Значице турбомашина – други час 1/6

3. Задатак

Кроз радијалну (центрифугалну) пумпу протиче 63 l/s воде и при томе се радно коло
обрће са учестаношћу од n=1450 min-1. Снага измерена на спојници пумпе је 1 kW. Вода
притиче колу са апсолутном брзином c0=5 m/s, под апсолутним углом α0=21º. Дати
подаци:
 значица протока (φ=0,124),
 степен корисности пумпе (η=0,76),
 хидраулички степен корисности пумпе (ηh=0,95),
 волуметријски степен корисности (ηV=0,952),
 угао лопатице на улазу (β1=14º),
 угао лопатице на излазу (β2=30º),
 улазни пречник кола (D1=150 mm),
 излазна ширина кола (b2=17 mm).
Сматрати да је дебљина лопатица занемарљиво мала, тј. δ≈0.

Одредити:

1. излазни пречник кола (D2),

2. ширина кола на улазу (b1),
3. троуглове брзина на улазу и излазу из обртног кола за све релевантне пресеке (0-0
до 3-3),
4. коефицијент умањења напора кола.

Израда задатка

1. Из познатих релација за значицу протока и обимску брзину на излазу, добија се:

Q 240 Q 240Q 240  0, 02

  3 2  D2  3 3  0, 204 m.
2
u2 D2 π/ 4 D2 π n π n
2
0,124  π 2 1450

D2 πn
u2 
60
2. Пошто се подразумевају неизмерно танке лопатице, то је проток кроз коло:
Qk  c0m D1 b1=c3m D2 b2 . (1)
c z
Коефицијент стешњења на улазу је [1-3]: 1  0 m  1  , одакле, с обзиром да је
c1m D1 sin 1
дебљина лопатица δ≈0, c0 m  c1m .
c z  0
Слично је и за коефицијент стешњења на излазу:  2  3m  1     c3m  c2 m .
c2 m D2 sin  2
Овде би требало нагласити да је у овом случају c0 m  c1m  c2 m  c3m .
Значи, једнакост меридијанских брзина се мора нагласити.
Из једначине (1) и троугла брзина на улазу, на пресеку 0-0, који је одређен у потпуности, с
обзиром да су позната његова три елемента  c0 , 0 ,u1  , следи да је:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – други час 2/6

Qk Qk
b1   .
c0m D1 c0 sin  0 D1
Из дефиниције волуметријског (запреминског) степена корисности следи да је:
Q Q
V   Qk = .
Qk V
Q 0, 063
Из претходне две једначине следи: b1    78 mm .
V c0 sin  0 D1 0,952  5  sin 21  0,15  
3. Три елемента троугла брзина на улазу на пресеку 0-0, као што је под другом тачком
овог задатка напоменуто, су познати и износе:
D  n 0,15   1450
c0  5 m/s , 0  21 ,u1  1   11,39 m/s.
60 60

w0 c0
c0m
β0 α0
u1 c0u

С обзиром да је  0  21  90 , следи да вода притиче колу са предротацијом.

На слици су подебљани познати елементи троугла брзина. Доцртани су остали, који се
могу израчунати.
Из овог троугла брзина следи да је c0 m  c0sin 0 = 5  sin21  1, 79 m/s. На основу
разматрања у другој тачки задатка: c1m  c0 m = 1, 79 m/s. Сада су нам позната три елемента
троугла брзина на улазу, на пресеку 1-1, и то су: c1m  1,79 m/s , 1  14 ,u1  11,39 m/s.
Самим тим је у потпуности одређен и троугао брзина на овом месту.

Из троугла брзина на пресеку 0-0 је:

c c0 m 1, 79
 0  arctg 0 m = arctg = arctg  14,9.
u1  c0u u1  c0 cos 0 11,39  5  cos21

Види се да је  0  1 , што указује на појаву заношења флуидне струје на улазу. Иста

појава, са још израженијим интензитетом, се јавља на излазу из обртног кола пумпе.
Феномен заношења флуидне струје на улазу и излазу из обртног кола се дефинише
коефицијентом умањења напора кола (ε), који ће се разматрати под четрвтом тачком овог
задатка.

Меридијанска брзина на излазу, у пресеку 3-3 (непосредно иза излазног пресека обртног
кола) је:
Qk Q 0, 063
c3m =    6,1m / s.
D2 b2 V D2 b2 0,952  0, 204    0, 017
Види се да је различита од c0 m =c1m .
Као што је у другом делу овог задатка напоменуто, услед занемарљиве дебљине лопатице,
c2 m =c3m .

Познате су три величине излазног троугла брзина у пресеку 2-2:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – други час 3/6

D2 n 0, 204   1450

 2  30 ,u2    15, 49 m / s, c2 m  6,1m / s. Све остале величине се могу
60 60
израчунати из овог троугла брзина.
За одређивање троугла брзина на излазу, у пресеку 3-3, се користе дефиниције
одговарајућих степена корисности. Из дефиниције (укупног) степена корисности следи
јединична струјна енергија целе машине, односно напор, ако би смо је поделили са
P  QY P
убрзањем силе земљине теже (H=Y/g):   h  Y  , где је Р – снага пумпе
P P Q
измерена на спојници пумпе или, једноставније, снага пумпе. Ова величина је од значаја
за изучавање енергетских карактеристика машине (у спрези са остатком хидрауличког
система, цевовода). Међутим, за „интроспекцију” хидрауличне машине је битан појам
јединичне струјне енергије кола, који се непосредно користи. Он се израчунава
коришћењем дефиниције хидрауличког степена корисности:
P  QY Y Y
h  h    Yth  .
Pkn  QYth Yth h
P 1 103  0,76
Коришћењем две последње једначине се добија: Yth   3  12 ,7 J / kg.
 Qh 10  0, 063  0,95
Применом Ојлерове једначине за турбомашине се добија:
Y u c Y  u  c cos 0 12, 7  11,39  5  cos21
Yth  u2 c3u  u1c0u  c3u  th 1 0u  th 1 0   4, 25 m / s , где
u2 u2 15, 49
D  n 0 , 204   1450
је обимска брзина на излазу из обртног кола u2  2   15, 49 m/s.
60 60
Сада су одређена три елемента троугла брзина на излазу, у пресеку 3-3
 u2  15, 49 m / s, c3m  6,1m / s, c3u  4, 25 m / s  , што је довољно за одређивање троугла
c3m 1,93
брзина. Из њега се одређује угао 3  arctg  arctg  28,32 .
u2  c3u 15, 49  6
Види се да је  2  3 , што је још један доказ феномена заношења струје, поменутог у
оквиру ове тачке, приликом разматрања улазних троуглова брзине.

4. Коефицијент умањења напора кола се дефинише [1-3] као: ε = Yth/Yth∞. Он је у

директној вези са феноменом заношења флуидне струје на улазу и илазу из обртног кола
турбомашине.
Y u c u c 15, 49  4, 25  11,39  5  cos21
  th  2 3u 1 0u   0 , 429,
Yth u2 c2u  u1c1u 15, 49  5  11,39  4, 21
c 6,1 c 1, 79
где је: c2u  u2  2 m  15, 49   5 m / s и c1u  u1  1m  11,39   4, 21m/s.
tg 2 tg30 
tg1 tg14
Провера:   1 ! Овај услов мора бити задовољен, с обзиром на дефиницију и природу
величине  .

Питање:

1. Израчунати степен реакције кола са коначним и неизмерно великим бројем лопатица.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – други час 4/6

4. Задатак

Вода притиче обртном колу пумпе без предротације. Криве напора пумпе и степена
корисности су задате једначинама:
Y  300  30000 Q 2 , η  30Q( 1  10Q ) 
Q m3 / s  
Додатни подаци:
 специфична брзина обртања дате машине је 31 ,
 ширина обртног кола пумпе на излазу је 20 mm ,
 улазни пречник обртног кола је 100 mm ,
 хидраулички степен корисности пумпе је 0,85 ,
 од улаза у обртно коло до његовог излаза меридијанска брзина опадне за 20% ,
 релативнио угао струје на излазу износи 45º.

Приликом израде задатка сматрати:

 да су волуметријски губици занемарљиви,
 да се утицај дебљине лопатица може занемарити,
 да пумпа ради у оптималном режиму.

Тражи се:

а) Одредити и скицирати троуглове брзина на улазу и излазу из кола, као и пречник

обртног кола на излазу и ширину обртног кола на улазу.
б) У случају да се вишестепена (тростепена) двострујна пумпа састоји од истоветних кола,
која раде са параметрима наведеним у тексту задатка, одредити специфичну брзину
обртања целе машине, која је дата на слици:

Израда задатка:

а) Текстом задатка је речено да пумпа ради у оптималном режиму. Да би пронашли ту

вредност протока, требало би пронаћи максимум функције степена корисности и то
чинимо на следећи начин:
dη d 30 Q 1  10 Q 
0   30  600 Q  0  Qopt  0,05m3 / s.
dQ dQ
2
d η d 30  600 Q 
Види се да је други извод : 2
0  600  0,Q.
dQ dQ
Одавде произилази да је: ηmax  η  Qopt   30  0,05  1  10  0,05  0,75 .
Јединична струјна енергија пумпе у оптимуму је:

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – други час 5/6

2
Yopt  300  30000  Qopt  300  30000  0,052  225J / kg.
Коришћењем дефиниције хидрауличког степена корисности, долазимо до јединичне
струјне енергије кола, која је од значаја за прорачун обртног кола пумпе:
Y Y 225
ηh  opt  Yth  opt   264,7J / kg.
Yth ηh 0,85
Писањем Ојлерове једначине за турбомашине добијамо: Yth  u2 c3u  u1 c0u , одакле, с
обзиром да не постоји предротација, јединична струјна енергија кола гласи:
Yth  u2 c3u . (1)
Одавде следи обимска компонента брзине на излазу из обртног кола:
c3u  Yth / u2 , (2)
али u2  ? , јер је непознат број обртаја пумпе (n) и излазни пречник обртног кола (D2).
Брзину обртања пумпе добијамо из дефиниције специфичне брзине обртања:
3/ 4
 Yopt   225 
3/ 4
nQ   31   9,81 
n Qopt  g      1450min -1.
nQ  3/ 4
 n 
 Yopt  Qopt 0,05
 g 
 
Из троугла брзина следи:
c c
tgβ3  3m  c3u  u2  3 m . (3)
u2  c3u tgβ3
Текстом задатка је речено да су запремински губици занемарљиви, одакле следи да је:
Q=Qk. Према дефиницији је: Qk =c3m D2 b2 . Одавде следи:
c3m =Qk /  D2 b2  . (4)
Из једначина (1), (3) и (4) следи:

2 2
 c   c   D πn  Q 60   D2 π n  Qn
Yth  u2 c3u  u2  u2  3 m   u22 1  3 m    2  1  D πb D π n tgβ    60   60 b tgβ 
 tgβ3   u2 tgβ3   60   2 2 2 3   2 3

Qn 60 0,05 1450 60
D2  Yth    264,7    238mm.
60 b2 tgβ3 π n 60  0,02  tg45 π 1450


Сада је:
u2 =D2 n/ 60  18,1m / s, c3m  3,34 m / s, c3u  14, 73m / s. Са ова три елемента троугао брзина
на излазу, у пресеку 3-3, је одређен у потпуности.

Текстом задатка је дато: c2 m / c1m  0,8 . Узимајући у обзир да се дебљина лопатица

занемарује: c0 m =c1m ,c2 m =c3m , следи да је c3m / c0 m  0,8  c0 m  4, 2 m / s.
Обимска брзина на улазном пречнику је u1  D1 n/ 60  7, 6 m / s.
Сада имамо три елемента троугла брзина на улазу у пресеку 0-0: u1 , c0 m ,  0  90.
Ширина обртног кола на улазу је: b1  Q /  c0 m D1   38,1mm.

б) На слици је приказана двострујна, тростепена центифугална пумпа, тако да је

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Значице турбомашина – други час 6/6

n 2  Qopt n 2  0,05
специфична брзина обртања: nQ  3/ 4
 3/ 4
 19,19.
 3  Yopt   3  225 
 g   9,81 
   
Питање:

Да ли је специфична брзина обртања једне турбомашине променљива?

Литература:

[1] Протић† З., Недељковић М. (2021): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, седмо издање.
[2] Недељковић М. (школска 2021/22): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[3] Чантрак Ђ. (2022): Скрипте за предмете: Пумпе, Пумпе и вентилатори,
Турбомашине, Вентилатори и турбокомпресори, Прво поглавље: Теоријске основе
пумпи и вентилатора, Машински факултет, Београд

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе