraju kiselu rudnu drenažu. Čvrsti otpad je
takođe nusproizvod nekih oblika korišćenja energije. Vađenje uglja zahteva uklanjanje velikih
količina zemlje kao i uglja.

Klimatske promene su cilj broj 13 Agende za održivi razvoj koji obuhvata sledeće:
SDG13 cilj (za 2030.) Sadašnji (početni) pokazatelji za praćenje ciljeva
13.1 Ojačati otpornost i sposobnost 13.1.1 Broj umrlih, nestalih i direktno pogođenih osoba
prilagođavanja na opasnosti vezane za klimu i pripisanih katastrofama na 100.000 stanovnika
prirodne katastrofe u svim zemljama 13.1.2 Broj zemalja koje usvajaju i sprovode nacionalne
strategije za smanjenje rizika od katastrofa u skladu sa
Sendajskim okvirom za smanjenje rizika od katastrofa
2015–2030.
13.1.3 Procenat lokalnih samouprava koje usvajaju i
primenjuju lokalne strategije smanjenja rizika od
katastrofa u skladu sa nacionalnim strategijama
smanjenja rizika od katastrofa
13.2 Integrisati mere za sprečavanje klimatskih 13.2.1 Broj zemalja sa nacionalno utvrđenim
promena u nacionalne politike, strategije i doprinosima, dugoročnim strategijama, nacionalnim
planiranje planovima prilagođavanja i komunikacijama o
prilagođavanju, kako je prijavljeno sekretarijatu Okvirne
konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama
13.2.2 Ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte
13.3 Poboljšati obrazovanje, podizanje svesti i 13.3.1 Mera u kojoj su (i) obrazovanje o globalnom
ljudske i institucionalne kapacitete za ublažavanje građanstvu i (ii) obrazovanje za održivi razvoj uključeni u
klimatskih promena, prilagođavanje, smanjenje (a) nacionalne obrazovne politike; (b) nastavni planovi i
uticaja i rano upozoravanje programi; (c) obrazovanje nastavnika; i (d) ocenjivanje
učenika
13.a Sprovesti obavezu koju su razvijene zemlje 13.a.1 Iznosi obezbeđeni i mobilisani u američkim
preuzele u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih dolarima godišnje u odnosu na kontinuirani postojeći cilj
nacija o klimatskim promenama u cilju zajedničkog kolektivne mobilizacije posvećenosti od 100 milijardi
mobilisanja 100 milijardi dolara godišnje do 2020. dolara do 2025.
godine iz svih izvora kako bi se odgovorilo na
potrebe zemalja u razvoju u kontekstu značajnih
akcija za ublažavanje i transparentnost
implementacije i u potpunosti operacionalizovati
Zeleni klimatski fond kroz njegovu kapitalizaciju što
je pre moguće
13.b Promovisati mehanizme za podizanje 13.b.1 Broj najmanje razvijenih zemalja i malih ostrvskih
kapaciteta za efikasno planiranje i upravljanje država u razvoju sa nacionalno određenim doprinosima,
klimatskim promenama u najmanje razvijenim dugoročnim strategijama, nacionalnim planovima
zemljama i malim ostrvskim državama u razvoju, prilagođavanja i komunikacijama o prilagođavanju,
uključujući fokusiranje na žene, mlade i lokalne i prema izveštajima sekretarijata Okvirne konvencije
marginalizovane zajednice Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama