Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i

meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu

Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 1
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije

1.5. IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE ZAVARIVANJA

Ciljevi obuke za IWE i IWT: Razumevanje osobina i osnovnih komponenata izvora struje za elektrolučno
zavarivanje
Kvalifikacija: INJE INJT
4 4
Broj sati:
Obim: P1=4 P1=4
Klasifikacija izvora struje za elektrolučno zavarivanje, tipovi i karakteristike (statički i
 
generatori, podgrupe)
Električne karakteristike izvora struje (statička i dinamička)  
Veza izmeĎu statičke karakteristike i postupka zavarivanja  
Kontrola električne statičke karakteristike (ravna i padajuća)  
Stabilnost luka za osnovne elektrolučne postupke (E, TIG, MIG/MAG, EPP, Plazma)  
Radna tačka  
Invertorska tehnologija (pregled)  
Procesorom kontrolisani izvori struje  
Stabilnost procesa zavarivanja pri AC i DC strujama  
AC (sinusni i četvrtasti) i DC izvori struje  
Napon otvorenog kola, struja kratkog spoja, faktor snage transformatora (faktor korisnog
 
dejstva)
Intermitenca izvora struje i tipične vrednosti kod osnovnih elektrolučnih postupaka
 
zavarivanja
Pad napona, veza izmeĎu struje zavarivanja i poprečnog preseka kabla  
Standardi vezani za izvore struje  

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 2
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
Izvori struje za elektrolučne postupke zavarivanja

Definicija izvora struje za elektrolučne postupke zavarivanja i osnovni pojmovi

Izvori struje za elektrolučne postupke zavarivanja predstavljaju električne ureĎaje kojima se obezbeĎuje
neophodna količina električne energije na mestu zavarivanja i pri tom ta električna struja ima karakteristike
pogodne za zavarivanje odabranim postupkom zavarivanja. Izvor struje zavarivanja, u praksi, naziva se
ureĎajem za zavarivanje (odomaćen izraz je aparat za zavarivanje ili, reĎe, mašina za zavarivanje). Zadatak mu
je da mrežnu struju (trofaznu ili monofaznu), struju iz nekog drugog izvora ili mehaničku energiju nekog drugog
izvora transformiše i prilagodi karakteristikama potrebnim za kvalitetno odvijanje procesa zavarivanja. Stoga se,
simbolički, predstavlja kao meĎuveza izvora energije i procesa/radnog mesta (slika 1). Izvor struje je aktivni
posrednik transformacije jednog vida ili oblika energije u pogodni oblika električne struje.

Slika 1 Položaj i uloga izvora struje za elektrolučni postupak zavarivanja

Izvor struje zavarivanja nalazi se u praznom hodu kada je priključen na izvor energije i proces
transformacije energije izvora u traženi oblik električne struje traje. Izvor struje je, dakle, uključen ali realizacija
procesa zavarivanja još uvek nije otpočela, odnosno nije formiran električni luk. Za ureĎaj se ne može reći da je
u praznom hodu ukoliko je priključen na na izvor energije a nije uključen (ne radi). Prazan hod izvora napajanja
ne odnosi se samo na periode pripreme parametara procesa na početku radnog dana, ili samo na periode prekida
procesa u kojima zavarivač podešava nove vrednosti parametara na ureĎaju za zavarivanje, već se taj pojam i
stanje izvora napajanja odnosi i na periode kada radnik iz raznih drugih razloga prekida rad a ne isključuje
ureĎaj. Dakle, reč je o tome da je izvor napajanja spreman za rad ali proces zavarivanja još uvek ne počinje.
Izvor se nalazi u radnom hodu ukoliko je priključen na izvor energije, uključen (vrši transformaciju energije u
električnu struju) i proces zavarivanja traje.
Napon praznog hoda predstavlja karakteristiku električne struje koja odgovara izvoru napa–janja u
praznom hodu i meri se na izlaznim vodovima izvora. Tako izmerena vrednost napona mora da bude dovoljna
da se uspostavi električni luk, ali ne sme da bude previsoka jer može da ugrozi čovekov život (osnovni
bezbedonosni zahtev ureĎaja za ručne elektrolučne postupke zavarivanja). Stoga se napon praznog hoda, kod
ručnih ureĎaja (kod kojih se primenjuju uglavnom transformatori), obično ograničava na vrednost oko U0 = 40V
do 60 V, kod poluautomatskih može da se poveća do U0 = 70V do 80V, a kod automatskih i robotizovanih
procesa premašuje U0 = 100V (110V).

Klasifikacija i podela izvora struje

Izvori struje se mogu mogu klasifikovati i podeliti po više osnova i nivoa.

Osnovna podela izvora se vrši na osnovu tipa električne struje te postoje:

1. izvori naizmenične (AC) električne struje i
2. izvori jednosmerne (DC) električne struje.
3.
Sledeća podela izvora struje se može izvršiti prema karakteristikama električne struje:
1. izvori konstantne struje (constant current – CC) i
2. izvori konstantnog napon (constant voltage– CV).
Na primer, izvori CC tipa se koriste za postupke 111 i 141 dok izvori CV tipa svoju primenu najčešće
nalaze kod postupaka iz grupacije 13.
Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana
dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 3
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
Prema stepenu pokretljivosti, izvori struje se dele na stacionarne i mobilne izvore, meĎutim, ova podela se
prepliće sa najopštijom podelom izvora koja je, u isto vreme, i najbolja za opis svih postojećih aparata:
1. transformatori,
2. ispravljači,
3. rotacioni pretvarači (generatori i alternatori),
4. agregati,
5. invertori i
6. ostali izvori struje.

Transformatori

Transformatori za zavarivanje najprisutniji su i najviše upotrebljavani izvori struje koji naizmeničnu

električnu struju transformišu u takoĎe naizmeničnu struju sa karakteristikama pogodnim za zavarivanje.
Transformator za zavarivanje predstavlja električni ureĎaj namenjen napajanju jednog ili više električnih lukova
naizmenične struje kod elektrolučnih postupaka zavarivanja, sečenja ili navarivanja. Transformacija struje
zasniva se na dva principa: elektromagnetizmu i elektromagnetnoj indukciji.
Elektromagnetizam proizilazi iz činjenice da električna struja, pri svom proticanju kroz provodnik, proizvodi
elektromagnetno polje koje okružuje dati provodnik. Ukoliko se pro–vodnik namota na metalno jezgro,
formirano elektromagnetno polje, čiji izraz je magnetni fluks  (slika 2), označen magnetnim strujnicama,
proširiće se po njegovoj strukturi sve do sekundarnog kalema. Metalno jezgro poseduje veliku magnetnu
propustljivost, odnosno permeabilitet (feromaterijal, najčešće gvožĎe).

Slika 2 Idealni transformator

Elektromagnetna indukcija može da se razume kao fenomen suprotan elektromagnetizmu, što znači da
se magnetne strujnice kreću ka sekundarnom kalemu u čijim se namotajima indu–kuje promenljivo magnetno
polje a na krajevima (izvodima) bakarnog provodnike detektuje se razlika potencijala, odnosno napon U 2.
Promenom struje u primarnom namotaju nastaje promena jačine njenog magnetnog polja pa se u sekundarnim
namotajima, obuhvaćenim tim istim magnetnim poljem, indukuje struja. Dakle, uslov indukcije struje u
sekundarnom namotaju jeste postojanje promenljivog magnetnog polja.
Indukovani napon u sekundarnom namotaju izračunava se na osnovu Faradejevog zakona o indukciji:
d
U 2  n2 , (1)
dt
gde je: U2 – trenutni sekundarni napon, n2 – broj namotaja i  – ukupni magnetni fluks.
Osnovni uslov za nastajanje magnetnog polja inteziteta B predstavlja upravnost provodnika–namotaja
kalema u odnosu na pravac magnetnog fluksa. Provodni presek s konstantan je i jednak poprečnom preseku
jezgra sekundara transformatora.

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 4
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije

Pošto se isti magnetni fluks prostire kroz jezgra primarnog i sekundarnog kalema idea–lnog transformatora,
trenutna vrednost napona u primarnom namotaju izračunava se po ana–logiji sa prethodnom jednačinom:
d
U1  n1 . (2)
dt
Deljenjem jednačina (1) i (2), dobija se osnovna jednačina za odreĎivanje pada ili pora–sta napona na
sekundaru, odnosno uspostavlja se zavisnost ulaznog i izlaznog napona:
U1 n1
 , (3)
U 2 n2

Kada se na izvode sekundarnog kola priključi potrošač kome je potrebno da se doznači elek–trična
struja odreĎenih karakteristika, započinje prenos energije od primarnog ka sekunda–rnom kalemu i dalje ka
samom potrošaču. Idelanim transformatorom smatra se onaj kod koga se sva ulazna energija u primarnim
namotajima transformiše u magnetno polje a ono se u celosti, pomoću namotaja sekundarnog kalema,
transformiše u sekundarnu struju željenih karakteristika. Drugim rečima, kod idealnih transformatora ne nastaju
nikakvi energetski gubici u procesu transformacije primarne u sekundarnu struju.
Ako su ovi uslovi ostvareni, snaga ulazne energije u transformator mora da bude jednaka snagi koja ga
napušta:
Pul = I1U1 = Piz = I2U2, (4)
odakle se dobija jednačina idealnog transformatora:
U1 n1 I 2
   const. (5)
U 2 n2 I1

Kod realnog transformatora, delovi magnetnog fluksa ostvaruju poprečne putanje koje ih odvode izvan
namotaja i jezgra. Takvi delovi fluksa nazivaju se lutajućim, a kao posledica sporadičnih indukcija nastaju tzv.
lutajuće struje. Iako ne predstavlja veliki energetski gubitak, ipak dovodi do pogoršanja kvaliteta izlazne struje,
posebno kada je transformator izložen velikom opterećenju. Konstrukcija transformatora treba da bude takva da
u što većoj meri eliminiše lutajuće struje.
Idealni transformator nema energetskih gubitaka pa, stoga, ima stepen korisnosti 100%. Realni
transformatori ipak ostvaruju energetske gubitke, ali, oni su toliko mali da ovi ureĎaji spadaju u najefektnije
električne mašine koje, primenom superprovodnika, postižu stepen korisnosti od 99.85%. Energija se rasipa u
namotajima, u jezgru i u ostalim strukturama. Transformatori velikih snaga, generalno, imaju veliki stepen
korisnosti (preko 95%). Mali transformatori nemaju, obično, stepen korisnosti veći od 85%. U poreĎenju sa
drugim pogonskim mašinama, navedene vrednosti zaista karakterišu male gubitke energije, ali, kada se ima u
vidu njihova ogromna brojnost u primeni, dobijaju se nezanemarljivi iznosi.
Gubici transformatora najčešće su pozicionirani u zoni namotaja pa se, zato, nazivaju gubicima u
bakru, ali nastaju i u magnetnom jezgru pa se nazivaju gubicima u gvožđu. I jedni i drugi, menjaju se sa
promenom opterećenja transformatora te se na toj osnovi razlikuju gubici u neopterećenom i u punom
opterećenju, kao i u meĎuvrednostima. Nastajanje gubitaka vezano je a mesto, odnosno, za uzroke koji na tom
mestu uslovljavaju njihovo nastajanje.
Gubici usled električne otpornosti u namotajima
Proticanje struje kroz namotaje neminovno dovodi do zagrevanja provodnika. Kod visokih frekvencija
otpornost u namotajima dodatno se povećava usled tzv. skin efekta. OsloboĎena toplota čisti je energetski
gubitak.
Histerezisni gubici
Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana
dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 5
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije

Svaki put kada se promeni magnetno polje, gubi se mala količina energije zahvaljujući histerezisu
jezgra. Za većinu korišćenih materijala gubici su prorporcionalni frekvenciji i u funkciji su maksimalnih
vrednosti fluksa.
Gubici usled vrtložnih struja
Vrtložne struje lutaju kroz jezgro u ravnima upravnim na pravac fluksa. Odgovorne su za elektrootporno
zagrevanje materijala jezgra. Gubici od vrtložnih struja predstavljaju složenu funkciju kvadrata ulazne
frekvencije i inverzne vrednosti kvadrata debljine materijala (jezgra).
Magnetostrikcija
Magnetni fluks u feromagnetnom materijalu, kakvo je jezgro, uslovljava njegovo neznatno fizičko širenje
i skupljanje u svakom ciklusu magnetnog polja, proizvodeći pojavu poznatu pod nazivom magnetostrikcija.
Usled toga nastaje zvuk u obliku zujanja karakterističnog za transformatore, koji proizvodi gubitke
proporcionalne energiji angažovanoj za frikciono zagrevanje jezgra.
Mehanički gubici
Promenljivo magnetno polje proizvodi promenljivu elektromagnetnu silu izmeĎu primarnog i
sekundarnog namotaja. Usled toga nastaju vibracije susednih metalnih delova, doprinoseći porastu zujanja i
dodatnom zagrevanju, odnosno nekorisnu potrošnju dela energije.
Gubici lutajućih struja
Lutajuća induktivnost sama po sebi ne stvara energetske gubitke pošto se energija kojom se snabdeva
njeno polje vraća izvoru u narednom poluciklusu. Ipak, svaki lutajući fluks predstavlja prepreku koja doprinosi
povećanju vrtložnih struja koje se na kraju transformišu u toplotu.
Vrednostima parametara izlazne struje upravlja se promenom magnetnog polja, odnosno statičke
karakteristike transformatora, i to pomoću pomične kotve, pomičnog jezgra, pomične unutrašnje kotve, zakretne
kotve, transformatora sa prigušnicom, transformatora sa pokretnim primarom, transformatora sa promenljivim
brojem namotaja u primaru itd.
Regulisanje struje zavarivanja koja se dobija iz transformatora ostvaruje se kontinualnom regulacijom,
stepenastom regulacijom i kombinovano. Na transformatorima kod kojih se struja regulše stepenasto i
kombinovano, jačina struje bilo kog nižeg stepena ne sme da se razlikuje za više od 15%.
Ispitivanje transformatora može se izvesti kao pojedinačno iili grupno:
a) pojedinačno ispitivanje (komadno), izvodi se na svakom primerku transformatora i obuhvata (merenje
otpora namotaja, merenje napona praznog hoda, ispitivanje kvaliteta izolacije, uporeĎenje statičkih
karakteristika sa snimljenim karakteristikama ispitivanja tipa, itd.)
b) Ispitivanje tipa (grupno) izvodi proizvoĎač na jednom transformatoru kao predstavniku drugih
transformatora istog tipa, a u svrhu dokazivanja da transformatori odgovaraju i onim zahtevima standarda koji
nisu utvrĎeni pojedinačnim ispitivanjem.
Pored prethodnih zahteva, ispitivanjem obuhvata se još snimanje statičkih karakteristika i merenje
povišenja temperature.
Normalni uslovi rada ureĎaja za zavarivanje odreĎeni su ograničenjem da temperatura okoline (okolnog
vazduha) ne prelazi sledeće vrednosti:
1. najviša temperatura okolnog vazduha 40C,
2. srednja dnevna temparatura okoline 30C, i
3. srednja godišnja temperatura okoline 20C.
Navedeni uslovi proistekli su iz činjenice da se transformator zagreva, odnosno da se u njemu generiše
toplota koja mu povišuje radnu temperaturu kao i da temperaturski režim rada ureĎaja ne može da bude
nedefinisan, zbog različitih toplotnih karakteristika materijala koji učestvuju u izgradnji ureĎaja i njihove
ograničene sposobnosti rada na povišenim temperaturama. UtvrĎivanje ovog uslova ne znači da ureĎaj ne sme
da bude izložen i višim od navedenih temperatura, ali se tada skraćuje vreme korišćenja. Ukoliko je radna
sredina zasićena vlagom, prašinom, agresivnim i eksplozivnim gasovima i isparenjima, ili drugim opterećenjima
atmosfere, ovi uslovi moraju da se strožije primenjuju.
Sa druge strane, na temperaturu okoline pa i na radnu temperaturu transformatora (povi–šenje
temperature), uticaj ostvaruje nadmorska visina na kojoj se on koristi. Za transformatore namenjene radu na
nadmorskoj visini do 1000 m, ne postavljaju se posebni uslovi, već se standardni zahtevi smatraju prihvatljivim
Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana
dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 6
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
za te uslove rada. Ukoliko se koriste na nadmorskim visinama većim od 1000 m, granično povišenje
temperature na svakih 500 m snižava se za 2.5% za transformatore sa prirodnim hlaĎenjem i 5% za
transformatore sa prinudnim hlaĎenjem. Standardni izrazi kojima se opisuju ureĎaji za zavarivanje, odnosno
transformatori kao najznačajniji njihov deo, i pojmovi kojima se izražavaju njihove karakteristike.

Strujni ispravljači

Ispravljači za elektrolučno zavarivanje predstavljaju ureĎaje kojima se obezbeĎuje jednosmerna struja

zavarivanja sa neophodnim karakteristikama. Najčešće se sastoje od transformatora i ispravljačkog sklopa (slika
3), odnosno (”transformator plus ispravljački deo”).

Slika 3 Šematski prikaz strujnog ispravljača

Uobičajeno se koriste za ispravljanje trofazne naizmenične u jedosmernu struju (slika 4). Na izlazu iz
transformatora za zavarivanje dobija se naizmenična struja (slika 4, a), pa se ispravljačkim sklopom ona
„ispravlja“ poluprovodničkim diodama, tiristorima i tranzistorima.

a) b) c) d)
Slika 4 Šeme jednostavnih ispravljačkih kola
Jednopolna šema (slika 4, b) omogućuje dobijanje jednosmerne struje koja svojom neravnomernošću
nepovoljno opterećuje razvodnu mrežu, ali je sa stanovišta zavarivanja povoljna jer omogućuje jednostavno
prebacivanje sa jednosmerne na naizmeničnu, i obrnuto. Kod TIG zavarivanja aluminijuma obično se koristi
naizmenična, a kod zavarivanja nerĎajućih čelika jednosmerna struja. Kada ne bi postojala mogućnost promene
struje, isti ureĎaj ne bi mogao da se koristi u oba slučaja.
Mosna sprega (slika 4, c) pokazuje da se prethodna neravnomernost jednopolne šeme bitno umanjuje
uvoĎenjem još jedne faze. Ispravljanjem trofazne struje pomoću tzv. Grecovog kola (slika 4, d) dobija se još
ravnomerniji napon. ^injenica je da ispravljena struja poseduje izvesnu valovitost (manje od 5%), ali se to ne
odražava na proces zavarivanja i zavarivač uopšte ne oseća/primećuje prisustvo neravnomernosti.
Ispravljanje naizmenične u jednosmernu struju primenom poluprovodnika ostvaruje se na osnovu njihove
osobine da struju propuštaju u jednom smeru a za struju suprotnog smera predstavlja prepreku. Za izradu
ovakvih elemenata koriste se poluprovodni materijali kao selen (Se), silicijum (Si) i germanijum (Ge) kod kojih
su manji unutrašnji gubici pri većim strujnim opterećenjima, usled čega su manjih dimenzija i mase. Primenom
poluprovodničkih dioda za ispravljanje naizmenične struje, dobija se “pulsirajuća jednosmerna struja” (slika 4,
d).

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 7
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
Diode se postavljaju iza transformatora koji je sličan transformatoru za zavarivanje, ali ne i jednak. Za
ispravljanje naizmenične u jednosmernu struju koristi se tiristorska i tranzistorska tehnika, dok je ispravljanje
struje pomoću poluprovodničkih dioda reĎe i, ako se sretne u praksi onda su to najčešće, izvori struje starije
konstrukcije.
U konstrukciono – funkcionalnom smislu, razlikuje se četiri tipa strujnih ispravljača:
1. ispravljač za jednolučno zavarivanje sa opadajućom strujno–naponskom karakteristikom,
2. ispravljač za jednolučno zavarivanje sa ravnom strujno–naponskom karakteristikom,
3. matični ispravljač (ispravljač za višelučno zavarivanje), i
4. višenamenski ispravljač.
Kod prva dva tipa radi se o ureĎajima namenjenim napajanju samo po jednog zavarivačkog radnog mesta.
Matični ispravljač je ureĎaj kojim se istovremeno napaja više zavarivačkih mesta i koji praktično ima
zanemarljive promene ulaznog napona pri promeni struje opterećenja, a za postizanje odreĎenih strujno–
naponskih karakteristika upotrebljavaju se dodatni elementi u strujnom kolu pojedinih zavarivačkih lukova.
Višenamenski ispravljač za električno zavarivanje je ureĎaj koji može alternativno da se primenjuje u
prethodna tri slučaja.
Za ispravljače namenjene radu na nadmorskoj visini do 1000 m, ne postavljaju se posebni uslovi, već se
standardni zahtevi smatraju prihvatljivim za te uslove rada. Ukoliko se koriste na nadmorskim visinama iznad
1000 m, dozvoljeno povišenje temperature na svakih 500 m snižava se za 2.5% za ispravljače za zavarivanje sa
prirodnim hlaĎenjem i 5% za ispravljače za zavarivanje sa prinudnim hlaĎenjem (što je istovetno kao kod
transformatora).
Normalni uslovi rada ureĎaja za zavarivanje odreĎeni su ograničenjem da temperatura okoline (okolnog
vazduha) ne prelazi sledeće vrednosti:
najviša temperatura okolnog vazduha +40C,
srednja dnevna temparatura okoline +30 C, i
srednja godišnja temperatura okoline +20 C.
Regulisanje struje zavarivanja može da se ostvari kontinualno, stepenasto, i kombinovano.
Na ispravljačima stepenastog i kombinovanog regulisanja, struja zavarivanja bilo kog nižeg stepena sme
da se razlikuje za više od 15% u odnosu na struju zavarivanja sledećeg višeg stepena.
Ispitivanje ispravljača za zavarivanje ostvaruje se u dve varijante, zavisno od cilja koji želi da se postigne.
1. Pojedinačno (komadno) ispitivanje izvodi se na svakom pojedinom ispravljaču za zava–rivanje i
obuhvata: merenje napona praznog hoda, provera polariteta izlaznih stezaljki, merenje struje
praznog hoda, ispitivanje izolacije, poreĎenje statičkih karakteristika sa snimljenim
karakteristikama tipskog ispiti–vanja, itd.
2. Ispitivanje tipa (grupno), realizuje proizvoĎač na jednom ispravljaču za zavarivanje kao
predstavniku grupe ispravljača istih nazivnih veličina i konstrukcije. Pored zahteva za
pojedinačno (komadno), ovo ispitivanje obuhvata i: snimanje statičkih karakteristika, merenje
povišenja temperature, i merenje faktora snage (cos) pri nazivnoj struji.
Prednosti ispravljača nad transformatorima su u tome što obezbeĎuju stabilniji električni luk (nema
promene polarnosti električnog luka 50 puta u sekundi kao kod struja sa frekvencijom 50Hz, npr.).
Nedostaci ispravljača u odnosu na transformatore: skuplji su od običnih transformatora, osetljivi su na
pad napona, i imaju manji stepen iskorišćenja.

Pretvarači

Rotacioni pretvarač predstavlja ureĎaj koji struju iz električne mreže, posredstvom elek–tromotora i
generatora, pretvara u jednosmernu struju vrlo dobrih karakteristika pogodnih za zavarivanje (slika 5, a). Može
da se, u principu, upotrebi generator naizmenične struje, što je vrlo retko u praksi, kada se na izlazu iz
generatora dobijena naizmenična struja, pomoću dodatnog ispravljačkog dela, ispravlja u jednosmernu čime se
na zavarivačkom radnom mestu obezbeĎuju obe vrste struje.
U odnosu na ispravljač, prednost pretvarača je u lakoj transformaciji električne struje napona 380V u
50V. NJihov je nedostatak što su bučni u radu i imaju niži stepen iskorišćenja. Cena im je viša u odnosu na
transformatore i ispravljače.
Pretvarači normalne veličine omogućuju dobijanje jednosmerne struje 50÷300A i radnog napona

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 8
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
22÷30V. Nepokretni pretvarači obezbeĎuju struju i do 4000A, a njihova karakteristika je konstantan radni napon
zbog čega su pogodni i namenjeni za jednovremenu podršku više zavarivača, odnosno izvora napajanja.

Slika 5 Pretvarač struje, 1. prekidač zvezda–trougao, 2. elektromotor, 3. spojnica, 4. generator, 5. držač

elektrode, i 6. radni predmet, a) šematski prikaz, b)realistični prikaz

Pretvarač struje (slika 5, b) čine trofazni motor (2) i generator (4), koji su povezani spojnicom (3). Pošto
trofazni motori ne mogu da se uključuju pod opterećenjem, ovaj ureĎaj sadrži prekidač zvezda–trougao (1).
Ukoliko su motor i generator povezani istom osovinom i kada se spakuju u zajedničko kućište, dobija se
kompaktna konstrukcija pogodna za transport.

Invertori

Izvori napajanja bazirani na primeni invertora funkcionišu na frekvencijama višim od 10 kHz, dok
tradicionalni izvori to ostvaruju na nivou 5060 Hz. Najveća prednost invertora za zavarivanje sadržana je u
primeni komponenti malih magnetičnosti, visokog stepena korisnosti i brzog odziva na promene u električnom
luku.
Invertori se koriste kao izvori struje u zavarivanju od 1980. Atraktivnost invertora izražena je u njegovim
malim dimenzijama i maloj masi (slika 6), što ureĎajima za zavarivanje obezbeĎuje laku pokretljivost.

Slika 6 Uporedni prikaz konvencionalnih i invertorskih uređaja

Uporedo sa rastom popularnosti i pouzdanosti rasla je i primenljivost. Danas su invertori projektovani za

različite procese; REL (E), TIG, MAG konvencionalni i sa praškom punjenom žicom, EPP i drugi, uz

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 9
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
sposobnost primene u ekstremnim radnim uslovima. Ipak, u mnogo slučajeva izraženo je da su invertori jeftini u
nabavci ali vrlo skupi za održavanje.
Ušteda u težini postignuta je smanjenjem dimenzija transformatora u odnosu na one namenjene za mrežne
frekvencije od 50 Hz, čija masivna konstrukcija proizvodi preterano zagrevanje u toku rada. Smanjeno
zagrevanje transformatora invertora postiže se visokom frekvencijom i karakterističnim skin efektom takvih
struja (skin–effect), pošto se one ne kreću kroz puni profil provodnika, već samo kroz površinski sloj male
debljine. Invertor se sastoji od ispravljača, na čijim izlazima se obezbeĎuje jednosmerna struja napona gradske
mreže, i tiristorskog dela koji “secka” jednosmernu struju i omogućuje impulse fekvencija čak do 50 kHz.
Visokofrekventni impulsni napon gradske mreže transformiše se u napon potreban za zavarivanje. Dobijena
struja na izlazima invertora može da se ispravi u jednosmernu, za šta je neophodno da se primeni savremeno
rešenje ispravljača, ali ispred ispravljača može da se preuzme kao visokofrekventna naizmenična. Električna
šema jednog „jednostavnijeg“ invertora, prikazana je na slici 7.

Slika 7 Električna šema invertora za zavarivanje

Bakarni provodnici, kompaktni transformatori i mali kalemi namotaja pogoduju smanjenju potrošnje
energije.
Tabela 1. Uporedne osobine izvora struje

Osobina / Izvor struje 

Pretvarač Ispravljač Transformator Invertor

Uspostavljanje luka Vrlo lako Promenljivo Lako
Skretanje luka Veliko Neznatno Znatno
Stepen korisnog dejstva 0,6 0,6-0,7 0,8-0,9 0,9-0,95
Obim održavanja Veliki Srednji Mali
Masa Velika Mala
Cena Visoka Srednja Niska Niska

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 10
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
Invertori se primenjuju kod višeprocesnog zavarivanja (multiprocesno) i omogućuju dobijanje optimalnih
karakteristika luka za svaki proces. UreĎaji na bazi invertora upravljaju se pomoću računara, što znači da se
upravlja oblik struje čime se povećava mogućnost primene širokog dijapazona vrednosti izlaznih parame–tara.
Svaki invertor podvrgava se rigoroznoj proveri/ispitivanju kako bi se povećala pouzdanost u primeni.
Invertor može da se priključi na bilo koju električnu mrežu napona od 208 do 575 V.
Prekidački elementi (tranzistori) i transformator smanjenih dimenzija i masa doprinose povećanju
energetskog stepena iskorišćenja izmeĎu 87 i 95% (tabela 1), što znači da inve–rtori troše manje energije za
transformisanje iste količine struje.

Agregati za zavarivanje

Agregati za zavarivanje su ureĎaji nezavisni u odnosu na električnu mrežu, zbog čega su pogodni za rad
na terenu, odnosno kada nije dostupna električna mreža. U konstrukcionom smislu sastoje se od benzinskog ili
dizel pogonskog motora (potrebne snage) i generatora jednosmerne struje pomoću koga se dobija struja
neophodnih karakteristika za zavarivanje (slika 8). Cena im je značajno viša u odnosu na ostale ureĎaje za
zavarivanje.

Slika 8 Šema agregata

Kada su terenski uslovi pogodni, odnosno kada postoji izgraĎena putna mreža, koriste se agregati sa
sopstvenim točkovima (na jednoj, slika 9, ili dve osovine, zavisno od veličine), ili se montiraju na transportna
sredstva (traktor, kamion), i premeštaju u skladu sa potrebama. U besputnim predelima, obično u planinskim i
područjima udaljenim od naselja, agregati se montiraju na saonice širokih klizača i pomeraju povlačenjem
pomoću užadi i doboša (vitlo) montiranih na kamione ili specijale mašine.

Slika 9 Agregat za zavarivanje sa točkovima

Električne karakteristike izvora struje (statička i dinamička)

Intermitencija

Intermitencija izvora struje  (%), predstavlja odnos trajanja rada izvora pod opterećenjem i ukupnog
vremena rada izvora napajanja ili zavarivačkog pogona. Vreme rada izvora napajanja u kome je neprekidno

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 11
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
opterećen strujom zavarivanja i dovoljno dugo da se postigne ustaljeno povišenje temperature, naziva se trajnim
radom izvora napajanja (ureĎaja).
Intermitirani rad ureĎaja predstavlja rad u kome se opterećenje i prazan hod izmenjuju u takvim
vremenskim razmacima da izvor za vreme praznog hoda ne uspeva da se ohladi na početnu temperaturu, ali
uspeva da održava temperaturu ispod dozvoljene granične vrednosti povišenja.
Ciklus zavarivanja tc, može da se izrazi kao zbir vremena efektivnog rada ureĎaja; što je vreme
zavarivanja tz, i vreme potrebno za hlaĎenje izvora napajanja do temperature ispod dopuštene granične vrednosti
povišenja tp:
tc = tz + tp (6)
Intermitencija izvora napajanja u matematičkom obliku može da se izrazi kao količnik efektivnog
(stvarnog) vremena rada ureĎaja i ciklusa zavarivanja, odnosno:
tz
 1 (7)
tc

Intermitencija izvora napajanja predstavlja njegovu važnu upotrebnu karakteristiku i stoga se navodi na
natpisnoj pločici na izvoru struje.
Standardnom vrednošću intermitencije, kod svih ureĎaja, smatraju se:
 = 100% – trajan rad,
 = 60% – nazivni ručni rad,
 = 40% – najniža dozvoljena vrednost za transformatore sa maksimalnom strujom zavarivanja iznad
200 A,
 = 20% – najniža dozvoljena vrednost za transformatore sa maksimalnom strujom zavarivanja do
200 A.
Na sličan način može da se formuliše pojam i vrednost intermitencije cele radionice, odnosno može da se
utvrdi stvarno vreme zavarivanja u toku radnog dana na svim radnim mestima. Ukoliko se u radionici koriste
samo ureĎaji za REL zavarivanje, smatra se dobrom intermitencijom ako je ona 30%. Vrednost od 50% ukazuje
na vrlo dobro organizovanu radionicu. Vrednost intermitencije koristi se, takoĎe, za proračun troškova
zavarivanja i za normiranje zavarivačkih radova.
Intermitencija je funkcionalno vezana sa jačinom električne struje koju izvor struje daje pri zavarivanju.
Na primer, pri jačini struje od 100 A izvor struje ima =40%, dok pri struji od 200 A ima =10%. Prema tome,
veza izmeĎu struje i intermitencije je obrnuto proporcionalna i veoma retko je linearno-obrnuto proporcionalna.

Standardi vezani za izvore struje

SRPS EN 60974-1:2012, Oprema za elektrolučno zavarivanje - Deo 1: Izvori struje za zavarivanje,

Broj strana: 233, objavljen: 29.11.2012., status standarda: aktivan
Ovaj standard govori o elektrolučnom zavarivanju i srodnim procesima opreme koja se koristi u
industrijskoj i profesionalnoj upotrebi). Standard je identičan sa: EN 60974-1:2012 CLC/TC 26A.
Apstrakt na engleskom jeziku: IEC 60974-1:2012 is applicable to ponjer sources for arc njelding and
allied processes designed for industrial and professional use, and supplied by a voltage not exceeding 1 000 V,
or driven by mechanical means. This part of IEC 60974 specifies safety and performance reljuirements of
njelding ponjer sources and plasma cutting systems. This fourth edition cancels and replaces the third edition
published in 2005 and constitutes a technical revision. The significant changes njith respect to the previous
edition are the follonjing: - the heating test shall be carried out at ambient temperature of 40 °C (see 5.1); - nenj
Figure 1 summarizes example of insulation reljuirements; - creepage distances for pollution degree 4 are no
longer valid (see Table 2); - insulation reljuirements for Class II eljuipment are defined (see Table 3); -
dielectric test voltage interpolation restriction lonjer limit is changed to 220 V and interpolation for control and
njelding circuit is clarified (see Table 4); - njater test is clarified by suppression of visual inspection (see 6.2.1);
Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana
dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 12
ZAVARIVANJA
 Kurs za meĎunarodnog inženjera (IWE) i
meĎunarodnog tehnologa zavarivanja (IWT) Mašinski fakultet u Nišu
Univerzitet u Nišu
Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije
- isolation reljuirements of the supply circuit and the njelding circuit are moved in protection against electric
shock in normal service (see 6.2.4); - touch current in normal service and in single fault condition reljuirements
are changed (see 6.2.5, 6.2.6 and 6.3.6); - maximum temperature for insulation systems are revienjed in
accordance njith current edition of IEC 60085 (see Table 6); - limits of temperature rise for external surfaces are
updated depending of unintentional contact period as defined in ISO 13732-1 (see Table 7); - loading test is
completed by a dielectric test (see 7.4); - conformity test for tolerance to supply voltage fluctuation is clarified
(see 10.1); - marking of terminals is limited to external protective conductor and three-phase eljuipment
terminals (see 10.4); - usage of hazard reducing device is clarified (see 11.1); - reljuirements for control circuits
are changed (see Clause 12); - impact test is clarified (see 14.2.2); - environmental parameters are completed
(see Annex M);

SRPS EN 60974-2:2009, Oprema za elektrolučno zavarivanje - Deo 2: Sistemi za hlaĎenje tečnošću,

Ovaj standard specificira zahteve za bezbednost i zahteve za konstrukciju za industrijske i profesionalne sisteme
hlaĎenja tečnošću upotrebljenim u elektrolučnom zavarivanju i pridruženim procesima za hlaĎenje gorionika.
Ovaj standard je identičan sa: EN 60974-2:2008, CLC/TC 26A;

SRPS EN 60974-3:2009, Oprema za elektrolučno zavarivanje - Deo 3: UreĎaji za uspostavljanje i

stabilizaciju luka,
Ovaj standard specificira zahteve za bezbednost ureĎaja za stabilizaciju luka upotrebljenih u elektrolučnom
zavarivanju i pridruženim procesima (kao što je sečenje plazmom itd.). Ovaj standard je identičan sa: EN
60974-3:2007 CLC/TC 26A;

LITERATURA:

1. Živomir Petronijević: Elektrotehnika, Naučna knjiga, Beograd 1986.

2. S. Stanković, R. Laković: Elektronika, ETF Podgorica 1999.
3. Dr Bajić B., dr Bajić D., Priručnik Suština i tehnika postupaka elektrolučnog zavarivanja topljenjem
metala i njihovih legura, Varstroj dd Lendava, Montvar Metalna nova doo Maribor i Bajić GBB od Podgorica,
Podgorica, 2005.
4. Kraut B., Strojarski priručnik, Tehnička knjiga, Zagreb, 1988.
5. Dr Ivković B., Nekonvencionalni postupci zavarivanja, Univerzitet u Beogradu Mašinski fakultet u
Kragujevcu, Kragujevac, 1975.
A. Sedmak, A. Milosavljević, "Konvencionalni postupci elektrolučnog zavarivanja", časopis "Zavarivač",
4/1993.g.
6. Branko Radović, Elektronika 1, Naučna knjiga 1958

Autor: Glava 1: Postupci zavarivanja i oprema Strana

dr Miroslav M. Mijajlović, docent Tema 1.11: IZVORI STRUJE ZA ELEKTROLUČNE POSTUPKE 13
ZAVARIVANJA