Struni rad UDK:621.317.35:621.314.212:621.3.042.

1
BIBLID:0350-8528(2014),24.p.87-105
doi:10.5937/zeint24-6419

Primena SFRA metode za analizu geometrije

aktivnog dela transformatora

Denis Ili1,2, Saa Mili1, ore Jovanovi1

1
Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu, Koste Glavinia 8a,
11000 Beograd, Srbija
denis.ilic@ieent.org
2
Elektrotehniki fakultet, Univerzitet u Beogradu,
Bulevar kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd, Srbija

Kratak sadraj: Namotaji energetskih transformatora su u pogonu

neprekidno izloeni elektromehanikim naprezanjima i vibracijama.
Usled velikih prenapona, tokom atmosferskih pranjenja ili kratkih
spojeva, moe doi do slabljenja mehanike strukture za utezanje jezgra
i namotaja. Bilo kakvo naruavanje projektovane geometrije namotaja
umanjie njegovu sposobnost da podnese naredno prenaprezanje, to
moe dovesti do velike deformacije namotaja. U radu je prikazana
analiza frekvencijskog odziva (Sweep Frequency Response Analysis-
SFRA) dva tipa transformatora: energetskog transformatora i
transforamtora koji se koristi u napajanjima elektrinih ureaja mrenog
napona od 220V. Prikazani su laboratorijski rezultati primene SFRA
metode za naruenu geometriju transformatora
Kljune rei: analiza frekventnog odziva, transformator, SFRA metoda,
deformacije jezgra i namotaja.

1. Uvod
Besprekidno napajanje elektrinom energijom ima veliki uticaj na pravilno
funkcionisanje modernog drutva. U lancu proizvodnje i prenosa elektrine
energije do krajnjeg potroaa, generatori i transformatori predstavljaju
osnovne inioce. Svaki kvar na energetskom transformatoru, pored trokova,
esto dugotrajne, popravke i potencijalnog ugroavanja okolne opreme, moe
da preraste u poar ili eksploziju.
Ovaj rad i sa aspekta tehnoekonomske analize ima za cilj da opravda
uvoenje SFRA (Sweep Frequency Response Analysis) ispitne metode, kao
standardne ispitne metode u eksploatacionoj proceduri (periodika, program
ispitivanja, uporeivanje podataka, procena stanja, procena ivotnog veka...).
Metoda je pogodna za utvrivanje defekata u geometriji aktivnog dela

87
transformatora pri redovnim profilaktikim ispitivanjima, na terenu ili nakon
transporta, u fabrici ili laboratoriji. Pokazala se kao izuzetno pouzdana i
efikasna, pre svega zbog svoje jednostavnosti i ponovljivosti merenja.

2. Tehniki aspekt i opravdanost primene SFRA metode

Pri projektovanju energetskih transformatora, uvaavaju se potencijalna
povremena mehanika prenaprezanja do kojih moe doi u normalnom
pogonu: elektromagnetne sile, vibracije, kratak spoj u mrei, temperaturne
razlike, mehanike sile i vibracije koje se javljaju pri transportu transformatora.
Ove sile napreu namotaje i mogu izazvati njihove trajne deformacije. Stoga
su namotaji transformatora mehaniki utegnuti. Ukoliko je projektovana
geometrija namotaja naruena, odnosno, ako doe do oteenja konstrukcije
za utezanje namotaja i jezgra, sposobnost transformatora da podnese svaki
sledei udar je uveliko oslabljena.
esti su problemi energetskih transformatora usled njihove starosti,
odnosno dugog veka eksploatacije jer su, potencijalno, ve bili
elektromehaniki prenapregnuti tokom njihovog rada. Veliki izazov
predstavlja utvrivanje stvarnog stanja geometrije namotaja i preventivno
otklanjanje moguih uzroka velikih kvarova.
Deformacije namotaja, meuzavojni kratki spojevi i slino, mogu se uoiti
vizuelno, kroz revizione otvore transformatora. Meutim, ovo je prilino
zahtevan, dugotrajan i skup zahvat. Potrebno je potpuno ili delimino istoiti
ulje iz transformatora. Nakon toga se otvaraju revizioni otvori i vri vizuelni
pregled aktivnog dela transformatora. Ovakav nain lociranja kvara u
namotaju transformatora sa sobom nosi niz rizika i mana. Deo vrste izolacije
dolazi u dodir sa vlanim vazduhom iz okoline, te moe doi do poveanog
ovlaivanja celulozne izolacije. Vidno polje je ogranieno veliinom otvora.
Postoji mogunost da kvar ne bude uoen (mogue je videti samo mali deo
namotaja i delova za utezanje jezgra i odstojnika). Usled pomenutog
nedostatka, najee je potrebno vaenje kompletnog aktivnog dela
transformatora, kako bi se ustanovio kvar [1].
SFRA je potpuno neinvazivna, brza i jednostavna metoda kojom se mogu
blie utvrditi, pratiti i lokalizovati nepravilnosti u geometriji namotaja i jezgra
transformatora. Pomenuta metoda predstavlja znaajan napredak u ispitivanju
transformatora [2, 3]. Metoda ne zahteva nikakvu posebnu pripremu
transformatora (otvoranje i sl.) osim njegovog iskljuenja sa mree i
razvezivanja prikljuaka. Ideja o korienju frekventnog odziva namotaja
zaeta je 1970-ih godina u Kanadi, a zatim je razvoj nastavljen u Engleskoj
[4].
Tehnika analize frekvencijskog odziva posmatra transformator kao
impedansu u vidu mree raspodeljenih RLC parametara. Parametar R
predstavlja sve aktivne otpore: omski otpori bakra namotaja, otpori koji
predstavljaju dielektrine gubitke u izolaciji i otpori koji predstavljaju gubitke
usled vihornih struja. Parametar L predstavlja meusobne induktivnosti

88
izmeu namotaja i samoinduktivnosti pojedinanih namotaja. C predstavlja
kapacitivnosti izmeu navojaka istog namotaja, kapacitivnosti izmeu
navojaka dva razliita namotaja i kapacitivnosti navojaka prema uzemljenim
delovima [1, 2, 3, 4].
Vrednosti ovih RLC parametara su tano definisane zajednikom
geometrijom namotaja, jezgra i suda transformatora, kao i osobinama
upotrebljenih materijala. Ekvivalentni RLC elementi formiraju brojna redna i
paralelna rezonantna kola koja definiu oblik frekventnog odziva namotaja.
Ukoliko se na bilo koji nain izmeni prvobitna geometrija ili se usled procesa
starenja izmene osobine materijala u transformatoru, promenie se i vrednosti
ovih parametara. I najmanja promena nekog od RLC parametara uslovie
izoblienje frekventnog odziva.
SFRA metoda kao pobudni signal koristi prostoperiodine, sinusoidalne
signale promenljive frekvencije. Snimanje frekventnog odziva namotaja izvodi
se tako to se na jednom kraju namotaj pobuuje signalom promenljive
frekvencije. Istovremeno se na drugom kraju namotaja vri merenje signala.
Odnos izlaznog signala i ulaznog signala se proraunava unutar definisanog
spektra frekvencija, sa odgovarajuom rezolucijom odabiranja uestanosti
pobudnog signala [5].
IFRA metoda (Impulse Frequency Response Analysis) je slina SFRA
metodi, a za pobudu koristi naponski impuls, amplitude najee nekoliko
stotina volti, koji se injektira u jedan kraj namotaja. Istovremeno se na drugom
kraju namotaja snima promena u vremenu izlaznog strujnog ili naponskog
signala. Nad izlaznim signalom se vri Furijeova transformacija sa ciljem
analize harmonika, a zatim se izraunava prenosna karakteristika.
Zavisnost amplitude transmitanse od frekvencije se obino predstavlja
grafiki, u cilju vee preglednosti i jednostavnijeg opaanja bilo kakvih
neregularnosti (slika 1). Na slici 2 je prikazana fazna karakteristika
frekventnog odziva istog namotaja. Trenutno je pri analizi dobijenih
frekventnih odziva izraenija upotreba amplitudskih karakteristika. Tehnike
dobijanja kvalitetnih informacija o integritetu namotaja iz faznih karakteristika
se neprestano razvijaju [2, 5, 7].

89
 0

-10

-20

-30
Magnituda (dB)

-40

-50

-60

-70
Rezonantni pikovi
-80

-90
10 100 1000 10000 100000 1000000
Frekvencija (Hz)

Slika 1. Primer amplitudske k-ke frekventnog odziva jedne faze VN namotaja

transformatora sprege Ynd

150

100

50
Fazni stav ()

-50

-100

-150

-200

10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz)

Slika 2. Primer fazne k-ke frekventnog odziva jedne faze VN namotaja transformatora
sprege Ynd

3. SFRA u praksi
SFRA metoda se pokazala pogodnom pri:
fabrikim testiranjima
eksploatacionim (pogonskim) uslovima
laboratorijskim uslovima
Tokom proizvodnog ciklusa, u fabrikim ispitivanjima, SFRA metoda se
koristi kao afirmativna metoda kojom se proveravaju karakteristike svakog
novoproizvedenog trensformatora iz iste serije u cilju detekcije neeljenih
odstupanja. Pre otpremanja transformatora poeljno je snimiti referentni odziv

90
namotaja, tzv. fingerprint. Ovaj referentni odziv koristie se kao osnova svih
buduih ispitivanja.
Metoda analize frekventnog odziva, SFRA, koristi niske napone [1, 2, 3,
4], to dozvoljava snimanje odziva namotaja bez prethodnog ulivanja ulja u
transformator. Primena SFRA ne uslovljava montau originalnih VN izolatora,
ve se u svrhe snimanja odziva, pre nego to se transformator otpremi iz
fabrike, mogu montirati mali, pomoni izolatori. Na ovaj nain je mogue
snimiti odzive namotaja pre i nakon transporta, te njihovim poreenjem utvrditi
da li je i kojoj meri dolo do povrede geometrije aktivnog dela transformatora.
Pri merenjima u eksploatacionim (pogonskim) uslovima na terenu,
metoda SFRA se koristi kako bi se utvrdile mogue deformacije nastale tokom
intervencija na transformatoru ili posle nekog ekploatacionog perioda za koji
se sumnja da je u toku njega bilo znaajnih poremeaja (kratki spojevi, velike
vibracije...). U toku eksploatacije, mogue su incidentne situacije poput
bliskog kratkog spoja, odnosno bilo kakvih seizmikih i slinih pojava koje
mogu ugroziti integritet aktivnog dela transformatora. Merenja se preporuuju
i prilikom redovnih profilaktikih ispitivanja transformatora, kako bi se
blagovremeno uoili novonastali defekti na namotaju ili jezgru.
Neophodno je, pre poetka snimanja frekventnih odziva namotaja izvriti
adekvatnu pripremu energetskog transformatora. Pod pripremom se
podrazumeva kompletno razvezivanje svih prikljuaka transformatora i
osiguranje kvalitetnog uzemljenja transformatorskog suda.
Frekventni opseg pobudnog signala koji se primenjuje je u granicama izmeu
20 Hz i 2 MHz. Ogranienje gornje granice frekventnog opsega na 2MHz
uslovljeno je pre svega velikim dimenzijama visokonaponskih provodnih
izolatora velikih blok transformatora odnosno njihovim rasipnim kapacitetom
prema okolini.
Na manjim distributivnim transformatorima mogue je pomeriti gornju
frekventnu granicu ispitnog (pobudnog) napona do 5MHz, ali je svrsishodnost
tako dobijenih podataka diskutabilna. Amplituda primenjenog
prostoperiodinog napona je od 5 Vpp do 24 Vpp, ovisno o proizvoau
ureaja. SFRA ureaj meri frekventni odziv samo na jednoj frekvenciji u
svakom trenutku. Posle promene frekvencije pobudnog signala (cilj je da se
izvri merenje u celom frekventnom opsegu), potrebno je obezbediti mrtvo
vreme merenja u trajanju najmanje jednog ciklusa prostoperiodinog
pobudnog signala da bi se izbegli prelazni reimi uzrokovani promenom
frekvencije.
Jedna od mana SFRA metode je osetljivost na elektromagnetne smetnje.
Kako bi se nepovoljni uticaji elektromagnetskih smetnji u to je mogue veoj
meri umanjili potrebno je obezbediti kvalitetno uzemljenje ekrana mernih
kablova ureaja. Moderni merni SFRA ureaji vre self test pre svakog
merenja kako bi se utvrdilo da su ekrani zadovoljavajue uzemljeni.
Prilikom merenja posebna panja treba biti posveena karakteristinim
impedansama mernih kablova i ulaznoj impedansi mernog ureaja. U cilju
stvaranja najpogodnijih uslova merenja, karakteristina impedansa mernih

91
kablova mora biti prilagoena ulaznoj impedansi mernog ureaja (obino se
usvaja vrednost od 50).
SFRA odzivi se snimaju posebno za namotaj svake od faza i to najee
prema dve principijelno razliite eme merenja [1, 2, 6, 7, 8]:

1. merenje prema emi praznog hoda i

2. merenje prema emi kratkog spoja

Merenje u emi praznog hoda se izvodi tako to se na svaki pojedinani

namotaj dovodi signal promenljive frekvencije, dok se sa njegovog drugog
kraja signal meri. Pri tome su svi drugi namotaji otvoreni i neuzemljeni,
analogno ogledu praznog hoda.
Merenja prema emi kratkog spoja se vre tako to je, tokom merenja,
drugi namotaj kratko spojen. Ukoliko je namotaj koji je potrebno kratko spojiti
spregnut u zvezdu sa izvedenim neutralnim prikljukom, potrebno je neutralni
prikljuak, po konvenciji, ostaviti otvorenim ili ga kratko spojiti sa ostalim
prikljucima.
a) Po fazi-prazan hod (izvor na b) Po fazi-prazan hod (izvor na
faznom prikljuku) neutralnom prikljuku)

c) Po fazi-kratak spoj (izvor na d) Po fazi-kratak spoj (izvor na

faznom prikljuku) neutralnom prikljuku)

92
 e) Meunavojna kapacitivna sprega f) Meunavojna induktivna sprega

Slika 3. eme veza pri snimanju frekventnog odziva namotaja prema [9]

Snimanje odziva izmeu dva namotaja razliitog naponskog nivoa vri se

prema sledee dve eme:

1. kapacitivnoj i
2. induktivnoj.

Odzivi snimljeni u emi pri kojoj je akcenat na kapacitivnostima (slika 4)

izuzetno su osetljivi na radijalne deformacije namotaja, dok je test u
induktivnoj meunamotajnoj emi (slika 4) na niim frekvencijama predstavlja
merenje slino merenju prenosnog odnosa transformatora i nije od prevelikog
znaaja [1].

3.1. Analiza rezultata

Zakljuci SFRA analize odziva namotaja se izvlae poreenjem odziva.

Pri tome, od velikog znaaja je postojanje fingerprint odziva, odnosno
fabrikog snimka transformatora. Metoda je u osnovi poredbena jer se porede
dobijena kriva merenja sa krivom za koju se smatra da je dobijena u trenutku
kada je transformator bio ispravan. Pri analizi rezultata, razliiti frekventni
podopsezi su se pokazali razliito osetljivim za pojedine kvarove [8].
Smatra se da su promene odziva od 5dB u odnosu na referentni odziv
normalne u ulaze unutar granica tolerancije. Iskustva pokazuju da ak i velike
promene unutar malog opsega frekvencija nisu pokazatelji potencijalno
opasnih kvarova kao to su to promene koje su prisutne na veem delu
frekventne ose. Na slici 4 je prikazan odziv sva tri fazna namotaja jednog
transformatora 235/15 kV,snage 360 MVA sprege YNd5, u emi praznog
hoda. Oigledno je da se odzivi faze A (crna linija), i faze C, (plava linija)
odlino poklapaju, dok odziv faze B (crvena linija) odstupa, naroito na niim
frekvencijama.

93
 0

-10

-20

-30
Magnituda (dB)

-40

-50

-60
A-N
-70
B-N
-80
C-N

-90
10 100 1000 10000 100000 1000000
Frekvencija (Hz)

Slika 4. Primer snimljenog odziva sve tri faze VN namotaja sprege YNd,
niskonaponski namotaj otvoren.

Odstupanja na niim frekvencijama, oko 1kHz, karakteristina su za Y

spregu namotaja. Uzrok ovog je injenica da pri niim frekvencijama
pobudnog napona dominantan uticaj na oblik odziva ima jezgro
transformatora. Fluksevi faza se mogu zatvarati putanjama razliitih duina
kroz jezgro, to na niim frekvencijama prouzrokuje dve rezonantne take
(slika 4), ili istom putanjam, to se oslikava kao jedna rezonantna taka (slika
4). Na slici 5 su prikazani odzivi namotaja istog transformatora snimljeni pri
kratko spojenim sekundarnim prikljucima. Jasno je da je deo odziva od oko
20 kHz i navie skoro identian kao i pri merenju u sprezi praznog hoda.
Meutim razlika na niim uestanostima je drastina, i moe navesti na
pogrene zakljuke ukoliko se ne poznaje dovoljno unutranja struktura
transformatora.
Na slici 6 prikazano je poklapanje dva odziva iste faze transformatora
snage 63MVA, 110/6.3 kV, sprege YNd5. Prvi odziv, uta linija, snimljen je
prilikom redovnog ispitivanja transformatora 2007 godine, a drugi, isprekidana
crna linija, snimljen je 2012. godine. Jasno je da se dve krive savreno
podudaraju, te se moe zakljuiti da u meuvremenu, od 2007. do 2012.
godine ovaj transformator nije pretrpeo nikakve deformacije namotaja.

94
 A-N
B-N
0
C-N

-10

-20
Magnituda (dB)

-30

-40

-50

-60

10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz)

Slika 5. Primer snimljenog odziva sve tri faze VN namotaja spregnutog u zvezdu,
niskonaponski namotaj kratko spojen
2007. god.
10 2010. god.

-10
Magnituda (dB)

-20

-30

-40

-50

-60

-70
10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz)

Slika 6. Primer poreenja nove frekventne karakteristike faze A-N namotaja

spregnutog u zvezdu (puna linija), sa pet godina starijim snimkom (isprekidana linija)

3.2. Ponovljivost merenja

Kao jedna od velikih prednosti dijagnostikovanja stanja geometrije

energetskog transformatora SFRA metodom istie se ponovljivost merenja.
Kako bi ponovljivost merenja bila zasigurno ouvana potrebno je ispotovati
sledee uslove [2, 6, 7 ]:
1. Svi prikljuci transformatora, osim uzemljenja suda, moraju biti
uklonjeni

95
 2. Kontakti na prikljucima uvodnih izolatora treba da budu oieni
3. Kleta ili stege za prikljuenje instrumenta moraju osigurati pouzdan i
kvalitetan elektrini spoj,
4. Oklopljeni koaksijalni kablovi kojima se vri prikljuenje instrumenta
na transformator moraju biti iste duine.
5. Ekrani koaksijalnih kablova ne smeju biti u kontaktu sa prikljucima
transformatora
6. Produeci koji slue za uzemljavanje ekrana moraju biti to je mogue
krai i napravljeni od mnogo tankih isprepletanih i meusobno
izolovanih ica kako bi se umanjio skin efekat na visokim
frekvencijama
7. Prikljuak za uzemljenje ekrana mora biti naroito kvalitetno spojen
na uzemljen sud transformatora
8. Potrebno je voditi detaljnu evidenciju o svakom snimku, kako bi se u
budunosti mogli porediti odzivi
Veliki broj greaka prilikom merenja nastaje usled neadekvatnog
uzemljenja ekrana prikljunih kablova. Na slici 7a je prikazan ispravan nain
povezivanja ekrana sa uzemljenjem (levo), sa najkraim rastojanjem od
mesta prikljuenja do uzemljenja. Na slici 7b prikazan je neprimeren nain
uzemljavanja ekrana koji ugroava pouzdanost merenja. Izuzetno umoviti
odzivi poput odziva prikazanih na slici 8 gotovo sigurno indiciraju lo kontakt
sa uzemljenjem.

a) b)

Slika 7. Prikaz ispravnog uzemljenja ekrana a) i neprimerenog naina b)

96
 Slika 8. Odzivi snimljeni za sve tri faze pri loim spojevima uzemljivaa

4. Impulsna metoda i SFRA- pro et contra

Svaka od metoda snimanja frekventnog odziva transformatora, IFRA i
SFRA, ima svoje prednosti i mane [1, 11].
Glavne mane impulsne metode su:
Rezolucija frekventne ose je fiksna, i na niim frekvencijama
nepovoljna.
Osetljivost na um
Snaga signala injektiranog u transformator se razlikuje, u zavisnosti
od frekvencije. Iz tog razloga se i preciznost metode razlikuje du
frekventne ose
Potrebna oprema (potrebno je imati generator signala, kalem
Rogovskog, osciloskop)
Dve osnovne prednosti impulsne metode su:
Nekoliko prenosnih funkcija se moe snimati istovremeno
Vreme potrebno za svako merenje je najee manje od jednog
minuta
U poreenju sa impulsnom metodom, SFRA ima sledee nedostatke:
Nije mogue snimati vie odziva istovremeno. U svakoj iteraciji se
snima samo jedna prenosna funkcija.
Za snimanje pojedinanog odziva potrebno je nekoliko minuta.
Istovremeno, SFRA poseduje brojne prednosti, koje su joj ujedno i donele
svojevrsnu prednost nad impulsnom metodom:
Veliki odnos signala prema umu (S/N).
irok spektar frekvencija koje se koriste za snimanje odziva

97
 Mogue je podesiti finu rezoluciju odabiranja frekvencija u niem
frekventnom opsegu. Rezolucija se moe potpuno prilagoditi.
Jednostavnost opreme za ispitivanje. Na tritu postoji nekoliko
razliitih ureaja, od kojih neki u sebi sadre i memoriju i CPU, te ne
zahtevaju ak ni posedovanje raunara pri merenju, dok se rezultati
mogu naknadno radi analize prebaciti na raunar.

5. Eksperimentalna analiza

Na eksperimentalnom modelu transformatora bie simulirani nekoliko

moguih deformacija, a zatim nakon svake simulacije sprovee se snimanje
frekventnog odziva namotaja kako bi se prikazala osetljivost metode na
odreene deformacije. Kao model upotrebljen je monofazni transformator sa
sledeim podacima:
Nominalni napon primara 220V
Nominalni napon sekundara 20V
Snaga 65VA
Namotaji su izraeni od runo motane bakarne ice izolovane slojem
laka. Na slici 9 je data fotografija modela. Oekivano je da se na ovako
malom modelu mogu simulirati kvarovi. Meutim, devijacije odziva dobijenih
pri simulaciji kvarova bie u veini sluajeva znaajno manje, u odnosu na
velike energetske transformatore i realne kvarove. Razlog za to se nalazi pre
svega u injenici da se u ovom sluaju razmatraju male dimenzije, te su
samim tim i promene mnogo manje. Osim toga, ovaj transformator predstavlja
suvi tip transformatora, tj. u njemu ne postoji ulje koje bi dodatno pospeilo
izolacione sposobnosti namotaja. U nedostatku ulja, koje ima relativnu
dielektrinu konstantu nekoliko puta veu od vazduha, svi kapacitivni elementi
koji sainjavaju ekvivalentnu RLC mreu transformatora bie znaajno manji.
Samim tim e proizvod LC biti manji, to e usloviti pomeranje
rezonantnih pikova odziva ka viim frekvencijama. Stoga, potrebno je naglasiti
da prethodno navedeni podopsezi frekvencija i njima pridrueni karakteristini
kvarovi (Tabela 1) nisu potpuno primenljivi i na ovakav mali monofazni
transformator, te ih u ovom sluaju treba uzeti sa rezervom.
Cilj ovih simulacija bie iskljuivo demonstriranje rada SFRA metode i
njenih mogunosti. Na navedenom transformatoru su najpre snimljeni
referentni odzivi namotaja transformatora u praznom hodu (PH) i kratkom
spoju (KS) (slika 10). Posle svake simulacije kvara snimljene su razne
kombinacije odziva. U radu e biti prikazani odzivi na kojima je simulirani
kvar bio najuoljiviji.

98
 Slika 9. Transformator koji je korien za simuliranje kvarova

0
PH PH
0
KS KS
-10

-20 -5
Magnituda (dB)
Magnituda (dB)

-30
-10

-40
-15
-50

-20
-60

-70 -25
10 100 1000 10000 100000 1000000 10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz) Frekvencija (Hz)

a) b)

Slika 10. Referentni odzivi: a)napajanje sa VN strane i b) napajanje sa NN strane

Ovi referentni odzivi posluie za dalje poreenje sa odzivima dobijenim

na modelu nakon nainjenih namernih kvarova. Poreenjem sa referentnim
odzivima veih transformatora, vie nego oigledan je nedostatak brojnih
rezonantnih pikova na viim frekvencijama, kao rezultat malih dimenzija
transformatora. Simulirano je sledee:
1. Oteenje jezgra transformatora
2. Porast omskog otpora jednog namotaja
3. Remanentni magnetizam
4. Meuzavojni kratak spoj

1) Magnetno jezgro modela je sastavljeno od oko 70-ak parova E i I dinamo

limova sa jedne strane izolovanih slojem laka. Kako bi se pokazalo da je
metoda osetljiva na promene u geometriji jezgra, snimljeni su odzivi pri

99
Odzivi dobijeni na ovaj nain predstavljeni su na slici 12a. Odziv nakon
izvlaenja nekoliko I segmenata je primetno promenio oblik, naroito u oblasti
iznad 10 kHz. Takoe, odziv, dobijen nakon ponovnog utezanja jezgra,
identian poetnom referentnom odzivu (Slika 12b). Time je potvreno da je
jezgro opet u istom stanju kao i pre namernog oteenja jezgra.

Slika 11. Izvlaenje nekoliko I segmenata

-10 -10 Pre kvara

Ref. odziv Posle ponovnog utezanja
Odziv nakon kvara
-20 -20

-30 -30
Magnituda (dB)

M agnituda (dB)

-40 -40

-50 -50

-60 -60

-70 -70
10 100 1000 10000 100000 1000000 10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz) Frekvencija (Hz)

a) b)

Slika 12. Odziv u sprezi praznog hoda: a) pri oteenom jezgru i b)nakon ponovnog
utezanja jezgra

100
2) U narednoj simulaciji je na red sa izvodom primarnog namotaja dodat
otpornik reda veliine 75 % otpornosti celog namotaja. Oekuje se da ovaj
dodati otpor utie na dodatno oslabljenje signala, odnosno, pomeranje
frekventnog odziva transformatora du ose magnitude, u odnosu na referentni
odziv, i to naroito u zoni niskih frekvencija. Velika vrednost otpornika
odabrana je kako bi se izazvale uoljive promene u odzivu koje e na ovaj
nain nastati. Na slici 13 punom crnom linijom iscrtan je referentni odziv
dobijen prilikom napajanja primarnog namotaja sa sekundarnim u kratkom
spoju.

0 Ref. odziv
Nakon dodavanja otpornika
-10

-20
Magnituda (dB)

-30

-40

-50

-60

10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz)

Slika 13. Odziv u sprezi praznog hoda pri dodatom otporu na prikljuak primara
Radi simulacije deformacije namotaja skinut je izolacioni sloj papira koji se
nalazio na spoljnom namotaju.

Slika 14. Namotaji koji su kratko spojeni

3) Sa svakog od odabrana tri navojka, skinut je deo izolacije, lak. Zatim su
ovi ogoljeni delovi ice vrsto spojeni, zalemljeni, (slika 14). Na ovaj nain e

101
 -10
Ref. odziv Ref. odziv
Odziv nakon kvara 0
Odziv nakon kvara
-20

-5
-30
Magnituda (dB)

Magnituda (dB)
-10
-40

-15
-50

-20
-60

-70 -25
10 100 1000 10000 100000 1000000 10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz) Frekvencija (Hz)

Slika 15. Odzivi: a)pri napajanju sa primarnog namotaja,sekundar otvoren i b)

napajanje sa sekundara, primar otvoren

Na slici 15 su prikazani odzivi pri napajanju sa primarne strane i sekundarne

strane. Sam odziv je deformisan u odnosu na referentni i pomeren ka viim
frekvencijama. Oekivano, odzivi su deformisani, jasno je uoljivo da sa
transformatorom neto nije u redu.

4) U cilju simuliranja zaostalog magnetizma, jezgro transformatora je

namagnetisano prikljuivanjem namotaja primara na bateriju jednosmernog
napona 9 V. Zatim je baterija naglo iskljuena, a pristupilo se snimanju odziva
(Slika 16).

Ref. odziv
Jezgro kratko namagnetisano ~ 1s
-10
Jezgro dugo magnetisano ~ 30s

-20
Magnituda (dB)

-30

-40

-50

-60

-70
10 100 1000 10000 100000 1000000

Frekvencija (Hz)

Slika 16. Odzivi dobijeni nakon magneenja jezgra izvorom DC napona

102
6. Zakljuak

Analiza frekventnog odziva transformatora (SFRA) predstavlja izuzetno

efikasan merni alat za otkrivanje deformacija aktivnog dela transformatora.
Podjednako je pogodna u primeni u fabrikim i laboratorijskim testovima, ali i
kao izuzetno znaajna metoda za merenje na terenu, zajedno sa ostalim
mernim metodama koje su ve standardne pri profilaktikim ispitivanjima.
Samo merenje je vrlo jednostavno, neinvazivno i ne primenjuje komplikovane
eme veza. Uz potovanje nekih osnovnih procedura mogue je, na osnovu
grafikog uporeivanja dobijenih odziva, doneti veoma vane zakljuke o
stanju geometrije aktivnog dela transformatora. Analiza rezultata za sada je
delom subjektivna i zavisi od iskustva ispitivaa. irom sveta se razrauju
matematiki algoritmi uz pomo kojih bi se analiza dobijenih odziva
maksimalno automatizovala i smanjila mogunost subjektivne greke. Metoda
je potpuno primenljiva i na generatore, iako je za sada njena primena u toj
oblasti prilino skromna.
Upotrebom SFRA merne metode u konjukciji sa tradicionalnim
dijagnostikim metodama obezbeuje se potpunija procena stvarnog stanja
transformatora i osigurava ispravno upravljanje elektroenergetskim resursima
u cilju njihove dugovenosti i blagovremenog otkrivanja uzroka potencijalnih
problema.

ZAHVALNICA
Rad je nastao u okviru projekta TR 33024, Poveanje energetske efikasnosti,
pouzdanosti i raspoloivosti elektrana EPS-a utvrivanjem pogonskih
dijagrama generatora i primenom novih metoda ispitivanja i daljinskog
nadzora, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije.

Literatura

[1] C. Sweetser, T. Mcgrail, Sweep Frequency Response Analysis-

Transformer Applications Doble Engineering, January - 2003.
[2] Bocovich, Michael Swept Frequency Response Analysis, Realistic
Expectations Doble Engineering Company 78th Annual International
Doble Client Conference, Boston, March 2011, Massachusetts, USA.
[3] Amit Kumar Mehta, R.N.Sharma, Sushil Chauhan, S.D. Agnihotri, Study
And Diagnosis The Failure Of Power Transformer By Sweep Frequency
Response Analysis International Conference on Power, Energy and
Control (ICPEC), 2013.
[4] M. Sui, . Jovanovi, S. Marinkovi, N. Drobnjak, SFRA metoda,
primeri iz prakse i znaaj u odravanju energetskih transformatora 29.
savetovanje, CIGRE Srbija, Zlatibor, 31. maj 06.jun 2009.

103
[5] J. G. Webster, Measurement, Instrumentation and Sensors. Ed. Boca
Raton: CRC & IEEE Press, 1999.
[6] Eileen Duarte, G. Mathew Kennedy, Tony McGrail, Transformer And
Rotating Machine Diagnostics Using Sweep Frequency Response
Analysis (SFRA), 74th Annual International Doble Client Conference 29-
30 March 2007, Boston, Massachusetts, USA.
[7] Luwendran Moodley, BSc. Eng, Brian de Klerk, NHD, eThekwini
Electricity, SFRA as a Diagnostic Tool To Detect Transformer
Mechanical Integrity, AMEU Convention, 2006.
[8] an Kiparizoski, Howard Industries, Laurel, MS, USA SFRA

6. , Mako Cigr, , 4 6.
2009.
[9] Cigre WG A2.26: Mechanical Condition assessment of transformer
windings using frequency response analysis (FRA), April 2008.
[10] A. Kratege, M. Krger, J.L. Velasquez, H.Viljoen, A. Dierks, Aspects Of
The Practical Application Of SFRA On Power Transformer 6'th Southern
Africa Regional Conference, CIGR 2009.
[11] Instruction Manual, Doble SFRA User Guide, Copyright, 2006, Doble
Engineering Company
[12] S. Tenbohlen, S.A. Ryder, Making Frequency Response Measurement:
A Comparation of the Sweep Frequency and Low Voltage Impulse
methods, XIIIth International Symposium on High Voltage Engineering,
Netherlands, 2003.

Abstract. During regular operation, power transformer windings are

continuously exposed to electromechanical stresses and vibrations.
Surges during lightning or short circuits may cause the weakening of the
mechanical structure and the mechanical reinforcing parts of the core
and windings. Any distortion of the projected geometry of the winding
will reduce its ability to withstand subsequent overstressing, which can
lead to a large deformation of the windings and major system faults.
This paper presents an analysis of the frequency response of the
transformer windings (Sweep Frequency Response Analysis SFRA)
as a method of determining the integrity of the core and winding
geometry. The paper presents the results obtained experimentally and
those from field tests on real transformers.
Keywords: analysis of frequency response, power transformer, SFRA,
winding deformation.

104
Power Transformer Geometry Monitoring of Active
Parts by SFRA Method

Rad primljen u urednitvo 26.08.2014. godine

Rad prihvaen 15.09.2014 godine

105
106