Elektrina merenja

Merenje parametara elektrinih kola 2

Merenje parametara elektrinih kola

Merenje induktivnosti

Sopstvena induktivnost proistie od uzajamnog dejstva strujnog kola i njegovog

sopstvenog fluksa. Uzajamna induktivnost proistie od uzajamnih dejstava dva
strujna kola i njihovih flukseva.

1. Merenje sopstvene induktivnosti

- Metoda merenja napona i struje;
- Metoda merenja snage, napona i struje;
- Metoda rezonancije i
- Metode mosta za naizmeninu struju meu kojima: Maksvelov most, Hejov most,
Ovenov most, rezonantni most i dr.
Jedan induktivnik predstavlja u kolu naizmenine struje impedansu.
Okarakterisan je otpornou R i induktivnou L, ije je uticaj utoliko vei ukoliko
je via frekvencija struje kojom se kolo induktivnika napaja.

Merenje induktivnosti
1.1. Merenje induktivnosti L merenjem napona i struje (uberova metoda)
ema veza

L=

Z 2 R2 =

1
2 f

U~ U

I~ I

Merenje induktivnosti
1.1. Merenje induktivnosti L merenjem napona i struje (uberova metoda)
Sistematska greka
ema veza podesna je za sluaj kada je otpornost induktivnika R mala prema
otpornosti voltmetra, a impedansa Z mala prema impedansi voltmetra.
Tanost ove metode ne moe biti velika, jer se do rezultata dolazi na osnovu
itanja pokazivanja pet instrumenata: dva ampermetra, dva voltmetra i
frekvencmetra
S obzirom da se u ovom sluaju otpornost induktivnika dobija pomou
jednosmerne struje to se dobija ista omska ili termogena otpornost, pa ja ova
metoda upotrebljiva samo za induktivnike bez feromagnetnog jezgra

Merenje induktivnosti
1.2. Merenje induktivnosti L induktivnika sa feromagnetnim jezgrom
ema veza

Hz

Z=

U
I

R=

P
I2

1
L=
Z 2 R2 =

L
R

1
2 f

U 2 P2
4
2
I
I

1
L=
2 f I2

(U I )2 P 2

Merenje induktivnosti
1.2. Merenje induktivnosti L induktivnika sa feromagnetnim jezgrom
ema veza

Kada je impedansa Z induktivnika velika

u odnosu na impedanse ampermetra i
strujnog kalema vatmetra

Kada je impedansa Z induktivnika mala u

odnosu na impedanse voltmetra i
naponskog kola vatmetra.

Merenje induktivnosti
1.2. Merenje induktivnosti L induktivnika sa feromagnetnim jezgrom
Sistematska greka
S obzirom da se do rezultata dolazi na osnovu oitavanja pokazivanja etiri
instrumenta (vatmetra, voltmetra, ampermetra i frekvencmetra) tanost metode
nije velika.
Metoda je vrlo podesna za sluaj kada se eli odrediti induktivnost pri jaini struje
koja e tei kroz induktivnik u radu. Ovo je vano s obzirom da veliina
induktivnosti L induktivnika sa feromagnetnim jezgrom zavisi od jaine struje koja
njegovim namotajem protie

Merenje induktivnosti
1.3. Merenje induktivnosti rezonantnom metodom
(induktivnika bez feromagnetnoog jezgra)
Merenje sa promenom - podeavanjem
frekvencije generatora

ema veza

Lx =
,

1
1
=
2Cn 42 f 2Cn

Merenje sa podeavanjem kapacitivnosti

kondenzatora

Lx =

1
42 f 2Cn

Cn kapacitivnost kondezatora pri kojem je

Postignuta rezonancija.
Kada je kolo je u rezonanciji struja je maksimalna strujna rezonancija

Merenje induktivnosti
1.3. Merenje induktivnosti rezonantnom metodom
Metoda zamene

Lsm > Lx

Merenje induktivnosti metodom zamene izvodi se u dve etape.

Prvo se u rezonantno kolo ukljui induktivnik nepoznate induktivnosti Lx koja se
meri. Podeavanjem frekvencije f ili kapacitivnosti C (ili obe) postie se rezonancija
u kolu.
Zatim se mesto induktivnika nepoznate induktivnosti Lx koja se meri stavi u kolo
standardna induktivnost promenljive vrednosti Ls. Promenom induktivnosti Ls
standardnog induktivnika promenljive induktivnosti dovodi se kolo ponovno u
rezonancu ne menjajui pritom, naravno, frekvenciju f i kapacitivnost C iz prvog
merenja. Tada e induktivnost promenljivog standardnog induktivnika sa kojom je
ponovno uspostavljena rezonancija u kolu biti jednaka merenoj induktivnosti

Lx = Ls

Merenje induktivnosti
Sopstvena induktivnost L meri se najtanije mostovima za naizmeninu struju:
Maksvelovim, Maksvel-Vinovim, Ovenovim, Hejovim i Andersonovim.
2. Merenje uzajamne induktivnosti M
- Merenje uzajamne induktivnosti M balistikim galvanometrom
- Merenje uzajamne induktivnosti M fluksmetrom
- Metoda merenja uzajamne induktivnosti voltmetrom i ampermetrom;
- Metoda merenja uzajamne induktivnosti opozicionom metodom (po Feliiju)
- Kempbelova (Campbell) metoda merenja uzajamne induktivnosti
- Merenje uzajamne induktivnosti pomou metoda za merenje induktivnosti
- Metode mosta za naizmeninu struju

Merenje induktivnosti
2.1. Merenje uzajamne induktivnosti M balistikim galvanometrom
Uzajamna induktivnost M dobija se iz izraza:
ema veza

R
E
P

Q2 R2 R2
M=
=
Kb b
I1
I1

MX

gde je R2 otpornost sekundarnog kola, a I1

struja primara izmerena ampermetrom A.

Gb

Ukoliko balistika konstanta Kb nije poznata

moe se merenje ponoviti sa standardom
uzajamne induktivnosti Ms

b
Mx = MS
S

Merenje induktivnosti
2.2. Merenje uzajamne induktivnosti M fluksmetrom

M=

ema veza

R
E
P

MX
Wb

KF
X
I1

Ukoliko konstanta fluksmetra nije poznata

moe se merenje ponoviti sa standardom
uzajamne induktivnosti Ms.

MX = MS

X
S

Pri merenju treba obratiti panju da otpornost sekundarnog kola u kome se nalazi
fluksmetar ne bude vea od 30 .
Obe opisane metode su uglavnom laboratorijske, a mogu da se primene za
uzajamne induktivnosti sa i bez feromagnetnog jezgra

Merenje induktivnosti
2.3. Merenje uzajamne induktivnosti M pomou voltmetra i ampermetra
ema veza

Koristi se voltmetar sa to veom

unutranjom impedansom Z

MX
,

Hz

U 2 E 2 = M X I1

MX =

U2
2 f I1

Do rezultata merenja se dolazi na osnovu oitavanja na tri instrumenta:

ampermetra, voltmetra i frekvencmetra tako da se ne moe oekivati velika
tanost. Metoda se, meutim, odlikuje jednostavnou, to je ini podesnom za
primenu

Merenje induktivnosti
2.4. Merenje uzajamne induktivnosti M opozicionom metodom (po Feliiju)
ema veza

Za ovu metodu mora se raspolagati sa

M Sm > M X
.

Kada nulindikator pokae nulu

postignuto je

MX = MS

Merenje induktivnosti
2.5. Merenje uzajamne induktivnosti - Kempbelova (Campbell) metoda
ema veza

U X = M X I1

UC =

I1
CS

Kada nulindikator pokae nulu

tada je

U X = UC

M X I1 =

MX =

I1
CS

1
1
=
.
2
2 2
CS 4 f CS

Merenje induktivnosti
2.6. Merenje uzajamne induktivnosti pomou metoda za merenje
induktivnosti
ema veza

MX

MX
L1

LI = L1 + L2 + 2 M X

L2

L1

L2

LII = L1 + L2 2 M X

LI LII
LI LII = 4M X M X =
4

Merenje kapacitivnosti
3. Merenje kapacitivnosti
3.1. Merenje kapacitivnosti C balistikim galvanometrom
ema veza

K b m x = Qx = C x E
Ukoliko konstanta Kb balistikog galvanometra
nije poznata

K b ms
Cs E
, Kb =
Cs =
ms
E
C x = Cs

mx
ms

Zbog tanosti je poeljno da Cx i Cs budu istog reda veliine

Merenje kapacitivnosti
3.2. Merenje kapacitivnosti C fluksmetrom
ema veza

Qx = C x E

K x
Qx = F
Rs

K F x
Cx =
Rs E

C x = Cs

x
s

Merenje kapacitivnosti
3.3. Indirektna metoda merenja kapacitivnosti C merenjem napona i struje
ema veza

Cx =

I
I
=
U 2 f U

Metoda nije mnogo tana (oitavaju se tri instrumenta),

ali je veoma praktina i laka za primenu, a naroito za
merenje veih kapacitivnosti. Objekat merenja treba da
ima i mali sainitelj gubitaka, jer u protivnom ne vai
jednostavni obrazac za kapacitivnost.
Pri merenju treba koristiti napon sinusnog oblika. U
protivnom, merenje ne bi bilo tano, s obzirom da
kapacitivna impedansa kondenzatora opada sa
porastom frekvencije.

