UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Ana Marić AU 11/2019

Uroš Pajić AU 12/2019
Ksenija Tešović AU 20/2019

PRIMENA OBNOVLJIVIH IZVORA

ENERGIJE U ZELENOJ GRADNJI

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Ekologija građene sredine

Novi Sad, 2021.

Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Sadržaj
1. O OBNOVLJIVIM IZVORIMA.....................................................................................................3
1.1 Podela obnovljivih izvora............................................................................................3
1.2 Uloga obnovljivih izvora u zelenoj gradnji.................................................................4
2. solarna energija...........................................................................................................................6
2.1 Solarni kolektor...........................................................................................................6
2.1.1 Primena solarnih kolektora u sistemima grejanja vode...........................................7
2.1.2 Primena solarnih kolektora u sistemima grejanja vazduha.....................................7
2.2 Fotonaponski sistemi...................................................................................................7
2.3 Sistemi predgrevanja solarne ventilacije.....................................................................9
2.4 Solarni sistemi za kuvanje.........................................................................................10
2.5 Solarni sistemi za hlađenje i grejanje........................................................................10
2.6 Postavljanje solarnih instalacija...............................................................................12
3. ENERGIJA VETRA......................................................................................................................13
4. ENERGIJA VODE.......................................................................................................................15
5. GEOTERMALNA ENERIJA.........................................................................................................16
5.1 Geotermalne toplotne pumpe....................................................................................17
6. ENERGIJA BIOMASE.................................................................................................................18
7. KOMUNALNE MREŽE...............................................................................................................19
8. INTEGRISANJE SISTEMA OBNOVLJIVE ENERGIJE U ISTORIJSKIM ZGRADAMA..............19
9. PROCENA ENERGETSKE EFIKASNOSTI.................................................................................21
9.1 Kriterijumi za održivu energiju.................................................................................22
9.2 Sistemi za procenu energije.......................................................................................22
9.3 Uticaj korisnika.........................................................................................................23
9.4 Niskoenergetske zgrade.............................................................................................24
10. ZAKLJUČAK...............................................................................................................................25
11. IZVORI........................................................................................................................................26

1. O OBNOVLJIVIM IZVORIMA

1.1 Podela obnovljivih izvora

Obnovljive izvore energije možemo podijeliti u dve glavne kategorije: tradicionalne obnovljive
izvore energije poput biomase i velikih hidroelektrana, te na takozvane "nove obnovljive izvore
2  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

energije" poput energije Sunca, energije vetra, geotermalne energije itd. Iz obnovljivih izvora
energije dobija se 18% ukupne svetske energije (2006), ali je većina od toga energija dobivena
tradicionalnim iskorištavanjem biomase za kuvanje i grejanje - 13 od 18%. Od velikih
hidroelektrana dobija se dodatnih 3% energije.

Grafikon 1. Poređenje upotrebe tradicionalnih i „novih“ izvora energije

Izvor: : http://oie.mingo.hr/UserDocsImages/OIE%20Uvod%20prezentacija.pdf

Pozitivne osobine upotrebe obnovljivih izvora energije podrazumevaju smanjenje emisije ugljen-
dioksida (CO2) u atmosferu, a samim tim se smanjuje efekat staklene bašte. Povećanje udela
obnovljivih izvora energije pomaže u poboljšanju sigurnosti dostava energije na način da smanjuje
zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne energije. Očekuje se da će obnovljivi izvori
energije u budućnosti postati ekonomski konkurenti neobnovljivim izvorima energije.
Negativne osobine obnovljivih izvora energije podrazumevaju skuplju i tehnološki zahtevniju
eksploataciju obnovljivih izvora energije. Količina dobijene energije je neuporedivo na strani
neobnovljivih izvora energije, jer je obnovljive izvore nemoguće transportovati u prirodnom obliku
osim ako ih transformišemo u električnu energiju.
Primeri tehnologija obnovljive energije koje se mogu ugraditi u energetske sisteme zgrada
uključuju:
 Energija sunca - solarni paneli ili fotonaponski sistemi; solarna toplota (uključujući solarnu
toplotu za grejanje vode, prostora i solarno ventilaciono grejanje vazduha)
 Energija vetra
 Energija vode
 Geotermalna energija - geotermalne toplotne pumpe
 Energija biomase (Labudović, 2002)

1.2 Uloga obnovljivih izvora u zelenoj gradnji

Obnovljivi izvori energije za cilj imaju smanjenje potrošnje energije. Smanjenje postojeće potrošnje
energije zgrada sastoji se od dva sinergijska pristupa:
(1) smanjiti potrebu za energijom kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti
(2) nadoknaditi preostale energetske potrebe zgrada korišćenjem sistema obnovljivih izvora energije

3  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 1. Demonstracija kako kombinovanje energetske efikasnosti i strategije obnovljive energije značajno
smanjuju ukupnu upotrebu konvencionalne energije
Izvor: Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju

Važno je napomenuti da prvo treba razmotriti mere energetske efikasnosti u zgradama, jer je trošak
ulaganja u mere efikasnosti otprilike polovina cene instaliranja kapaciteta za proizvodnju
obnovljive energije jednaka onoj kompenzacija mera efikasnosti (IEA, 2006). Savetuje se da se
istraže sve mogućnosti energetske efikasnosti i da se implementira onoliko koliko je to izvodljivo
pre ili u vezi sa projektima obnovljive energije za postojeće zgrade. Upotreba sistema obnovljivih
izvora energije za zadovoljavanje energetskih potreba zgrada takođe postaje sredstvo za
demonstriranje liderstva u održivosti životne sredine i očuvanju resursa, povećanje pouzdanosti
snabdevanja električnom i toplotnom energijom na licu mesta, rešavanje pitanja energetske
bezbednosti i drugih pogodnosti. Ove akcije ohrabruju one koji donose odluke u vezi sa postojećim
projektima rekonstrukcije zgrada da traže načine za korišćenje sistema obnovljivih izvora energije
za postizanje ciljeva stvaranja održivosti zgrada. Pored toga, ove akcije podstiču one koji plaćaju
korišćenje energije da istraže korišćenje sistema obnovljivih izvora energije kao sredstva za
smanjenje troškova komunalnih usluga, a u mnogim slučajevima i karbonskog otiska zgrade
(Hayter i Kandt, 2011). Potrošnja energije i emisije gasova su, stoga, najveće negativne posledice
koje zahtevaju inovativna rešenja. U suštini, održivost izgrađenih sredina je prepoznata kao
holistički pristup prilagođavanju ekoloških, ekonomskih i sociokulturnih problema dizajna i
evolucije arhitekture (Yilanci i Dincer, 2009). Održivo izgrađeno okruženje se postiže kada se
lokalni atributi regiona, u smislu gore navedenih, razmotre tokom čitavog procesa implementacije.

