Elektricna I elektronska merenja

1.Zasto je vazno imati pouzdana I tacna merenja I kako se to obezbedjuje?

Pogrešna ili netačna merenja mogu dovesti do pogrešnih odluka koje

mogu imati ozbiljne neželjene posledice - gubitak materijalnih dobara
pa čak i ugrožavanje života.Pogrešne odluke zasnovane na lošem merenju mogu biti od
značajakao i ekološke promene i/ili zagađenje životne i radne sredine.
Obezbedjuje se tako da su instrumenti koji se koriste u nekom lokalnom ili nacionalnom
mernom sistemu kalibrisani I da kalibracija može slediti internacionalno prihvaćen
sistem standarda ili referentnih materijala.

2.Cime se obezbedjuje poverenje u ispravnost merenja?

Korisnici javnih ustanova za promet roba i usluga imaju više poverenja kada su
uvereni da su merila koja se koriste u sopstvenoj zemlji ekvivalentna sa merilima iste
vrste i u drugim zemljama I da su sva merila bazirana na jedinstvenim internacionalnim
standardima.

3.Sta je sledivost merila I kako se prakticno ostvaruje?

Sledivost je osobina rezultata merenja ili vrednosti etalona pomoću kojih

se etaloni mogu dovesti u vezu s naznačenim referencama, nacionalnim ili
međunarodnim etalonima, posredstvom neprekidnih poređenja koja imaju
naznačene nesigurnosti.

4.Sta je mera ili standard I sta se njime obezbedjuje?

U srpskom jeziku, postoji više termina koji se koriste sa značenjem

standard, kao što su: mera, obrazac, uzorak, kalibar, referenca,
norma i sl.
Standard predstavlja dogovorenu, prihvaćenu i ozakonjenu meru nečega koja važi za
određenu zajednicu bilo lokalnog, nacionalnog, regionalnog ili međunarodnog nivoa.
Prema zakonu, standard je dokument usvojen konsenzusom i odobren od strane
nadležnog organa, kojim se za opštu i posebno navedenu primenu utvrđuju pravila,
smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate, u cilju postizanja optimalnog
nivoa uređenosti u datom kontekstu.
 5.Metroloska sema overe mera I mernih sredstava za obezbedjenje sledivosti merila.

PRIMARNI
ETALON

KOPIJA ETALONA

ETALONI
RADNI ETALON
NAJVISA
TACNOST
1.STEPENA
VISOKA
REFERENTNA I
TACNOST
RADNA 2.STEPENA
SREDSTVA
MERENJA SREDNJA
VREDNOS
3.STEPENA

NISKA
TACNOST

6.Koja je formalno prihvacena definicija za velicinu?

Formalno prihvaćena definicija veličine glasi:

Veličina je osobina pojave, tela ili supstance, koja može da se okarakteriše kvalitativno i
odredi kvantitativno.

7.Cime su okarakterisane velicine u elektrotehnici?

U elektrotehnici su električne veličine okarakterisane :

- vrednostima parametara električnih signala,
-vrednostima parametara pasivnih i aktivnih električnih i elektronskih komponenata i
-vrednostima parametara električnih i elektronskih mreža i kola.

8.Kako su u metroloskoj terminologiji razvrstane velicine?

U metrološkoj terminologiji za veličine su definisani termini, kao što su:

_ --- sistem veličina,
� - osnovna veličina i
-izvedena veličina.
9.Objasniti pojmove:sistem velicina,osnovna velicina I izvedena velicina.

Sistem veličina čini skup veličina, u opštem smislu, koje sumeđusobno povezane
definisanim relacijama;
Osnovna veličina je jedna od veličina koja je, u sistemu veličina,
konvencionalno prihvaćena kao funkcionalno nezavisna od bilo koje
druge veličine;
Izvedena veličina je definisana, u sistemu veličina, kao veličinakoja je u
funkcionalnojzavisnosti od osnovnih veličina tog sistema.

10.Navesti osnovne velicine elektrotehnici idati nazive I simbole njihovih jedinica.

Osnovne veličine u elektrotehnici su:

-električna struja, I (amper, A)
-dužina, L (metar, m)
-masa, M, (kilogram, kg)
-vreme, T (sekunda, s).

11. Dati u koherentnom sistemu jedinica dimenzionu relaciju za elekricnu velicinu ____.

12. Blok sema obezbedjenja primarnih standard jedinica mera u MKSA sistemu jedinica.

13. Kako je definisana jedinica elektricne struje u SI sistemu jedinica ?

Jačina struje u SI sistemu jedinica definisana je na bazi uzajamnog dejstva struja kroz
dva provodnika prema Ampér-ovom zakonu (1820.god) kojim je utvrđena
jednoznačna veza između elektromagnetne sile između provodnika i struje kroz
provodnike.

14. Dati polaznu I krajnju relaciju kojom se uspostavlja veza izmedju jacine elektricne
struje I poduzne sile u provodnicima?

15. Koja je prirodna konstanta kojom su povezane jacina elektricne struje I mehanicke
sile?

U izrazu za međuinduktivnost ulazi i vrednost konstante magnetne propustljivosti μ0 , za

koju se danas smatra da je određena sa apsolutnom tačnošću

16. Kako se materijalizuje jedinica elektricne struje ?

Određivanje jačine električne struje od 1A svodi se na merenje mehaničke sile koja se

javlja između dva paralelno duga provodnika zanemarljivog poprečnogpreseka i na
konstantnom rastojanju od 1 m, u vakuumu, kroz koji protiče ova struja

17. Objasniti princip rada strujne vage ?

18. Izvesti relaciju izmedju jacine elektricne struje I etalona mase kod strujne vage.

Kada se vaga uravnotezi vazi relacija:

Iz uslova ravnoteže sile tega mase m pri ubrzanju zemljine teže g, Q =mg, i električne
sile F, dobija se izraz za struju kroz kalemove u obliku:

Vrednosti za m i g mogu se odrediti sa vrlo visokom tačnošću, a

vrednost za ∂W/∂y određuje se računskim putem na bazi poznate
geometrije sistema kalemova strujne vage.
19. Koja se relativna nesigurnost materijalizacije I reprodukcije ampere postize strujnom
vagom?

Materijalizacija i reprodukcija ampera ostvaruje se pomoću strujne vage sa relativnom

nesigurnošću od 3x10−6,ili 3μA/A.

20. Dati relaciju jedinice elektricnog napona u koherentnom SI sistemu jedinica.

21. Cime se materijalizuju I reprodukuju standardi I jedinice napona?

Prvi naponski standardi bili su izvori napona sa živinim ćelijama,

poznati pod nazivom i kao kadmijumske ćelije:
-DC napon: 1,0183 - 1,0194 V;
�-Naponski drift: ± 0,004% ili ± 40mV/V/god

22. Vrste naponskih standarda sa elektrohemijskim reakcijama – zivinim celijima.

Najčešće su u primeni dva tipa:

1. Weston-ova zasićena naponska ćelija i
2. Weston-ova nezasićena naponska ćelija.

23. Koji je red velicine nesigurnosti materijalizacije jedinice napona pomocu Vestonovih
celija ?

1. Vestonova zasićena naponska ćelija

Napon varira od ćelijeju granicama ±30mV.
2. Vestonova nezasićena naponska ćelija.
Nominalna vrednost napona ovih ćelija na temperaturi od 20 0C, zavisno od
stepena nezasićenosti upotrebljenog elektrolita, iznosi (1,01882- 1,01902)V

24. Princip materijalizacije naponskog standard sa Josephson-ovim efektom.

Polazeći od zakona o održanju energije, napon usamljenog elektronskog para (2e) u

superprovodniku, dat je relacijom
gde su: h - Plankova konstanta= 6,6176x10−34 N m s
e - naelektrisanje elektrona, qe=1,6⋅10−19C,
k=2,068μV/GHz, poznata kao Josphson-ova konstanta, KJ

(a) Simbolički prikaz

(b) Strujno-naponska karakteristika

25. Cime se materijalizuje jedinica elektricne otpornosti?

Prvi standard otpornosti bio je otpornik od žice čija je vrednost određena na bazi
mehaničkog sistema jedinica.Stabilnost otpornog standarda od žice zavisila je od
temperature I stabilnosti dimenzija takvog otpornika.Zbog poteškoća u transportu do
drugih laboratorija, tražena su rešenja koja bi omogućila reprodukciju oma nezavisno u
različitim laboratorijama.Tako se došlo do realizacije otpornosti živinog stuba tačno
određenih dimenzija pri datoj temperature.
Godine 1935. ustanovljena srednja vrednost internacionalnog oma
na bazi nacionalnih standarda otpornosti, (σ).
U međuvremenu, došlo se do rešenja da se jedinica otpornosti materijalizuje iz
osnovnih jedinica, čija se vrednost utvrđuje preko dimenzija kalemova određene
induktivnosti ili međuinduktivnosti.Brižljivim postupcima u merenjima fizičkih dimenzija
takozvane računske induktivnosti došlo se do najmanje nesigurnosti reprodukcije oma,
čak reda 10−6.
26. Tompson-Lampardov standard otpornosti.

Lampard-ova teorema za kapacitivnost izvedena je na bazi konstrukcije kondenzatora,

na slici, sa elektrodama (A,B,C i D) beskonačne dužine (l) dobijene uzdužnim sečenjem
cilindra proizvoljnog oblika na četiri dela.
Lampard je svojom teoremom, datom relacijom e –pCA,c/εo + e –pCB,o/εo=1 pokazao
da posužne kapacitivnosti CA,c i CB,o ne zavise od oblika cilindra odnosno oblika
suprotnih elektroda već samo od dielektrivne konstante εo. Ukoliko je konstrukcija
kondezatora tako izvedena da se ostvari potpuno simetrija elektroda u odnosu na osne
ravni, onda su podužne kapacitivnosti CA,c i CB,o jednake: CA,c=CB,o=εo/p lu2. Zatim
se standard kapacitivnosti prenosi na standard otpornosti i materijalizacija biva
ostvarena

27. Kvantna Holova jedinica elektricne otpornosti.

Kvantni Holov efekat pojavljuje se u nekim poluprovodnicima na vrlo niskim

temperaturama pod dejstvom jakog magnetnog polja (više od 6 tesla)
Pri tome otpornost Holove pločice, RH, kroz koju protiče struja I malog inteziteta ima
kvantni karakter i zavisi samo od prirodnih konstanti, odnosno

Rh(n)= Vh (n)/I = h/he2= 2 5812 802/n gde je Vh (n) napon na Holovoj pločici, h
Plinkova konstanta, e naelektrisanje elektrona i n celobrojni kvant. Vrednosti kvantne
Holove otpornosti kreću se u granicama 3-13 kΏ pri srujama od 0-37,5mA.

28. Poredjati prema postignutim nesigurnostima materijalzije osnovne jedinice

elektricnih velicina.

1. Tačnost merenja vremena je od čak 3x10-14.

2. Nesigurnost određivanja metra u direktnoj je vezi sa nesigurnošću merenja
vremena i iznosi 3,33564... x10−9s
3. Dostignuta nesigurnost određivanja kilograma je reda 1x10−8
4. Materijalizacija i reprodukcija ampera ostvaruje se sa relativnom nesigurnošću od
3x10−6

29. Sta se proucava u teoriji gresaka, kao fundamentalnoj aktivnosti metrologije?

Ne postoji rezultat merenja bez prisustva greške, te je zato primarni zadatak da se

odredi tačnost i utvrdi koje vrste grešaka su prisutne u rezultatu merenja.
Analiza grešaka je prvi korak u iznalaženju načina kako da se one smanje i da se
proceni tačnost konačnog ispitivanog rezultata merenja
30. Koji su osnovni uzroci pojave I razlicitog karaktera gresaka u procesu merenja?

