Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

1.УВОД:

Електричне мреже у електроенергетици су саставни део електроенергетског система.

Електроенергетски систем обухвата производњу, пренос и дистибуцију електричне енергије.
Електрична енергија се производи у електранама, одакле се преноси и дистрибуише или расподељује
до крајњих потрошача. У потрошаче спадају различити непосредни пријемници електричне енергије,
нпр. електрично осветљење, моторни погони, термички пријемникци, пријемници у хемијској
индустрији, домаћинства итд.
Електричне мреже обезбеђују непрекидно напајање потрошача електричном енергијом.
Оне представљају скуп међусобно спојених постројења и водова који се налазе на истом називном
напону. Састоје се од правилно изолованих електричних водова, опремљених апратима за њихово
укључивање, искључивање, мерење и заштиту, као и трансформатора који повишавају и снижавају
напон у преносу и дистрибуцији електричне енергије.
Када се говори о мерењимa у разводним постројењима,мисли се на мерења која се увећини
случајева трајно врше у погону,помоћу инструмената који су стално прикључени (нормално на
секундарне стезаљке мерних трансформатора).Таква мерења називамо погонским мерењима,јер се
помоћу њих врши контрола прилика у погону,док мерне инструменте називамо називамо погонским
мерним инструментима.
При погонским мерењима нормално се употребљавајуинструменти класе тачности 1,5 ,док се
за за разводна постројења без сталне посаде могу употребити и инструменти класе тачности
2,5.Споменуте класе тачности вреде за све мерне погонске инструменте,осим за бројила према
којима се врши обрачун енергије ,када се захтева класа тачности 0,5.
Погонски инстурументи који показују вредности мерених величина могу бити показни и
регистрациони.На показним инструментима могу се очитати вредности само у тренутку
очитавања,док регистрациони инструменти ,поред показивања вредности у тренутку очитавања,још
и региструју измерене величине.Осим таквих погонских инструмената ,употребљавају се
интеграциони инструменти(бројила) који региструју количину енергије.Будући да су мерни
инструменти прикључени на секундарне стране мерних трансформатора,називне струје
инструмената износе 5 ,односно 1 А ,док је називни напон 100 V.

1
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

2
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

2.ПРИКЉУЧАК МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА

А. АМПЕРМЕТРИ

У одводе се мери струја у једној или у све три фазе.У већини високонапонских одвода
довољно је мерити струје само у једној фази( сл.бр. 1a) јер се предпоставља да је оптерећење
симетрично и јер се контрола симетричности оптерећења врши на генераторским одводима где се
јачина струје мери у све три фазе(сл.бр.1 ц).У неким случајевима је пожељно да се јачина струје
може очитати на два места у разводном постројењу(на ћелији и на командној плочи),па се тада на
исти струјни трансформатор прикључују два амперметра у серији.
Једна од секундарних стезаљки струјног трансформатора треба да буде уземљена,да би се
отклонила опасност за особље у случају пробоја између примарног и секундарног намота.Обично се
на свим струјним трансформаторима уземљује стезаљка на страни сабирница.

Сл. 1 Шема споја струјних трансформатора:

за случај а) мерење у једној фази ,б) у две фазе и ц) у све три фазе

3
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Б.ВОЛТМЕТРИ
Волтметре прикључујемо на секундарне стране напнских трансформатора ,који су
прикључени на сабирнице или на одводе.
При мерењу трију линијских напона ,односно трију фазних напона ,није нормално предвидети
више од једног волтметра ,јер се његово преклапање на било који од напона може провести
једноставном преклопком .Насупрот томе ,преклопка се не употребљава за мерење струје у више
фаза једним амперметром,јер је тада потребно преспојити не само амперметар на други струјни
трансформатор ,већ и предходно кратко спојити струјни трансформатор на који је био прикњучен
амперметар .
На сл.бр.2а приказана је шема споја волтметра са преклопком за мерење само линијских
напона ,а на сл.бр. 2б волтметар са преклопком за мерење линијских и фазних напона .

а) б)
Сл.бр.2 Шема споја прикључака волтметра са преклопком

4
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Ради заштите особља у разводном постројењу ,потребно је уземљити секундарну страну

напонских трансформатора .Обично се уземљује једна од секундарних
стезаљки.Треба,међутим ,водити рачунан о томе да се у истом разводном постројењу уземљи
стезаљка која одговара истој фази.То је нарочито важно ако је у разводном постројењу предвиђена
синхронизација.

Ц.МЕРЕЊЕ СНАГЕ
а)Мерење активне снаге

У високонапонскима мрежама нормално се за мерењ снаге употребљава ватметар са два

мерна система,који тачно показује у трофазном систему са изолованом нултом тачком.Ако је
међутим нулта тачка уземљена било непосредно било преко пригушнице ,показивање ватметтра није
тачно при једнополном или двополном кратком споју са истодобним спојем са земљом,односно при
земљоспоју,јер се тада стуја затвара и кроз земљу као кроз четврти проводник.Сума струја кроз три
фазе тада није једнака нули,што је услов да би рад ватметра са два мерна система био исправан.У
мрежама са непосредно уземљеном нултом тачком спој са земљом је кратак спој,који треба
искључити у року од највише неколико секуне,па грешка попказивања практично не утиче на
мерење.Насупрот томе,земљоспој у мрежи која је уземљена преко пригушнице може трајати и
дуже,па је за то време показивање ватметра погрешно.То нам обично у погону несмета,јер се према
ватметру нормално не врши обрачун.

Сл.бр.3 Шема споја прикључака ватметра са два мерна сиситема

5
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

На слици 3 приказана је шема споја прикључка ватметра са два мерна система.Ватметар је

прикључен на секундарне стране стујних и напонских трансформатора.Ако се ради о одводу у којем
се мења смер енергије,потребно је одабрати ватметар са нулом у средини скале.Приликом спајања
ватметра треба водити рачуна о фазама у којима се налазе струјни трансформатори,како би се на
мерне системе прикључили напони који одговарају баш тим фазама .Ако за мерење узимамо нпр
струје у фазама R и Т , на мерни систем кроз чији стујни калем протиче струја фазе R треба гурати
напон између фаза R и S (стуја фазе S не доводи се у ватметар), док на мерни систем кроз чији
струјни калем протиче струја фазе Т треба нагурати напон између фазе Т и S. На осовину ватметра
делује момент који је пропорционалан снази

P=I R U RS cos ( 30 0+ φ R ) + I T U TS cos ⁡(300−φT )

Једоставну контролу можемо спровести ако предпоставимо да су струје ,напони и фазни

помаци у појединим фазама међусобно једнаки.Ако за спој и смер енергије ватметар има
исправан отклон,промена смера енергије уз исти спој довешће до супротног отклона казаљке.

б) Мерење реактивне снаге

За мерење реактивне снаге употребљава се инструмент који је изведен исто као и

ватметар.Такав инструмент зове се ВАРМЕТАР.Да би показивао оптерећење реактивном
снагом ,уместо оптерећења активном снагом ,потребно је да се напонски калем прикључи на
напон који је за 900 окренут према напону потребном за мерење оптерећења реактивном
снагом.
Реактивна снага коју би показивао варметар износила би

Q' =I R U ST cos ( 90 0−φ R ) + I s U TR cos ( 900 −φ S ) + I T U RS cos ⁡(900 −φT )

али,с обзиром да су линијски напони за √ 3 већи од фазних ,варметар ће показивати за

толико већу снагу,па његово показивање треба поделити са √ 3 да би се добила права
реактивна снага.
1
Q= ¿ ¿)
√3

Највише се употребљава варметар са два мерна система приказан на сл.бр.4

6
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Сл.бр.4 Шема споја варметра са два мерна система

7
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Д.МЕРЕЊЕ ФАКТОРА СНАГЕ

За контролу у погону повољније је познавати активно реактивно оптерећење него

активно оптерећење и фактор снаге (cos φ).У оба случаја ,наиме,могу се одредити привидна
снага и фактор снаге,односно привидна и реактивна снага.У случају мерења активне и
реактивне снаге мере се величине које су међусобно независне ,јер се могу и производити
практично независно једна од друге.
У старијим постројењима –па и неким новијим-наћиће се ипак cos φ-метар као
инструмент за мерење фактора снаге.
Струјни калем сл.бр.5 у електродинамичком систему производи магнетно поље у коме се
налаза два покретна напонска калема ,међусобно померена за 900 .Ако нпр.кроз струјни калем
протекне струја фазе R,напнски калем треба прикључити на линијске напоне између фаза R и
осталих двеју фаза.Закретни момент између струјног келема и калема прикљученог између
фаза R и S јесте

U RS
cos ( 30 +φ ) sin α
0
M 1=c i R
R

Где су c константа ,а α угао међу калемовима.На други напонски калем ,који је

механички спојен са првим,а закренут према првом за 900 ,делује закретни момент

U RТ
cos ( 30 + φ ) sin(90 −α )
0 0
М =c i R
R

Систем је у равнотежи када су оба закретна момента међусобно једнака.

Из једнакости момента долазимо до релације

0
(¿ 30 −φ)
cos ¿
cos (¿ 300 +φ)=c1 tg α ¿

Према томе је отклон казаљке (α ¿ cos φ-метар функција фазног помераја струје,па та чињница
омогућава мерење фазног помераја

8
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Слика бр.5 шема споја cos φ-метра

Сл.бр.6 Струја у калемовима cos φ-метра

9
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Е.БРОЈИЛА

а) Бројила активне енергије

Мерни систем бројила састоји се од два електромагнета.Кроз калем(струјни) једног
електромагнета протиче струја пропорционална струји оптерећења(струјни електромагнет,а
кроз(напонски калем)стуја пропорционална напону(напонски електромагнет).Електромагнети стоје
један наспрам другога,а између њих се налази окретна алуминијумска плоча.С обзиром на тачност
мерења,бројила се понашају као ватметри.Тачност мерења ,међутим,има за бројила у неким
случајевима већу важност.Морамо наиме разликовати бројила за погонску контролу од оних на
темељу којих се врши обрачун енергије било са потрошачима ,било са предузећима која врше
дистрибуцију електричне енергије.
Када се ради о бројилима за погонску контролу,обично нисмо остетљиви на грешке у
њиховом показивању за време земљоспоја у мрежи са пригушницом у нултој тачки
трансформатора,а поготово не на грешке за време краткотрајног једнополног кратког споја у мрежи
са непосредно уземљеном нултом тачком.Ради тога се за погонску кконтролу могу употребити
бројила са два мерна система.
Када бројило служи за обрачун енергије,а поготово када се ради о великим количинама
енергије,треба употребити бројило са три мерна система у мрежама са нултом тачком уземљеном
преко пригушнице,док је бројило са два мерна система довоњно тачно за мреже са непосредно
уземљеном или изолованом нултом тачком.
Ако се у одводу мође променити смер енергије (једном се енергија доводи на
сабирнице ,адруги пут са њих одводи),једно бројило није довољно,јер би приказивало разлику
доведене и одведене енергије.Због тога се постављају два бројила прикључена на исте струјне
трансформаторе,али са замењеним прикључницама за струјне калемове( слика бр.7).Самом заменом
прикључница не би било ништа постигнуто,јер би оба бројила опет показивала разлике енергије,па
су зато у њих уграђени чепови повратног хода,који спречавају окретање алуминијумске плоче у
обрнутом смеру.То је механички једноставан уређај,који омогућава окретање у једном смеру без
кочења.Једно бројило показује ,дакле,количину енергије која има смер од сабирница,а друго ону која
долази према сабирницама.
При прецизнијим мерењима енегије потребно је стујне калемове бројила прикључити на посебна
језгра струјних трансформатора и то посебним водовима од сваке прикључнице струјног
трансформатора до бројила.

10
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Слика бр.7 Прикључак двају бројила за различите смерове активне енергије

11
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

б) Бројила реактивне енергије

Спој бројила реактивне енргије може се извести према истим шемама споја које важе
за ватметре.Таква шема назива се спој са закретањем за 90 0.С обзиром на помак токова двају
електромагнета вреди све што је споменуто приликом приказа рада бројила активне
енергије.И код бројила реактивне енергије мора се постићи да углови буду међусобно једнаки.
Да би се омогућило подешавање угла између напона и тока напонског калема ,неке фабрике
уместо серијског отпора употребљавају комбинацију отпора (Слика бр.8)

Слика бр.8 Шема споја отпорника уз напонски калем бројила реактивне енрегије према
извођењу фабрике Landis i Gyr

За мерење активне и реактивне индуктивне енергије у одводу у коме активна енергија

може тећи само од сабирница (или само према сабирницама) и који може бити само
индуктивно(или само капацитивно) оптерећен,довољно је по једно бројило активне и
реактивне енергије.Ако је међутим могуће и капацитивно оптерећење,потребно је поставити
два бројила реактивне енергије ,од којих ће једно регистровати индуктивну ,а друго
капацитивну реактивну енергију.Да би се одвојено регистровале те две реактивне
енергије,треба у оба бројила уградити чепове повратног хода,као и у бројилима активне
енергије.

12
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ
Регистровање реактивне ,ако она може постати и индуктивна и капацитивна ,када се
мења смер активне енергије,није могуће постићи без додатног усмереног релеја(Слика бр.9)
који укључује бројила у зависности од смера активне енергије.Тада су за регистровање
реактивне енергије потребна четири бројилареактивне енергије,по два за сваки смер,од којих
једно региструје инидуктивну,а друго капацитвну енергију.Бројила за капацитивну енергију
на шеми спојена су тако да се капацитивна енергија региструје као негативна реактивна
енергија.

Слика бр.9 Прикључак слога бројила реактивне енергије ра различите смерове активне
енергије

Ф.МЕРИЛА ФРЕКВЕНЦИЈЕ
У разводним постројењима употребљавају се две врсте мерила за мерење
фреквенције :претежно она са језичцима ,а ретко она са казаљком.Обе врсте преикључују се
као волтметри.

13
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ
Мерила са језичцима користе појаву механичке резонанције челичних пера у облику
језичака,који трепере под утицајем електромагнета спојеног на напон мреже.Сваки језичак
резонира на другу френвенцију ,која се обично разликује од фреквенције сусуедног језичка за
0,5 Hz .Када инструмент није прикључен,види се низ једнаких белих заставица,које
мирују.Када се мерило прикључи затитрају језичци чија је фреквенција резонанције
једнака ,или врло близу фреквенције мреже.То се титрање приказује као привидно продужење
белих заставица.Ако је нпр.фреквенција мреже 50 Hz(слика 10 а) ,резонираже језичак чија је
сопствена фреквенција управо 50 Hz.Суседни језичци за 49,5 и 50,5 Hz такође титрају ,али
знатно мање.С обзиром на то да језичак 50 Hz највише титра,а суседни титрају
подједнако ,може се закључити да је фреквенција мреже управо 50 Hz.Ако међутим два
суседна језичка титрају подједнако (49,5 и 50,5 Hz на слици 10 б) ,значи да је фреквенција
мреже једнака аритметичкој средини фреквенција које одговарају тим језичцима(49,75 Hz за
пример на слици 10 б).Таквим

резонирањем може се оценити фреквенција мреже са тачношћу од скоро 0,1 Hz.То је

довољно тачно за контролу у погону.
За тачније мерење за вођење погона мреже с обзиром на одржавање фреквенције ,те
када се жели регистровање фреквенције ,употребљавају се мерила са казаљком.Такви
инструменти изводе се као коефицијентна мерила са индукционог ,електродинамичког
типа,или пак са меким гвожђем,те као инструменти са унакрсним калемовима прикључених
преко сувих исправљача.