U poslednje vreme, razmatranje prirodnih resursa i očuvanja energije postalo je globalno pitanje
kao posledica globalnog zagrevanja, klimatskih promena i neusklađenosti prirodnih resursa i
potražnje za energijom usled iscrpljivanja energetskih resursa.
Iz toga proizilazi, neophodnost razvoja zelene izgrađene životne sredine, jer je 40% ukupne
potrošnje energije širom sveta povezano sa zgradama. Značajna važnost ekološke održivosti u
zelenim izgrađenim okruženjima ogleda se u postizanju ravnoteže između energetskih potreba i
energetskih resursa. S obzirom na značajnu ulogu zelenih zgrada na održivost budućih gradova,
važno je posvetiti dovoljno pažnje održivoj izgradnji. (Kibert, 2007)

4  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 2. Veza između zgrada i energetskih mreža

Izvor: Sartori I, Napolitano A, Woss K. Zgrade sa nultom neto energijom: dosledan okvir definicije.
Energetika i građevinarstvo 2012;48:220–32

Slika 3. Osnova nulte energije

Izvor: Sartori I, Napolitano A, Woss K. Zgrade sa nultom neto energijom: dosledan okvir definicije. Energetika
i građevinarstvo 2012;48:220–32

Pri tome, arhitekte i projektanti

moraju biti upoznati sa
kriterijumima održive gradnje
kako bi se koristili u celokupnom
ciklusu izgradnje zelenih zgrada.
Glavni kriterijumi za održivu
gradnju - smanjenje
potrošnje resursa, ponovna
upotreba resursa, korišćenje
recikliranih materijala,
očuvanje prirodnog okruženja, uklanjanje toksina. Ekonomska efikasnost, i jačanje kvaliteta su
značajni za obezbeđivanje održive gradnje.

2. SOLARNA ENERGIJA
Kada govorimo o energiji zračenja Sunca podrazumeva se na njeno iskorišćenje u trenutku kada
dođe do Zemlje, to je neposredno iskorištavanje zračenja Sunca, sunčevo zračenje je glavni
pokretač većine obnovljiv ihzvora energije.

5  
 Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Glavne prednosti solarne energije podrazumevaju da ovaj vid energije ne zagađuje vodu i vazduh ni
na koji način, kao i činjenicu da je Sunce je neiscrpan izvor energije.
Nedostaci solarne energije podrazumevaju da su uređaji koji su potrebni za korišćenje Sunčeve
energije još uvek preskupi i da količina kolektovane energije zavisi od toga koliko imamo sunčevih
dana. Osnovni problemi iskorišćavanja su mala gustoća energetskog toka, velike oscilacije
intenziteta zračenja i veliki investicijski troškovi. Zračenja nema u toku noći i manje je intezivno
tokom zime kada je potrošnja energije najveća. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog
ciklusa, što se ne poklapa sa ritmom potražnje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili
osigurati akumulaciju energije pomoću koje bi vršili snadbevanje potrošača noću. Pod optimalnim
uslovima, na površini Zemlje može se dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrednost zavisi o lokaciji,
godišnjem dobu, dobu dana, vremenskih uslova. (Berardi i Makaremi 2013).
Osnovni principi direktnog iskorištavanja energije Sunca podrazumevaju korišćenje:
 solarnih kolektora - pripremanje vruće vode i zagrijavanje prostorija
 fotonaponski ćeliji - direktno pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju, fokusiranje
sunčeve energije, upotreba u velikim energetskim postrojenjima

2.1 Solarni kolektor

Solarni kolektori pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju. Sistemi se sastoje od modula
sastavljenih u nizove koji se mogu montirati na ili blizu zgrade ili druge strukture.

Slika 4. Solarni kolektori na krovu objekta

Slika 5. Tehnički podaci solarnog kolektora
Izvor:
NAIS 80
http://barracudapetrovaradin.blogspot.com/2011/06/obnovl
Izvor: firma Nisal iz Niša
jivi-izvori-energije-2-energija.html

Inverter snage pretvara jednosmernu struju koju

generiše sistem u električnu energiju naizmenične struje. Materijali koji imaju osobine crnog tela
(potpuno apsorbiraju sunčevu energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati
na krov (kao krovni pokrivač), fasadu ili noseću konstrukciju. Stepen korisnog dejstva pri
pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%. Sastavni delovi kolektora su: kućište (od
Al profila), termoizolacija (mineralna vuna debljine 50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su
provučene bakarne cevi), stakleni pokrivač debljine 4mm i ram kolektora (od Al profila). (Hayter i
Kandt, 2011)

2.1.1 Primena solarnih kolektora u sistemima grejanja vode

Solarno grejanje vode može biti konkurentan način za proizvodnju tople vode ili vazduha. Sistemi
za grejanje vode mogu biti ili otvoreni, u kojima voda koju treba zagrijati prolazi direktno kroz
6  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

kolektor na krovu, ili zatvoreni, u kojima su kolektori popunjeni tečnošću koja se ne smrzava (npr.
antifriz). Zatvoreni sistemi mogu se koristiti bilo gde, čak i kod temperatura ispod nule. Tokom
dana, ako je lepo vreme, voda može biti grejana samo u kolektorima, a ako vreme nije lepo,
kolektori pomažu u grejanju vode i time smanjuju potrošnju struje. Solarni kolektori su vrlo korisni
i kod grejanja bazena. U tom slučaju temperatura vode je niska i jednostavnije je održavati
temperaturu pomoću otvorenih sistema grejanja. Na takav način optimalna temperatura bazena
održava se nekoliko nedelja više u godini nego bez sistema grejanja vode. Solarni kolektori se
najčešće montiraju na krov kuće. Vrlo su pogodni za grejanje vode po sunčanom vremenu. Kad je
vreme loše mogu se koristiti u kombinaciji s električnim grejačem vode. Solarni sistemi za toplu
vodu koriste kolektor da apsorbuju i prenesu toplotu sunca na vodu, koja se čuva u rezervoaru dok
ne bude potrebna. Ovi sistemi su kategorisani prema temperaturi na kojoj se toplota najefikasnije
isporučuje i tipu kolektora koji je najpogodniji za tu isporučenu temperaturu, uključujući nisku
temperaturu (neglazirani kolektori), srednje temperaturu (plosnati kolektori) i visokotemperaturne
(evakuisani cevni kolektori). Generalno, solarni sistemi za vodu su pouzdani i zahtevaju malo
održavanja jer imaju malo pokretnih delova. Primarne komponente solarnog sistema za grejanje
vode su kolektori i sistemi za prenos toplote, koji uključuju izmenjivač toplote, pumpe, skladište
tople vode (Hayter i Kandt, 2011).

2.1.2 Primena solarnih kolektora u sistemima grejanja vazduha

Postoje i kolektori koji direktno greju vazduh. Ti sistemi navode vazduh da cirkuliše kroz kolektore
i na taj način prenose veliki deo energije na vazduh koji se kasnije vraća u grejanu prostoriju i na taj
način se održava temperatura u prostoriji. Kombinacijom grejanja vazduha i grejanja vode može se
postići vrlo velika ušteda (Hayter i Kandt, 2011).

2.2 Fotonaponski sistemi

Jedan od najčešće korišćenih integrisanih sistema obnovljive energije je primena fotonaponskih

sistema zasnovana na solarnoj energiji. Fotonaponske ćelije su poluprovodni elementi koji direktno
pretvaraju energiju sunčevog zračenja u električnu energiju. Efikasnost im je od 10% za jeftinije
izradjene od amorfnog silicijuma, do 25% za skuplje izrade. (Kazmerski, 2012)

Slika 6. Solarni kolektori na krovu objekta

Tradicionalne monokristalnećelija
Izvor: Fotonaponska solarne ćelije rada,
- Princip su napravljene od isilicijuma,
karakteristike efikasnost obično su ravne ploče i
- Automatika.rs
generalno
su najefikasniji
(efikasnost
solarne ćelije je
pokazatelj
koliko dobro
pretvara sunčevu
svetlost u energiju
jednosmerne struje). Multikristalne solarne ćelije su slična tehnologija, ali nešto manje efikasne.
Tankoslojne solarne ćelije su napravljene od amorfnog silicijuma ili nesilicijumskih materijala kao

7  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

što je kadmijum telurid. Tankoslojne solarne ćelije koriste slojeve poluprovodničkih materijala
debljine samo nekoliko mikrometara. (Hayter i Kandt, 2011)

Monokristalne

EFIKASNOST MODULA Multikristalne

Tankoslojne

Tabela 1. Efikasnost modula fotonaponskih sistema

Izvor: Renewable Energy Applications for Existing Buildings, Sheila J. Hayter and Alicen Kandt

Fotonaponski proizvodi integrisani u zgrade mogu biti prikladni za primenu na postojećim

zgradama tokom velikih renoviranja. Ove tehnologije se mogu udvostručiti kao krovne šindre
(jednoslojna membrana, metalni krovovi sa stojećim šavovima i drugo.) i pločice, fasade zgrada ili
zastakljivanje krovnih prozora.
Većina fotonaponskih sistema instaliranih danas je u konfiguracijama sa ravnim pločama, koje se
obično prave od solarnih ćelija kombinovanih u module koji drže oko 40 ćelija. Primena
fotonaponskih panela na krovovima, zidovima i prozorima i odgovarajući detalji konstrukcije su
predstavljeni kao glavni osnovni pristupi projektovanju. (NREL, 2009)

Slika 7. Tankoslojna solarna PV šindra

Izvor: Fotografija United Solar Ovonić, NREL/PIKS 13572

Slika 8. Komponente fotonaponskog sistema

Izvor: Ilustracija Džima Lejšona, NREL
Na karti
koja

prikazuje insolacijski nivo vidi se da Evropa nije na vrlo pogodnom području za eksploataciju, ali
uprkos tome u Europi je direktno iskorišćavanje sunčeve energije u velikom porastu.

8  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 9. Karta nivoa insolacije na svetskom nivou

Izvor: http://barracudapetrovaradin.blogspot.com/2011/06/obnovljivi-izvori-
2.3 Siste energije-2-energija.html mi predgrevanja
solarne ventilacije

Solarni sistemi za predgrevanje ventilacije zagrevaju ventilacioni vazduh za sisteme koje zahtevaju
velike količine vazduha za ventilaciju. U principu, sunce zagreva površinu kolektora, gde se toplota
zatim prenosi od površine do toplotnog graničnog sloja vazduha. Ventilatori zatim povlače granični
sloj kroz rupe u kolektoru pre nego što toplota može da izađe konvekcijom. Rad kolektora
predgrevanja solarne ventilacije.

Slika 10. Rad kolektora predgrevanja solarne ventilacije

Izvor: Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju

Kolektori za predgrevanje solarne ventilacije mogu se dodati postojećoj zgradi u projektu

rekonstrukcije.Faktori koje treba uzeti u obzir pri određivanju da li je solarno ventilaciono
zagrevanje dobra opcija za objekat uključuju: relativno visoke stope komunalnih usluga za grejanje,
relativno dugu grejnu sezonu i južni zid zgrade ima dovoljno površine za montažu kolektora. .
Takođe treba uzeti u obzir metode za prilagođavanje sistema predgrevanja solarne ventilacije u
sistemu grejanja, ventilacije i klimatizacije zgrada. Ovi sistemi imaju niske cene, pouzdani su (bez
pokretnih delova osim ventilatora), cena osržavanja je niska, visoka efikasnost (efikasnost do 80%)
i nemaju zahteve za skladištenje (Hayter i Kandt, 2011).

2.4 Solarni sistemi za kuvanje

U pogledu održivih energetskih performansi zelenih zgrada, odgovarajuća primena snabdevanja

obnovljivim izvorima energije u zgradama je osnovni kriterijum. U tom smislu, sistemi solarne
održivosti su uvek bili ključni faktor za razvoj zelenih zgrada. Solarni sistem za kuvanje koji koristi
vakuumske kolektore sa toplotnim cevima koje sadrže rashladno sredstvo.

9  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 11. Solarni sistem za kuvanje

Izvor: Esen M. Toplotne performanse solarnog skladišta latentne toplote koje se koristi za grejanje prostora
toplotnom pumpom. Solarna energija 2000;69(1):15–25

Dobijena
je

mogućnost kuvanja uz naglašavanje da odgovarajuće vreme kuvanja zavisi od kolektivnog izbora

rashladnog sredstva, meteoroloških uslova i konstruktivnih parametara. Konačno, dokazana je
značajna efikasnost fabrikovanog sistema za kuvanje u poređenju sa konvencionalnim
koncentratorima i kutijastim šporetima, posebno u slučaju predgrevanja sistema.
Istraživanje efekta korišćenja različitih rashladnih sredstava na promenu toplotnih performansi
dvofaznog termosifonskog solarnog kolektora dokazuje da se sistemi tople vode za domaćinstvo
napunjeni rashladnim sredstvom mogu jednostavno proizvesti kroz obuhvatanje opštih ravnih
solarnih kolektora uz obezbeđivanje vrhunske energije. (Esen, 2004)

2.5 Solarni sistemi za hlađenje i grejanje

Sistemi za hlađenje i grejanje se smatraju glavnim fokusom nedavnih istraživanja u vezi sa zelenim
zgradama. Studija, shodno tome, ispituje energetsku i energetsku efikasnost sistema toplotne pumpe
spojene sa zemljom za aplikacije grejanja. Ovo istraživanje dokazuje da su značajna poboljšanja
inovacija odigrale značajnu ulogu u doprinosu u oblasti intenziviranja zelene gradnje. Jedna od
inovacija je metod prorezivanja u apsorbujućoj ploči pripremljenoj od aluminijumskih limenki u
kanal sa dvostrukim prolazom u ravnom solarnom grejaču vazduha da bi se značajno poboljšala
efikasnost kolektora kroz povećanje brzine fluida i poboljšanje koeficijenta prenosa toplote između
ploče apsorbera i vazduha.Odgovarajući solarni sistem obezbeđuje efikasno podno grejanje i
klimatizaciju, kao i prirodnu ventilaciju (Ozgen, 2009)

10  
 Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 12. Princip rada solarnog sistema za grejanje

Izvor: Shi L. Chew MYL. A review on sustainable design of renewable energy
systems. Renewable and Sustainable Energy Reviews 2012;16:192–207.
Korišćenje zelenih krovova, koji su integrisani sa solarnim uređajima prema datim detaljima može
uticati na bolje termičke performanse, kao i da doprinese smanjenju potrošnje energije. Rezultati
simulacije eksplicitno predstavljaju efikasnost primene zelenih krovova i integrisanih solarnih
uređaja za zasenčenje.

Slika 13. Razlika između konvencionalnog i zelenog krova

Izvor: Jaffal I, Ouldboukhitine S, Belarbi R. Sveobuhvatna studija uticaja zelenih krovova na energetske
performanse zgrada. Obnovljiva energija 2012;43: 157–64
S obzirom na ulogu krovova u sprečavanju dodatne potrošnje energije, neophodno je koristiti
odgovarajuće materijala koji će se koristiti za pokrivanje i izolaciju. S tim u vezi, različite studije
pokazuju da su narodne zgrade efikasno projektovane da odgovore na prirodnu klimu regiona.
Analizirajući uzorak kuća sa nultom energijom u Velikoj Britaniji, identifikovano je da postoje tri
glavna sastavna dela uključujući solarni sistem tople vode, kao i sisteme za osvetljenje i grejanje
prostora. Upotreba solarnog sistema tople vode smatra se široko rasprostranjenim integrisanim
pristupom sa značajnim uticajem za postizanje nultog nivoa energije. U okviru ovakvog sistema,
značajni su odnosi između solarnog kolektora, temperaturnih senzora, izmenjivača toplote i grejača
pored sistema kontrolera (Hayter i Kandt, 2011).

Slika 14. S leva na desno, primeri neglaziranih, zastakljenih i evakuisanih cevnih solarnih sistema tople
vode
Izvor: Fotografije (s leva) Albert Nunjez, NREL/PIKS 10651; Todd Spink, NREL/PIKS 10050; Alan
Ford, NREL/PIKS 09501

2.6 P
o st
a vl
j a
n je
solarnih instalacija

Obično postoje tri vrste solarnih instalacija: komunalne, komercijalne i stambene.

11  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Komunalne instalacije su veoma veliki nizovi koji se nalaze na otvorenim površinama i obezbeđuju
struju za stotine ili čak hiljade domova i preduzeća.
Komercijalni sistemi su manji i mogu da obezbede struju za pojedinačne komercijalne ili opštinske
zgrade u kampusima, kompleksima, četvrtima ili drugim posebnim oblastima. Ovi sistemi nude
potencijalne prednosti za postavljanje solarnih panela. Umesto da pokušava da pronađe
odgovarajuće lokacije za solarne panele na pojedinačnim strukturama, sistem komercijalnog
razmera bi mogao biti lociran na manje vidljivoj ili uticajnoj lokaciji, kao što je iznad parking
strukture ili na otvorenom prostoru. Snaga se može izgubiti u prenosu od ovih nizova do lokacije
krajnje upotrebe, tako da razdaljine treba minimizirati. ovi sistemi u stambenim razmerama
proizvode energiju za upotrebu na jednom imanju.

Slika 15. Postavljanje solarnih instalacija na krovu

Izvor: Postavljanje solarnog sistema 12V, 24V | Halo Oglasi

Glavni izazov za
postavljanjem
solarnih tehnologija je
obezbeđivanje odgovarajuće lokacije za maksimalnu proizvodnju električne energije. Idealna
solarna instalacija bi bila smeštena na nezasenčenoj lokaciji okrenutoj prema jugu sa optimalnim
uglom nagiba i snabdevala bi električnom energijom lokaciju gde postoji potražnja. Međutim, nisu
sve lokacije pogodne za solarne tehnologije. Sledeće smernice mogu biti od pomoći u određivanju
kada su solarne tehnologije prikladne za lokaciju. Potrebno je:
 Identifikovati nezasenčeno područje za solarnu instalaciju, posebno između najintenzivnijih
sunčanih sati koji se javljaju u srednjem delu dana, na primer između 9:00 i 15:00. Senka će
smanjiti izloženost solarnog panela i obično je uzrokovana drvećem, obližnjim zgradama i
krovnom opremom(kao što su dimnjaci).
 Orijentisati fiksne ploče pravo na jug na severnoj hemisferi i na sever na južnoj hemisferi.
Postavljanje panela tako da budu okrenuti ka istoku ili zapadu od pravog juga/severa će
smanjiti efikasnost. Međutim, taj efekat varira u zavisnosti od lokacije i može biti
minimalan.
 Maksimalno povećati godišnju proizvodnju energije iz fiksnog solarnog sistema tako što će
se nagnuti niz, tako da približno odgovara geografskoj širini na kojoj se sistem nalazi. Na
primer, sistem koji se nalazi na 40° severne geografske širine treba da bude nagnut na
približno 40° za maksimalnu godišnju efikasnost.
 Instalirati fiksne solarne panele na krovove (podignute ili nagibne) ili na tlo (sa stubovima)
ili integrisati u građevinske materijale, kao što su krovovi, prozori i tende. Međutim, željeni

12  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

ugao nagiba nije uvek izvodljiv zbog faktora kao što su nagib krova, vetar ili sneg. Moguće
je postaviti panele pod različitim uglom. Solarni sistemi mogu biti projektovani tako da
obezbeđuju napajanje istovremeno sa komunalnim (povezani na mrežu); nezavisno od
uslužnog programa (samostalni, sa baterijama); . Sistemi mogu biti dizajnirani da napajaju
bilo koji procenat električnog opterećenja, od veoma malog procenta do preko 100%
opterećenja, u zavisnosti od raspoložive površine za panele, dostupnosti sunca i dozvola
koje predviđa politika komunalnih usluga za prodaju energije nazad. Manje modula
napravljenih od ćelije veće efikasnosti (kao što je jednokristalni) bi bilo potrebno za
približno istu izlaznu snagu kao više modula napravljenih od ćelije niže efikasnosti (kao što
je tanki film). Stoga, ako lokacija projekta ima ograničen prostor, onda veća efikasnost i
potencijalno veća cena, modul može imati najviše smisla. Međutim, ako projekat ima obilje
prostora, onda modul niže efikasnosti, jeftiniji modul, može biti praktičniji (Hayter i Kandt,
2011).

3. ENERGIJA VETRA
Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije. Sunce neravnomerno zagreva različite
delove Zemlje i to rezultira različitim pritiscima vazduha, a vetar nastaje zbog težnje za
izjednačavanjem tog pritiska. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni vetrovi i na
tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije
Prednosti vetra kao izvora energije podrazumevaju da je slobodan energetski izvor, ne izaziva
zagadjenje ni vode ni vazduha i zemlja u okolini farme vetrova se može koristiti za bilo koju drugu
namenu.
Nedostaci vetra kao izvora energije podrazumevaju da: zahteva konstantnu i značajnu količinu
vetrova, farme vetrova zauzimaju značajne površine zemljišta I imaju značajan vizuelni uticaj na
pejzaž.
Iskorišćavanje energije vetra je najbrže rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
U zadnjih nekoliko godina turbine na vetar znatno su poboljšane. Najbolji primer je nemačko tržište
turbina na kojemu se prosečna snaga od 470 kW 1995. godine povećala na 1280 kW 2001. godine.
Ovo povećanje snage postiglo se odgovarajućim povećavanjem veličine turbina na vetar. Zbog
početne ekonomske neisplativosti i nestalnosti vetra, instalacija vetrenjača je privilegija koju mogu
priuštiti samo bogate zemlje.
Većina vetroturbina je projektovana za radni vek do 20 godina i zahtevaju malo održavanja tokom
ovog perioda.Vetroturbine zahtevaju slobodnu površinu zemlje, tako da se proizvodnja energije
vetra na licu mesta obično dešava za projekte koji imaju prostor za postavljanje turbina
(www.eere.energy.gov).

13  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

Slika 16. Primer vetroturbine integrisane u gradsko jezgro, Grad Medford, Masačusets,
SAD
Izvor: Wind Turbine – Medford's Go Green Initiative! (medfordenergy.org)
Krovni sistemi vetra počinju da se koriste u nekim građevinskim projektima. Međutim, projektanti
zgrada treba da pažljivo razmotre pitanja kao sto su održavanje strukturalnog integriteta zgrade,
buka i dodatni trošak pre nego što utvrde da li su sistemi montirani u zgradi prikladni za određeni
projekat. Za razliku od drugih sistema koji se oslanjaju na pričvršćivače, lepkove ili balast, krovni
sistem vetra je sistem koji koristi prednost negativnog pritiska ili vetra da bi pomogao da se krov
obezvedi. Što je intenzitet vetra veći, to je krov pričvršćeniji (www.jdavidroofing.net)

Slika 17. Krovni sistem vetra

Izvor: Vented Roof Assemblies (sika.com)

14  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

4. ENERGIJA VODE
Hidroenergija je najznačajniji obnovljivi izvor energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski
konkurentan fosilnim gorivima i nuklearnoj energiji. Ne može se koristiti svuda jer podrazumeva
obilje brzotekuće vode, a poželjno je i da je ima dovoljno cele godine, jer se električna struja ne
može jeftino uskladištiti. Da bi se poništio uticaj oscilacija vodostaja grade se brane i akumulaciona
jezera. To znatno diže cenu cele elektrane, a i diže se nivo podzemnih voda u okolini akumulacije.
Prednosti energije vode podrazumevaju da: je ima dovoljno, je čista i bezopasna se lako čuva u
rezervoarima, je relativno jeftino od nje proizvesti električnu energiju. nudi pogodnosti za
rekreaciju na veštačkim jezerima (ribolov, jedrenje).
Nedostaci energije vode podrazumevaju da može da ima značajan uticaj na okruženje, može da se
koristi jedino onde gde ima vodotokova, su akumulaciona jezera već napravljena na mestima gde je
bilo najpogodnije da se naprave.

Koncept očuvanja vode kao još jednu fazu za poboljšanje energetskih performansi zelenih zgrada
moguće je ostvariti kroz korišćenje kišnice kao vodosnabdevanja. To bi moglo značajno da
doprinese održivom razvoju zgrada prema prosečnom nivou padavina u zemljama (Cheng, 2003).

Slika 18. Odnos između skladištenja i potrošnje kišnice

Izvor: Cheng C. Evaluacija mera očuvanja vode za zelenu zgradu na Tajvanu. Zgrada i životna sredina
2003;38:369–79.

Grafikon 2. Prosečna količina padavina i nivo distribucije prema stanovništvu za odabrane zemlje
Izvor: Makaremy N, Salleh E, Jaafar MZ, Ghaffarian Hoseini A. Termalni komforni uslovi
zasenčenih spoljašnjih prostora u vrućoj i vlažnoj klimi Malezije. Zgrada i životna sredina
2012;48:7–14

15  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

5. GEOTERMALNA ENERIJA
Geotermalna energija se dobija iz toplote koja potiče iz unutrašnjosti Zemlje. Ta toplota je
proizvedena radioaktivnim raspadanjem elemenata ispod zemljine površine. Kada govorimo o
geotermalnoj energiji, postoje dva načina korišćenja: direktno (za grejanje kuća i domaćinstava) i
indirektno (za dobijanje električne energije).
Razlikujemo 4 grupe geotermalnih energetskih izvora:
 hidro geotermalna energija izvora vruće vode
 hidro geotermalna energija izvora vodene pare
 hidro geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama
 petrotermička energija - energija vrelih i suvih stena
Prednosti hidrogeotermalne energije podrazumevaju da: obezbedjuje neograničeno napajanje
energije, ne izaziva zagadjenje vode i vazduha, je jeftin, stabilan i trajan izvor, nema potrebe za
gorivom, u pravilu nema štetnih emisija, osim vodene pare.
Nedostaci geotermalne energije podrazumevaju da bi: početak korišćenja i razvoj mogao da košta
dosta, troškovi održavanja,izazvani korozijom mogli da budu problem.
Geotermalne tehnologije koriste toplotu iz centra Zemlje. Geotermalni resursi uključuju : toplotu
zadržanu u plitkom tlu, vruću vodu i stene pronađene nekoliko milja ispod površine zemlje i
rastopljene stene na ekstremno visokoj temperaturi duboko u Zemlji (magma). Skoro svuda, plitko
tlo, ili gornja površina Zemlje, održava skoro konstantnu temperaturu od 10°–16°C. Koristeći
geotermalne toplotne pumpe, ova toplota se može iskoristiti za grejanje i hlađenje domova i zgrada.
Dublji i topliji geotermalni rezervoari mogu se koristiti direktno za toplotu ili putem naprednih
tehnologija za proizvodnju toplote i električne energije. Građevinske aplikacije za geotermalne
tehnologije uključuju geotermalne toplotne pumpe i direktnu upotrebu geotermalnih resursa
(www.eere.energy.gov).

Slika 19. Prikaz različitih vrsta geotermalnih resursa

Izvor: www.zanimljivageografija.rs/geografija/

16  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

5.1 Geotermalne toplotne pumpe

Geotermalne toplotne pumpe su najčešća tehnologija geotermalne energije koja se koristi u

zgradama. Geotermalne toplotne pumpe mogu da greju, hlade i, ako su opremljene, snabdevaju
domove i zgrade toplom vodom. Sistem geotermalne toplotne pumpe se sastoji od toplotne pumpe,
sistema za dovod vazduha (kanala) i izmenjivača toplote - sistema cevi zakopanih u plitku zemlju.
Zimi toplotna pumpa uklanja toplotu iz izmenjivača toplote i pumpa je u sistem za dovod vazduha u
zatvorenom prostoru. U leto, proces je obrnut i toplotna pumpa prenosi toplotu iz unutrašnjeg
vazduha u izmenjivač toplote. Toplota uklonjena iz unutrašnjeg vazduha tokom leta takođe se može
iskoristiti za obezbeđivanje besplatnog izvora tople vode. Instalacija geotermalnih toplotnih pumpi
u projektima rekonstrukcije zgrada nameće dodatni nivo složenosti lociranja petlji na lokaciji i
vezivanja sistema geotermalne toplotne pumpe za postojeći sistem grejanja, ventilacije i
klimatizacije zgrade (www.eere.energy.gov)

Dubinski
bunar 1

Geotermalni kolektor Dubinski

bunar 2

Slika 20. Sistem grejanja pomoću toplotne pumpe

Izvor: http://www.feman.co.rs/toplotne-pumpe-voda-voda

17  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

6. ENERGIJA BIOMASE
Biomasa je sva organska materija nastala raspadanjem biljaka i životinja. Od biomase se mogu
proizvoditi obnovljivi izvori energije kao što su: bioplin, biodizel, biobenzin, a suva masa se može
mleti u sitne komadiće peleta, koji se mogu spaljivati u automatizovanim pećima za proizvodnju
toplote i električne energije. Proizvodnjom i korišćenjem biomase u energetske svrhe smanjuje se
emisija štetnih gasova i doprinosi se zaštiti tla i voda te povećanju bioraznolikosti. Glavna prednost
biomase u odnosu na fosilna goriva je njena obnovljivost, a u korišćenju biomase kao izvora
energije su obilni potencijali.
Tehnologije energije biomase razgrađuju organsku materiju da bi oslobodile uskladištenu energiju
od sunca. Proces koji se koristi zavisi od vrste biomase i krajnje upotrebe. Na primer, biogoriva i
bioenergija se mogu koristiti za obezbeđivanje toplote ili električne energije za zgrade. Biogoriva su
tečna ili gasovita goriva proizvedena od biomase. Većina biogoriva se koristi za transport, ali se
neki koriste kao goriva za proizvodnju električne energije. Biogoriva uključuju etanol i biodizel.
Bioenergija je proizvodnja električne ili toplotne energije iz resursa biomase. Tehnologije energije
biomase uključuju direktno sagorevanje, zajedničko sagorevanje i anaerobnu digestiju
(www.eere.energy.gov).

Slika 21. Proces dobijanja energije biomase

Izvor: ESCO Beograd | Obnovljivi izvori energije | Biomasa

18  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

7. KOMUNALNE MREŽE
Komunalne mreže (tzv. sistemi vezani za mrežu) poznati su kao sistemi distribuirane generacije -
DG. Važno je razmotriti sva pitanja povezivanja DG sistema na mrežu kada su takvi sistemi deo
građevinskog projekta. Voditelji projekta treba da komuniciraju sa komunalnim preduzećem o
temama kao što su zahtevi tehničkog dizajna, koje preduzeće može da predloži kao sporazume o
međusobnom povezivanju i neto merenju, uključujući stope koje će preduzeće platiti za višak
proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koji se vraća u mrežu. Neto merenje omogućava protok
električne energije iz DG sistema povezanog na mrežu i do i od potrošača, obično preko jednog,
dvosmernog brojila. Kada potrošačka proizvodnja premaši potrošnju, električna energija teče nazad
u mrežu. Ovo efektivno kompenzuje električnu energiju koju potrošač potroši u različito vreme
tokom istog obračunskog ciklusa ili se prenosi kao kredit u budućim obračunskim ciklusima
(Hayter i Kandt, 2011).

8. INTEGRISANJE SISTEMA OBNOVLJIVE ENERGIJE U ISTORIJSKIM

ZGRADAMA
Održavanje arhitektonskih aspekata postojećih zgrada, posebno istorijskih zgrada, često je prioritet
projekata rekonstrukcije postojećih zgrada. Pored toga, ponovnu upotrebu istorijskih i postojećih
zgrada mnogi smatraju strategijom održivog dizajna, posebno kada su tehnologije obnovljive
energije uključene u projekat. Otelovljena energija zgrade - energija koju troše svi procesi povezani
sa proizvodnjom građevinskih materijala i komponenti jednaka je približno 20% energije koju
zgrada troši. Uopšteno govoreći, kada se kreće u projekat istorijskih građevina, savetuje se da se
prvo odredi koje se od karakteristika energetske efikasnosti koje su uključene u originalni dizajn
zgrade mogu obnoviti, kao što su dnevno osvetljenje, prirodna ventilacija i karakteristike
skladištenja toplote. Sledeći korak je da se razmotri kako da se na licu mesta ugrade instalacije
obnovljive energije. Neke tehnologije mogu biti skrivene od pogleda, kao što je instaliranje
generatora biogoriva ili geotermalne toplotne pumpe. Solarni električni i solarno termalni sistemi
mogu se integrisati u „kožu“ zgrade, kao što su krovni materijal ili uređaji za senčenje. Ovi sistemi
se takođe mogu instalirati van vidokruga posetilaca zgrade, na primer na krovu, okrenutim od mesta
gde posetioci gledaju zgradu, iza krovnih parapeta, na drugim strukturama koje se nalaze na
lokaciji, kao što je parking konstrukcija, ili na zemlji.

Slika 22. Solarni sistem integrisan na krov istorijske zgrade

Identifikacija projekta Izvor: Solar Design Associates, Inc., NREL/PIKS 15663može uključivati: analizu
građevinskog fonda kako bi se utvrdilo na
kojim zgradama je potencijalno
najizvodljivije izvesti instalacije obnovljive
energije, procenu potencijalnog uticaja na

19  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

karakteristike koje definišu karakter zgrade, razmatranje troškova električne energije ili podsticaja
dostupnih za energetske projekte i razumevanje energije mere efikasnosti koje su sprovedene u
okviru prethodnih projekata rekonstrukcije zgrada. U tom smislu, razmatraju se alternativna rešenja
za postavljanje sistema obnovljive energije, kao što je instaliranje solarne energije na
nadstrešnicama za automobile preko parkinga ili na zemljištu postavljenom na drugom mestu na
imanju umesto da rešenje ograničavamo samo na dostupnu površinu krova. Nekada nije moguće
postaviti solarni sistem na krov bez negativnog uticaja na karakteristike koje definišu karakter
zgrade, tako da jedna od ovih udaljenih lokacija može biti održiva alternativa. Smeštanje sistema
obnovljivih izvora energije ne može biti ograničeno na lociranje sistema na jednoj lokaciji ili
strukturi. Ovi tipovi sistema bi mogli imati smisla u nekim okružnim postavkama, kao što je
grupisanje solarnih instalacija na velikom institucionalnom krovu, otvorenom polju ili preko
parkinga. Ovde bi lociranje sistema u skrivenom području moglo biti bolje rešenje od postavljanja
svih sistema na vidljivim krovovima. Nakon što su zainteresovane strane i projekti identifikovani,
važno ih je angažovati kako bi se osiguralo da su ispunjeni zahtevi za očuvanje arhitekture, da su
resursi u potpunosti iskorišćeni i da se donesu odluke na osnovu dobijenih informacija. Ovo će na
kraju povećati verovatnoću uspeha projekta. Proces za angažovanje zainteresovanih strana zavisi od
lokacije i obima projekta. Različite strane će biti uključene u različite faze procesa. Projekat je
spreman za implementaciju kada se angažuju zainteresovane strane, lokacija projekta, tehnologija
obnovljivih izvora energije i kada je veličina sistema obnovljive energije identifikovana, a svi
zahtevi su razmotreni i ispunjeni. Evaluacija projekta obnovljive energije može pomoći da se
poveća stopa uspeha budućih projekata. Evropske studije sugerišu da su zgrade odgovorne za oko
45% globalnih emisija ugljen-dioksida tokom celog životnog ciklusa zgrade. S obzirom na ovaj
veliki doprinos globalnim emisijama, zgrade su spremne za rekonstrukciju koja rezultira
smanjenom potrošnjom energije i povezanim emisijama. Postoje mnoge sinergije između postojećih
zgrada i energetski efikasnih i obnovljivih energetskih izvora. Očuvanje i rehabilitacija postojećih
zgrada radi efikasnijeg i čistijeg rada može smanjiti upotrebu i troškove energije. Rekonstrukcija
postojećih zgrada umesto izgradnje novih, takođe optimizuje prethodno utrošenu energiju koja je
povezana sa energijom ugrađenom u materijale zgrade u prethodnoj izgradnji. Mnoge postojeće
zgrade su glavni kandidati za energetsku efikasnost i tehnologije obnovljive energije. U stvari,
starije, istorijske zgrade često imaju energetski efikasne karakteristike, kao što su prirodno dnevno
osvetljenje, ventilacija i toplotno skladištenje, koje su uključene u dizajn zgrade (Kandt i Walker,
2011).

9. PROCENA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Koncept zgrade sa nultom potrošnjom energije je razvijen kako bi se osiguralo značajno smanjenje
potrošnje energije, emisije gasova i odgovarajućih uticaja na životnu sredinu. Procena upotrebe
energije u zgradi i odgovarajućeg nivoa efikasnosti mogla bi se izvršiti na osnovu pažljivog
pregleda energetskih performansi zgrada. Energetska efikasnost se definiše kao „korišćenje manje
energije bez ugrožavanja performansi zgrade” dok se energetske performanse definišu kao ,,kvalitet
zgrade prema potrošnji energije''. Da bi se procenile energetske performanse zgrada, postoji šest
značajnih oblasti fokusa koje obuhvataju klimu, omotač zgrade, građevinske usluge, stavove

20  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

korisnika prema potrošnji energije i kvalitet životne sredine u zatvorenom prostoru. Dakle, s
obzirom na posledice CO2 i emisije na životnu sredinu, održivost u zgradama se mora dovesti do
prihvatljive energetskih performansi i gledajući retrospektivno na identifikovane međusobno
povezane parametre, kvalitet unutrašnje životne sredine, ekonomičnost i energetska efikasnost
omogućavaju zgradama da dostignu prihvatljiv nivo performansi. Sa druge tačke gledišta, postoje
glavne komponente kao što su energetski efikasne zgrade, zgrade koje reaguju na životnu sredinu i
održive zgrade za smanjenje nivoa očuvanja energije. U pogledu procene performansi zgrade,
upotreba primarne energije je značajan parametar koji treba uzeti u obzir. potrošnja primarne
energije u zgradama (osim stambenih objekata) mora se izračunati. Jedan od najosnovnijih faktora
za uspešan održivi razvoj je tačan balans između potražnje za energijom i zaliha energije (Rae i
Bradley, 2012).

Grafikon 3. Nedoslednost između energetskih potreba I zaliha u odabranoj zgradi u

Velikoj Britaniji u trajanju od 48h
Izvor: Rae C, Bradlei F. Energetska autonomija u održivim zajednicama—pregled
ključnih pitanja. Renevable and Sustainable Energi Revievs 2012;16:6497–506

21  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

9.1 Kriterijumi za održivu energiju

Takođe je od vitalnog značaja istražiti suštinske kriterijume za održivu energiju kao osnovni
koncept održivog razvoja. Time se zaključuje da odgovarajući kriterijumi imaju šest glavnih
sastojaka prikazanih u datoj tabeli (Qaemi i Heravi, 2012).

INDIKATORI ODRŽIVOG ENERGETSKOG UČINKA

Br. Kriterijumi Objašnjenje

1 Obnovljiva energija Podsticati i prepoznati povebanje nivoa samosnabdevanja obnovljivom energijom na licu mesta kako bi se
smanjili ekološki i ekonomski uticaji povezani sa korišflenjem energije iz fosilnih goriva.

2 Minimalne energetske performanse Uspostaviti minimalni nivo energetske efikasnosti za predloženu zgradu i sisteme.
3 Fundamentalno puštanje u rad Proverite da li su energetski sistemi zgrade instalirani, kalibrisani i da rade u skladu sa zahtevima vlasnika
energetskih sistema zgrade projekta, osnovom projektne i građevinske dokumentacije.

4 Poboljšano puštanje u rad Započnite proces puštanja u rad rano tokom procesa projektovanja i izvršite dodatne aktivnosti nakon što je
verifikacija performansi sistema završena.

5 Merenje i verifikacija Obezbedite stalnu odgovornost za potrošnju energije u zgradi tokom vremena.

6 Optimizovanje energetskih Postizanje poveflanja nivoa energetskih performansi iznad osnovne linije u standardu preduslova za smanjenje
performansi ekopoških i ekonomskih uticaja povezanih sa prekomernom upotrebom energije.

Tabela 3. Kriterijumi za održivu energiju kao osnovni koncept održivog razvoja

Izvor: Qaemy M, Heravi G. Indikatori održive energetske performanse zelene gradnje u zemljama u
razvoju. CongressResearchCongress 2012 © ASCE, US 2012:1961–70
9.2 Sistemi za procenu energije

Razvijeni su raznovrsni sistemi za procenu energije (uključujući LEED, BREEAM, EKUER,

KUANTUM, CASBEE I ATHENA) prethodnih godina kako bi doprineli povećanje nivoa
održivosti zgrada kao i proliferacija zelenih zgrada Nedavno je razvijen alat za zelenu gradnju
(GBTool) koji će se koristiti za procenu performansi zgrade. Bez obzira na to, pojedine studije
kritički tvrde da odgovarajući evaluatori sistema performansi zgrade moraju biti izvedeni iz lokalnih
regionalnih vrednosti svake zemlje. Gledajući retrospektivno, sve veća je upotreba tehnika
simulacije energije za izračunavanje energetskih performansi zgrade i odgovarajućih uslova
toplotnog komfora. Softver za simulaciju energije pretežno koristi određene unose podataka
uključujući igeometrija zgrade, HVAC sisteme, unutrašnja opterećenja, operativne strategije i
faktore simulacije. Osim toga, neophodni su i vremenski uslovi u cilju predviđanja energetskih
performansi zgrada i nivoa toplotnog komfora. Ipak, na kraju je izraženo da nije dovoljno samo
predvideti nivo potrošnje energije, jer je simulacija energetskih performansi zgrade operativna kada
se raznovrsna dizajnerska rešenja uporede prema njihovim karakteristikama povezanim sa
energetskim performansama. Uključivanje simulacije energetskih performansi zgrada sa stvarnim
performansama zgrada moglo bi značajno povećati efikasnost takve analize. S druge strane, javlja
se pažnja ka značaju ponašanja korisnika tokom simulacije zgrade u obezbeđivanju efektivnosti
održivog projektovanja u izgradnji (prema prisustvu, aktivnostima i aktivnostima korisnika).
Primena sistema niske eksergije za hlađenje i grejanje predstavlja uticajni mehanizam za efikasan
održivi razvoj. Da bi se razjasnio odnos između toplotne udobnosti dizajna zgrade, dizajna
spoljašnjeg prostora i energetskih performansi, zaključuje se da dizajneri moraju voditi računa o
psihološkim aspektima percepcije korisnika prema željenom nivou toplotnog komfora (Qian, 2008).

9.3 Uticaj korisnika

Korisnici imaju ogroman uticaj na energetske performanse zgrada i stoga je zadatak arhitekti da
razmotre ponašanje korisnika i pokušaju da osveste korisnike da doprinesu poboljšanju
energetskih performansi zgrada. Pregledom drugih studija, pokazalo se da ponašanje korisnika, a
22  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

posebno nepažljiv stav, može značajno povećati nivo potrošnje energije u odnosu na
konvencionalni nivo (Janda, 2011).

Grafikon 4. Povećani nivo potrošnje energije na osnovu nemarnih stavova

Izvor: Berardi U. Procena održivosti u građevinskom sektoru: sistemi ocenjivanja i
ocenjene zgrade. Održivi razvoj 2012;20(6):411–24

9.4 Niskoenergetske zgrade

Zgrade troše otprilike 30-40 odsto ukupne potrošnje energije u razvijenim zemljama. Prema tome,
održive energetske performanse zelenih zgrada koje obuhvataju niskoenergetske zgrade (LEB),
ultra niskoenergetske zgrade (ULEB) i zgrade sa nultom energijom (ZEB) su u principu idealno
fokusirano područje trenutnih nastojanja. Pregled energetskih performansi identifikuje glavne
indikatore održivog energetskog učinka kao ekološke, sociokulturne i ekonomske parametre. U
prilog ovoj činjenici, neophodno je uzeti u obzir ekonomsku i energetsku efikasnost zgrada, pored
njihovih sociokulturnih prednosti, kao indikatora održivog učinka zgrada. Nedavne studije, u
potpunosti se koncentrišu na indeks održive životne sredine zgrada i ulogu građevinskih materijala,
23  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

lokacije, upotrebe energije, procesa izgradnje i upravljanja otpadom kao značajnih parametara
indikatora održivog energetskog učinka za industrijske zgrade. Očuvanje energije i smanjenje
potrošnje energije zahteva efikasan dizajn zelenih zgrada. Stoga se tvrdi projekat prvenstveno mora
da obuhvati integraciju odgovarajućeg omotača zgrade, pored korišćenja obnovljivih izvora
energije, i pasivnih tehnika korišćenja prirodnih resursa energije. simulacija energije zgrade
potvrđuje da je upotreba niskoenergetskih zgrada koje su opremljene pasivnim tehnologijama
veoma preporučljiva za smanjenje nivoa energije.
Razlozi za primenu niskoenergetskih objekata:
 Estetski
 Poboljšana unutrašnja udobnost
 Očuvanje kulturnog nasleđa
 Manja potrošnja energije
 Korišćenje obnovljive energije
 Energetska efikasnost
 Integracija sistema grejanja i hlađenja
Mogućnosti za primenu niskoenergetskih zgrada:
 Velika renoviranja u kombinaciji sa:
•Akustična pitanja
•Može se dodati hlađenje
•Poboljšanje unutrašnje klime
 Prilagođavanje kancelarije savremenim standardima:
• Povećana produktivnost zaposlenih
• Prošireno korišćenje zgrade
• Fleksibilnost
• Potencijal uštede CO2
• Podiže se svest ljudi
• Standard energetskih performansi (EPS) zasnovan na primarnoj energiji
Ograničenja za primenu niskoenergetskih objekata:
 Niska cena fosilnih goriva, niske cene struje
 Dostupnost na tržištu/tržišna cena
 Nema provere propisa
 Kriterijumi udobnosti nisu tako visoki u postojećim kućama
 Privrženost tradicionalnom načinu
 Nedostatak znanja (Schmidt i Ala-Juusela, 2004)

