Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 1/8

Пример испитног задатка

Пумпа чије су карактеристике дате таблицом, ради са водом у постројењу приказаном на

слици 1.

n = 1450 min-1
Q l/s 0 10 20 30 40 50 60 65,5
Y J/kg 150 146 135 116 91 60 24 0
 % 0 40,3 65,6 75,9 71,2 51,5 16,9 0
NPSEР J/kg 30 31,6 35,7 41,8 49,8 59,6 71,1 78,1

Дати су следећи подаци o цевоводу:

 геодезијске висине: Hgeo, 2 = 12 m, Hgeo, 3= 1,5 m;

 коефицијенти карактеристика отпора [(J/kg)/(l/s)2]: m1 = 0,013, m2 = 0,05, m3 = 0,052.

Одредити:

а) протоке у свим гранама и снагу са којом ради пумпа. Претходно проверити смер
струјања у грани 2;

б) режим рада пумпе у погледу кавитације. Улаз у пумпу се налази један метар испод
нивоа воде у усисном резервоару А. Коефицијент отпора усисног цевовода, до улаза у
пумпу, износи ¾ вредности коефицијента отпора деонице 1. Разлика вредности
атмосферског притиска и притиска испаравања воде је 0,95 bar (pb – pd = 0,95 bar ).

в) при ком броју обртаја пумпе би вода у деоници 2 мировала (проток Q2 = 0 l/s)? Колика
би тада била снага пумпе?

Hgeo,2

Hgeo,3 m2
В

m1 m3
А P

Слика 1. Скица постројења.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 2/8

Израда задатка:

a) На првом примеру ће се изложити логика (алгоритам) решавања задатака по тачкама,

тако да ће представљати основ за све будуће задатке.

1. Постављање референтне равни

У примерима који ће се изучавати у оквиру овог предмета, с обзиром на важност разлике

нивоа течности у усисним и потисним резервоарима, биће задаване геодезијске висине на
начин како је то на слици 1. и приказано. На почетку задатка се дефинише референтна
раван, која ће се, приликом записивања једначина напора цевовода држати фиксираном.
Сматраћемо да је на нивоу референтне равни висина 0. Вредности висина изнад су
позитивне, а испод негативне. Битно је да се се ниво референтне равни изабере тако да
запис једначина напора цевовода буде што једноставнији.

За овај случај слободни ниво течности у усисном резервоару А ће се поклопити са

референтном равни, јер су обе геодезијске висине дате у односу на ту раван.

2. Смештање рачве

Сада ћемо употребити апстрактно размишљање. Зарад лакшег записа једначина напора
цевовода, рачву “смештамо” на ниво референтне равни. Значи, не “буквално”, већ у
мислима. Као прво, тада нам неће битан потребан податак о усисној висини пумпе за
одређивање радне тачке. Он долази до изражаја под тачком б) овог задатка, када се буде
одређивао режим рада пумпе у погледу кавитације. Као друго, једначине напора цевовода
ће имати једноставнији запис.

Напомена:
У оквиру израде ових задатака се губитак енергије у рачви занемарује у односу на
вредност укупних губитака, иако он заиста постоји и има коначну вредност, али је у
функцији од више параматера. На овом месту се неће улазити у дубљу анализу
проблематике струјања у рачви, која је детаљно проучавана у оквиру докторских и
магистарских теза, дипломских и научних радова и литературе, настале у оквиру
истраживања спроведених на Катедри за механику флуида и Катедри за хидрауличне
машине и енергетске системе Машинског факултета у Београду. Она за овде излаган
“поглед на свет” представља раскрсницу путева за флуид.

3. Запис једначина напора цевовода

Смер струјања у деоницама 1 и 3 је одређен, јер је у цевоводу 1 диктиран пумпом (од

резервоара А према рачви Р), а с обзиром да је резервоар Б на мањој висини од резервоара
А, смер струјања у деоници 3 је од рачве Р према резервоару С.
Уопштен запис за усисни цевовод:
 prel
YA   g   H geo ,R  H geo ,ус. рез.   m  Q 2 . (1)

Уопштен запис за потисни цевовод:
p
YA  rel  g   H geo ,пот. рез.  H geo ,R   m  Q 2 . (2)

У оба случаја је: prel  pm ,  pv .

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 3/8

Применом једначине (1) на усисни цевовод 1, добија се:

YA,1  g   H geo ,R  H geo ,ус. рез.   m1  Q 2  g   0  0   m1  Q 2  m1  Q 2  0, 013  Q 2 .
Тренутно ће се заобићи запис једначине напора цевовода 2, јер се не зна смер струјања у
њему.
Применом једначине (2) на потисни цевовод 3, добија се:
YA,3  g   H geo,пот. рез.  H geo,R   m  Q 2  g   H geo,3  0   m3  Q 2  g  H geo ,3  m3  Q 2  15  0, 052  Q 2 .

