ENERGIJA VETRA

1
„Електрична енергија је свуда
присутна
р у у неограниченим
р
количинама и може да
покреће све машине на свету,
свету
без потребе
р за угљем,
у ,
нафтом, гасом или било којим
другим уобичајеним
б ј горивом.““
- Никола Тесла
2
ƒ Prvi zapis o vetrenjači – oko 2000 god. p.n.e. u
Persiji, mlin za žito
ƒ Jedra brodova, vetrenjače – pretvaranje
energije vetra u mehaničku energiju
ƒ 1000 god. n.e.-
n.e.- Holandija koristi vetrenjače za
isušivanje zemljišta
ƒ Nagli razvoj vetrenjača u srednjem veku -
Leonardo Da Vinči

3
4
 Energija vetra se pokazala kao najozbiljniji
obnovljivi
j izvor energije.
g j Razlozi za to su:

ƒ neizmerna količina energije

gj

ƒ mogućnost pretvaranja u električnu energiju

pomoću vetrogeneratora

ƒ pad
d cena vetrogeneratora
t t srazmerno sve većoj
ć j
upotrebi energije vetra

ƒ ekološki potpuno čist način pretvaranja energije

ƒ mala zauzetost zemljišta

5
ƒ Energetska kriza 70-
70-ih godina
ƒ Razvoj industrije vetrogeneratora u
poslednjih
p j 30 ggodina ima istu dinamiku kao i
industrija računarske opreme
ƒ Veoma stabilna i perspektivna
ƒ Očekuje se intenzivan rast instalisanih
kapaciteta
ƒ Do kraja 2001. u svetu je instalisano 56.000
vetrogeneratora
t t sa kapacitetom
k it t od
d 25 GW
ƒ Najveći udeo ima SAD, sledi Nemačka,
zatim Španija
Š
6
7
8
9
 TEHNOLOGIJA KORIŠĆENJA ENERGIJE
VETRA
ƒ Pretvaranje energije vetra u električnu energiju vrši se
pomoću vetrogeneratora
ƒ Vetrogenerator pretvara kinetičku energiju vazduha
koji se kreće (vetra) pomoću lopatica rotora (elise),
prenosnog mehanizma i elektrogeneratora u
električnu energiju
ƒ Dobijena energija zavisi od srednje brzine vetra –
proporcionalna je trećem stepenu brzine vetra
ƒ Ne može se transformisati celokupna kinetička
energija vetra – maksimalno 59% ukupne kinetičke
energije vetra može se pretvoriti u mehaničku
10
11
ƒ Moderni vetrogeneratori – proizvodnja električne
energije
ij većć prii brzini
b i i od
d22,5
5 m/s
/ – prii b
brzini
i i od
d 25
m/s zaustavlja se iz bezbednosnih razloga
ƒ Ekonomična proizvodnja struje – ako je srednja
godišnja brzina veća od 6 m/s
ƒ Brzina vetra raste sa povećanjem visine iznad tla
(trenje između vetra i tla)
ƒ Na brzinu vetra utiče konfiguracija terena
terena, prisustvo
veštačkih i prirodnih prepreka i dr.
ƒ Čak i male
male greške
greške u odabiru lokacije značajno
umanjuju isplativost investicije

12
ƒ Mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se
di kt i povezivanjem
direktnim i j elise
li i elektrogeneratora
l kt t
bez prenosnog mehanizma čime im se smanjuje
cena
ƒ Mali vetrogeneratori – punjenje akumulatora (gde
nema električne mreže)
mreže), osvetljenje
osvetljenje, TV
ƒ Vetrogeneratori srednjih snaga (do nekoliko
desetina kW) daju trofaznu struju – priključuju se
na niskonaponsku distributivnu mrežu. Dobija se
naizmenična struja napona 690 V. Pomoću
transformatora napon se podiže na 10-10-30 kW što
odgovara naponu srednjenaponskih mreža.