Merenje kapacitivnosti
3.4. Merenje kapacitivnosti C rezonantnom metodom

I
I
Cx = 2 =
L 4 2 f 2 L

Tanost merenja u svim ovim postupcima ometaju induktivne i kapacitivne veze

meu elementima rezonantnog kola. Da bi se dejstvo ovih remeuih uticaja
smanjilo ili gotovo izbeglo, koriste se postupci zamene i dopune

Merenje kapacitivnosti
Postupak dopune
Prvo se u rezonantno kolo vee standanrdni kondezator ija se kapacitivnost
podesi na najveu vrednost Csm
Zatim se promenom ili frekvencije f ili induktivnosti L kolo dovede u rezonanciju

2 LCs m = 1
Potom se paralelno sa standardnim kondenzatorom Cs vee kondenzator ija se
kapacitivnost Cx meri i kolo dovodi u rezonancu zadravanjem iste frekvencije f i
induktivnosti L samo promenom kapacitivnosti standardnog kondenzatora, dok se
ponovo ne uspostavi rezonancija.

2 L (Cs x + C x ) = 1
Prema tome, merena kapacitivnost Cx bie jednaka promeni kapacitivnosti
standardnog kondenzatora

C x = Cs m Cs x

Mostovi naizmenine struje

Veina mostova naizmenine struje su etvorograni i zato ih neki autori i
nazivaju Vitstonovim mostovima naizmenine struje.

Z1 Z 4 = Z 2 Z 3

Z = R + jX

(R1 + jX 1 )(R4 + jX 4 ) = (R2 + jX 2 )(R3 + jX 3 )

R1 X 4 + R4 X 1 = R2 X 3 + R3 X 2
R1 R4 X 1 X 4 = R2 R3 X 2 X 3
Ravnotea mostova naizmenine struje postie se
delovanjem na dva elementa u mostu.

etvorograni most naizmenine struje

Mostovi naizmenine struje

Z1 Z 3
=
, Z1 Y 2 = Z 3 Y 4 ,
Z2 Z4
Y = G + jB
produktni mostovi" ili
"mostovi sa stalnim zbirom faza"

Z =Z

Z1 1 Z 4 4 = Z 2 2 Z 3 3
Z1 Z 4 = Z 2 Z 3

1 + 4 = 2 + 3

R1 G2 X 1 B2 = R3 G4 X 2 B4
R1 B2 + X 1 G2 = R3 B4 + X 3 G4
"koliniki ili kvocijentni mostovi" ili
"mostovi sa stalnom razlikom faza"

Z1 1
Z 2 2

Z1 Z 3
=
Z2 Z4

Z 3 3
Z 4 4

1 2 = 3 4

Mostovi naizmenine struje

Mostovi naizmenine struje su vrlo razliiti i postupak uspostavljanja ravnotee je
specifian za svaki most. Do ravnotee se u nekim sluajevima dolazi lake, a
najlake u sluajevima gde se promenom jedne od komponenata mosta deluje
samo na aktivnu (realnu) komponentu napona merne dijagonale, a promenom
druge komponente samo na reaktivnu (imaginarnu) komponentu.
Pri analizi sklopa etvorogranih mostova naizmenine struje dve grane se
nazivaju glavnim, a druge dve pomonim. Jedna od glavnih grana je merna i u
njoj se nalazi merena impedansa Zx. Druga glavna grana naziva se uporedna i u
njoj se nalazi uporedna impedansa iji su realni i reaktivni delovi podesivi, dakle,
promenljivi i poznati.
Mostovi naizmenine struje se klasifikuju i prema poloaju pomonih grana, tj. da
li u mostu pomone grane stoje jedna drugoj nasuprot ili su susedne.
Mostovi kod kojih su pomone grane na suprotnim granama mosta, nazivaju se
produktnim ili mostovima sa stalnim zbirom faza.
Neto je vei broj kolinikih ili kvocijentnih mostova, ili mostova sa stalnom
razlikom faza kod kojih su pomone grane susedne.

Mostovi naizmenine struje

Glavna grana

Uporedna grana

U pomonim granama se takoe mogu da nalaze ili otpornosti R, ili kapacitivnosti

C, ili kombinovani: u jednoj otpornost R, a u drugoj kapacitivnost C, i najzad
induktivnici sa induktivnou L i otpronou R

Mostovi naizmenine struje

Maksvelov most za merenje

induktivnosti L

R3
R1 = R2
R4

R3
L1 = L2
R4

Maksvel - Vinov most za merenje induktivnosti L

R2 R3
R1 =
R4

L1 = R2 R3 C4

Mostovi naizmenine struje

Andersonov most za
merenje induktivnosti L

Mostovi naizmenine struje

R
L1 = M 1 1 + 4
R3

= C4 ( R1 + R2 )( R3 + R4 ).
M1 = R3C4 ( R1 + R2 )

Karej Fosterov most za merenje

meusobne induktivnosti M

Mostovi naizmenine struje

,

Vin-Robinsonov most za merenje kapacitivnosti

C1 = C2
= C2

R4 1 + ( R2C2 )
R3 ( R2 C2 )2
R4
1 + tg 2 2 )
(
R3

eringov most za merenje C i

ugla gubitaka

Rx =

R3
R
C4 , C x = 4 C 2 ,
C2
R3

R3
R4
tg = Rx Cx = C4 C2 = R4C4
C2
R3