Praktikum Elektronika

Elektronske komponente
Laboratorijski praktikum
Z. Prijić, D. Danković
Univerzitet u Nišu
Elektronski fakultet u Nišu
Katedra za mikroelektroniku
Predavanja 2017.
Sadržaj
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Referentni potencijal
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
2 Laboratorijski instrumenti
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
3 Izvod̄enje vežbe
4 Izrada izveštaja
Notacija u tehničkoj literaturi
Izrada dijagrama
Mere bezbednosti
Deo 1
Mere bezbednosti
Mere bezbednosti Uvodne napomene
Mere bezbednosti
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Osnovna pravila rada u laboratoriji
Dobra teorijska priprema je neophodan preduslov za praktičan rad. Po-

trebno je konceptualno razumevanje dela materije koji se praktično
ilustruje laboratorijskom vežbom. Pogrešno je proceduru opisanu u
uputstvu za izvod̄enje vežbe slediti napamet, bez razmišljanja o tome
kakve posledice proizvodi svaki korak.
Izvod̄enje laboratorijske vežbe ne treba započinjati bez prethodne do-
zvole nadležnog nastavnika.
Tokom izvod̄enja laboratorijske vežbe potrebno je izbegavati svaku mo-
gućnost dodira sa komponentama i provodnicima dok su pod napaja-
njem.
Nakon završetka laboratorijske vežbe, potrebno je radno mesto vratiti
u prethodno zatečeno (uredno) stanje.
Električni šok
Električni šok (strujni udar) nastaje kao posledica prolaska struje kroz ljud-
sko telo. Struja prolazi kada dva dela tela istovremeno dod̄u u dodir sa dve
tačke u električnom kolu izmed̄u kojih postoji razlika potencijala. Put kojim
struja prolazi kroz telo zavisi od položaja tačaka dodira. Jačina struje zavisi
od tog puta, kao i razlike potencijala izmed̄u tačaka dodira. Deo tela kojim
struja prolazi predstavlja otpornik. Otpornost ljudskog tela zavisi od više
parametara, kao što su godište, pol, težina, vlažnost kože, itd. Posledice
električnog šoka prvenstveno zavise od jačine struje koja je prošla kroz telo.
Posledice električnog šoka
Jačina struje (A) Posledica po ljudsko telo

0,0005 slabo peckanje
0,001 prag jasnog osećaja
0,002 blagi udar
0,010 bolni udar
0,015 jači bol
0,025 intenzivan bol, grčenje mišića
0,075 srčana aritmija
0,250 jaka srčana aritmija, zastoji u radu srca
4,000 paraliza srca
5,000 opekotine tkiva
Vrednosti su okvirne i ne treba ih uzimati kao granične. Neke od ozbiljnih

posledica se mogu pojaviti i pri manjim vrednostima jačine struje.
Posledice električnog šoka
Otpornost ljudskog tela iznosi, okvirno, izmed̄u nekoliko kΩ i nekoliko de-

setina kΩ, do 100 kΩ. Vrednost otpornosti zavisi od tačaka izmed̄u kojih
se meri, kao i od ostalih uslova. Na primer, otpornost izmed̄u dve tačke u
suvim uslovima može biti 50 kΩ, a u vlažnim 5 kΩ. Pri razlici potencijala od
50 V, kroz telo bi tekle struje od 1 mA i 10 mA, respektivno. Uzimajući u ob-
zir vrednosti iz prethodne tabele, u prvom slučaju bi se struja jedva osetila,
a u drugom bi izazvala bolni udar.
Treba primetiti da za nastupanje ozbiljnih posledica električnog šoka nije

neophodna velika razlika potencijala (tzv. visoki napon).
Mere bezbednosti Referentni potencijal
Mere bezbednosti
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Osnovno električno kolo
Kolo se sastoji od izvora i potro-

šača. Usled razlike potencijala na
krajevima izvora, struja teče kroz
potrošač i vraća se u izvor. Razlika
potencijala predstavlja napon.
Negativni kraj izvora u ovom kolu predstavlja referentni potencijal. Vred-

nost napona se računa i meri u odnosu na referentni potencijal. Referentni
potencijal ne mora nužno imati nultu vrednost. U svim kolima je uobi-
čajeno postojanje zajedničke „linije“ refrentnog potencijala koja se naziva
masa (common).
Simboli
common ground
(signal ground) (Earth ground) chassis ground
Sledeća dva kola su ekvivalentna:
Umesto zajedničke linije crtaju se simboli. Postojanje kratkog spoja izmed̄u

dva simbola se podrazumeva.
Nulti potencijal
U prvoj aproksimaciji se smatra da Zemlja predstavlja nulti potencijal (elek-

troneutralno telo, kod koga je praktično nemoguće zadržati razdvojena na-
elektrisanja).
Razlika potencijala na krajevima izvora i potrošača se računa i meri u od-

nosu na nultu vrednost. Termin koji se koristi za zajedničku liniju referent-
nog potencijala je zemlja (earth ground ili samo ground).
Uzemljenje šasije/kućišta
Ovaj simbol se koristi da označi uzemljenje šasije (frame) ili kućišta (chassis)
ured̄aja.
uredjaj
Ako je kućište ured̄aja metalno, ono obavezno mora biti uzemljeno! Ako je
kućište ured̄aja plastično, a unutar njega se nalazi metalna šasija, tada ona
obavezno mora biti uzemljena!
Mere bezbednosti Mrežni napon
Mere bezbednosti
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Mrežni napon
Na standardnoj mrežnoj utičnici dostupan je naizmenični napon iz elek-
trične mreže (line voltage).
vreme t
0
Slika 1.Talasni oblik mrežnog napona.
Napon je sinusnog oblika i menja se u vremenu sa periodom T = 20 ms