10. ZAKLJUČAK
Održiva arhitektura i zeleni dizajn postali su jedna od najrasprostranjenijih oblasti fokusa u naučnim
studijama koje se bave izgradnjom okruženja. Shodno tome, u pogledu ekološke procene i
energetskih performansi zgrada, od vitalnog je značaja da se razvije pregled trenutnih dostupnih
perspektiva, trendova, primena i ograničenja ka razvoju zelenih ekološki održivih zgrada. Koliko su
zelene zgrade efikasne u polju smanjenja upotrebe energije i njenog negativnog uticaja na životnu
sredinu, razmatraju fundamentalne strategije uključujući „smanjenje energetskih potreba“,
„povećanu energetsku efikasnost“ i „primenu tehnika pasivnog projektovanja“. Isto tako, korišćenje
odgovarajućih omotača zgrade ima uticaj na više od polovine ugrađene distribucije energije u
zgradi, posebno u stambenim zgradama. Međunarodno je priznato da zelena gradnja promoviše
inovativne pristupe, kao što je ublažavanje emisija ugljen-dioksida (CO 2) usled potrošnje energije
24  
 Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

povezane sa izgradnjom i radom zgrada. S obzirom na to, energetske karakteristike zelenih zgrada
imaju ogroman uticaj na održivi razvoj izgrađene sredine. Održivi razvoj je u velikoj meri
isprepleten sa promišljanjem energije. Pregled raznovrsnih studija sa fokusom na koncept zelenih
zgrada studija pokazuje da su zelene zgrade (uključujući niskoenergetske, ultra niskoenergetske i
nulte energetske zgrade) značajno isprepletene sa energetski efikasnim dizajnom i naprednim
tehnologijama kako bi se smanjila potražnja i potrošnja energije u pogledu grejanja, hlađenja,
električne energije itd; kroz primenu obnovljivih izvora energije na licu mesta.
U međuvremenu, dolazi se do zaključka da ključni faktori za održivu izgradnju obuhvataju četiri
glavna parametra, uključujući smanjenje uticaja na životnu sredinu, smanjenje nivoa korišćenja
resursa, povećanje korisnosti i iskorišćavanje ekonomskih razloga. Zbog poteškoća u snabdevanju
energijom i propadanja ozonskog omotača je mudro izraziti ozbiljnu potrebu za analizom nivoa
potrošnje energije zgrada i inovirati rešenja za postizanje održivosti u izgrađenom okruženju.
Zeleni razvoj je sposoban da se implementira na različitim platformama primenom tehnologija
obnovljivih izvora energije za razvoj budućih eko-gradova. glavna koncentracija je dakle na
korišćenju proizvodnje energije vetra i korišćenja solarne energije u pogledu solarnih fotonaponskih
i solarno-termalnih energetskih sistema. a održivost predstavlja novi pristup koji obuhvata koncepte
'zelene infrastrukture', zasnovan na procesu ponovnog promišljanja dizajniranog da poveže
celokupnu implementaciju trenutnih gradova sa životnom sredinom, tehnologijom, privredom,
društvom i ljudima. Konačno se zaključuje da održivost obuhvata tri fundamentalne komponente
kao što su ekološki, sociokulturnu i ekonomsku održivost.

11. IZVORI
Grafikon 5. Osnove Grafikon 6. Uticaji
održivog razvojazgrada na životnu sredinu
Izvor: Alnaser1.NV,
Labudović, R,B.http://www.vbdg.org/resources
Izvor:
Flanagan (2002),VE,
Alnaser „Obnovljivi izvori energije“, Zagreb, Energetika marketing,.
Energetika2.i zgrade /env_sustainability.php?
„The World Energyr=envelope
2008;40:2037–43
IEA (2006) Outlook 2006 Maps Out a Cleaner, Cleverer and More
Competitive Energy Future“. Press Release. International Energy Agency. 7. novembar,
2006, London.
3. Hayter, S. i Kandt A. (2011), „Renewable Energy Applications for Existing Buildings“,
4. U.S. Department of Energy’s National Renewable Energy Laboratory, Rad za AiCARR
Internacionalnu konferenciju
5. Berardi U. i Makaremi N., (2013) „Sustainable

energy performances of green buildings:

25  
Primena obnovljivih izvora energije u zelenoj gradnji

A review of current theories, implementations and challenges“, Renewable and Sustainable

Energy Reviews, Vol. 22, str. 1-17
6. Yilanci A. i Dincer I, (2009). „A review on solar-hydrogen/fuel cell hybrid energy systems
for stationary applications“, Progress in Energy and Combustion Science, str. 231–44.
7. Kibert C. (2007) „Sustainable Construction: Green Building Design and Delivery“, John
Willey & Sons, Inc., Nju Džerzi
8. Kazmerski L. (2012), „Solar Photovoltaics Technology: No Longer an Outlier“,
Comprehensive Renewable Energy, str.13–30.
9. NREL (2009), „Learning About Renewable Energy, Solar Photovoltaic Technology“.
National Renewable Energy Laboratory.
10. Esen M. (2004), „Thermal performance of a solar cooker integrated vacuum-tube collector
with heat pipes containing different refrigerants“, Solar Energy
11. Ozgen F. (2009), „Experimental investigation of thermal performance of a double-flow
solar air heater having aluminium cans“, Renewable Energy
12. “Integrating Renewable Energy in Federal Construction.”
http://www.eere.energy.gov/femp/reconstructionguide/preliminary_screening.html. (datum
pristupa: 2021-12-19)
13. www.jdavidroofing.net/blog/uncategorized/wind-vented-roof-systems/
(datum pristupa: 2021-12-18)
14. Cheng C. (2003), „Evaluating water conservation measures for Green Building in Taiwan“,
Building and Environment
15. “Geothermal Technologies.” U.S. Department of Energy Office of Energy Efficiency and
Renewable Energy http://www.eere.energy.gov/basics/renewable_energy/geothermal.html
(datum pristupa: 2021-12-19)
16. “Biopower.” http://www.eere.energy.gov/basics/renewable_energy/biopower.html.
(datum pristupa: 2021-12-19)

17. “Geothermal Heat Pumps.”

http://www.eere.energy.gov/basics/renewable_energy/geothermal_heat_pumps.html.
(datum pristupa: 2021-12-19)
18. Kandt A., Walker A. (2011), „Implementing Solar PV Projects on Historic Buildings and in
Historic Districts“, NREL Draft Technical Report
19. Rae C., Bradley F. (2012), „Energy autonomy in sustainable communities—A review of key
issues“, Renewable and Sustainable Energy Reviews
20. Qaemi M., Heravi G. (2012), „Sustainable Energy Performance Indicators of Green
Building in Developing Countries“, Construction Research Congress
21. Qian S. (2008), „Strategies of implementing a green building assessment system in
mainland China“, Journal of Sustainable Development
22. Janda KB. (2011), „Buildings don't use energy: people do“ Architectural Science Review
23. Schmidt D., Ala-Juusela M. (2004), „Low Exergy Systems for Heating and Cooling of
Buildings“, Plea2004 - The 21 st Conference on Passive and Low Energy Architecture.
Eindhoven
26