Izvori mogućih grešaka su različiti i prema tome se klasifikuju sledeće glavne grupe
grešaka:
�- Grube greške
Izrazito su uočljive i uzrokovane:
 nestručnošću ili nepažnjom operatera
 nepodešenošću i neadekvatnom upotrebom instrumenata
 pogrešnim izračunavanjem i sl.
- Sistematske greške
Ove greške uočavaju se pažljivom analizom procesa merenja, a uzrokovane su
mnogobrojnim faktorima, naročito:
 nesavršenošću mernih metoda i sredstava;
 neizbežnim uticajem radnog ambijenta;
 prirodnim ograničenjima u naučno-tehničkim dostignućima;
- Slučajne greške

31. Definicije apsolutne I relativne greske merenja. Koja od ovih gresaka I u kojim
slucajevima ima prednost u primeni?

Ako se prava vrednosti merene veličine označi sa X, a rezultat merenja sa A, onda

njihova razlika, data u jedinicama merene veličine, predstavlja apsolutnu grešku
merenja, ΔX, iskazanu relacijom.

Iz praktičnih razloga se umesto apsolutne greške merenja ΔX, bilo sistematskog ili
slučajnog karaktera, koristi pojam relativne greške merenja δX , kao procentualni odnos
apsolutne greške ΔX i prave vrednosti merene veličine X, odnosno

Relativna greška merenja daje, po pravilu, pravu predstavu o nivou tačnosti izmerene
veličine.
Ako je, na primer, apsolutna greška merenja napona 5mV, onda se jedino zna da je
prava vrednost izmerenog napona u granicama ± 5 mV, što se čini da greška merenja I
nije tako velika.
Međutim, ako je merena vrednost napona 10 mV, onda je relativna greška vrlo velika,
konkretno čak 50%, dok bi za mereni napon od 10V relativna greška bila znatno manja,
već 0,5%;
Ovde se vidi prednost prikazivanja relativne greške merenja, jer uz podatak o apsolutnoj
greški mora da se da i podatak o vrednosti merene veličine.
32. Sta je klasa tacnosti, kako se definise I kako se prakticno odredjuje?

Propisana metrološka karakteristika mernih instrumenata poznata I kao opšta

karakteristika sredstava merenja (mernih instrumenata) jeste klasa tačnosti.
To je dozvoljena izvedena relativna greška merenja instrumenta, dobijena overom tih
mernih instrumenata sa odgovarajućim mernim standardima.Overa instrumenata je
postupak upoređivanja po tačnosti ispitivanog instrumenta sa referentnim instrumentom.
Prema formalnoj (legalnoj) definiciji [1]:
"Klasa tačnosti je klasa mernih instrumenata koji ispunjavaju određene neophodne
metrološke uslove da se instrmentalna nesigurnost održi u okviru specificiranh granica
pod speificiranim radnim uslovima".
Klasa tačnosti p je definisana u odnosu na granične vrednosti (više granice) apsolutne
greške mernog opsega instrumenta, iskazana relacijom

gde je:
�� ΔXgr - maksimalna apsolutna greška ostvarena pri overi instrumenta,
�� Xgr - propisana vrednost kao gornja granična vrednost mernog opsega.

33. Klasifikacija gresaka merenja prema uzroku njihovog pojavljivanja.

Osnovni kriterijum za podelu grešaka merenja jeste pritoda uzorka njihovog

pojavljivanja. Prema tom kriterijumu greške se dele na dve velike grupe:

1. greške koje će se uu rezultatu merenja sigurno pojaviti sa vrednostima koje se

mogu predvideti i eksperimentalno odrediti – sistematske greške i
2. greške koje su neodredive jer je nepoznat neki uzrok njihovog pojavljivanja, niti
trenutak kada će se i sa kojom vrednošću pojaviti – slučajne greške.

34. Sta je nesigurnost rezultata merenja I koje komponente sadrzi?

Merna nesigurnost je parametar pridružen mernom rezultatu koji opisuje rasipanje

vriednosti koje bi se razumno mogle pripisati merenoj veličini.
Generalno, merna nesigurnost se sastoji iz dve grupe komponenti:
1. Komponente koje se nalaze iz statističke raspodele rezultata merenja i
okarakterisane su eksperimentalnom standardnom devijacijom - uglavnom odgovaraju
slučajnim greškama u klasičnom prilazu(komponenta nesigurnosti tipa A)
2. Komponente koje se nalaze iz njihove očekivane verovatnoće (npr. nesigurnosti
očitavanja mernih instrumenata, nesigurnosti pasivnih komponenata itd.) - uglavnom
odgovaraju sistematskim greškama u klasičnom prilazu, koje se mogu
korigovati(komponenata nesigurnosti tipa B)

35. Prema cemu se razlikuju sistemske greske merenja?

Sistematske greške dele se u dve velike kategorije,
1. �-prema uzroku nastajanja:
 instrumentalne sistematske greške i
 sistematske greške zbog uticaja radnog ambijenta
2. �-prema prirodi ponašanja
 statičke i
 dinamičke sistematske greške
• Statičke greške su rezultat ograničenja mogućnosti mernih sredstava ili fizičkih
zakonitosti prema kojima se ponašaju;
• Dinamičke greške se ispoljavaju kao odstupanja vrednosti parametara procesiranog
mernog signala;

36. Razlika u pojmovima tacnosti I nesigurnosti merenja.

Tačnost je stepen približavanja rezultata merenja prvoj vrednosti veličine koja se meri.
Merna nesigurnost je parametar pridružen mernom rezultatu koji opisuje rasipanje
vrednosti koje bi se razumno mogle pripisati merenoj veličini.

37. Kako se utvrdjuje slucajni karakter rezultata merenja I na osnovu kojih cinjenica?

Osobine slučajnog karaktera rezultata merenja mogu se uočiti samo kod ponovljenog
niza merenja jedne iste veličine sa istim sredstvima merenja i u potpuno jednakim
uslovima.
Niz ponovljenih rezultata merenja ispoljava slučajni karakter zato:
• što se pojedinačni rezultati merenja, makar i malo, ipak međusobno razlikuju;
• što se ne može ni u jednom ponovljenom merenju unapred tačno predvideti rezultat
merenja, a zbog prisustva nepredvidivih uticaja kao uzroka pojavljivanja slučajnih
grešaka;
• što se određene prirodne pojave za posmatrača događaju slučajno (nepredvidivo) bilo
da ih nedovoljno poznaje, ili nije u stanju da objasni uzroke i zakonitosti njihovog
nastajanja.

38. Kako se ispoljavaju sistemske greske u ponovljenom nizu rezultata merenja jedne
iste velicine?

U obradi višestruko ponovljenih rezultata merenja kao slučajnih veličina polazi se od

analize osobina verovatnoće njihovog pojavljivanja;
Rezultati merenja su posebna vrsta (populacija) slučajnih veličina, čiji se parametri
mogu procenjivati zakonima teorije verovatnoće I matematičke statistike;
Populacija je neograničeni niz svih mogućih vrednosti, xi, slučajne veličine, X, kao
nasleđeni termin iz demografske statistike;

X={x1, x2, x3, . . . , xi, . . . , xn, . . . }

39. Koji je osnovni cilj obrade rezultata merenja slucajnog karaktera?

Cilj obrade rezultata merenja jeste da se odredi (proceni) najverovatnija vrednost

rezultata merenja, ali po mogućstvu sa što manjim brojem ponovljenih mernih
postupaka.

40. Koji parametri karakterisu verovatnocu slucajnih gresaka?

Verovatnoću slučajne veličine karakterišu: funkcija raspodele verovatnoće i funkcija

gustine raspodele verovatnoće i momenta.

41. Sta pokazuje funkcija raspodele verovatnoce, a sta funkcija gustine raspodele
verovatnoce greske I kakva je relacija izmedju njih?

Funkcija raspodele verovatnoće (integralni zakon verovatnoće) slučajne vrednosti

veličine, Xi, jeste verovatnoća pojavljivanja slučajne veličine X<Xi odnosno

Funkcija gustine raspodele verovatnoće je data izrazom

P(Xi)=ΔP/ΔX=P(Xi<X<Xi+ΔX)/ΔX

42. Koje se karakteristicne raspodele verovatnoce slucajnih velicina koriste u teoriji

gresaka?

43. Relacija standardne Gausove raspodele gustine verovatnoce slucajne greske I

znacenje upotrebljenih simbola?
44. Objasniti sta u teoriji gresaka predstavlja zakon tri sigma?

Verovatnoća da je slučajna greška izvan intervala ±3δ je 0,003 ili 3% što je u teorijskoj
statistici poznato kao „zakon tri sigma“.

45. Procena merne nesigurnosti tipa A.

Procena standardne nesigurnosti tipa A

 ---postupak je sličan kao klasičnoj teoriji slučajne greške za procenu tačnosti
merenja;
 � zasniva se na statističkoj analizi ponovljenih rezultata merenja(n>1);
 �procena najverovatnije vrednosti merene veličine jeste srednja vrednost
(aritmetička sredina) niza ponovljenih rezultata merenja;
 �nesigurnost je procenjena kao empirijska standardna vrednost aritmetičke
sredine:

Ako je n<10, smatra se da ova procena nije dovoljno pouzdana.

46. Procena merne nesigurnosti tipa B.

Procena je zasnovana na oceni raspoloživih informacija i na iskustvu, koja občno polazi

od:
 specifikacije proizvođača (npr. klasa tačnosti elektromehaničkih instrumenata,
par parametara koji karakterišu tačnost digitalnih instrumenata, tolerancije
pasivnih komponenata);
 podataka dobijenih kalibracijom iz sertifikata,
 nesigurnosti referentnih podataka iz priručnika, itd.

47. Prikaz ukupne merne nesigurnosti za poznate nesigurnosti tipa A I tipa B.

gde su:
uy- kombinovana standardna nesigurnot veličine Y,
uxi - kombinovana standardna nesigurnost merenih veličina xi.
48. Cime se obezbedjuju referentni naponi struje I kako se realizuju izvori ovih
referentnih velicina?

49. Definicija elektricnog signala I kojim parametrima je okarakterisan?

50. Sta su merni signali I koji se signali pojavljuju u procesu merenja ?

51. Cime je okarakterisan oblik mernog elektricnog signala?

52. Kako su prema nameni globalno razvrstani svi laboratorijski merni izvori?

53. Kako se realizuje naponski I strujni izvori sa diodnim ispravljacima I elektronskim

stabilizatorima?

54. Parametri I karakteristike izvora elektricnih signala.

55. Principska blok sema serijskog tipa linearnog regulatora sa tri prikljucka.

56. Sema I princip rada serijskog naponskog regulatora sa operacionim pojacavacem.

57. Sta utice na kvalitet rada izvora napona ili struje?

58. Naponski I strujni kalibratori.

59. Od cega u prakticnim realizacijama zavise razlicite vrste resenja kalibratora?

60. Principijelna sema I princip rada naponskog istrujnog kalibratora jednosmernih

napona I struja.

61. Kako se obezbedjuje rezim konstantnog napona I konstantne struje u kalibratoru?

62. Funkcije zavisnosti izlaznog napona I stuje kalibratora od otpornosti opterecenja.

63. Merni generatori, vrste I kriterijumi prema kojima se razvrstavaju.

64. Koje tehnicke zahteve pri projektovanju moraju ipunjavati merni generator?

65. Opsta funkcionalna blok sema mernog generator periodicnih signala.

66. Uloga izlaznog stepena mernog generator.