13
ƒ Vetrogeneratori većeg kapaciteta – od 10
kW ddo 3 MW
ƒ Koriste se kao elektrane – proizvedenu
energiju predaju elektroenergetskom
sistemu
ƒ Najčešće primenjivani – kapacitet od 500
kW do 3 MW
ƒ Najekonomičnija primena vetrogeneratora –
udruživanje u tzv
tzv. farmu vetrenjača
ƒ Farma vetrenjača – kapacitet od nekoliko
MW do nekoliko stotina MW
14
15
 OSNOVNI DELOVI VETROGENERATORA

ƒ Rotor
R t
ƒ Osovina s prenosnikom
p
ƒ Električni generator
ƒ Sistem
Si t regulacije
l ij
ƒ Stub
ƒ Temelj

16
17
ƒ Rotor – sastoji se od lopatica (elisa)
ƒ Najbolji su rotori sa tri lopatice – na njihovim
vrhovima postižu se brzine od 50 do 70 m/s.
ƒ Dvokraki rotori – efikasnost manja za 2 do 3 %
ƒ Jednokraki rotori – moraju se dodatno
uravnotežavati
ƒ Lopatice – pretvaraju kinetičku energiju vetra u
kinetičku energiju okretanja rotora
ƒ Stakloplastika – najčešći materijal za
proizvodnju lopatica zbog male mase
ƒ Manji broj lopatica – manji troškovi ali veća
proizvodnja buke
18
ƒ Osovina s prenosnikom – prenos obrtnog
momenta od rotora do električnog generatora
ƒ Električni generator – pretvara kinetičku
energiju rotora u električnu
ƒ Sistem regulacije – sistem za okretanje
kućišta sistem za aerodinamičku regulaciju
kućišta,
brzine okretanja, sistem mehaničkog
kočenja
kočenja, upravljački i komunikacujski sistem
ƒ Stub – preuzima sva opterećenja do kojih
dolazi na rotoru i njihov prenos prema tlu
ƒ Temelj – podloga, tlo, morsko dno –
osigurava stabilnost stuba
19
20
21
22
Vetrenjače male snage od 0.5 do 2 kW
kW
ƒ Jednosmerna struja
ƒ Primena - obezbeđuje se električna energija za
objekte udaljene od mreže: vikendice, salaši i
drugi objekti gde je potrebno nezavisno napajanje
električnom
l k ič energijom
ij
ƒ Struja koja se proizvodi u alternatoru
alternatoru,, akumulira se
u akumulatorima i koristi se za potrošače manjih
snaga: svetlo, televizore, radio stanice, frižider,
punjač za mobilni itd.
ƒ Moguće je napajanje potrošača koji se inače
napajaju naizmeničnim naponom iz gradske
mreže korišćenjem odgovarajućih DC/AC
pretvarača
23
24
 Tehničke karakteristike:
karakteristike:

ƒ Prečnik elise je 2.5 m -5.0 m (zavisno od snage i

jačine vetra)
ƒ Alternator 12 V ili 24 V DC sa ugrađ
ugrađenim
samopobuđ
samopobu đivanjem (ne koristi energiju iz
akumulatora kad nema vetra)
ƒ Brzina vetra je 5 m - 30 m u sekundi
ƒ Pri manjoj
j j brzini vetra struja
j punjenja
j j jje oko 3 A, a
pri većoj je maksimalna, što zavisi od napunjenosti
akumulatora i jačine alternatora
ƒ Minimalni broj obrtaja elise je 1
1.5
5 obrtaja u sek
sek. pri
čemu se dobija struja od 3 A
ƒ Maksimalni obrtaj elise je 4 obrtaja u sek. gde je
struja
t j maksimalna
k i l
25
ƒ Montaža - preporuka jje da u prečniku od
100 metara ne bi trebala da postoji nikakva
fizička prepreka ((šuma, stena, kuća...))

ƒ Energija dobijena iz ove vetrenjače je

dovoljna da, npr., obezbedi svetlo u tri
prostorije sa sijalicama od 60 W (ukoliko se
koristi DC/AC pretvarač) za 5 časova

26
27
MOBILNI SISTEM ALTERNATIVNOG
IZVORA ENERGIJE

28
ƒ Može se seliti sa lokacije na lokaciju
ƒ Navodnjavanje
N
Navodnjavanj
d j je - snabdevanje
bd j električnom
l kt ič strujom
t j
za pogon pumpe za navodnjavanje, a koja se
dobija iz vetrogeneratora ili iz solarnog panela
ƒ Oba izvora proizvode struju napona 12 V i šalju je
u akumulator koji se stalno dopunjuje
ƒ U sistemu se nalazi i pretvarač struje sa 12 V
jednosmerne na 220 V naizmenične
ƒ Pumpa se spušta u bunar
ƒ Sistem je 100% ekološki i veoma ekonomičan - ne
rasipa previše vode već samo koliko treba,
zalivanje je kap po kap

