2

Tečenje pod pritiskom

Zadatak 2.1. Kroz sistem prikazan na slici ostvaruje se proticaj

Q = 35 l/s, odnosno u rezervoar R utiče ista količina vode Q koja iz njega
i ističe1. Odrediti silu pritiska kojom vazduh deluje na kružni poklopac
rezervoara cilindričnog oblika, prečnika 5 m. Nacrtati u pogodnoj razmeri
energetsku i pijezometarsku liniju.

Rešenje. Energetska (Bernoulli-jeva) jednačina za presek u rezervoaru R

i izlazni presek IZL (kroz koji voda ističe) glasi:

ER = EIZL + ∆ER→IZL (2.1)

Rezervoar je relativno velikog poprečnog preseka, pa se brzinska visina u

1
Ova pretpostavka garantuje ustaljeno tečenje i važi za sve zadatke u ovom poglavlju.
Ukoliko ona nije eksplicitno naznačena na slici (kao u ovom zadatku), pretpostavlja se da je
rezervoar dovoljno velike zapremine da je promena nivoa u njemu kroz vreme zanemarljivo
mala.

63
64 2. Tečenje pod pritiskom

njemu može zanemariti, odnosno energetska kota (u rezervoaru) približno je

jednaka pijezometarskoj koti:
2
vR
E R = ΠR + ≈ ΠR (2.2)
2g
Pijezometarska kota u izlaznom preseku (gde voda slobodno ističe punim
presekom) nalazi se u težištu preseka (pošto je pritisak u svim tačkama po
obimu mlaza jednak nuli) pa je energetska kota u tom preseku:
v22 v2
EIZL = ΠIZL + = 8.00 + 2 (2.3)
2g 2g
gde je v2 – brzina vode u cevi prečnika d2. Izgubljena energija izmed̄u preseka
R i IZL je:
  √ !
v12 8.0 v22 10.02 + 2.02
∆ER→IZL = ξUL + ξZ + λ1 + ξK + λ 2
2g D1 2g D2

(2.4)

Brzine vode kroz pojedine cevi su2 :

4 × 0.035 4 × 0.035
v1 = = 1.98 m/s v2 = = 4.46 m/s (2.5)
3.14 × 0.152 3.14 × 0.102
Zamenom (2.2), (2.3), (2.4) i (2.5) u polaznu jednačinu (2.1) dobija se:
 
1.982 8.0
ΠR = 8.00 + 0.5 + 2 + 0.022 +
19.62 0.15
 
4.462 10.20
+ 1 + 0.1 + 0.025 = 12.43 m
19.62 0.10
Brzinske visine su3 :
v12 1.982 v22 4.462
= = 0.200 m = = 1.012 m
2g 19.62 2g 19.62
2
Brzine vode se izražavaju u [m/s], i to zaokruživanjem na dva decimalna broja, ali
se proračun kroz zadatak uvek obavlja sa tačnim vrednostima. Sve ovo može imati za
posledicu da se ponekad množenjem napisanih (zaokruženih) brojeva ne dobija napisani
(tačni) rezultat, već vrednost koja bi, usled zaokruživanja, bila neznatno pogrešna. Ista
napomena važi i za broj π (π = 3.1415926 . . . )
3
Rastojanja se izražavaju u [m], s time da se horizontalna rastojanja pišu sa jednim
decimalnim brojem a vertikalna sa dva (odnosno pri pisanju se zaokružuju). Brzinske
visine se pišu sa tri decimalna broja, da bi se istaklo da njih treba pisati sa više značajnih
cifara u cilju smanjivanja greške u proračunu ukoliko se radi sa zaokruženim brojevima
(jer se pri proračunu pojedinačnih gubitaka odgovarajući koeficijenti množe sa brzinskom
visinom).
 65

Na slici su prikazane4 energetska i pijezometarska linija5.

Na osnovu jednačine mirovanja fluida, pritisak vazduha (odnosno pritisak

na površini vode) iznosi:

pVAZ = ρg(ΠR − ZA ) = 1.0 × 9.81(12.43 − 8.00) = 43.44 kPa

Tražena sila na poklopac rezervoara je:

3.14 × 5.02
F = pVAZ APOK = 43.44 = 853.0 kN
4

4
Slika je nacrtana u tzv. distordovanoj razmeri, odnosno razmera za vertikalne dužine
je veća od razmere za horizontalne, što je inače uobičajeno u sistemima sa znatno većim
dimenzijama u jednom pravcu (u ovom zadatku je RV = 2RH ).
5
U ovoj Zbirci usvojena je konvencija da se energetske linije crtaju isprekidanom, a
pijezometarske punom linijom. Ovakav način crtanja usvojen je po analogiji sa otvorenim
tokovima gde je linija nivoa istovremeno i pijezometarska linija (puna linija), dok se e-
nergetska linija crta isprekidano. Ovo se naglašava jer je u prethodnoj zbirci (G. Hajdin
sa koautorima, Zadaci iz Mehanike fluida sa ispita održanih u 1974. i 1975. god.) bio
usvojen obrnut način obeležavanja.
66 2. Tečenje pod pritiskom

Zadatak 2.2. Voda ističe iz rezervoara A kroz cev prečnika d = 100 mm.
Nakon izlaska iz rezervoara cev se račva u dva kraka (istog prečnika d), od
kojih se prva cev može zatvoriti zatvaračem Z. Sračunati proticaje kroz sve
cevi ako je zatvarač Z otvoren (lokalni gubitak na njemu iznosi ξZ = 0.7)
i za taj slučaj nacrtati energetske i pijezometarske linije za sve cevi u od-
govarajućoj razmeri. Izračunati za koliko će se promeniti proticaj Q2 kroz
gornju cev ako se zatvarač Z potpuno zatvori.

Rešenje. Energetska jednačina za presek A (u rezervoaru A) i izlazni pre-

sek iz gornje cevi, uz zanemarenje brzinske visine u rezervoaru (odnosno
EA = ΠA ), glasi:
 67

   
v2 v2 2.0 v 2 0→2 16.0
ΠA = 8.00 + 2 + 0 ξUL + λ + 2 ξR + 2ξK + λ ⇒
2g 2g d 2g d
2.0
19.62(11.00 − 8.00) − v02(0.5 + 0.04 0.10 )
v22 = 16.0 = 7.358 − 0.1625v02 (2.6)
1 + 0.2 + 2 × 0.2 + 0.04 0.10
Energetska jednačina za presek u rezervoaru A i za presek u rezervoaru B
(kroz prvu cev), uz zanemarenje brzinskih visina u rezervoarima (odnosno
EA = ΠA , EB = ΠB ), glasi6:
   
v2 2.0 v 2 0→1 10.0
ΠA = ΠB + 0 ξUL + λ + 1 ξR + ξK + ξZ + λ + ξIZL
2g d 2g d
2.0
19.62(11.00 − 6.00) − v02(0.5 + 0.04 0.10 )
⇒ v12 = 10.0 ⇒
0.6 + 0.2 + 0.7 + 1 + 0.04 0.10

v12 = 15.09 − 0.20v02 (2.7)

Jednačina kontinuiteta za račvu glasi:

Q0 = Q1 + Q2 ⇒ v0 = v1 + v2 ⇒ v02 = v12 + v22 + 2v1v2 (2.8)
Zamenom (2.6) i (2.7) u (2.8), sledi:
v04 − 26.34v02 + 34.65 = 0 ⇒
p
−(−26.34) ± (−26.34)2 − 4 × 1 × 34.65
v02 =
2
Jedino od četiri rešenja ove jednačine koje fizički ima smisla je:
v0 = 5.00 m/s
Brzine u cevima su:
p
v1 = 15.09 − 0.20 × 5.002 = 3.18 m/s
p
v2 = 7.358 − 0.1625 × 5.002 = 1.82 m/s

Površina (svih) cevi je A = d2 π/4 = 0.102 × 3.14/4 = 0.007854 m2, pa su

proticaji kroz pojedine cevi Qi = vi A:
Q0 = 0.0392 m3/s Q1 = 0.0250 m3/s Q2 = 0.0143 m3/s

6
Kad voda utiče u rezervoar kroz cev kao što je to slučaj sa donjom cevi u ovom zadatku,
tada je izgubljena energija upravo jednaka brzinskoj visini na izlazu, odnosno ξIZL = 1.
Ovaj podatak se u zadacima obično ne zadaje, već se podrazumeva.
68 2. Tečenje pod pritiskom

Ako se zatvarač potpuno zatvori, tada je v10 = 0 i v00 = v20 , pa se jednačina

(2.6) svodi na:
 
v 02 v 02 18.0
ΠA = 8.00 + 2 + 2 ξUL + ξR
0→2
+ 2ξK + λ ⇒
2g 2g d
s
19.62(11.00 − 8.00)
v20 = = 2.52 m/s
1 + 0.5 + 0.2 + 2 × 0.2 + 0.04 18.0
0.10

Traženo povećanje brzine u gornjoj cevi je (u procentima):

2.52 − 1.82
∆v2 = 100% = 38.4%
1.82
 69

Zadatak 2.3. Proticaj na mlaznici prikazanoj na slici odred̄uje se na

osnovu merenja razlike pritisaka živinim manometrom. Pod pretpostavkom
da se u presecima A i B (na mestima gde je priključen živin manometar)
ostvaruje hidrostatički raspored pritisaka (tj. da je pijezometarska kota kon-
stantna za jedan presek) i da su strujnice med̄usobno paralelne i upravne na
presek, izračunati kotu do koje će dostići mlaz (pretpostaviti da će se mlaz
popeti iznad otvora mlaznika za 90% brzinske visine mlaza).

Rešenje. Jednačine hidrostatike za tačke C i D glase:


pC 

ΠŽ = + ZC 

ρŽ g 


⇒ pC − pD = ρŽg∆h (2.9)
pD 

ΠŽ = + ZD 

ρŽ g 



odnosno:

pC 

ΠA = + ZC 

ρV g 

 pC − pD
⇒ Π A − ΠB = − ∆h (2.10)
pD 
 ρV g
ΠB = + ZD 

ρV g 


70 2. Tečenje pod pritiskom

Zamenom (2.9) u (2.10) dobija se:

 
ρŽ
Π A − ΠB = − 1 ∆h (2.11)
ρV
Jednačina kontinuiteta glasi:
  2

 d2

 v1 = v2
Q1 = Q 2 = Q 3 ⇒  d1 2 (2.12)

 d2

 v3 = v2
d3
Energetska jednačina za preseke A i B glasi:
 
v2 v2 10.0 v12 v2 10.0
ΠA + 1 = Π B + 3 + λ1 + 2 ξK + λ 2 +
2g 2g d1 2g 2g d2
 
v2 10.0
+ 3 ξK + λ 3 ⇒
2g d3

 
v12 10.0 v2 10.0
Π A − ΠB = (λ1 − 1) + 2 ξK + λ2 +
2g d1 2g d2
 
v32 10.0
+ 1 + ξ K + λ3 (2.13)
2g d3
Zamenom (2.11) i (2.12) u (2.13), dobija se:
v  
u
u 19.62 13.6
− 1 0.80
u 1.0
v2 = u
t  0.15 4  4 =
0.15
0.20 (1.25 − 1) + 0.3 + 1.8 + 0.10 (1 + 0.3 + 3)
= 2.87 m/s

Proticaj kroz cevovod je:

0.152 × 3.14
Q = 2.87 = 0.051 m3/s
4
Brzina na izlaznom delu mlaznice je:
 2
0.15
vML = 2.87 = 11.49 m/s
0.075
Mlaz će se popeti do kote:
11.492
KML = 25.0 + 0.9 = 31.06 m
19.62
 71

Zadatak 2.4. Na slici je prikazan vodovodni sistem na kome se proticaj

odred̄uje iz podataka o pritiscima u presecima neposredno uzvodno od kolena
i iz poznatih geometrijskih i hidrauličkih karakteristika cevi. Lokalni gubitak
na ulazu u cev je zanemarljiv, kao i lokalni gubici na kolenima. Sračunati
lokalni gubitak na zatvaraču (izraziti ga u odnosu na brzinsku visinu u cevi
nizvodno od zatvarača), kao i kotu otvora cevi. U pogodnoj razmeri nacrtati
energetsku i pijezometarsku liniju.

Rešenje. Na osnovu poznatih pritisaka na manometrima u presecima uz-

vodno od kolena, kao i njihovih položajnih kota, preko osnovnih jednačina
hidrostatike mogu se izračunati pijezometarske kote u tim presecima:
pM1 −25
ΠM1 = + ZM1 = + 110.00 = 107.45 m (2.14)
ρg 1 × 9.81

pM2 50
ΠM2 = + ZM2 = + 100.00 = 105.10 m (2.15)
ρg 1 × 9.81

Energetska jednačina za preseke u kojima je poznata pijezometarska kota je:

√
v2 v2 500.02 + 10.02 v 2
ΠM1 + = ΠM2 + +λ (2.16)
2g 2g d 2g

Zamenom (2.14) i (2.15) u (2.16) dobija se:

v
u
u 19.62(107.45 − 105.10)
v=t √
2 2
= 0.96 m/s
500.0 +10.0
0.02 0.2
72 2. Tečenje pod pritiskom

Koeficijent lokalnog gubitka na zatvaraču odred̄uje se iz energetske jednačine

za presek u rezervoaru (gde je ER = ΠR ) i presek M1:
 
v2 v2 1000.0
ΠR = ΠM1 + + ξZ + λ ⇒
2g 2g d

19.62(113.00 − 107.45) 1000.0

ξZ = − 0.02 − 1 = 16.9
0.962 0.20
Kota otvora cevi odred̄uje se iz energetske jednačine za presek M2 i izlazni
presek7 :
v2 v2 500.0 v 2
ΠM2 + = ZOTV + +λ
2g 2g d 2g

500.0 0.962
ZOTV = 105.10 − 0.02 = 102.74 m
0.20 19.62

7
Dužina cevi izmed̄u navedenih preseka
√ se aproksimira sa 500 m, pošto je cev skoro
horizontalna, a “tačna” dužina cevi je 500.02 + 2.742 = 500.01 m.
 73

Zadatak 2.5. Odrediti

snagu turbine u sistemu prikaza-
nom na slici, ako je prečnik cevi
d = 100 mm, koeficijent linijskih
gubitaka λ = 0.025, a čitanje na
diferencijalnom manometru (ra-
zlika pritisaka) ∆pM = 3.5 kPa.

Rešenje. Diferencijalni
manometar M meri razliku pri-
tisaka izmed̄u tačke u gor-
njem rezervoaru R1 na koti 10.0
(+ strana) i preseka u cevi na
koti 10.0 (− strana), uz pret-
postavku da su strujnice u cevi
pravolinijske i normalne na pre-
sek, te da je odgovarajuća pi-
jezometarska kota (ΠM− ) mero-
davna za ceo presek. U tom
slučaju, može se napisati slede-
će:

p + 

ΠM+ = M + 10.00 


ρg 

⇒
pM− 

ΠM− = + 10.00 

ρg 



∆pM 3.5
ΠM− = ΠM+ − = 21.00 − = 20.64 m (2.17)
ρg 1 × 9.81
Energetska jednačina za presek u rezervoaru i presek cevi u kome je priklju-
čen manometar (a u kome je pijezometarska kota ΠM− ) glasi:
v2 v2 13.0
21.00 = ΠM− + + (ξUL + λ + ξK ) (2.18)
2g 2g d
Zamenom (2.17) u (2.18) dobija se:
s
16.62(21.00 − 20.64)
v= = 1.10 m/s ⇒
1 + 1 + 0.025 13.0
0.10 + 0.5
74 2. Tečenje pod pritiskom

0.102 × 3.14
Q = 1.10 = 8.67 · 10−3 m3 /s
4
Energetska jednačina za preseke u rezervoarima je:
v2 26.0
21.00 = 1.00 + (ξUL + λ + 3ξK + ξIZL) + HT
2g d
gde je HT – razlika energetskih kota u presecima neposredno uzvodno i niz-
vodno od turbine (uobičajeni termin je “pad turbine”), koji iznosi:
1.102 26.0
HT = 21.00 − 1.00 − (1 + 0.025 + 3 × 0.5 + 1) = 19.38 m
19.62 0.10
Konačno, snaga turbine je:

NT = ηT ρgQHT = 0.8 × 1 × 9.81 × 0.00867 × 19.38 = 1.32 kW

Zadatak 2.6. Posmatra se crpljenje vode iz rezervoara A u rezervoar

B crpkom C1 (prvi slučaj – crpka C2 je isključena i voda ne protiče kroz
donju cev). Za dato čitanje na manometru M1 odrediti snagu crpke, ako je
njen koeficijent korisnog dejstva η = 0.80. Ukoliko se uključi i crpka C2 sa
istim koeficijentom korisnog dejstva η (drugi slučaj), pri čemu je sada čitanje
na manometru M2 isto kao na manometru M1 (a koje je ostalo neprome-
njeno, odnosno kao u prvom slučaju), kolikom će snagom raditi crpka C1?
Pretpostaviti da je koeficijenat η crpke C1 ostao nepromenjen. Nacrtati u
pogodnoj razmeri pijezometarsku i energetsku liniju za prvi slučaj.
 75

Rešenje. Iz čitanja na manometru M1 odred̄uje se prvo pijezometarska

kota na mestu gde je manometar priključen (presek 1):
pM1 17.37
Π1 = + ZM1 = + 98.00 = 99.77 m
ρg 1 × 9.81
a zatim se pomoću energetske jednačine za preseke u rezervoaru A i 1 računa
proticaj:
 
v2 v2 10.0
ΠA = Π1 + 1 + 1 ξUL + λ1 ⇒
2g 2g d1
s
19.62(100.00 − 99.77)
v1 = = 1.00 m/s
1 + 0.5 + 0.03 10.0
0.10

0.102 × 3.14
Q1 = 1.00 = 7.85 · 10−3 m3/s
4
 2
0.10
Q1 = Q2 ⇒ v2 = 1.00 = 0.44 m/s
0.15

Za sračunati proticaj, snaga crpke se računa iz energetske jednačine napisane

za preseke u rezervoarima A i B:
 
v12 17.0
ΠA = ΠB + ξUL + ξK1 + λ1 +
2g d1
√ !
v22 2.0 + 25.02 + 10.02
+ ξR + ξK2 + ξIZL + λ2 − HC1
2g d2

gde je HC1 – razlika energetskih kota u presecima neposredno nizvodno i

uzvodno od crpke (uobičajeni naziv je “visina dizanja crpke”), koja iznosi:
 
1.002 17.0
HC1 = 110.00 − 100.00 + 0.5 + 0.2 + 0.03 +
19.62 0.10
 
0.442 28.93
+ 0.3 + 0.1 + 1 + 0.02 = 10.35 m
19.62 0.15
1 1
SC1 = ρgQ1HC1 = 1000 × 9.81 × 0.00785 × 10.35 = 997 W
η 0.8
76 2. Tečenje pod pritiskom

U slučaju kada su uključene obe crpke, kroz donju i gornju cev idu isti
proticaji kao kroz gornju cev u prethodnom slučaju. Kroz gornju cev se ne
menja proticaj jer je čitanje na manometru M1 ostalo nepromenjeno. Kroz
donju cev ide isti proticaj kao kroz gornju jer su cevi istog prečnika, dužine
i oblika, a manometar M2 je postavljen na mestu odgovarajućem onom na
kome je postavljen manometar M1 kod gornje cevi, pa je pijezometarska
kota za odgovarajući presek donje cevi Π2 = Π1 = 99.77m. Proticaj i brzina
kroz kosu cev je dva puta veći:
Q02 = 2Q2 ⇒ v20 = 2v2 = 2 × 0.44 = 0.89 m/s ⇒

 
0 1.002 17.0
HC1 = 110.00 − 100.00 + 0.5 + 0.2 + 0.03 +
19.62 0.10
 
0.892 28.93
+ 0.3 + 0.1 + 1 + 0.02 = 10.51 m ⇒
19.62 0.15
0 1 1
SC1 = ρgQ01HC10
= 1000 × 9.81 × 0.00785 × 10.51 = 1012 W
η 0.8
Dakle, da bi se traženi uslov ostvario, potrebno je da se snaga crpke poveća
za:
1017 − 997
∆SC1 = 100% = 1.5%
997
 77

Zadatak 2.7. Za instalaciju prikazanu na slici, izračunati koliko se

potroši električne energije kojom se napaja motor crpke za 5 sati rada, uko-
liko je momenat sile na osovini točka (poluprečnika r = 1.0 m) konstantan i
iznosi M = 800 Nm. Koeficijent sile (odnosno odnos sile kojom voda deluje
na točak i inercijalne sile na izlazu iz cevi) iznosi CF = 0.9 i on obuhvata
sve gubitke usled trenja, razlike brzina točka i vodenog mlaza i sl. Sračunati
čitanje na manometru M1, koji se nalazi neposredno uzvodno od crpke.
Nacrtati u pogodnoj razmeri pijezometarsku i energetsku liniju.

Rešenje. Moment sile na osovini točka jednak je proizvodu sile F kojom

voda deluje na točak i kraka sile (poluprečnik točka):
d22 π
M = F × r = CF ρQvr = CF ρv 2 r
4
Iz ove jednačine dobija se:
s
4 × 800
v2 = = 10.64 m/s
0.9 × 1000 × 0.102 × 3.14 × 1.0

0.102 × 3.14
Q = 10.64 = 0.0836 m3/s
4
Na osnovu jednačine kontinuiteta je:
 2  2
d2 0.10
v1 = v2 = 10.64 = 1.70 m/s
d1 0.25
Visina dizanja crpke HC odred̄uje se iz energetske jednačine za presek u
rezervoaru i izlazni presek:
78 2. Tečenje pod pritiskom

√ !
v2 v2 5.02 + 2.02 + 2.0
0.80 = 2.00 + 2 + 1 ξUL + ξK + λ1 +
2g 2g d1
v22 10.0
+ λ2 − HC ⇒
2g d2

 
1.702 7.39
HC = 2.0 − 0.8 + 0.7 + 0.1 + 0.020 +
19.62 0.25
 
10.642 10.0
+ 1 + 0.025 = 21.59 m
19.62 0.10
 79

Snaga crpke i energija utrošena za vreme t = 5 h su:

1 1
S= ρgQHC = 1 × 9.81 × 0.0836 × 21.59 = 23.6 kW
ηC 0.75

E = St = 23.6 × 5 = 118 kWh

Pijezometarska kota u preseku ispred crpke dobija se iz energetske jednačine

za presek u rezervoaru i presek u kome je priključen manometar:
√ !
v12 v12 5.02 + 2.02 + 2.0
0.80 = Π1 + + ξUL + ξK + λ1 ⇒
2g 2g d1
 
1.702 7.39
Π1 = 0.80 − 1 + 0.7 + 0.1 + 0.020 = 0.46 m
19.62 0.25

Traženi pritisak na manometru odred̄uje se iz jednačine hidrostatike:

p1 = (ΠM1 − ZM1 )ρg = (0.46 − 2.50)1 × 9.81 = −20.0 kPa

Zadatak 2.8. Izračunati snagu crpke, ako se za vrednost koeficijenta

lokalnog gubitka na zatvaraču ξV = 10 u cevčici A–B prečnika d1 = 1 mm
ostvaruje laminarno tečenje sa Reynolds-ovim brojem Re = 100. Radi jed-
nostavnosti proračuna, zanemariti uticaj proticaja u cevčici A–B na jedna-
čine kontinuiteta u čvorovima A i B, odnosno zanemariti promenu proticaja
duž cevi prečnika d2 = 200 mm. Kinematski koeficijent viskoznosti vode je
ν = 10−6 m2 /s, a gustina vode je ρ = 1.0 kg/dm3 .

Rešenje. Brzina vode u cevčici je:

v 1 d1 100 × 10−6
Re = ⇒ v1 = = 0.10 m/s
ν 0.001
80 2. Tečenje pod pritiskom

Energija izgubljena izmed̄u preseka A i B, računato duž cevčice prečnika d1,

gde se ostvaruje laminarno strujanje, uz zanemarivanje lokalnih gubitaka,
iznosi:
64 4.0 + 2(4.0 − 3.1) v12 64 5.8 0.102
∆EA−B = = = 1.89 m
Re d1 2g 100 0.001 19.62
Taj isti gubitak, računat duž cevi prečnika d2, iznosi:
 
v22 4.0
∆EA−B = ξV + λ 2 ⇒
19.62 d2
s
19.62 × 1.89
v2 = 4.0 = 1.87 m/s
10.0 + 0.03 0.20

Pošto je d2 = 200d1, proticaj kroz cev d2 je znatno veći od onoga kroz d1

(Q2  Q1), pa se Q1 može zanemariti u jednačini kontinuiteta.
0.202 × 3.14
Q2 = 1.87 = 0.0588 m3/s
4
Energetska jednačina za struju duž cevi prečnika d2 glasi:
 
v2 12.0 + 2 × 3.0
1.0 = 1.0 + 2 ξUL + 2ξK + ξV + λ2 + ξIZL − HC ⇒
2g d2
1.872 18.0
HC = (0.5 + 2 × 0.4 + 10 + 0.03 + 1) = 2.68 m
19.62 0.20
1 1
S= ρgQ2HC = 1 × 9.81 × 0.0588 × 2.68 = 1.93 kW
η 0.8

Zadatak 2.9. Za zatvoreni sistem cevi i rezervoara (A i B) odrediti

proticaje Q1 i Q2 i potrebnu snagu crpke. U pogodnoj razmeri nacrtati
energetsku i pijezometarsku liniju za gornju cev.

Rešenje. Proticaj kroz sistem može se odrediti iz energetske jednačine za

preseke u rezervoarima duž struje kroz donju cev:
v22 10.0
Π B = ΠA + (ξUL + λ2 + ξIZL) ⇒
2g d2
s
19.62(5.00 − 4.50)
v2 = = 1.98 m/s
0.5 + 0.02 10.0
0.20 + 1
 81

0.202 × 3.14
Q2 = 1.98 = 0.0622 m3/s
4

Cevi na prskaču su istih prečnika i hrapavosti i postavljene su simetrično

u odnosu na vertikalnu osu, pa su i proticaji kroz ove dve cevi med̄usobno
jednaki:

0.0622 4 × 0.0311
Q1 = = 0.0311 m3/s ⇒ v1 = = 15.85 m/s
2 0.052 × 3.14

Visina dizanja crpke HC odred̄uje se iz energetske jednačine za presek u

rezervoaru A i izlazni presek na prskaču:

v12 v2 20.0 + 1.5

4.50 = 5.50 + + 2 (ξUL + λ2 + ξK ) +
2g 2g d2
√ !
v12 1.02 + 0.52
+ ξR + λ 1 − HC ⇒
2g d1

1.982 21.50
HC = 5.50 − 4.50 + (0.5 + 0.020 + 0.4) +
19.62 0.20
 
15.852 1.12
+ 1 + 0.2 + 0.025 = 24.13 m
19.62 0.05

Tražena snaga crpke je:

1
S= 1 × 9.81 × 0.0622 × 24.13 = 17.33 kW
0.85
82 2. Tečenje pod pritiskom

Zadatak 2.10. Proticaj kroz cev 3 je dva puta veći od proticaja kroz
cev 2 (Q3 = 2Q2). Odrediti prečnik otvora d0 centralno simetričnog prste-
nastog zatvarača na kraju cevi 3. Voditi računa o kontrakciji mlaza, odnosno
da presek mlaza AML , koji se uzima kao kontrolni presek za energetsku
 83

jednačinu, iznosi 70% od poprečnog preseka otvora zatvarača A0 . Gubitak

energije na zatvaraču iznosi 10% od brzinske visine suženog mlaza. Sračunati
silu kojom fluidna struja deluje na spoj cevi u preseku A–A.

Rešenje.
)
Q3 = 2Q2
⇒ Q1 = Q2 + 2Q2 = 3Q2 ⇒
Q1 = Q 2 + Q 3
 2
d21 π d2 π 0.10 4
v1 = 3v2 2 ⇒ v1 = 3 v2 = v2
4 4 0.15 3
 
  √2 10.0
10.0 v 2 v2 10.0 v2
7.60 = √ + 2 + 1 ξUL + λ1 + 2  ξR + λ 2 3  ⇒
3 2g 2g d1 2g d2

q  2  
4 10.0
v2 = 19.62(7.60 − 5.77) 0.5 + 0.020 + 1 + 0.2 +
3 0.15
11.55
+ 0.023 = 2.24 m/s ⇒
0.10
0.102 × 3.14
Q2 = 2.24 = 0.0176 m3/s
4

0.102 × 3.14
v3 = 2v2 = 4.49 m/s ⇒ Q3 = 4.49 = 0.0352 m3/s
4
4 0.152 × 3.14
v1 = v2 = 2.99 m/s ⇒ Q1 = 2.99 = 0.0529 m3/s
3 4
d20π d2 π
vML AML = v3 A3 ⇒ vML CA = v3 3 ⇒
4 4
 
10.0 v 2 v2 10.0
7.60 = − √ + ML + 1 ξUL + λ1 +
3 2g 2g d1
 
√2 10.0
v2 v2
+ 3  ξR + λ 2 3  + ξZ ML ⇒
2g d2 2g
  
2 10.0
vML = 19.62(7.60 + 5.77) − 2.99 0.5 + 0.020 −
0.15
  0.5
11.55
−4.492 0.2 + 0.023 /(1 + 0.1) = 13.09 m/s
0.10
84 2. Tečenje pod pritiskom

d20π d2 π
vML AML = v3 A3 ⇒ vML CA = v3 3 ⇒
4 4
r s
v3 4.49
d0 = d3 = 0.10 = 0.070 m
vML CA 13.09 × 0.7

U zadatku se traži da se odredi uti-

caj fluidne struje na presek A–A,
odnosno da se odrede normalna sila,
transverzalna i momenat u preseku.
Pošto cevi 2 i 3 desno od preseka
A–A u statičkom smislu predstavlja-
ju konzolu, presečne sile usled delova-
nja fluida, u preseku A–A se odred̄uju
pomoću konturne sile vode koja de-
luje na konzolu. Ako se posmatra za-
premina vode izmed̄u preseka A–A i
izlaznih preseka cevi 2 i 3, može se
napisati jednačina ravnoteže svih sila:

I~1 + P~X + I~2 + IML

~ +G
~2 + G
~3 + K
~ =0

gde su I – inercijalne sile, P – sila pritiska (u presecima 2 i 3 je 0), G –

težina vode u cevi i K – sila konture, cevi na vodu. Sila vode na konturu,
odnosno na konzolu je:

~ =R
−K ~ = I~1 + P~X + I~2 + IML
~ +G
~2 + G
~3

I1 = 1000 × 0.0529 × 2.99 = 158.2 N

I2 = 1000 × 0.0176 × 2.24 = 39.5 N
IML = 1000 × 0.0352 × 13.09 = 461.4 N
 
v2 v2 10.0
7.60 = ΠA + 1 + 1 ξUL + λ
2g 2g d1

2.992 10.0
ΠA = 7.60 − (0.5 + 0.020 + 1) = 6.31 m
19.62 0.15

0.152 × 3.14
PX = pA−A
T A1 = 1000 × 9.81(6.31 − 0.00) = 1093.3 N
4
 85

0.102 × 3.14
G2 = G3 = 1000 × 9.81 11.55 = 889.7 N
4
Presečne sile u preseku A–A su8 :

MA−A = (889.7 + 889.7)5.00 = 8896.7 Nm

TA−A = 889.7 + 889.7 + (39.5 − 461.4) cos 600 = 1568.4 N

NA−A = 158.2 + 1093.3 − (39.5 + 461.4) cos 300 = 817.7 N

Zadatak 2.11. Posma-

tra se laminarno tečenje vo-
de kroz cev (unutrašnjeg preč-
nika d = 2 mm. Koeficijent
kinematske viskoznosti vode
je ν = 10−6 m2 s−1 . Odre-
diti proticaj. Nacrtati pije-
zometarsku i energetsku lini-
ju. Sračunati prosečni tan-
gencijalni napon izmed̄u vode
i zida cevi i ukupnu silu trenja
za celu cev.

Rešenje. Energetska jednačina za presek u rezervoaru i izlazni presek glasi:

√ !
v2 v2 5.02 + 3.02
ΠREZ = ΠIZL + + ξUL + λ (2.19)
2g 2g d

Za laminarno tečenje važi zavisnost:

64 64ν
λ= = (2.20)
Re vd
Zamenom (2.20) u (2.19) dobija se:
!
64 × 10−6 5.83 v2
10.00 = 8.00 + 1 + 0.3 + ⇒
v × 0.002 0.002 2g

8 A−A
Sila pritiska PX ne deluje u težištu preseka, ali je njen ekscentricitet veoma mali pa
se odgovarajući moment sile može zanemariti.
86 2. Tečenje pod pritiskom

2.00 = 0.06626v 2 + 4.755v

⇒ v = 0.42 m/s ⇒

0.0022 × 3.14
Q = 0.42 =
4
= 1.31 · 10−6 m3 /s

Nakon proračuna proticaja, po-

trebno je proveriti pretpostavku o
laminarnom tečenju:

vd 0.42 × 0.002
Re = = = 840 < ReKRIT
ν 10−6
Prosečni tangencijalni napon izmed̄u vode i zida cevi je:
1 λ 1 2 1 64 × 10−6 1
τ = Cτ ρv 2 = ρv = 1000 × 0.422 = 1.67 Pa
2 42 4 0.42 × 0.002 2
Ukupna sila trenja je:

T = τ OL = 1.67 × 0.002 × 3.14 × 5.83 = 0.062 N

gde je O – okvašeni obim cevi i L – ukupna dužina cevi.

Zadatak 2.12. Na slici je prikazana standardna laboratorijska insta-

lacija sa Thompson-ovim oštroivičnim prelivom. Pretpostavljajući da je do-
 87

nji rezervoar R1 dovoljno veliki da nivo vode u njemu ne zavisi od proticaja

i da je brzinska visina u gornjem rezervoaru R2 zanemarljiva, odrediti kotu
vode u gornjem rezervoaru Π2 pri kojoj crpka radi snagom S = 500 W.

Rešenje. Potrebno je postaviti tri jednačine: prva je energetska jednačina

za preseke u donjem i gornjem rezervoaru, druga je jednačina prelivanja za
Thompson-ov preliv a treća je izraz za snagu crpke:

v2 1.6 


Π1 = 2.00 + hT + (ξREŠ + λ + ξIZL) − HC 

2g D 



!0.2 


5q 256Q2
QT = 2gh5T ⇒ hT = = 0.878Q0.4  ⇒
16 25 × 19.62  




1 ηS 



S= ρgQHC ⇒ HC = 
η ρgQ

 2
10.4 4Q 1.6
1.00 = 2.00 + 0.878Q + 2
(0.5 + 0.02 +
19.62 0.30 × 3.14 0.3
0.8 × 500
+ 1) − ⇒
9.81 × 1000 × Q

−1.00 = 0.878Q0.4 + 16.4Q2 − 0.0408Q−1

Ova jednačina, nakon množenja sa −Q, može se napisati u obliku:

Q = 0.0408 − 0.878Q1.4 − 16.4Q3

odnosno, može se rešiti iterativnim postupkom9 :

Q(i+1) = 0.0408 − 0.878Q1.4 3

(i) − 16.4Q(i)

gde je i – redni broj iteracije. Ako se u prvom koraku uzme Q(1) = 0, do-
bija se:

Q(2) = 0.0408 − 0.878 × 0.00001.4 − 16.4 × 0.00003 = 0.0408

Q(3) = 0.0408 − 0.878 × 0.04081.4 − 16.4 × 0.04083 = 0.0300

...
9
Videti objašnjenje na strani 49.
88 2. Tečenje pod pritiskom

Q(7) = 0.0408 − 0.878 × 0.03301.4 − 16.4 × 0.03303 = 0.0328

Daljim ponavljanjem može se pokazati da postupak konvergira vrednosti

Q = 0.0328 m3/s. Odgovarajuća visina mlaza na Thompson-ovom prelivu
je:

hT = 0.878 × 0.03280.4 = 0.224 m

pa je tražena kota vode u gornjem rezervoaru:

Π2 = 2.00 + hT = 2.224 m