ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Beograd, 29.januara 2007.

Energetski odsek Šifra: OG2EM1

PISMENI ISPIT IZ ELEKTRIČNIH MERENJA 1

1. MERENJE OTPORA MERENJEM NAPONA I STRUJE (U – I METODA)

1.1 Nacrtati šeme veza (zavisno od položaja ampermetra i voltmetra u odnosu na mereni otpor) i objasniti postupak merenja.
1.2 Objasniti sistematsku grešku metode za obe moguće šeme veza.
1.3 Za merenje nepoznatog otpora korišćen je ampermetar mernog opsega 20 mA i voltmetar mernog opsega 150 V. Pad
napona na ampermetru pri punom skretanju je 60 mV, a jedinični unutrašnji otpor voltmetra je 300  V . Pri merenju,
bliže merenom otporu bio je vezan ampermetar. Na voltmetru je izmeren napon od 110 V, a na ampermetru struja od
15 mA. Izračunati približnu i tačnu vrednost merenog otpora kao i vrednost apsolutne i relativne greške merenja. Smatrati
da je unutrašnji otpor ampermetra konstantan i da odgovara otporu pri punom skretanju.
1.4 Komentarisati pogodnost primenjene merne šeme za ovaj slučaj s obzirom na vrednost greške koja se čini pri merenju.

2. MERENJE SOPSTVENE I MEĐUSOBNE INDUKTIVNOSTI

2.1 Nacrtati šeme veza i objasniti postupak za merenje
• sopstvene induktivnosti U - I metodom sa primenom vatmetra, i
• međusobne induktivnosti primenom Campbell-ove rezonantne metode.
2.2 Merena je sopstvena i međusobna induktivnost kalema sa dva identična namotaja. Napon napajanja je u svim merenjima
isti, a njegova frekvencija je 60 Hz. Na raspolaganju su bili instrumenti :
• ampermetar opsega 1.25 i 2.5 A, sa skalom od 100 podeljaka,
• voltmetar opsega 150, 300 i 450 V, sa skalom od 150 podeljaka,
• vatmetar za struje 2.5 i 5 A, napone 150, 300 i 450 V, cos n  0.2 , jediničnog unutrašnjeg otpora 0.2 k  V ,
sa skalom od 150 podeljaka.
2.2.1 Pri merenju sopstvene induktivnosti jednog namotaja krajevi drugog bili su otvoreni. Ampermetar je bio vezan na
manjem, a voltmetar na najvećem mernom opsegu. Skretanja instrumenata bila su 80 pod. na ampermetru, 120 pod. na
voltmetru i 120 pod. na vatmetru. Odrediti parametre merenog namotaja (R i L), uvažavajući sopstvenu potrošnju
naponskog kola vatmetra.
2.2.2 Pri merenju međusobne induktivnosti rezonansa u kolu je postignuta pri kapacitetu od 7.036 μF. Odrediti međusobnu
induktivnost merenih namotaja.
2.3 Koliki je napon na krajevima drugog namotaja pri merenjima iz tačke 2.2.1?
2.4 Kolika je struja kroz kapacitet pri merenjima iz tačke 2.2.2 ako je napon napajanja isti kao u tački 2.2.1?

3. MERENJE AKTIVNE I REAKTIVNE SNAGE I ENERGIJE U TROFAZNOM SISTEMU

Za merenje aktivne i reaktivne snage i energije u trofaznom sistemu 3x400 V na raspolaganju su sledeći instrumenti:
• ampermetri mernih opsega 5 i 10 A, sa skalom od 100 podeljaka,
• voltmetri mernih opsega 150, 300 i 450 V, sa skalom od 150 podeljaka,
• vatmetri i varmetri za struje 5 i 10 A, napone 150, 300 i 450 V, sa skalom 150 pod,
• brojila aktivne energije 3x400 V, 10(50) A, 1 kWh = 1200 obrtaja,
• brojila reaktivne energije 3x400 V, 10(50) A, 1 kVArh = 2400 obrtaja.
Pri merenju aktivne i reaktivne snage metodom dva vatmetra (Aronova veza), skretanje vatmetra čije je strujno kolo vezano u
prvoj fazi bilo je dvostruko veće od skretanja drugog vatmetra. Voltmetri koji mere fazne napone skrenuli su 115 pod. Kolut
brojila aktivne energije napravio je 24 obrtaja za 16 sekundi. Kolutovi oba brojila obrtali su se u istom smeru.
3.1 Nacrtati šeme veza brojila aktivne i reaktivne energije.
3.2 Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu sistema, faktor snage, fazni ugao i karakter opterećenja. Odrediti struje u
sistemu, skretanja na ampermetrima i na voltmetrima koji mere međufazne napone.
3.3 Nacrtati šeme veza i odrediti skretanja na vatmetrima, odnosno varmetrima pri:
3.3.1 Merenju aktivne snage metodom tri vatmetra.
3.3.2 Merenju reaktivne snage metodom tri varmetra.
3.3.3 Merenju reaktivne snage metodom tri vatmetra.
3.4 Da bi se popravila loša vrednost faktora snage u kolo je uključen dodatni potrošač. Naponi i aktivne snage u kolu nisu se
promenili, a nova vrednost faktora snage bila je 0.95 induktivno.
3.4.1 Odrediti nove vrednosti snaga, struja i faznog ugla i karakter opterećenja.
3.4.2 Odrediti snagu i karakter dodatnog potrošača.
3.4.3 Odrediti nova skretanja na vatmetrima, odnosno varmetrima za metode merenja navedene u tačkama 3.3.1 do 3.3.3.
3.4.4 Šta se dogodilo sa kolutovima brojila aktivne i reaktivne energije ?

ISPIT TRAJE 3 SATA. UPOTREBA LITERATURE NIJE DOZVOLJENA.