У оквиру овог задатка су губици хидрауличког система дати преко коефицијента отпора
деонице mi (i=1, 2, 3), тако да се не морају појединачно израчунавати за сваку деоницу, на
основу успутних губитака (локалних и на трење).

Напомена: Због лакшег цртања дијаграма ће се студентима омогућити да убрзање силе

Земљине теже рачунају као g  10 m/s 2 , што је усвојено и у оквиру овог задатка.

4. Одређивање смера струјања у цевоводу 2

Одређивање смера струјања у некој деонице се обрађује и у оквиру курса из Механике

флуида [3]. На овом месту ће се изложити начин приказан у оквиру, нпр. задатка 83. [1].

Замислити да је прекинута веза цевовода 2 и остатка система, привременим „одсецањем”

деонице 2. Наиме, треба замислити да је на месту споја цевовода 2 и рачве Р постављена
„blind-слепа” прирубница (фланша). На тај начин је добијен цевовод 2 у коме вода стоји и
прост цевовод (пумпа са гранама 1 и 3). Значи, нема струјања у цевоводу 2. Сада се
испитује напор са једне и друге стране замишљене “преградне плоче”. У зависности од
тога где је енергија већа изнад плоче, односно горе YR ,горе  g  H geo,2  120 Ј/kg  или испод
плоче, односно доле, одређује се смер струјања, нравно од тачке са већом енергијом према
тачки са мањом енергијом. Са доње стране влада напор у рачви, који представља напор
пумпе редукован за губитке у деоници 1, у којој је пумпа „физички” смештена. Одређује
се у пресеку редуковане криве напора пумпе и криве напора цевовода 3.
Редукована крива напора пумпе настаје ”редним одузимањем” криве напора цевовода
од криве напора пумпе. Поступак је приказан на слици 2.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 4/8

Y [J/kg]
140

90
Y*
YA,1

40

-10 0 10 20 30 40 50 60 Q [l/s] 70

-60

Слика 2. Редуковање криве напора пумпе

При сваком протоку се од вредности криве напора пумпе одузима вредност криве напора
цевовода, баш за тај проток. То је на слици 2. илустровано на вредности протока од око
43l/s. Тачка пресека криве напора пумпе (Y) и криве напора цевовода (YA,1) је
карактеристична и она је такође обележена на слици 2. С обзиром да су тада вредности
напора пумпе и цевовода исте, редукована крива напора пумпе (Y*) пресеца апсцису.

150
Y [J/kg]
YA,3
100
YR,доле Y
Y*
50
YA,1

0
0 10 20 30 40 50 60 Q [l/s] 70

-50

-100

Слика 3. Одређивање напора у рачви у преосталом простом цевоводу

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 5/8

Са дијаграма на слици 3. се види да је YR ,доле  83,5 J/kg  YR ,горе  120 Ј/kg . Дакле, смер
струјања у цевној деоници 2 је, када се замишљена преграда уклони, од резервоара С
према рачви Р.

Овакав цевовод се назива турбински и има једначину:

YA,2  g  H geo ,2  m2  Q 2  120  0 , 05  Q 2 .
Види се да је карактер сличан карактеру криве напора пумпе.

Један чисто формалан закључак:

Када одређујемо смер струјања у некој деоници, члан “тежине” стуба течности ће имати
позитивну вредност, а коефицијент губитака ће имати позитиван или негативан предзнак.

У једначинама напора сва три цевовода фигурише проток Q, а не проток са одговарајућим

индексом, због општости и цртања дијаграма.

5. Одређивање радне тачке система

Сада систем посматрамо, поново, у целости. То је сложен цевовод и за његово решавање

се мора користити и једначина континуитета, која ће се писати за рачву Р (аналогно првом
Кирхофовом закону за одређени чвор [4]). Следи да је: Q1 + Q2 = Q3.

Из претходне релације се закључује да су редукована крива напора пумпе (Y*) и крива

напора цевовода 2 (YA2) паралелно спрегнуте. На тај начин настаје крива Yекв, која
симболише „произвођача”, који уноси проток у рачву.

По овој логици једино цевовод 3 узима проток из рачве Р, тако да он симболизује

„потрошача”.

Радна тачка система (РТС) се налази у пресеку произвођача и потрошача. Уједно,

добијени напор представља и енергију у рачви Р.

Одређивање радне тачке система је приказано на дијаграму на слици 4.

Значи радна тачка система има параметре: напор (енергију) у рачви и укупни проток кроз
рачву.

Две криве, које се секу у РТС-а, произвођач и потрошач, морале би да обухвате све
елементе постројења (цевоводе, резервоаре, пумпе,...). Уколико то није случај, задатак
није правилно урађен. Значи РТС представља крајњи домет, после кога нема више
спрезања радних кривих, али не и сам циљ читавог прорачуна цевовода.