(učestanost f = 1/T = 50 Hz).
Mrežni napon
Vršna i efektivna vrednost
Maksimalna ili vršna vrednost napona (peak) je Vp = 325 V. Efektivna vred-

nost napona (root mean square – rms) sinusnog oblika je Vrms ≡ Veff =
p
Vp / 2 = 230 V. Efektivna vrednost naizmeničnog napona jednaka je vredno-
sti jednosmernog napona koji na istom potrošaču disipira istu snagu kao i taj
naizmenični napon.
p I p
R R
t t
P̄ je srednja vrednost snage koja se disipira na potrošaču u vremenu.

Kod naizmeničnih signala se podrazumevaju efektivne vrednosti, pa se zbog
toga mrežni napon deklariše na 230 V.
Mrežna utičnica
Utičnica (tzv. šuko) je na električnu mrežu povezana sa tri provodnika, koji

se nazivaju: faza, nula i zemlja.
zemlja
(ground)
nula faza
(neutral) (live)
Razlika potencijala izmed̄u faze i nule se menja u vremenu kao na Sl. 1.
Napomena: Iako bi raspored faze i nule trebao da bude kao na slici, u mnogim
praktičnim slučajevima nije tako!
Mrežna utičnica
Napomena: Naziv „nula“ ne treba da zavarava, jer kroz taj provodnik teče
struja na svom povratnom putu prema električnoj mreži!
Mere bezbednosti Koncept uzemljenja
Mere bezbednosti
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Koncept uzemljenja
Uzemljenje je bezbedonosna mera, koja smanjuje mogućnost da korisnik

dod̄e u dodir sa opasnim nivoima signala iz električne mreže u slučaju kvara
ured̄aja.
Boje provodnika:
faza (Live – L) – tipično braon
nula (Neutral – N) – tipično plava
uzemljenje (Ground – G) – tipično žuto–zelena
Pažnja: Boje na postojećim instalacijama nikada ne uzimati zdravo za

gotovo!
Koncept uzemljenja
Normalan rad ured̄aja
metalno kućište
tabla sa osiguračima
uređaj
F1
električna mreža
RL
provodnik
zemlja
F1 je osigurač (fuse)
RL je potrošač, odnosno opterećenje (load)
Koncept uzemljenja
Incident (npr. proboj izolacije)
Pod incidentom se podrazumeva mogućnost da faza dod̄e u kontakt sa ne-

kim delom šasije ili kućišta ured̄aja.
osigurač pregoreva metalno kućište
uređaj
F1
električna mreža
RL
provodnik
zemlja
Koncept uzemljenja
Ako dod̄e do incidenta, preko metalnog kućišta se otvara provodni put male
otpornosti, pa struja naglo raste. Zbog toga dolazi do pregorevanja ili iz-
bacivanja osigurača. Kada ne bi bilo uzemljenja, u slučaju da korisnik isto-
vremeno dodirne kućište ured̄aja i predmet koji je uzemljen1 , strujno kolo
bi se zatvaralo preko korisnika! Spajanje nule i uzemljenja vrši se samo na
ulazu u instalaciju, u suprotnom može doći do stvaranja tzv. petlji uzemlje-
nja (ground loops). Izmed̄u uzemljenja i faze takod̄e postoji mrežni napon!
1
npr. radijator
Koncept uzemljenja
Ekvipotencijalna veza
Ekvipotencijalna veza obezbed̄uje da sve linije uzemljenja u jednom objektu

budu na nultom potencijalu.
namenska instalacija,
parno grejanje,
armatura
metalno kućište
uređaj
F1
električna mreža
RL
provodnik ekvipotencijalna veza
zemlja
Vodovodna instalacija od PVC cevi ne sme se koristiti za ekvipotencijalnu vezu!

Koncept uzemljenja
Izmed̄u nule i uzemljenja bi potencijalna razlika trebalo da bude približno

0 V (u slučaju na slici je ' 188 mV).
Nedostatak uzemljenja ili njegovo nepropisno povezivanje može dove-

sti do teških posledica po korisnika ured̄aja!
Laboratorijski instrumenti
Deo 2
Laboratorijski instrumenti Izvori napajanja
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Izvori napajanja
Laboratorijski izvori napajanja se koriste da obezbede regulisano napaja-

nje električnim/elektronskim kolima. U ovom tekstu će se razmatrati samo
izvori jednosmernog napajanja.
Tipičan izvor napajanja ima tri
priključka: pozitivan (crveni),
negativan (crni) i uzemljenje
(zeleni).
Osnovna karakteristika izvora napajanja je maksimalna snaga Pmax koju

može da isporuči opterećenju. Na osnovu vrednosti Pmax odred̄ene su i mak-
simalne vrednosti napona i struja.
Režimi rada
Izvori napajanja mogu da rade u dva režima:

režim konstantnog napona (constant voltage – CV)
režim konstantne struje (constant current – CC)
U režimu konstantnog napona izvor na izlazu daje željeni napon, bez obzira
na potrošnju struje od stane opterećenja (sve do vrednosti struje koja je
unapred programirana). U režimu konstantne struje je obrnuto.
Primer: Programirana vrednost izlaznog napona u CV režimu je 10 V, a

programirana vrednost struje je 1 A. Izvor će obezbed̄ivati na izlazu 10 V,
bez obzira da li je potrošač (opterećenje) 100 Ω (struja je tada 0,1 A) ili 10 Ω
(struja je tada 1 A). Pri tome treba obratiti pažnju i na to da potrošač mora
biti deklarisan za odgovarajuću snagu2 , u ovom slučaju za 10 W.
2
Snaga na potrošaču: P = UI = I2 R = U 2 /R.
Konfiguracija priključaka
Priključci izvora za napajanje mogu biti u plivajućoj (levo) ili u uzemljenoj
(desno) konfiguraciji.
U plivajućoj (floating) konfiguraciji:

VAB =VDC
VBG = ? ⇒ VAG = ?
U uzemljenoj (grounded) konfiguraciji:
VAB =VDC
VBG =0 ⇒ VAG = VDC
Jednostrano pozitivno napajanje

Referentni potencijal je u tački A.
Za usvojeni smer struje u kolu je VS − R1 I − R2 I − R3 I = 0, odnosno:
VS 15
I= = = 5 mA .
R1 + R2 + R3 3 · 103

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku A! Zbog toga se znak

„+“ postavlja u tačku čiji se potencijal izračunava.
Polazeći od tačke A i vraćajući se u nju je: VS − R1 I − VCA = 0, pa je:

VCA = VS − R1 I = 15 − 1 · 103 × 5 · 10−3 = 10 V .

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku A! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke A i vraćajući se u nju je VDA − R3 I = 0, pa je:
VDA = R3 I = 1 · 103 × 5 · 10−3 = 5 V .

Jednostrano negativno napajanje

Referentni potencijal je u tački B.
Za usvojeni smer struje u kolu je −R1 I − R2 I − R3 I + VS = 0, odnosno:
VS 15
I= = = 5 mA .
R1 + R2 + R3 3 · 103

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku B! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke B i vraćajući se u nju je: −R1 I − VCB = 0, pa je:
VCB = −R1 I = −1 · 103 × 5 · 10−3 = −5 V .


Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku B! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke B i vraćajući se u nju je: VDB − R3 I + VS = 0, pa je:
VDB = R3 I − VS = 1 · 103 × 5 · 10−3 − 15 = −10 V .

Simetrično napajanje
Referentni potencijal je u tački E !!!
Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E!
Ova konfiguracija se naziva i dvostrano napajanje (dual supply).

Za usvojeni smer struje u kolu je VS1 − R1 I − R2 I − R3 I + VS2 = 0, odnosno:
VS1 + VS2 30
I= = = 10 mA .
R1 + R2 + R3 3 · 103
Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke E i vraćajući se u nju je: VS1 − R1 I − VCE = 0, pa je:
VCE = VS1 − R1 I = 15 − 1 · 103 × 10 · 10−3 = 5 V .

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke E i vraćajući se u nju je: VDE − R3 I + VS2 = 0, pa je:
VDE = R3 I − VS2 = 1 · 103 × 10 · 10−3 − 15 = −5 V .

Priključci na izvoru
Dobijanje negativnog (levo) i simetričnog (desno) napona
Priključke izvora izmed̄u kojih je programirani napon nikada ne treba

kratko spajati!
Izvor nikada ne treba opteretiti čisto induktivnim opterećenjem3 (ka-
lem, relej, DC motor, itd.).
3
Videti predavanja o kalemovima.
Primer
Analiza kola sa simetričnim napajanjem
Položaj klizača potenciometra se menja linearno izmed̄u pozicija 0 i 1. Ski-

cirati oblik promene napona VOUT u funkciji promene položaja klizača po-
tenciometra. Poznato je: VCC = VEE = 15 V, R = 25 kΩ, RP = 100 kΩ.
Primer
Kolo se može precrtati na sledeći način:
odnosno:
Primer
Pošto na klizač potenciometra nije priključen potrošač, to kroz kolo teče

samo jedna struja:
VCC − RI − RP I − RI + VEE = 0 ,
odakle je:
VCC + VEE 15 + 15
I= = = 0,2 mA .
2R + RP (2 · 25 + 100) · 103
Primer
Kada je klizač u poziciji 1:
VCC − RI − VOUT = 0 ,
odakle je:
VOUT = VCC − RI = 15 − 25 · 103 × 0, 2 · 10−3 = 10 V .

Primer
Kada je klizač u poziciji 0:
VOUT − RI + VEE = 0 ,
odakle je:
VOUT = RI − VEE = 25 · 103 × 0, 2 · 10−3 − 15 = −10 V .

Primer
Pošto je potenciometar linearan, to je i tražena zavisnost linearna:

Laboratorijski instrumenti Multimetri
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Multimetar
Multimetar je instrument namenjen merenju vrednosti:
napona (DC i AC),
struja (DC i AC),
otpornosti.
Mnogi multimetri poseduju i dodatne mogućnosti merenja, tipično vredno-
sti:
kapacitivnosti,
temperature.
Multimetri se, u osnovi, mogu podeliti na ručne (handheld) i stone (bench).
Tačnost i preciznost
Multimetri se razlikuju pre svega po tačnosti merenja4 , opsegu merenja i

rezoluciji.
Tačnost se izražava u procentima i zavisi od opsega merenja. Tipična forma

je ±(% očitavanja+% opsega).
Primer: deklarisana tačnost je ±(0,012+0,005) za opseg 100 V; očitana
vrednost je 50 V. Tačna vrednost leži u opsegu 50±1,1 V.
4
Detaljnije o tačnosti i preciznosti u predmetu Električna merenja u III semestru.
Rezolucija
Rezolucija multimetra je najmanja promena merne veličine koju multime-
tar može da izmeri. Rezolucija se, u prvoj aproksimaciji, može povezati sa
brojem cifara koje multimetar može da prikaže na displeju.
Primer: Rezolucija multimetra deklarisana je na 3 21 cifre. Tri cifre mogu da
se menjaju od 0 do 9, a četvrta može biti samo 0 ili 1.
1 multimetar očitava V (vodeća nula na displeju se ne prikazuje);
napon poraste za 1 mV; multimetar očitava V.
2 multimetar očitava V; napon poraste za 1 mV; multimetar oči-

tava V (prva cifra na displeju biva isključena jer nije 1).
Merenje napona
Svaki multimetar ima najmanje tri priključka. Jedan priključak je zajed-
nički (crni) i tipično je označen kao COM. Druga dva priključka (crvena)
su namenjena za merenje napona i struje i tipično su označeni kao V i A,
respektivno.
Napon se meri tako što se multimetar uključuje u kolo paralelno.
A COM V
Pri merenju napona multimetar ima veliku unutrašnju otpornost.

Merenje struje
Struja se meri tako što se multimetar uključuje u kolo redno.
A COM V
Pri merenju struje multimetar ima malu unutrašnju otpornost.

Struju ne treba meriti direktno na priključcima izvora, niti baterije! Drugim
rečima, za merenje struje u kolu uvek treba da postoji otpornik. U suprot-
nom, može se desiti da pregori osigurač multimetra ili čak može doći i do
oštećenja instrumenta.
Priključivanje
Pri merenju napona i struje priključci i obrtni prekidač multimetra MO-

RAJU BITI u odgovarajućim položajima, kao što je ilustrovano na pret-
hodnim slikama. U suprotnom može doći do oštećenja instrumenta, a
nije isključen ni rizik po bezbednost korisnika! Zbog toga je pre mere-
nja obavezna provera. Konkretan položaj obrtnog prekidača označen je
na svakom ručnom multimetru. Ako se mere naizmenični signali, tada se
takod̄e koriste odgovarajući položaji obrtnog prekidača (označeni sinusoi-
dom). Multimetri standardno prikazuju efektivnu vrednost (RMS) naizme-
ničnog signala. Kod stonih multimetara umesto obrtnog prekidača koriste
se odgovarajući tasteri.
Merenje otpornosti
A COM V,
Pri merenju otpornosti multimetar se može zameniti Nortonovim ekviva-

lentnim kolom, pri čemu je RDMM unutrašnja otpornost multimetra. Interno,
multimetar meri Rx k RDMM . Kada je otpornost Rx po vrednosti približna
vrednosti RDMM , kod multimetara niže klase može doći do grešaka!
Kada je otpornost u električnom kolu, njenu vrednost u principu nije moguće
izmeriti bez detaljne šeme kola.
Merenje otpornosti
Otpornost se standardno meri tako što se kroz kolo propušta testna struja
poznate vrednosti IT . Izmereni pad napona V služi za izračunavanje nepo-
znate vrednosti otpornosti Rx , prema Omovom zakonu.
Otpornost linija veze
Izmerena vrednost otpornosti je:
V
RM = = Rx + 2Rw
IT
pri čemu su Rw otpornosti linija veze (kablova) izmed̄u mernog ured̄aja/izvora

i otpornosti Rx . Kada je Rx 2Rw , efekat uticaja otpornosti Rw na tačnost
merenja je zanemarljiv. Med̄utim, u praksi se često sreće potreba za me-
renjem malih otpornosti ili za drugim vrstama merenja, kod kojih se ovaj
uticaj ne može zanemariti. Na primer, za merenje velikih struja koriste se
otpornici vrlo male otpornosti (< 1 Ω), kako bi disipacija snage na njima
bila što manja.
Kompenzacija
Koriste se 4 identične žice, kao na slici. Voltmetar se nalazi izmed̄u poseb-

nog para priključaka (Sense).
Princip
Zbog velike unutrašnje otpornosti voltmetra kroz unutrašnje kolo teče za-
nemarljiva struja, pa se može smatrati da je izmerena vrednost otpornosti:
V
RM = ' Rx
IT
Ovaj način merenja naziva se 4-Wire Measurement, a kontakti na krajevima

otpornika Rx Kelvinovi kontakti.
Kelvinovi kontakti koriste se i kod drugih ured̄aja, kao što su laboratorij-

ski izvori napajanja, radi kompenzacije pada napona na linijama veza do
opterećenja. Takod̄e se koriste i kod strujnih senzora.
Priključci na mernom ured̄aju
Priključci na izvoru napajanja
Izvor napajanja sa priključenim Kelvinovim kablovima
Laboratorijski instrumenti Osciloskopi
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Osciloskopi
Osciloskopi su instrumenti čija je osnovna namena snimanje promene elek-

tričnih signala u vremenu.
Osnovni parametar svakog osciloskopa je propusni opseg (bandwidth) koji

suštinski predstavlja maksimalnu učestanost signala koji osciloskop može
da snimi bez izobličenja. Osciloskopi imaju više ulaza (kanala), tipično 2 ili
4, što znači da istovremeno mogu da snimaju više signala.
Sonda
Osciloskopi signal snimaju pomoću sonde (probe), koja ima dva kraja. Jedan
kraj sonde se uvek vezuje na masu (zemlju). Sonda je sa osciloskopom
povezana koaksijalnim kablom sa BNC priključkom.
Na sondi se može nalaziti i pre-

klopnik koji odred̄uje slabljenje
signala (npr. 10 puta). Stan-
dardna sonda meri napon, a za
merenje struje se koriste posebne
vrste sondi.
Pažnja: Ne treba meriti mrežni napon pomoću osciloskopa!

Upotreba sonde
osciloskop osciloskop
svi ulazi osciloskopa su

interno uzemljeni
Posebnu pažnju treba obratiti da se krajevi sonde ne obrnu u odnosu na

krajeve izvora, jer će u tom slučaju izvor biti kratko spojen na izlazu!
Kada je potrebno odrediti razliku dva signala, mogu se koristiti dve sonde
(obe u odnosu na masu) na dva kanala osciloskopa. Svi savremeni oscilo-
skopi poseduju ugrad̄ene funkcije za matematičke operacije nad signalima
koje snimaju.
Ekran osciloskopa
Na ekranu osciloskopa označeni su podeoci. Tipična konfiguracija je takva
da je na apscisnoj osi vreme, a na ordinatnoj amplituda (napon).
amplituda signala
ekran
osciloskopa
vreme
Referentni nivo amplitude je označen posebnim markerom. Vrednosti se

mogu podešavati, u zavisnosti od učestanosti i amplitude signala.
Ekran osciloskopa
Osciloskopi poseduju korisnu opciju „COUPLING“, pomoću koje se naizme-

nična komponenta signala može odvojiti od jednosmerne. Podešavanjem
opcije na „AC“, prikazuje se samo naizmenična komponenta signala.
Laboratorijski instrumenti Generatori signala
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Generatori signala
Generatori signala služe za stvaranje različitih oblika signala i to tipično:
sinusa (sine)
povorke pravougaonih impulsa (pulse, square)
trouglova (triangle, ramp)
Parametri generisanog signala kao što su učestanost, amplituda, faktor is-

korišćenja periode i drugi se mogu menjati. Neki generatori mogu stvarati
i proizvoljne (arbitrary) oblike signala.
Izlazna impedansa
Svi generatori signala imaju rednu otpornost 50 Ω i podrazumevaju da im je

na izlazu potrošač vrednosti otpornosti 50 Ω!
generator generator
OUTPUT LOAD = High Z
Ako potrošač nije 50 Ω, na njemu će se pojaviti napon amplitude koja je

dva puta veća od amplitude koja je programirana u generatoru. Da bi se
to izbeglo, potrebno je na generatoru podesiti funkciju OUTPUT LOAD na
vrednost „High Z“.
Generator signala se može posmatrati kao Tevenenovo ekvivalentno kolo.
Praktične napomene
Priključke generatora izmed̄u kojih je programirani signal nikada ne

treba kratko spajati!
Generator nikada ne treba opteretiti čisto induktivnim opterećenjem5
(kalem, relej, DC motor, itd.), bez odgovarajuće zaštite.
Svi laboratorijski instrumenti se mogu povezati na računar, tako da se njima

može automatski i sinhronizovano upravljati. Slika sa ekrana osciloskopa
se takod̄e može prebaciti na računar.
Svi laboratorijski instrumenti su skupi, a neki od njih i izuzetno ose-

tljivi na kratke spojeve i signale van dozvoljenog opsega. Zbog toga je
potrebno pažljivo rukovanje!
5
Videti predavanja o kalemovima.
Izvod̄enje vežbe
Deo 3
Izvod̄enje vežbe
Izvod̄enje vežbe
Makete
Laboratorijske vežbe se mogu izvoditi korišćenjem:
maketa
prototipnih ploča
Makete predstavljaju elektronska kola čije su komponente unapred spojene
i montirane u odgovarajuće kućište sa priključcima.
Vežba se izvodi priključivanjem odgovarajućih instrumenata, promenom vred-

nosti ulaznih parametara i beleženjem vrednosti izlaznih parametara.
Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Prototipne ploče (bread board) predstavljaju skup električnih kontakata,

ured̄en u obliku matrice, koji omogućava konstrukciju elektronskog kola
bez lemljenja.
Za konstrukciju se koriste komponente sa izvodima (through hole).

Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Vrste i kolone
Kontakti u vrstama su med̄usobno izolovani.

Kontakti u kolonama su u kratkom spoju.
svi kontakti su u kratkom spoju
kontakti su izolovani
Na dužim stranciama ploče nalaze se linije kontakata za napajanje (crvena)

i masu (plava).
Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Umetanje komponenata
Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Spajanje komponenata
Mogu se koristiti i drugi provodnici punog preseka i odgovarajućeg preč-

nika (0,3 mm–0,8 mm). Ne treba koristiti provodnike većeg prečnika jer će
kontakti biti oštećeni.
Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Konstrukcija kola
* Kod nekih ploča su ovi kontakti kratko spojeni, a kod nekih nisu! Pre
početka rada potrebno je proveriti multimetrom.
Posebnu pažnju treba obratiti na postavljanje polarisanih kondenza-
tora!
Izvod̄enje vežbe
Prototipne ploče
Konstrukcija kola
Za vežbanje povezivanja se može

koristiti besplatan program frit-
zing, sa virtuelnom prototipnom
pločom.
Izrada izveštaja
Deo 4
Izrada izveštaja
Izrada izveštaja Notacija u tehničkoj literaturi
Izrada izveštaja
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Formati brojeva
Formati brojeva koji se koriste u tehničkoj literaturi su:

sa fiksnim decimalnim zarezom (fixed point)
sa pokretnim decimalnim zarezom (floating point)
naučni (scientific)
inženjerski (engineering)
Format brojeva sa fiksnim decimalnim zarezom podrazumeva da se de-
cimalni zarez kod svakog broja pojavljuje uvek na istom mestu. Drugim
rečima, broj decimalnih mesta je uvek konstantan.
0,25 11956,34 1215,00 4,84
Format brojeva sa pokretnim decimalnim zarezom podrazumeva promen-

ljivi broj decimalnih mesta.
0,25 11956,348 1215 4,843333

Formati brojeva
Decimalni separator
U evropskoj tehničkoj literaturi decimalni separator je zarez, a separa-

tor za hiljade je tačka (npr. 1.200,54)
U angosaksonskoj tehničkoj literaturi decimalni separator je tačka, a
separator za hiljade je zarez (npr. 1,200.54)
U oba slučaja se radi o istom broju – hiljadudvestotine celih i pedesetčetiri
stota. Način prikaza brojeva zavisi od regionalnih podešavanja na operativ-
nom sistemu računara. Mešanje načina prikaza u izveštaju je zbunjujuće i
neprihvatljivo!
Preporuka je korišćenje evropskog standarda. Slično važi i za način prikaza

datuma i vremena.
Formati brojeva
Naučni format
Naučni format brojeva podrazumeva korišćenje stepena broja 10, pri čemu
se decimalni zarez pojavljuje odmah nakon prvog broja koji je veći ili jednak
jedinici, a manji od desetice. Broj mesta iza decimalnog zareza može biti
fiksan ili promenljiv. Računari i kalkulatori prikazuju stepen broja deset
korišćenjem slova „E“, tako da je 10n ≡ En.
2, 5 · 10−1 1,1956134·104 1,215·103 4,84·100

2,5E-1 1,1956348E4 1,215E3 4,843333E0
Primer korišćenja su vrednosti fizičkih konstanti:
Naziv Simbol Vrednost

naelektrisanje elektrona q ili e 1,6 × 10−19 C
Bolcmanova konstanta k 1,38 × 10−23 J K−1
dielektrična konstanta vakuuma "0 8,85 × 10−12 F m−1
magnetna permeabilnost vakuuma µ0 4π × 10−7 T m A−1
Formati brojeva
Inženjerski format
Inženjerski format brojeva podrazumeva da je stepen broja 10 uvek jednak

celobrojnom umnošku broja 3 (103n ), pri čemu mantisa broja mora biti veća
ili jednaka od jedan, a manja od hiljadu. Broj mesta iza decimalnog zareza
može biti fiksan ili promenljiv.
250 · 10−3 11,95634·103 1,215·103 484·10−3

250E-3 11,956348E3 1,215E3 484,333E-3
Broj cifara iza decimalnog zareza definiše tačnost sa kojom je broj izraču-
nat. Broj cifara iza decimalnog zareza sa kojim je izračunati broj prikazan
odred̄uje preciznost prikaza. Prilikom prikazivanja brojeva uobičajeno se
vrši zaokruživanje na odred̄enom decimalnom mestu, koje predstavlja broj
značajnih cifara (na primer: 3, 67804327 ' 3, 68 – zaokruživanje na dve
značajne cifre).
Formati brojeva
Eksponent
Prilikom pisanja jednačina sa eksponencijalnom notacijom koristi se format

10n , npr: 1, 5 · 103 ili 2, 35 × 10−6 .
x
Prilikom pisanja jednačina
sa brojem e koristi se notacija u obliku e ili
3 1
exp(x), npr.: e ili exp T .
Prilikom upotrebe kalkulatora taster EXP označava stepen broja 10

(10n ), a ne broj e ' 2, 72!!! Za izračunavanje eksponenta broja e ko-
risti se taster označen sa ex . Kod kalkulatora ugrad̄enog u operativni
sistem Windows ovaj taster se pojavljuje umesto tastera ln, nakon pritiska
na taster Inv. Kalkulator mora biti u „Scientific“ režimu (View→Scientific).
Formati brojeva
Prefiksi u inženjerskom formatu
Prefiks Simbol Broj

ato (atto) a 10−18
femto (femto) f 10−15
piko (pico) p 10−12
nano (nano) n 10−9
mikro (micro) µ 10−6
mili (milli) m 10−3
kilo (kilo) k 103
mega (mega) M 106
giga (giga) G 109
tera (tera) T 1012
peta (peta) P 1015
eksa (exa) E 1018
Izrada izveštaja Izrada dijagrama
Izrada izveštaja
1 Mere bezbednosti
Uvodne napomene
Mrežni napon
Koncept uzemljenja
Izvori napajanja
Multimetri
Kelvinovi kontakti
Osciloskopi
Generatori signala
4 Izrada izveštaja
Izrada dijagrama
Izrada dijagrama
Svrha dijagrama je grafički prikaz rezultata laboratorijske vežbe u formatu

koji odgovara tehničkim standardima. Dijagrami se mogu izraditi na dva
načina:
ručno, korišćenjem olovke i papira sa odgovarajućim podeocima (stan-
dardni ili milimetarski papir);
na računaru, korišćenjem odgovarajućih aplikacija.
Za izradu dijagrama na računaru mogu se upotrebiti besplatne (np. Calc iz
paketa LibreOffice) ili komercijalne (npr. Excel iz paketa Microsoft Office)
aplikacije. Med̄utim, treba naglasiti da su njihove mogućnosti prilagod̄ene
pre svega izradi poslovnih, a ne tehničkih dijagrama. Za izradu tehničkih
dijagrama preporučuju se besplatne (Veusz, gnuplot) ili komercijalne (npr.
SigmaPlot, Origin) aplikacije.
Izrada dijagrama
Razmera i označavanje
Razmera dijagrama može biti:

linearna po obe ose (x i y);
polulogaritamska (na jednoj osi je razmera linearna, a na drugoj loga-
ritamska);
logaritamska po obe ose (x i y).
Logaritamska razmera se koristi kada se prikazuje relativno veliki opseg
vrednosti u kojima se menja odred̄ena veličina. Logaritamska razmera se
standardno odnosi na dekadni logaritam.
Označavanje vrednosti veličina obavezno je na obe ose! Takod̄e je obavezno

i označavanje same veličine, kao i njenih jedinica, što predstavlja labele osa!
Izrada dijagrama
Linearna razmera
0,25
0,20
0,15
ID (A)
0,10
0,05
0,00
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
VD (V)
Izrada dijagrama
Polulogaritamska razmera
10−1
10−2
10−3
10−4
ID (A)
10−5
10−6
10−7
10−8
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
VD (V)
Izrada dijagrama
Logaritamska razmera
Karakteristike nekih elektronskih komponenata često se aproksimiraju po-

moću funkcije oblika:
y = AxB ,
gde su A i B konstante. Ova zavisnost se može grafički predstaviti u linearnoj
i logaritamskoj razmeri. U logaritamskoj razmeri je:
log y = log A + B log x ,
što daje linearnu zavisnost, koja je pogodnija za prikazivanje.
Primer: Za A = 5, B = 2 i 1, 00 ≤ x ≤ 1.000, 00 , funkcija ima vrednosti:
5, 00 ≤ y ≤ 5.000.000, 00
Izrada dijagrama
Funkcija y = AxB u linearnoj razmeri:

Izrada dijagrama
Funkcija y = AxB u logaritamskoj razmeri:

Izrada dijagrama
10 5
10 4
10 3
10 2
10
1 10 10 2 10 3 10 4 10 5 10 6
Kod logaritamske razmere je česta upotreba mreže, radi lakšeg očitavanja

vrednosti.
Izrada dijagrama
Labele
Ose se mogu obeležiti i strelicama, u smeru promene veličine. U tom slučaju

se labele postavljaju pored strelica.
ID (A)
0,25
0,20
0,15
0,10
0,05
0,00
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 VD (V)
Izrada dijagrama
Potpis
Svaki dijagram mora da prati potpis (caption), koji sažeto opisuje šta je na
dijagramu prikazano.
10−1
10−2
10−3
10−4
ID (A)
10−5
10−6
10−7
10−8
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
VD (V)
Slika 2.Strujno–naponska karakteristika diode 1N914.
U tekstu izveštaja se na dijagram poziva npr. „Na Sl. 2 je prikazana ...“.

Izrada dijagrama
Legenda
Kada se na dijagramu nalazi više krivih, one se moraju jasno razlikovati po

boji i/ili tipu linije. Pored toga, moraju biti obeležene legendom.
0,025
Crvena LE dioda
Zelena LE dioda
0,020
0,015
ID (A)
0,010
0,005
1,00 1,20 1,40 1,60 1,80 2,00 2,20 2,40

VD (V)
Izrada dijagrama
Parametarski dijagram
Kada se na dijagramu nalazi više krivih koje se menjaju parametarski, oba-

vezno je obeležiti paramatar, kao i njegove vrednosti (u ovom slučaju para-
metar je struja IB ).
40
250 µA
35
30 200 µA
25
IC (mA)
150 µA
20
15 100 µA
10
IB = 50 µA
5
0
0 1 2 3 4 5
VCE (V)
Izrada dijagrama
Eksperimentalne vrednosti
Eksperimentalne vrednosti se prikazuju simbolima.
3,50
Teorijska vrednost
Eksperimentalna vrednost
3,00
2,50
2,00
Y (ordinata)
1,50
1,00
0,50
0,00
-0,50
-0,5 0,0 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5
X (apscisa)
Kada su eksperimentalne vrednosti dovoljno „guste“ mogu se povezati lini-

jama, ako to ima smisla.
Završne napomene
Prikazani materijal se može koristiti isključivo u obrazovne svrhe.

Profesionalno ponašanje u laboratoriji predstavlja osnovu tehničke kul-
ture.
Bez obzira na prethodno iskustvo, oprez pri radu sa električnim signa-
lima mora uvek biti prisutan.
Za realizaciju konkretnih laboratorijskih vežbi potrebno je pripremiti
se proučavanjem odgovarajućih uputstava.
Nakon povezivanja kola, a pre priključenja napajanja, obavezna je pro-
vera.
Prilikom izračunavanja brojnih vrednosti uvek treba proveriti da li imaju
fizičkog smisla (mala je verovatnoća da će rezultati merenja biti eksa-
amperi ili femtoomi).
Laboratorijske vežbe su obavezne i preduslov za overu semestra!

Praktikum Elektronika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Elektronika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elektronske komponente

Osnovna pravila rada u laboratoriji

Dobra teorijska priprema je neophodan preduslov za praktičan rad. Po-

Posledice električnog šoka

Jačina struje (A) Posledica po ljudsko telo

Vrednosti su okvirne i ne treba ih uzimati kao granične. Neke od ozbiljnih

Posledice električnog šoka

Otpornost ljudskog tela iznosi, okvirno, izmed̄u nekoliko kΩ i nekoliko de-

Treba primetiti da za nastupanje ozbiljnih posledica električnog šoka nije

Osnovno električno kolo

Kolo se sastoji od izvora i potro-

Negativni kraj izvora u ovom kolu predstavlja referentni potencijal. Vred-

Sledeća dva kola su ekvivalentna:

Umesto zajedničke linije crtaju se simboli. Postojanje kratkog spoja izmed̄u

U prvoj aproksimaciji se smatra da Zemlja predstavlja nulti potencijal (elek-

Razlika potencijala na krajevima izvora i potrošača se računa i meri u od-

Slika 1.Talasni oblik mrežnog napona.

Napon je sinusnog oblika i menja se u vremenu sa periodom T = 20 ms

Maksimalna ili vršna vrednost napona (peak) je Vp = 325 V. Efektivna vred-

P̄ je srednja vrednost snage koja se disipira na potrošaču u vremenu.

Utičnica (tzv. šuko) je na električnu mrežu povezana sa tri provodnika, koji

Razlika potencijala izmed̄u faze i nule se menja u vremenu kao na Sl. 1.

Uzemljenje je bezbedonosna mera, koja smanjuje mogućnost da korisnik

Pažnja: Boje na postojećim instalacijama nikada ne uzimati zdravo za

Pod incidentom se podrazumeva mogućnost da faza dod̄e u kontakt sa ne-

Ekvipotencijalna veza obezbed̄uje da sve linije uzemljenja u jednom objektu

provodnik ekvipotencijalna veza

Vodovodna instalacija od PVC cevi ne sme se koristiti za ekvipotencijalnu vezu!

Izmed̄u nule i uzemljenja bi potencijalna razlika trebalo da bude približno

Nedostatak uzemljenja ili njegovo nepropisno povezivanje može dove-

Laboratorijski izvori napajanja se koriste da obezbede regulisano napaja-

Osnovna karakteristika izvora napajanja je maksimalna snaga Pmax koju

Izvori napajanja mogu da rade u dva režima:

Primer: Programirana vrednost izlaznog napona u CV režimu je 10 V, a

U plivajućoj (floating) konfiguraciji:

Jednostrano pozitivno napajanje

Za usvojeni smer struje u kolu je VS − R1 I − R2 I − R3 I = 0, odnosno:

Jednostrano pozitivno napajanje

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku A! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke A i vraćajući se u nju je: VS − R1 I − VCA = 0, pa je:

Jednostrano pozitivno napajanje

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku A! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke A i vraćajući se u nju je VDA − R3 I = 0, pa je:

VDA = R3 I = 1 · 103 × 5 · 10−3 = 5 V .

Jednostrano negativno napajanje

Za usvojeni smer struje u kolu je −R1 I − R2 I − R3 I + VS = 0, odnosno:

Jednostrano negativno napajanje

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku B! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke B i vraćajući se u nju je: −R1 I − VCB = 0, pa je:

VCB = −R1 I = −1 · 103 × 5 · 10−3 = −5 V .

Jednostrano negativno napajanje

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku B! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke B i vraćajući se u nju je: VDB − R3 I + VS = 0, pa je:

VDB = R3 I − VS = 1 · 103 × 5 · 10−3 − 15 = −10 V .

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E!

Ova konfiguracija se naziva i dvostrano napajanje (dual supply).

Za usvojeni smer struje u kolu je VS1 − R1 I − R2 I − R3 I + VS2 = 0, odnosno:

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke E i vraćajući se u nju je: VS1 − R1 I − VCE = 0, pa je:

VCE = VS1 − R1 I = 15 − 1 · 103 × 10 · 10−3 = 5 V .

Svi potencijali u kolu se računaju u odnosu na tačku E! Zbog toga se znak

Polazeći od tačke E i vraćajući se u nju je: VDE − R3 I + VS2 = 0, pa je:

VDE = R3 I − VS2 = 1 · 103 × 10 · 10−3 − 15 = −5 V .