29
 EKONIMIČNOST KORIŠĆENJA ENERGIJE
VETRA
ƒ Investicija od 700 do 1000 eura/kW
ƒ Vetrogeneratori
V t t i su u zadnjih
d jih 10 godina
di znatnot pojeftinili
j fti ili i ttajj
trend se nastavlja
ƒ Savremeni vetrogeneratori
g dostižu snagu
g od 5 MW i više, a
po ekonomičnosti su izjednačeni sa klasičnim izvorima
energije
ƒ Cena struje iz vetrogeneratora je drastično smanjena
ƒ Kod korišćenja energije vetra nema troškova goriva
ƒ Operativni troškovi i troškovi održavanja
ƒ Investicioni troškovi se kreću od 75% do 90% od ukupnih
troškova
ƒ Investicioni troškovi – troškovi izgradnje vetrogeneratora,
pristupnih puteva, priključivanja na mrežu
30
Faktori koji utiču na pad cena vetrogeneratora:

ƒ Trend izgradnje većih turbina

ƒ Opadanje infrastrukturnih troškova
ƒ P
Povećanje
ć j efikasnosti
fik ti vetrogeneratora
t t
ƒ Smanjenje troškova sirovina od kojih se prave
vetrogeneratori

31
32
 CENA ENERGIJE VETRA
ƒ Veoma je bitno napraviti razliku između cene
elektrane (kao što su eolske turbine i eolske
farme) i cene električne energije koju oni
proizvode
ƒ Cena energije zavisi od brzine vetra i ima nekoliko
komponenti:
- kapitalne troškove
- troškove finansiranja
- operacione troškove i troškove održavanja
- proizvodne troškove
- spoljne troškove

33
 Kapitalni troškovi
ƒ Potiču od kupovine i instaliranja eolske elektrane i
njenog povezivanja sa mrežom
ƒ Imaju vrednost između 75% i 90% ukupne cene
koštanja
ƒ Ukupna
Uk investiciona
i ti i cena je
j negde
d oko
k 1000 $ po
kW instalisane snage
ƒ Prelaskom
P l k sa mašine
ši odd 150 kW na 600 kW cena
se grubo utrostručuje pre nego što se 4 puta
uveća
ƒ Trenutno su najekonomičnije mašine u opsegu
500--750 kW i njihove cene su relativno niske
500

34
ƒ Kada se odlučuje o veličini mašine ne uzima se
samo u obzir i cena instalisanog kW (npr(npr. manja
turbina je profitabilnija u oblastima sa slabijim
vetrom)
ƒ Cena modernih turbina sa prečnikom od 45 m je
negde
g oko 700 eura/kW
ƒ Troškovi eolskih turbina imaju silazni trend -
predviđa se njihov
p j daljij p
pad usled p
poboljšanja
j j
gradivnog materijala i generatora
ƒ Instalacioni troškovi variraju kako variraju troškovi
prilaza (puteva) i troškovi temelja u zavisnosti od
tipa zemljišta

35
ƒ Drugi promenljivi faktori - razdaljina od puta,
cena dolaska velikog mobilnog krana,
rastojanje do voda sposobnog da primi
maksimalnu snagu od turbine

ƒ Najveći deo troškova odlazi na turbinu

(rotor, generator, prenosni mehanizam)

ƒ Isplativije je izgraditi farmu vetrenjača, nego

samo jednu
j d vetrenjaču
t j č
36
 Temelj 5-11
• Odnos cene turbine sa
cenom ostalih elemenata Električne veze 5-11
predstavlja se balansnim
Zemljište 0-5.7
troškovima.
Balansni troškovi su Troškovi planiranja 1.5-3
prikazani u tabeli i dati su
u % od cene turbine
turbine. Dozvole 33-88
Infrastruktura 2-4
• Studije pokazuju da se ovi
M dž
Menadžment 36
3-6
troškovi smanjuju za 25%
sa prelaskom sa mašine Razni troškovi 2-4
od 300 kW na mašinu od
7.5-
1MW. Povezivanje sa mrežom
15
UKUPNO 15-40
37
 Troškovi finansiranja
ƒ Troškovi finansiranja predstavljaju cenu vraćanja
investitorima i bankarskih zajmova
ƒ Ekonomičnost eolskih elektrana povezanih u
mrežu zavisi od finansijske perspektive (koliko
b
brzo i sa kkojom
j kkamatom
t žžele
l iinvestitori
tit i povraćaj
ć j
sredstava)
ƒ Subvencije
S b ij d
doprinose
i smanjenju
j j ttroškova
šk
investiranja

38
 Najčešći modeli za stimulaciju uključuju:

ƒ Javne fondove za demonstracione projekte

ƒ Direktnu podršku investicionom trošku (%
od ukupnog troška ili određeni iznos po
instalisanom kW)
ƒ Podršku
P d šk kkroz premije ij za električnu
l kt ič energijuij
iz eolskih elektrana
ƒ Finansijska inicijativa - specijalni zajmovi,
povoljne kamatne stope itd.

