141

8.4 STRUJANJE NEHOMOGENE MEŠAVINE

Mešavina čvrstih čestica i vode, prema Njuvitu, strujaće u horizontalnom cevovodu kao
nehomogena ako je ispunjen uslov
v m < 3 1800 g D v n (8.18)

S obzirom na uobičajene brzine transporta i prečnike cevovoda čestice iznad 50 μm će se kre-

tati u vidu nehomogene mešavine. Pri tome, čestice veličine između 50 μm i 2 mm kretaće se
uglavnom lebdenjem, dok će se čestice veličine iznad 2 mm kretati skakutanjem ili klizanjem
po dnu cevovoda u vidu pokretnog sloja. Dakle, ukoliko su čestice nejednolike krupnoće, pri
transportu će se pojaviti svi oblici kretanja počev od lebdenja pa do klizanja po dnu cevovoda.
Najkrupnije čestice će se kretati lebdenjem a najkrupnije kotrljanjem i klizanjem po dnu
cevovoda.

8.4.1 Pad pritiska usled trenja nehomogene mešavine

Kao i kod strujanja čistog fluida i pri kretanju mešavine fluida i čvrstih čestica, pad pritiska u
cevovodu je funkcija kvadrata srednje brzine. Pri tome, sigurno je da će za istu srednju
brzinu, pad pritiska biti veći pri strujanju mešavine pošto je njena gustina veća u odnosu na
gustinu čistog fluida.

Slika 8.8

Na slici 8.8 prikazana je zavisnost pada pritiska od srednje brzine strujanja. Za jedan određeni
materijal (gustine ρm i ekvivalentne krupnoće čestica d) u cevovodu prečnika D, pad pritiska
će zavisiti samo od koncentracije materijala kV i srednje brzine mešavine vm. Vidi se da je
razlika padova pritisaka Δpm - Δpv veća ukoliko je koncentracija čestica materijala veća. Za
istu koncentraciju materijala, razlika pritisaka Δpm - Δpv je sve manja što je brzina kretanja vm
veća. Teorijski Δpm → Δpv kada vm → ∞, kao i kad kV → 0. Najmanji pad pritiska usled
trenja mešavine dobio bi se za brzinu mešavine koja zadovoljava jednačinu
d ( Δpm )
=0 (8.19)
d vm
 142

i ta brzina je na dijagramu obeležena sa vc . Ova brzina je veća od kritične brzine pri kojoj
nastaje taloženje materijala (vc > vkr), mada se one često poistovećuju. Taloženje čestica
materijala na dnu horizontalnog cevovoda u vidu nepokretnog sloja pojavljuje se pri brzinama
kretanja mešavine koje su po vrednosti bliske kritičnoj brzini (vm ≈ vkr).

8.3.2 Metoda Diran-Kondolioa

Pri proračunu hidrauličnog transporta, obično se umesto padova pritisaka radi sa
odgovarajućim hidrauličnim nagibima cevovoda im i iv koji pri istom protoku glase:
Δ pm Δ pv
im = iv = (8.20)
ρm g L ρv g L
Pošto im → iv kada kV → 0 može se pisati da je
i m = i v + Δi m (8.21)
gde je Δim dopunski hidraulički nagib cevovoda zbog prisustva čvrstih čestica. On zavisi od
fizičkih svojstava materijala, prečnika cevovoda, brzine mešavine i koncentracije čestica
materijala u fluidu. Merenjem za vreme hidrauličnog transporta jednog materijala u cevovodu
određenog prečnika pri raznim koncentracijama materijala dobila bi se familija krivih linija
(slika 8.9) koje povezuju pomenute parametre pri kV = const.. Međutim, sve te krive se
stapaju u jednu kada se na ordinatu nanese veličina (im − iv ) / kV (slika 8.10). To znači da se
dopunski hidraulički nagib cevovoda može napisati kao
Δim = ϕ D iv kV
pa je sada
im = iv (1 + ϕ D kV ) (8.22)
odnosno
im − iv
ϕD = (8.23)
kV iv
Time su Diran i Kondolio definisali parametar ϕ D koji predstavlja dopunski hidraulički nagib
cevovoda zbog prisustva čestica materijala u vodi u odnosu na hidraaulički nagib cevovoda
pri strujanju čiste vode i odnosu na koncentraciju čestica u vodi za vreme transporta.

Slika 8.9 Slika 8.10

 143

Da bi došli do vrednosti parametra ϕ D Diran i Kondolio su obavili veliki broj merenja za

vreme transporta peska različite krupnoće (d = 0,2 do 25 mm) u cevovodima raznih prečnika
(D = 40 do 580 mm). Najpre su za nekoliko krupnoća potvrdili teorijsku zavisnost sa slike
8.8. Ta zavisnost je za pesak L8 (d = 2,04 mm) i cevovod prečnika D = 150 mm, prikazana na
slici 8.11.

Slika 8.11

Zatim su pokazali da svakoj krupnoći peska i svakom prečniku cevovoda odgovara samo
jedna kriva ϕ D = f(vm ) bez obzira na koncentraciju peska kV (slika 8.12).

Slika 8.12

Sve ove krive mogu da se zamene jednom krivom, bez obzira na prečnik cevovoda, ako se na
apscisi umesto brzine mešavine stavi Fraudov broj (slika 8.13).
 144

Slika 8.13

2
Najzad, ako se na apscisi umesto Fraudovog broja nanese parametar v m ζ dobiće se
gD
jedinstvena kriva koja važi za sve prečnike cevovoda, za sve krupnoće peska i za sve
koncentracije koje se ostvaruju praktično (slika 8.14).
Diran i Kondolio su dali i analitičku zavisnost za ϕ D :
−1,5 1,5
⎛ v2 ⎞ ⎛ gD 1 ⎞
ϕ D = KD ⎜ m ζ⎟ = K D ⎜⎜ 2 ⎟
⎟ (8.24)
⎝ gD ⎠ ⎝ vm ζ ⎠

Slika 8.14

Međutim, vrednost konstante K D oni nisu odredili. To su učinili drugi istraživači,

predloživši, zavisno od tačke na dijagramu koju su odabrali, različite vrednosti. Većina
navodi vrednost K D = 176, koja odgovara tački
 145

v m2
ζ = 6,8 i ϕ D = 10.
gD
Ukoliko se iz izraza za ϕ D eliminiše koeficijent otpora pomoću ranije navedenog obrasca
4 gd ( a − 1)
v n2 =
3ζ
dobiće se
1,5
⎛ g D vn ⎞
ϕ D = K ⎜⎜ 2 ⎟⎟ (8.25)
⎝ m
v gd ⎠
gde je
1,5
⎛ 3 ⎞
K = K D ⎜⎜ ⎟⎟
⎝ 2 a − 1 ⎠

8.3.3 Metoda Gorjunova

Gorjunov, po ugledu sa Darsijevim obrascem, polazi od sledećeg izraza koji važi za strujanje
mešavine
L v m2
hm = ( λ v + λ m )
D 2g
Tabela 8.1

kV (%)
Grup Parametri d30 (mm)
a 10 20 30 40
K 0,047 0,063 0,063 0,061
I n 2,60 2,40 2,20 2,00 0,035 – 0,06
vmin 1,25 1,25 1,50 1,50
K 0,087 0,132 0,151 0,166
II n 2,76 2,66 2,56 2,48 0,06 – 0,10
vmin 1,75 1,75 2,00 2,00
K 0,234 0,309 0,363 0,380
III n 3,04 2,96 2,90 2,82 0,10 – 0,18
vmin 2,00 2,25 2,25 2,50
K 0,416 0,600 0,707 0,760
IV n 3,16 3,14 3,10 3,08 0,18 – 0,30
vmin 2,25 2,50 2,50 2,75
K 0,630 1,000 1,230 1,380
V n 3,20 3,20 3,20 3,20 0,30 – 0,80
vmin 2,75 3,00 3,00 3,25
K 1,440 1,900 2,240 2,400
VI n 3,60 3,54 3,50 3,46 0,80 – 3,00
vmin 3,25 3,50 3,50 3,75
K 3,380 4,460 4,360 4,070
VII n 4,04 3,94 3,82 3,70 3,00 – 6,00
vmin 3,75 4,00 4,00 4,25
K 14,400 13,800 10,700 8,100
VIII n 4,80 4,54 4,28 4,04 6,00 – 15,00
vmin 4,50 4,75 5,00 5,00
 146

Ovde se koeficijent trenja vode određuje po formuli

2
1 ⎛ D ⎞
= ⎜ 2 log + 11
, 4⎟
λv ⎝ δ ⎠
dok je λ m dopunski koeficijent trenja zbog prisustva čvrstih čestica u vodi.
Ovaj koeficijent Gorjunov je odredio eksperimentalno za razne vrednosti ostalih parametara
transporta, pri čemu je razvrstao pesak i šljaku po krupnoći u osam grupa. Na osnovu
vrednosti iz sledeće tabele dopunski koeficijent trenja se izračunava pomoću izraza
λ m = K / vmn .
U poslednjoj koloni tabele je naveden ekvivalentni prečnik zrnaca peska pojedinih grupa
dobijen na osnovu 30 % propada kroz odgovarajuće sito. U tabeli je navedena i minimalna
brzina mešavine, kako bi se za vreme proračuna moglo vršiti upoređivanje ove sa stvarnom
brzinom mešavine, jer mora da bude ispunjen uslov vm > vmin . Prema Gorjunovu dopunski
koeficijent trenja ne zavisi od prečnika cevovoda, što je prihvatljivo samo za velike prečnike
(iznad 300 mm).
U tabeli vrednosti za λ m dobijene su merenjem pada pritiska u metrima vodenog stuba, pa se
zato pad pritiska usled trenja za vreme hidrauličkog transporta po metodi Gorjunova mora
računati po formuli
L ρv vm2
hm = (λ v + λ m ) .
D 2