DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD
Tema:

„ZELENI ZID“
Princip, koncept, primena

Predmet:

Energetska efikasnost zgrada i naselja

Profesor: dr Branko Slavković Student: Ilderina Ćatović

Novi Pazar, 2021.

Sadržaj:

1. Uvod...............................................................................................................................................3
2. Glavni uticaji na pitanje zaštite životne sredine..............................................................................3
2.1. Osnovne strategije..................................................................................................................4
3. Tipovi zelenih zidova......................................................................................................................5
4. Prednosti........................................................................................................................................6
4.1. Smanjena potrošnje energije I štetnih gasova........................................................................6
4.2. Smanjenje efekta toplotnog ostrva........................................................................................7
4.3. Pozitivan efekat na hidrologiju...............................................................................................8
4.4. Poboljšanje kvaliteta vazduha................................................................................................8
4.5. Umanjenje buke.....................................................................................................................9
4.6. Povećanje biodiverziteta i redukcija hrane u urbanim naseljima...........................................9
4.7. Poboljšanje kvaliteta života i zdravlja...................................................................................10
5. Elementi zelenog zida...................................................................................................................10
5.1. Orijentacija...........................................................................................................................10
5.2. Navodnjavanje......................................................................................................................10
5.3. Održavanje............................................................................................................................11
5.4. Cena......................................................................................................................................11
6. Estetska svojstva zelenog zida......................................................................................................12
6.1. Oplemenjivanje objekata......................................................................................................12
6.2. Maskiranje objekta biljkama.................................................................................................12
7. Zaključak.......................................................................................................................................13
Literatura:.............................................................................................................................................13

2
 1. Uvod

Sivilo gradova, oronulost objekta, neadekvatan izgled fasada... Ovakvih pojava je sve više u
našem okruženju, ali uz malo truda i ulaganja problemi se mogu rešiti. Povratak prirodi je
način na koji objektima možemo podariti nov izgled i pritom istovremeno u večoj meri
sprečiti ekološku destrukciju gradova. Vertikalno ozelenjavanje je svakako jedna od
mogućnosti i koraka koje treba sprovesti u tom cilju. Bez obzira da li sasvim prekrivaju svoje
oslonce, biljke gajene iz zidove ili građevine stvaraju trenutni vizuelni utisak pre svega
svojom bojom. Pored estetskih karakteristika one takođe doprinose i smanjenju energije
objekta, održavanju temperature, kvaliteta vazduha i u velikoj meri utiče na zaštitu i očuvanje
životne sredine.

2. Glavni uticaji na pitanje zaštite životne sredine

• Značajne količine energije koje se koriste za grejanje i hlađenje u gradovima dovodi do

stvaranja zona ostrva toplote i do povećanja emisije štetnih gasova.

• Povećana upotreba masivnih površina ne samo da doprinosi većoj temperaturi samih

gradova, već i na oticanje kišnice.

• Degradiranje kvaliteta vazduha i vlage.

• Zdravlje ljudi je u velikoj meri uslovljeno unutrašnjim kvalitetom vazduha u boravišnim

prostorijama.

• Smanjenje urbanog biodiverziteta.

3
 2.1. Osnovne strategije

• Živi zid trebalo bi dizajnirati da funkcioniše zajedno sa sistemom za navodnjavanje a ne

pijećom vodom.

• Živi-zeleni zid može biti deo dizajnerske strategije koja efektivno može da poboljša
termalne performanse zgrade, doprinoseći manjoj upotrebi energije i emisiji gasova usled
efekta staklne bašte.

• Uključivanje zelenog zida u idejne projektantske proizvešće bolju fleksibilnost fasade od

samog početka, strukturu, mehaničku ventilaciju i sistem za navodnjavanje, uz smanjenje
energije i cene.

• Dizajniranje zgrade i rano upoznavanje sa idejom o živim zidovima, može da smanji i

trošove smeštaja. Zajedno sa rastućim trendom klimatskih promena, povećalo se interesovanje
za upotrebom zelenih zidova kao delom održive strategije.

S obzirom da je ova tehnologija i dalje u usponu, i da se o njoj malo zna. U ovom radu cilj je
pokazati kako živi zid može da doprinese napredovanju socijalnog ekonomskog, zaštiti
životne sredine.

4
Prednosti upotrebe zelenog zida su smanjenje potrošnje energije i pre svega osvetljenja u
stanu - tokom zimskog perioda, i poboljšanje vazduha u unutrašnjim prostorijama. Živi zid
zove se još i zeleni zid, zelena fasada, bio zid ili vertikalna vegaticija. Naziv se odnosi pre
svega na vegetaciju koja raste durektno uz fasadu ili na drugu koja raste u odvojenim
stukturnim sistemima koja može da bude slobodno stojeća, odmah do fasade ili zakačena na
nju. Vegetacija koja je rasla u plantažnim kutijama i tretirana za slobodno stojeće ili uz
fasadni sistem uz mehaničko navodnjavanje takođe se smatra živim zidom. Predlaže se da se
u buduće živi zid definiše kao multifunkcionalni i sa promišljenim uticajem na klimu i
okruženje. Stoga, živi zidovi su svesno plairani, izgrađeni i održavani elementi vertikalne
vegetacije u zgradi.

3. Tipovi zelenih zidova

Zeleni zidovi može biti deo omotača zgrade kako u enterijeru tako i u eksterijeru i širiko su
klasificirani u tri sistema:

• Panelni sistemi: obuhvataju unapred zasađene panele koji su doneti na gradilište i povezani s
sa strukturnim sistemom i mehaničkim navodnjavanjem.

• Filc sistem: biljke su ugrađene u filc dzepove i prikačene za vodootpornu podlogu koja je
potom spojena sa strukturom-konstrukcijom. Filc se konstantno navodnjava sa vodom koja
sadrži hranljive sastojke za biljke.

• Kontejner ili rešetkasti sistem: biljke rastu iz kontejnera i penju se uz rešetku. Sistem za
navodnjavanje se obično nalazi u kontejnerima biljaka i kontroliše iskranu.

• Unutrašnji živi zidovi, mogu da se izgrade na bilo kojem od gore pomenutih sistema. Neki
od ovih zidova su specijalno integrisani u mehaničke sisteme zgrade. Reciklirani ili svež
vazduh može da se isporuči u enterijer zgrade kroz živi zid i postaje pročišćen i vlažan od
strane biljaka.

5
 4. Prednosti

Istraživanja su pokazala da ugrađivanjem živog zida u strukturu zgrade ima nekoliko

prednosti:
• Smanjuje potrošnju energije i štetnih gasova
• Smanjuje efekat toplotnog ostrva
• Povećava termalne performanse zgrade (smanjuje negativne efekte)
• Ima pozitivan efekat na hidrologiju
• Povećava kvalitet vazduha
• Umanjuje buku
• Povećava biodiverzitet i redukciju hrane uurbanim naseljima
• Poboljšanje kvaliteta života i zdravlja

4.1. Smanjena potrošnje energije I štetnih gasova

Studije su pokazale da biljke puzavice poput bršljana koje rastu na zapadnoj fasadi imaju
pozitivan uticaj na zasenčenje zida, time doprinose smanjenju pregrevanja zida i stvaraju
manje unutrašnje temperature. Npr. temperaturna razlika od 10 ᵒ C je zabeležene između
ozelenjenog i običnog zida na primeru u Tokiju. Shodno tome, efekat hlađenja usled

6
ozelenjavanje zida u Pekingu smanjio je uticaj eksternog zida na temperature unutrašnjosti za
28%. Kompjuterske simulacije sporevedene od strane istraživača u hladnijim klimama kao što
je Kanada, pokazuju da ozelenjavanje zidova smanjuje unutrašnje temperature leti, što za
rezultat imaju smanjenje potrošnje energije za 23%. U hladnijim klimama može da se
koristilistopadno drveće koje omogućuje osenčenje leti, i solarnu penetraciju zimi

4.2. Smanjenje efekta toplotnog ostrva

Evapotranspiracija (disanje) živog zida smanjuje temperature u neposrednoj blizini biljaka. U

toplijim klimama, kad je omotač zgrade prekriven vegetacijom, kao što su zeleni krovovi ili
zidovi, temperatura u okruženju se smanjuje, što ne samo da dovodi do uštede energije za
hlađenje zgrada već i smanjenje temperature toplotnog ostrva. Istraživanje je pokazalo da se
smanjenje temperature od 8,4C u urbanom kanjonu (5-10m širok i 5-15m visok) u Hong Kong
može ostvariti ako bi se ova zida i krov prekrili vegetacijom. Ovo istraživanje je izvršeno u
najtoplijem periodu godine gde je minimalna temperature bila 27 ᵒ C a maksimalna 32 ᵒ C.
Manjak vegetacije i reflektovanje toplote od masivnih površina zgrada i ulica doprinose
povećanju temperature unutar gradova. Sa oključivanjem zelenih zidova u strukturu zgrade
može se uticati na temperature gradova i time i smanjenje temperature toplotnog ostrva.
Korišćenjem vertikalne i krovne vegetacije možese spustiti temperature na nivo pogodan za
ljude i da se ostvari ušteda za trošak hlađenja zgrade od 32-100%.

7
 4.3. Pozitivan efekat na hidrologiju
Vertikalna vegetacija i zeleni krovovi doprinose poboljšavanju urbane hidrologije jer mogu
uspešno da kontrolišu nagle poraste padavina i kišnice tako što uspore oticanje. Mnogi zeleni
zidovi skupljaju kišnicu i koriste je za navodnjavanje i kišnicu. Oni mogu da koriste čak i sivu
ili crnu vodu. Ova mogućnost da koriste ne pijuću vodu i mogućnost da uspore i regulišu
padavine doprinose poboljšanju urbane hidrologije.

4.4. Poboljšanje kvaliteta vazduha

Mnogi unutrašnji živi zidovi se postavljaju kako bi poboljšali kvalitet vazduha u enterijeru i
često se nazivaju i bio-zidovi. Kroz biološke procese, ugljen dioksid i ostali štetni toksini, se
absorbuju i kroz biljke i kroz sloj za rast. Razna istraživanja su pokazala da biljke sa slojem za
rast se ponašaju poput biofiltera i ukljanaju značajne količine bio toksina iz vazduha.

8
 4.5. Umanjenje buke

Pojedinačni listovi biljaka možda nisu dobri zvučni izolatori, ali cele biljke i vegetacija mogu
biti efektivni kao zvučne barijere što se može videti na mnogim autoputevima. Vertikalna
vegetacija uklanja buku ne kroz akustičnu izolaciju već kroz smanjenje refleksije zvuka sa
tvrdih površina zgrade.

4.6. Povećanje biodiverziteta i redukcija hrane u urbanim naseljima

Zeleni zidovi mogu biti sredstvo za povećanje biodiverziteta u urbanim naseljima gde je
mnogo zelenila izgubljeno zarad urbanizacije. Povećanja vrsta flore i faune su
dokumentovana u okolini projekata koji imaju zelene krovove i za očekivati je slične rezultate
i kod vertikalnog zelenila. Takođe, javilo se interesovanje ljudi za mogućnosti dobijanje hrane
na zelenim zidovima. Iako nema očigledne komercijalne koristi u ovom trenutku, postoje
izvodljivi projekti poput Knafo Klimor Architects Agro-Housing projekat u Kini, koji
predlaže stvaranje vertikalne staklene bašte gde različite kulture biljaka mogu da rastu u
neposrednoj blizini stambenih jedinica.

9
 4.7. Poboljšanje kvaliteta života i zdravlja

Povećana svest za ugradnjom zelenih zidova u građenu sredinu svedoči o našoj sklonosti da
imamo više zelenila u našem okruženju. Prednosti povezane sa poboljšanim radnim
okruženjem potiču od istraživanja koja povezuju uticaj blizine prirode na brži oporavak
pacijenta i smanjenje odsustva sa posla. Mnoge ankete pokazale su da, u Americi i Norveškoj,
ljudi koji rade u kancelarijama sa unutrašnjim biljakama ili prozorima pokazuju mnogo bolje
rezultate i poslovnu satisfakciju. Što je više priznanja dobio ovaj koncept fasade to je sve više
arhitekata podsticano da uključe ovaj sistem u strategiju projektovanja ekološki održivih kuća.
Zeleni zidovi su jedna tehnologija koja je u razvitku, i koja može uspešno da koristi u našem
veoma gustom urbanom okruženju u promovisanju prohodnosti gradova, jer zbog njihovog
zelenila smanjuje se ambijent surove prirode.

5. Elementi zelenog zida

5.1. Orijentacija
Prilikom projektovanja bilo kog zida sa biljkama, orjentacija i klima uslovljavaju izbor biljaka
za živi zid. One koje se nalaze pri vrhu zida imaće drugačije svetlo, kretanje i vlažnosti u
odnosu na one koje su na dnu zida. Stoga je veoma bitno razumeti ove mirkoklimatske uslove
kao i potrebnu količinu svetla potrebnog biljci da bi preživela, posebno u enterijeru. Veoma
jeftin zid japanske kompanije Shimzu, oko 90 USD po metru kvadratnom Filc istem
vertikalnog ozelenjavanja.

5.2. Navodnjavanje
Živi zidovi su sistemi gde se i hrana i voda dopremaju do biljaka preko neke vrste
mehaničkog sprovođenja. Iz toga je važno ostvariti kontrolu i tajming ovih sistema. Od
izuzetne važnosti je osigurati regularne i bezbede zalihe vode sa rezervnim generatorima
struje u slučaju nestanka struje. Kao što je već navedeno može se koristiti i ne pijuća voda,
reciklirana voda i kišnica. Postoje primeri zelenih zidova u Kanadi i Australiji koji su bili
uspešno planirani da bude deo celokupnog ekološkog sistema, gde vodene biljke i ribe
nastanjuju jezerce u dnu zida odakle se voda uzima za navodnjavanje.

10
 5.3. Održavanje
Uključujući zeleni zid u rani proces projektovanja zgrade moguće je smanjiti cenu održavanja.
Osim nepristupačnosti i potencijalnih problema sa navodnjavanjem održavanje zelenog zida
ne bi trebalo da bude ništa zahtevnije od održavanje landscape arhitekture. • Integracija sa
objektom Mnogo različitih zanimanja može da se zaposli prilikom implementacije živog zida
u objekat. Uključivanjem zelenog zida u rani proces projektovanja omugućuje veću
fleksibilnost fasade, strukturu i konstrukciju, vrstu, i kontrolu cene implementacije. Ako su
unutrašnji zidovi osmišljeni za poboljšanje kvaliteta vazduha od izuzetne je važnosti da njihov
sistem mehaničke ventilacije bude adekvatno dizajniran.

5.4. Cena
Trenutni podaci koji pokazuju cenu zelenog zida, uglavnom se svode na kapitalni izdatak, i
troškove za održavanje zida, bez navođenja potencijala, smanjenja troškova enegije objekta,
osenčenja zelenog zida, povećanja produktivnosti zaposlenih.

Concorcio Building u Čileu, jedna od naj-eko kancelarija na svetu koristi 48% manje ener

gije zahvaljujuci zelenom zidu

11
 6. Estetska svojstva zelenog zida

6.1. Oplemenjivanje objekata

Skladno oblikovanja građevina može se dopuniti biljkama snažnog vizuelnog efekta, koje će
upečatljivom bojom i oblikom listova dodatno oplemeniti objekat i istaći njegovu lepotu.
Vešto rapoređene grupe biljaka biljaka mogu se iskoristiti za razbijanje jednoličnosti
dugačkog praznog zida. Usko grupisanje biljke bogatom lisnom masom, ukoliko se pružaju
nagore, mogu vizuelno izdužiti objeka . Nasuprot tome, široke grupe biljaka, koje dopiru
samo do prozora, učiniće da visoka građevina izgleda šire i niže. Takođe, sa druge strane
biljke mogu pružiti objektu i notu opojnih mirisa.

6.2. Maskiranje objekta biljkama

Biljke se mogu upotrebiti i za zaklanjanje ružnih, ispucalih zidova, ili zapuštenih objekata.
Najbolje je za to upotrebiti biljke koje obrazuju gust lisni pokrivač kao što su zimzelene i
listopadne biljke tipa bršljen, i razne vrste ruža penjačica. Prilikom izbora boja treba voditi
računa o količini svetlosti u različitim delovima prostora, odnosno same fasade. Na
osunčanom mestu treba koristiti snažne nijanse, dok će blede nijanse uspešno istaći tamna,
senovita mesta. Osim boja cveta, treba obratiti i pažnju na lišće. Adekvatnom kombinacijom
njhovih boja mogu se osetno ublažiti kontrasti i uravnotežiti jake boje cvetova.

12
 7. Zaključak

Koncept zelenog zida je tehnologija koja je u nastajanju i razvoju i postoji nekoliko uspešnih
primera implementacije zida u prvobitnu strukturu objekta. Počeo je da se razvija u Americi,
Japanu, Francuskoj, Kanadi, Australiji…Postoji dosta istraživanja ovog koncepta fasade od
kojih su mnoga pokazala pozitivne strane upotrebe zelenog zida, pre svega smanjenje
temperature zida, smanjenje temperature u unutrašnjosti prostorija leti, a održavanje toplote
zime, takođe, smanjenje toplotnih ostrva, poboljšanje hidrologije, unutrašnjeg kvaliteta
vazduha. Samo prisustvo zida unutra ili na fasadi, utiče i da se ljudi u kancelarijama osećaju
bliže prirodi i produktivniji su u radu, a cena utrošnje energije je manja. Ova tehnologija može
doprineti regulisanju klimatskih promena i globalnog zagravanja planete i nudi novi način
ozelenjavanja izgrađene sredine.

Literatura:

Knjige: Dunett, N.; Kingsbury, N., Planting Green Roofs and Living Walls, Timber Press, 2004.

Build br. 6, Vertikalno ozelenjavanje, str. 66-67

Loh, Susan, Living Walls-a way to green built environment, August 2008

Fotografije: pinterest - Bing

13
14