Слика бр.10 Примери показивања мерила фреквенције са језичцима

Г.УРЕЂАЈИ ЗА СИНХРОНИЗАЦИЈУ
14
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ
Уређаји за синхронизацију нормално се састоје од двоструког волтметра,двоструког
мерила фреквенције и синхроноскопа.У двостриком волтметру и двоструком мерилу
фреквенције постоје два мерна система,који су прикључени на два напона која се
упоређују.Оба инструмента служе за грубу оријентацију о напонима и фреквенцијама
генератора или мрежа која треба паралелно спојити.Да би се међутим утврдила једнакост
фреквенција и једнакост фазног помераја међу напонима ,напни који се упоређују прикључују
се и на синхроноскоп.Шема споја уређаја за синхронизацију приказана је на слици бр.
11( предпостављена је синхронизација мрежа прикључених на два система сабирница).
Синхроноскоп се нормално изводи за једнофазни прикључак (слика бр. 12) а састоји се
од статора са два намотана пола и од ротора са три намотана померена међусобно за 120 0.Да
се постигне обртно поље у ротору са прикључком на један напон,у серији са намотима ротора
спаја се радни отпор R,пригушница L и кондензатор C.Струја IL заостаје ,а струја I C
предњачи струји IR (слика бр.12),па се заменом почетка са крајем намота кроз који протиче
струја IR

,добија трофазни систем струја,који се мало разликује од симетричног трофазног

система.Такав систем струја производи обртно поље ротора.Намот статора производи
наизменично поље исте

фреквенције као и мрежа прикључена на статор,док струје ротора производе обртно поље које
ротира према фреквенцији мреже прикључене на ротор.Деловање синхроноскопа заснива се
на међусобном деловању тих двају поља.

Слика бр.11 Прикључак двоструког волтметра ,двоструког мерила фреквенције и

синхроноскопа

15
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ

Слика бр.12 Шема споја и струје у ротору синхроноскопа

Х. УПОТРЕБА МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА

У генераторски развод обично постављамо

a) Три амперметра(у сваку фазу по један) за мерење струје ,како би се могла контролисати
симетричност оптерећења генератора,
b) Волтметар са преклопком ,прикључен на напонске трансформаторе спојених између
генераторских прикључница и генераторске склопке,
c) Ватметат и варметар,који су прикључени на исте струјне и напонске трансформаторе
како и амперметри и волтметар,
d) Бројило активне ,а понекад и бројило реактивне енергије (прикључени као ватметар и
волтметар),
e) Амперметар ( и волтметар) у побудном кругу генератора.
У трансформаторски одвод обично се поставља
a) Ампертметар само у једној фази,ради контроле оптерећења трансформатора
У посебним случајевима могу се поставити бројила,па и ватметар и варметар,ако је примарна
или секундарн страна трансформатора меродавна за обрачун енергије,односно ако се жели
знати укупно оптерећење или укупна потрошња водова које напаја трансформатор,што је
међутим изузетан случај.

У одводу вода обично постављамо

a) Амперметар само у једној фази ,ради контроле оптерећења вода,
b) Бројила активне и реактивне енергије-за мерење у једном или оба смера-употребићемо за
важније водове,када се на њима врши обрачун енергије,
c) Ватметар и варметар само у врло важним водовима,у којима је ради исправног вођења погона
потребно познавати моментална оптерећења,
d) Волтметар,ако постоји напонски трансформатор у одводу
У мерно поље постављамо

16
Електране и разводна постројења 2-МРЕЖНИ ИНСТРУМЕНТИ
a) Волтметар са преклопком,за мерењ линијских (или и линијских и фазних ) напона,
b) Мерила фреквенције
c) Волтметар за мерење напона нулте тачке према земљи,ако постоји могућност прикључка
таквог волтметра,
d) Уређај за синхронизацију,ако постоји потреба и могућност синхронизације.
Мерни инструменти (а до c) постављају се за сваки систем сабирница посебно.
У спојном пољу поставља се
a) Амперметар у једној од фаза

17