39
ƒ Instalacioni
I t l i i ttroškovi
šk i rastu
t sa porastom
t
brzine vetra

ƒ Investitori mogu
g p priuštiti veće troškove ako
dobijaju veći prinos

ƒ Povećanje brzine vetra sa 8 m/s na 9 m/s

povećaće izlaznu snagu za 10%

40
 Troškovi rada i održavanja
ƒ Eolske turbine nemaju troškove za gorivo
ƒ Moderne turbine su konstruisane da rade nekih
120.000 časova tokom veka trajanja od 20 godina
ƒ Poređenje - automobilski motor je predviđen da
radi 4000 - 6000 časova
ƒ Troškovi održavanja su vrlo niski kod novih turbina
ali rastu sa starenjem turbine
ƒ Za novijej mašine pprocenjena
j vrednost troškova
održavanja je 1.5 - 2% godišnje od osnovnih
investicionih troškova

41
ƒ Ukupni troškovi se mogu iskazati i preko
proizvedenog kW i iznose 1- 1-2 eurocenti/kW
ƒ Ovi troškovi uključuju zakup zemljišta, održavanje i
osiguranje
ƒ Nemački podaci ukazuju da se troškovi osiguranja
iggarancija
j pprepolove
p p
pri p
prelasku sa 200 kW na
500 kW i kreću se od oko 25 eur/kW za mašine od
200 kW i padaju na 15 eur/kW za mašine snage
500 kW
ƒ Trenutne cene energije za odgovarajuće eolske
f
farme srednje
d j veličine
liči cene od d 850 eur/kW
/kW su 9
9.6
6
eurocenti/kW za brzinu od 5 m/s i padaju na 3.4
eurocenti/kW za brzinu od 10m/s
42
 Proizvodni troškovi
ƒ Prihod od eolskih elektrana - osnova investicije
ƒ Razvoj tehnologije – veća produktivnost turbina – jeftinije i
efikasnije turbine
ƒ 2 glavna faktora utiču na sposobnost eolske turbine da
proizvodi energiju, a samim tim i na prihod
ƒ Prvi faktor – rotor, prenosni sistem, veličina generatora
ƒ Drugi faktor – priroda vetra
ƒ Veća produktivnost turbine - cena generisane električne
energije je niža
ƒ Potpuno slobodno tržište električne energije ne postoji, već
cena pored cene proizvodnje zavisi od različitih efekata koji
utiču na tržište (porezi, subvencije)

43
 Spoljni troškovi

ƒ Spoljni troškovi - troškovi ljudskog zdravlja i

zaštite sredine koji nisu prikazani u tržišnoj
ceni energije
ƒ Trošenje resursa
resursa, transport
transport, proizvodnja
proizvodnja,
uništenje i odlaganje
ƒ Rezultati analiza pokazuju da su eksterni
troškovi eolskih turbina znatno niži od svih
ostalih tehnologija

44
 Eksterni troškovi
Tehnologija
eurocent/kWh

Offshore eolska farma 0.67-3.65

Eolska farma na kopnu

p 0.59-2.55

Prirodni gas (el.energija) 7.11-80

Biogas elektrana (el.energija) 4.36-16.12

Biogas elektrana (grejanje) 1.32-4.57

45
ƒ Postojij više faktora kojij izazivaju
j stalni p
pad
cene eolsko-
eolsko-energetskog sistema:
– Trend ka većim turbinama
– Pad cene izgradnje infrastrukture
– Moguća redukcija cene sirovina

ƒ Podaci iz Evropske studije o obnovljivoj

energiji pokazuju da vetar može postati
jedan od najjeftinijih obnovljivih izvora
energije, sa cenom energije u okviru cene
iz termalnih izvora.

46
47
 CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ
EOLSKIH TURBINA
ƒ Zavisi od brzine vetra i p
produktivnosti mašine
ƒ Podaci o proizvodnji energije pokazuju da je faktor
kapaciteta oko 0.2 pri brzini vetra od 6 m/s, penje
se na 0.45 pri 9 m/s dok je "prinos" oko 750
kWh/m2 pri 6 m/s i raste do 1600 kWh/m2 pri 9
m/s.
/

48
ƒ Razlikujemo
j najniže,
j srednje
j i najviše
j cene
energije
ƒ Za mašine od 600-
600-750 kW instalacioni
troškovi rastu sa brzinom preko 7 m/s za 8%
po m/s
ƒ Cena energije je oko 9.6 eurocenti/kWh pri
5 m/s i opada do 33.4
4 eurocenti/kWh pri 10 m/s

49
ƒ Najbolja mesta za eolske farme su brdoviti
predeli
d li IIrske,
k B Britanije
it ij i G
Grčke,
čk delovi
d l i jjužne
ž
Francuske, Španija i Kanarska Ostrva gde su
prosečne brzine vetra od 8 m/s do 10 m/s m/s.
ƒ Zapadna Danska - brzine su oko 8 m/s, dok je
u priobalnom području Nemačke do 7 7.5 5 m/s
(npr. Hamburg).
ƒ Vetar na otvorenom moru ima potencijal da
preda značajne količine energije pri ceni koja
je niža od ostale obnovljive energije
ƒ Brzine vetra na otvorenom moru su generalno
veće od onih na kopnu
50
51
POREĐENJE CENA EOLSKIH IZVORA SA
KONVENCIONALNIM

52
ƒ Za eolske turbine procenjeno je da će cena
padati
d ti za 8%
8%--15% za svako k udvostručenje
d t č j
proizvodnje
ƒ Evropska studija o obnovljivoj energiji
(TERES II) procenjuje da će do 2020.
kapitalni troškovi biti 50-
50-75% od današnjeg
nivoa
ƒ Sve ovo će omogućiti da se podižu eolske
j
elektrane i na lokacijama sa nižim brzinama
vetra

53
 UTICAJ VETROGENERATORA NA
ŽIVOTNU SREDINU

ƒ Svaki kW proizveden vetrogeneratorom zamenjuje isti

proizveden
i d u elektranama
l kt na ffosilno
il gorivo
i
ƒ Posledica – redukcija emisije CO2 u atmosferu
ƒ Od svih obnovljivih izvora energija
energija, energija vetra je
najjeftinija opcija za smanjenje CO2 i drugih zagađujućih
materija
ƒ Vetrogenerator snage 600 kW će tokom svog radnog veka
sprečiti emisiju za oko 20.000 do 36.000 tona zagađujućih
supstanci
ƒ Veći deo zemljišta na kome je izgrađena farma vetrenjača
(oko 99%) može se, za vreme eksploatacije vetrenjača,
koristiti za poljoprivredu
54
ƒ Ne emituju gasove staklene bašte (SO2,
NOx, CO2)

ƒ Ne utiču na globalno zagrevanje (nema

emisije
j CH4 i CO2)

ƒ Nema emisije teških metala

metala, nema otpada

ƒ Zdravlje i bezbednost ljudi nije ugrožena

55
ƒ Buka – visina izvora
izvora, topografija tla
tla, koeficijent
apsorpcije zvuka okolnih objekata, veličina i
spektralni
p sastav zvučnog g izvora
ƒ Dva izvora buke: mehanički (prenosnik, generator)
i aerodinamički ((udari vetra na lopatice
p rotora))
ƒ Ljudsko uho je najosetljivije na frekvencije oko
2000 Hz
ƒ Izvor buke savremenih generatora je od 98 do 102
dB (snaga 2 MW)
ƒ U retkim slučajevima buka predstavlja problem za
okolno stanovništvo

56
ƒ Uticaj na ptice – opasnost od sudara, vizuelno
uznemiravanje,
i j uznemiravanje
i j bbukom
k
ƒ Opasnost od sudara zavisi od vidljivosti, vremenski prilika,
položaja
položaj a vetrenjača u odnosu na gnezdo i migracijske
puteve, veličini i brzini okretanja lopatica itd.
ƒ Danska 1996. – na 3500 vetrogeneratora broj poginulih
ptica
ti iiznosio
i jje iizmeđu
đ 20.000
20 000 i 25.000,
25 000 što
št jje nekoliko
k lik
desetina puta manje od broja koji strada u sudaru sa
vozilima
ƒ Smanjenje gnežđenja, promena staništa
ƒ Kod nekih vrsta je primećeno i povećanje broja gnezda
ƒ Vetrogeneratori mogu uticati i na druge vrste (npr. insekti)

57
ƒ Zauzetost p prostora – pprostor na kome su vetrogeneratori
g
može se koristiti za poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo,
ugostiteljstvo, izgradnju malih proizvodnih pogona
ƒ Vizuelni uticaj – vizuelno zagađenje
zagađenje, smatra se da nije
značajan faktor
ƒ Uticajj na elektromagnetne
g talase – lopatice
p se p
ponašaju
j
kao ogledalo za signal nekog predajnika
ƒ Interferencija i refleksija signala – smetnje
ƒ Metalne površine – dolazi do refleksije
ƒ Materijali od koga se izrađuju lopatice (stakloplastika)
propuštaju ili apsorbuju elektromagnetne talase – mala
refleksija
ƒ Uticaj zavisi od položaja vetrogeneratora u odnosu na
predajnik i prijemnik signala
58
ƒ Havarije – mala opasnost
ƒ Zagađenje zemljišta uljima, mazivima i delovima
odlomljenog materijala
ƒ Vetrogeneratori projektovani za brzinu vetra od 50 do 70
m/s izloženi su velikim dinamičkim opterećenjima
ƒ Posledica – zamor materijala, stvaranje pukotina
ƒ Curenje ulja - deluje na kočenje i onemogućava
zaustavljanje
ƒ Požar
P ž – otkazivanje
tk i j aerodinamičkog
di ičk kkočenja
č j – sistem
i t se
zaustavlja pomoću mehaničkih kočnica koje mogu stvoriti
varnicu i zapaliti lakozapaljive materijale, npr. plastiku
ƒ Niska temperatura – pojava leda na lopaticama (dok se
vetrenjača ne pusti u rad).
ƒ Rešenje
R š j – ugradnja d j grejača
j č ili kkratkotrajno
tk t j vibriranje
ib i j llopatica
ti
59
60
 VETROGENERATORI U FRANCUSKOJ
ƒ Termoelektrane su nepopularne zbog zagadjenja,
hidroelektrane nisu brojne, solarne ćelije su
namenjene sunčanim krajevima
krajevima, geotermalna
energija je u razvoju, dok se snaga vetra koristi na
većini teritorije
j

ƒ Električna energija najvećim delom dolazi iz

nuklernih elektrana

ƒ P
Proizvodnja
i d j energije
ij pomoćuć vetra
t i vetrenjača
t j č
povećala se za 80%
80% od 2006 do 2007, odnosno
10 puta u zadnjih 5 godina

61
ƒ 2008.
2008. god. - 2000 vetrenjača proizvele su 4 teravat
teravat--
časova energije
ƒ Planovi - vetrenjače bi trebale da zadovolje 5%
ukupne
p p potrošnje
j energije,
g j odnosno 10% p potrošnje
j
električne energije
ƒ Cilj – da se u narednih 12 godina postavi 10 hiljada
vetrenjača
t j č
ƒ Ni jedan od izvora energije nikada nije bio razvijan
bez pomoći države
ƒ Vetrenjače su zamenile 75 % termoelektrana, što je
tokom 2008. g godine omogućilo
g da p
proizvodnjaj
ugljen--dioksida bude smanjena za 1,65 miliona tona
ugljen

62
 ENERGIJA VETRA U SRBIJI

ƒ EPS – stalni deficit u električnoj energiji od 1997

ƒ 2002.
2002 god – deficit oko 5 5,55 TWh (preko 10%
ukupne nacionalne potrošnje koja je iznosila 40
TWh)
ƒ Deficit je pokrivan uvozom skupe električne
energije
e e g je i restrikcijama
est c ja a
ƒ Rešenje – montaža 2000 do 3000 vetrogeneratora
snage
g 1 MW,, uz uslov da je j iskoristivi
vetropotencijal veći od 3 GW
ƒ Iskoristiv vetropotencijal je od 8 do 15 GW

63
ƒ Sistematska istraživanja i razvoj vetroenergetskih
sistema u Srbiji praktično ne postoji ili ako postoji
stalno se nalazi u početnoj fazi
ƒ Razvoj vetroenergetike - zalaganje entuzijasta
ƒ RHMZ - naša zemlja se ubraja u područja sa
znatnim
t i energetskim
t ki potencijalom
t ij l
ƒ Delovi Vojvodine i planinske oblasti Južne i
Istočne Srbije
Srbije, uglavnom iznad 100100--1500 m
nadmorske visine
ƒ Fluks energije vetra za standardnu visinu od 10 i
50 m iznad površine tla kreće se od 400 400--800
W/m2.

64
ƒ Istočna Srbija – Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli
Jovan,, Crni Vrh (srednja
( j brzina vetra p
preko 6 m/s).) Ova oblast
prostorno pokriva oko 2000 km2 – dovoljno za izgradnju oko
2000 MW instalisane snage vetrogeneratora
ƒ Zlatibor,
Zlatibor Kopaonik,
Kopaonik Divčibare – oblasti gde bi se merenjem
mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju
vetrogeneratora.. Merenja izvršena na Kopaoniku na mestu
vetrogeneratora
samo 1 km udaljenom od meteorološke stanicestanice, pokazuju da
je tu vetroenergetski potencijal za 70% veći od potencijala na
lokaciji stanice.
ƒ Panonska nizija
nizija, severno od Dunava – oko 2000 km2 za
izgradnju vetrogeneratora. Postoji putna infrastruktura,
električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne
energije Moguće je instalirati oko 1500 do 2000 MW
energije.
vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.

65
ƒ Prosečna
Prosečna
P č brzina
b i vetrat uS Srbiji
biji jje 4 m/s
/
ƒ Broj vetrovitih dana u nekim mestima:
Crni Vrh 256 dana
Banatski Karlovac 155
Vranje 156
Kopaonik
K ik 144
Niš 100
Beograd 130 dana

66
67
68
69
ƒ Izgradnja vetrenjače koja proizvodi 1 MW struje
košta između 1 i 11,2
2 miliona evra (1000 evra/kW)
ƒ Najbolja je brzina vetra između 5 i 24 m/s
ƒ Izgradnja vetrenjača moguća je samo ako je
brzin
brzi na vetra najmanje 5 m/s i to najmanje 300
dana u godini, mada je prihvatljivo i 250 dana u
određenim
d đ i uslovima.
l i
ƒ Isplati se samo ako država daje subvencije za
energiju
ƒ Pre početka izgradnje vetrogeneratora potrebno je
postaviti mernu stanicu za merenje
p j brzine vetra
ƒ Meri se prosečna brzina vetra na godišnjem nivou
ƒ Godinu dana traje pribavljanje dokumentacije i
dozvola za početak gradnje
70
ƒ Prema istraživanjima Ministarstva
energetike, najisplativije bi bilo graditi
vetroelektrane u Negotinu, Dolovu kod
Pančeva, Beloj Crkvi, Inđiji i Kovinu
ƒ Lokacije
j s najvećom
j p
prosečnom g godišnjom
j
brzinom vetra na visini od 10 m od zemlje su
Midžor, Suva p planina, Deli Jovan, Vršački
breg, Krepolj
Krepoljiin i Tupižnica, ali je za
intenzivnije
j korišćenje j tog
g energetskog
g g
potencijala potrebno izvršiti merenja brzine
vetra na visini većojj od 50 m

71
ƒ Opština Čajetina dala je odobrenje jednoj
austrijskoj
t ij k j kkompaniji
iji d
da na više
iš llokacija
k ij na
Zlatiboru postavi merne instrumente i obavi
ispitivanja na osnovu kojih će odlučiti hoće li
na ovoj planini graditi vetrenjače za
proizvodnju električne energije.
ƒ Negotin - oko grada vetar duva 2.400 sati
godišnje
ƒ Negotin - izgradnja vetrogeneratora koštala
bi oko 1.400 evra/kW, radni vek vetrenjače
je oko 25 godina, a investicija bi se isplatila
već pposle 8 g godina

72
ƒ Firma Nipon-
Nipon-Komerc iz Beograda instalirala je
2003. g godine i ppovezala na mrežu p prvi
vetrogenerator u Srbiji, snage 11 kW, prečnika
elise 13 m. Proizvođač vetrogeneratora je danska
firma Gaia Wind.
ƒ Opština Inđija i austrijsko-
austrijsko-srpsko preduzeće ReRe--
Energy potpisali su 2008. ugovor o izgradnji prve
vetrenjače u Srbiji
Srbiji, na području inđijske opštine
opštine.
Vetrenjača će biti izgrađena na izlazu iz Beške,
pored autoputa Novi Sad- Sad-Beograd. Vrednost
i
investicije
ti ij jje milion
ili i po evra, a snaga vetrenjače
t j č
biće jedan megavat. Jedan vetrogenerator može
da obezbedi električnu energiju za oko 1.600
d
domaćinstava.
ći t Na
N ttom lokalitetu
l k lit t će
ć biti postavljeno
t lj
još vetrenjača, a zatim i na drugim lokacijama na
području
p j inđijske
j opštine,
p kako bi se organizovao
g
vetropark ukupne snage od oko 25 megavata.
73
ƒ Za podizanje 17 vetrogeneratora u okolini
Belog Blata kanadska firma „Notos“
namerava da uloži više od 20 miliona evra.
Izgradnjom vetrenjača kod Belog Blata biće
omogućeno snabdevanje električnom
energijom domaćinstava u Vojvodini, pa i
Srbiji. „Notos“ je za potrebe projekta je
obezbedio 89 hektara zemlje na kojoj će biti
izgrađena farma vetrenjača.

74
75
ƒ Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike
Srbije u delu koji se odnosi za Vojvodinu do 2012
Srbije, 2012. godine
godine,
utvrđeni su i prioriteti za korišćenje obnovljivih izvora, vode
i vetra za proizvodnju električne ene
energije
ƒ Vojvodina - energija vetra najinteresantnija za za ulagače
ƒ Izvršno veće Vojvodine osnovalo je Savet za korišćenje
energije vetra koji koordinira i objedinjuje aktivnosti lokalnih
samouprava, potencijalnih
t ij l ih d
domaćih
ćih i stranih
t ih iinvestitora,
tit
distributera i drugih koji su zainteresovani za ovu vrstu
proizvodnje energije. Do sada su potpisani protokoli o ovim
i t ži
istraživanjima
ji P
Pokrajinskog
k ji k sekretarijata
k t ij t za energetiku tik i
mineralne sirovine sa investitorima i opštinama Bela Crkva,
Pančevo, Kanjiža i sa opštinom Alibunar. Predstoji i
potpisivanje
i i j protokola
k l o ovome sa V Vršcem,
š K
Kovinom,
i
Inđijom, Šidom i Irigom.

76
77
 MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ENERGIJE
VETRA

ƒ Energija vetra se pokazala kao najozbiljniji

obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju
tehnologije Osnovni razlozi za to su:
tehnologije.
ƒ neizmerna količina energije
ƒ mogućnost
g p
pretvaranja
j u električnu energiju
gj
pomoću vetrogeneratora
ƒ pad cene vetrogeneratora i prateće opreme
srazmerno sve većoj upotrebi energije vetra
ƒ ekološki potpuno čist način pretvaranja energije
ƒ mala zauzetost zemljišta
j

78
ƒ Eolske elektrane nemaju predvidivu proizvodnju –
njihov udeo ne bi smeo da prelazi 10% u snazi
svih elektrana elektroenergetskog sistema
(Danska ima više od 10%)
ƒ Udeo eolskih elektrana se povećava ako se
osigura akumulisanje energije
ƒ Moguća
g rešenja
j - kombinovanjaj eolskih elektrana
sa pumpno
pumpno--akumulacionim postrojenjima ili
solarnim elektranama
ƒ Višak električne energije dobijene iz
vetrogeneratora moguće je iskoristiti za
kompresiju vazduha koji se zatim skladišti u
nadzemnim ili podzemnim rezervoarima - vazduh
se može iskoristiti za pokretanje turbina

79
ƒ Višak električne energije - elektroliza vode -
dobijeni hidrogen može poslužiti kao gorivo
u npr. gorivim ćelijama
ƒ Ni jedno od ovih rešenja nije povoljno jer
troškovi izgradnje
g j elektrana drugihg tipova
p uz
elektranu na vetar ili troškovi uskladištenja
g j mogu
energije g biti veći od troškova izgradnje
g j
same eolske elektrane

80
 PERSPEKTIVA VETROGENERATORA
ƒ Prema
P odluci
dl i EEvropske
k unije,
ij vetrenjače
t j č bi ttrebale
b l ddo 2020
2020.
godine da doprinesu stvaranju energije u visini od 20 %
ƒ Razlozi za sve veću upotrebu aerogeneratora nalaze se pre
svega u "čistoći" dobijene energije i u prirodnom obnavljanju
izvora energije – vetra
ƒ Važan
V ž razlog l jje d
da se ova vrsta energija
ij stvara u
neposrednoj blizini potrošača, što umanjuje troškove
transporta
p
ƒ Vek trajanja – 20 godina, neznatno održavanje, cena
proizvedene energije je 3 % jeftinija svake godine
ƒ Aerogenerator može da donese godišnje oko 4.000 evra
vlasniku terena, a državi, kroz takse i doprinose, oko 20.000
evra

81
82
Firme koje proizvode vetrogeneratore:
Elektra o.d.
21131 Petrovaradin, patrijarha Rajčića 16
021 6431 943
021 643 193
elektraod@neobee.net
http://www.elektra--od.co.yu
http://www.elektra

Elbi doo
Valjevo, Ljubostinjska 12
014 290 860
014 290 861
elbi@ptt.yu
http://www.elbi.co.yu

Kirka Suri doo

11210 Beograd,
B d VIII ulica
li B Braće
ć MMarića
ić 15
011 27 11 440
011 27 11 335
kirka@infosky.net
http://www.kirka.co.yu

Rehao doo
11080 Zemun, Batajnički drum 283e
011 3770 301
011 3770 319
lidija.rajkovic@rehau.com
http://www.rehau.com
83