Циљ прорачуна је одређивање радних тачака струјних машина, односно у овом случају,
пумпи.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 6/8

200
Y [J/kg]

150
YA,3
РТС
YR
100
YA,2
(Y* + YA,2) = Yекв
Y
50
YA,1
Y*
0
Q3
0 20 40 60 80 Q [l/s] 100

-50

-100

Слика 4. Одређивање радне тачке система (РТС)

6. Одређивање радне тачке пумпе и протока кроз цевоводе 1 и 2

Из радне тачке система се не може директно вратити на изворну криву напора пумпе, јер
је она, тек модификована, као редукована крива напора, учествовала у паралелној спрези и
настајању еквивалентне криве напора произвођача (Yекв).

С обзиром да је Yекв настала из паралелне спреге Y* и YА,2 на чланове таквог једног збира
се и паралелно враћамо (при истом напору YR).

Прво се наилази на криву Y*. Сада је дефинисан проток који протиче кроз цевовод 1,
односно са којим ради пумпа. То је проток и при ком ће се одредити напор пумпе, јер:

Y*  Y  YA,1  Y * Q  Y Q  YA,1 Q .
1 1 1

Одавде следи тражени напор пумпе при протоку Q1:

Y Q  Y * Q  YA,1 Q .
1 1 1

Радна тачка пумпе (РТП) ће се графички одредити подизањем по вертикали, при протоку
Q1 са криве Y* на криву Y (видети слику 5.). Две претходне релације представљају
објашњење ове графичке интерпретације.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 7/8

200
Y [J/kg]

150
РТП YA,3
РТС
YR
100
YA,2 (Y* + YA,2) = Yекв
Y
50
YA,1
Y*
0
Q2 Q1 Q3
0 20 40 60 80 Q [l/s] 100

-50

-100

Слика 5. Одређивање радне тачке пумпе (РТП) и протока кроз све цевне деонице

Из дијаграма на слици 5. се могу очитати следели тражени подаци: РТП

 Q  Q1  28l/s, Y  120 J/kg  , Q2 ≈ 15 l/s, Q3 ≈ 43 l/s.
Провера:

Једначина континуитета за рачву Р служи као провера ваљаности очитавања вредности

протока из дијаграма на слици 5. Одређивање и очитавање вредности протока је извршено
на ваљан начин с обзиром да је задовољена релација: Q1 + Q2 = 43 l/s = Q3.

7. Одређивање снаге пумпе

Снага пумпе се одређује на основу израза за снагу мерeну на спојници пумпе наведеног у
[1,2,5]:

  QРТП  YРТП
P [kW]  .
РТП 103

Подсећање да се у претходном изразу запремински проток замењује у [m3/s], а вредност

степена корисности у децималном запису. Значи водити рачуна да се вредности очитане
из дијаграма, у оквиру овог задатка, претворе у одговарајуће вредности. речено је да је
вредност густине у оквиру задатака овог курса, ако се другачије не дефинише, 1000 kg/m3.

Крива степена корисности је, такође задата таблично, тако да се вредност очитава из
дијаграма на начин приказ на слици 6., при протоку Q1 = QРТП. Износи око 76%, и
представља вредност блиску оптимуму (максималном степену корисности).

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Прорачун пумпног сложеног цевовода – први час 8/8

Због тачности очитавања битно је уцртати криву степена корисности, јер се не може
применити линеарна интерполација на дате вредности у табели, с обзиром да се ради о
функцији која је представљена полиномом вишег реда.

200
Y [J/kg]

150
РТП YA,3
РТС
100
YA,2 (Y* + YA,2) = Yекв
η Y
50 YA,1
Y*
0
Q1
0 20 40 60 80 Q [l/s] 100

-50

-100
Слика 6. Одређивање степена корисности пумпе

Сада се може одредити снага са којом ради пумпа:

103  0 , 028 120
P  4 , 42 kW.
0 , 76 103

Решавање задатка под тачкама б) и в) следи у оквиру следећег часа.

Домаћи задатак
За које вредности протока кроз пумпу би се смер струјања у грани 2 променио?

Литература:
[1] Протић† З., Недељковић М. (2021): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,
теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, седмо издање.
[2] Недељковић М. (школска 2021/22): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[3] Чантрак С., Бенишек М., Павловић М., Марјановић П., Црнојевић Ц. (2005):
“Механика флуида-теорија и пракса”, (осмо прерађено и допуњено издање),
Машински факултет, Београд.
[4] Чантрак С. (2012): Хидродинамика, Машински факултет, Београд, пето допуњено
издање.
[5] Чантрак Ђ. (2022): Скрипте за предмете: Пумпе, Пумпе и вентилатори,
Турбомашине, Вентилатори и турбокомпресори, Поглавље: Теоријске основе
пумпи и вентилатора, Машински факултет, Београд.
Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе