I KOLOKVIJUM, ZASTITA OD OPASNOG DEJSTVA EL.

ENERGIJE

1. Nazivni naponi u elektroenergetskom sistemu su : a) vrlo visoki ( 400kV ) b) visoki ( 110 i 220kV ) c)
srednji ( 3,6,10,20,35kV ), d) niski napon do 1 kV .
2. Električne instalacije u zgradama su:
Skup medjusobno spojene elektricne opreme u posmatranom prostoru ili prostoriji predvidjene da
ispunjavaju odredjenu namenu i koja ima uskladjene karakteristike.
3. . Opseg I - napona naizmenične struje obuhvata napone: Napon između faze i zemlje (U<50V), Napon
izmedju faza (U<50V), Medjufazni napon U<50
4. Opseg II - napona naizmenične struje obuhvata napone: Napon između faze i zemlje (50<U<600),
Napon izmedju faza (50<U<1000)V, Medjufazni napon 50<U<1000V.
5. Opseg I - jednosmerne struje obuhvata napone: Napon izmedu pola i zemlje(U<120V),Napon između
polova (U<120V), Napon izmedju polova U<120V
6. Opseg II - jednosmerne struje obuhvata napone: Napon izmedu pola i zemlje(120<U<900)V,Napon
između polova (120<U<1500)V, Napon izmedju polova 120<U<1500.V
7.Tipovi razvodnih sistema u pogledu uzemljenja električnih instalacija su: TN-sistem,TT-sistem i
IT-sistem.
8. Prvo slovo u oznaci tipa sistema u pogledu uzemljenja označava: STANJE KOD IZVORA NAPAJANJA I
TO slovo T- direktan spoj sa zemljom u jednoj tački, I- svi provodnici pod naponom izolovani prema
zemlji, ili jedna tačka spojena sa zemljom preko impedanse.
9. Drugo slovo u oznaci tipa sistema u pogledu uzemljenja označava: STANJE KOD POTROŠAČA I TO
slovo T- direktan električni spoj izloženih provodnih delova sa zemljom, nezavisno od uzemljenja bilo koje
tačke sistema napajanja, N-direktan električki spoj izloženih provodnih delova sa uzemljenom tačkom
sistema napajanja (u naizmeničnim sistemima uzemljena tačka je normalno neutralna tačka).
10. Ostala slova ako postoje u oznaci tipa sistema uzemljenja označavaju: S- neutralna i zaštitna
funkcija obezbeđena posebnim provodnicima C- neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom
provodniku (PEN-provodnik).
11. TN sistem uzemljenja ima tri varijante a to su:
● TN-S-sistem koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zaštitni provodnik;
● TN-C-S-sistem u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodniku samo u
jednom delu sistema;
● TN-C-sistem, u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodniku kroz ceo
sistem.
12. Uopšteno posmatrajući opasnosti od električne energije ispoljavaju se na: 1) čoveka , 2)
materijalna dobra .
13. Opasna i štetna delovanja na materijalna dobra su: i zazivanje pozara i eksplozija, unistavanje i
ostecenje materijalnih dobara (opreme, instalacija i objekata).
14. Električna energija kao uzrok požara pojavljuje se u procentu koji prema statističkim
podacima iznosi oko 30%. ( Analiza požara, pokazuje da je udeo električne energije u nastajanju požara i
eksplozija značajan i prema stataističkim podacima iznosi oko 30 %. )
15. U pogledu izazivanja požara i eksplozija električna energija se manifestuje kroz dva požarno
opasna oblika: pojavu varnica i elektricnog luka, i pojavu pregrevanja .
16. Električne varnice i luk nastaju pri: nastanku kratkih spojeva, pojavi prenapona, delovanju
atmosferskog elektriciteta, pražnjenju statičkog elektriciteta, upotrebom aparata i uredjaja koji varniče,
elektrolučnom zavarivanju.
17.Pregrevanje električnih uređaja i komponenata nastaju usled: pojave prekomernih struja u
provodnicima usled preopterećenja i kratkog spoja, nastanka velikih prelaznih otpora na spojevima i
kontaktima, uticaj elektrotermičkih uredjaja I komponenata .
18.Pojava atmosferskog elektriciteta, zavisi od: geografskog područja, položaja, veličine oblika i visine.
19.Opasnost od atmosferskog elektriciteta ogleda se 1. direktnim ,2. sekundarnim dejstvom.
20.Pražnjenje atmosferskog elektriciteta udarom groma daje struje pražnjenja od nekoliko kA do
preko 200 kA.
21. Temperatura u kanalu groma dostiže vrednost od oko : 20 000 °C
22. Sekundarno dejstvo groma sastoji se u : varničavom pražnjenju koje nataje kao:
- rezultat indukcije i
-elektromagnetnog uticaja atmosferskog elektriciteta na provodne elemente, metalne cevi i
građevinske konstrukcije
23. Način nastanka statičkog elektriciteta:
● međusobnim trenjem,
● dodirom dve materije,
● odvajanjem jedne materije od druge,
● indukcijom.
● koronom
24. Veza između kapacitivnosti tela i njegovog naboja je:
gde je: Q -naboj u C,
C -kapacitet u F
U -napon u V
25. Pri elektrostatičkom pražnjenju energija varnice iznosi :
gde je: W -energija u J,
C -kapacitet u F
U -napon u V
26. Opasnost od varnica postoji ako je energija varnice: Wp >0,4 Wmin prisutnog zapaljivogmaterijala
2 7. Osnovni razlog pregrevanja provodnika je: proticanje električne struje iznad vrednosti koju
provodnik trajno može da provodi bez nedozvoljenog zagrevanja.
28. Opasnost od preopterećenja objašnjava se toplotnim dejstvom struje izražene Džulovim
zakonom: Q=I2 R t
gde je:
I -struja preopterećenja u A
R -otpor provodnika u Ω
t -vreme trajanja preopterećenja u s
Q ( t) -količina tolote, u J
29. Veliki prelazni otpori nastaju na mestima:
➢ prelaza struje sa jednog provodnika na drugi ili
➢ sa provodnika na neki električni uređaj na stezaljkama, kao i
➢ kontaktima prekidača i drugim kontaktnim mestima u električnim uređajima
30. Temperatura provodnika kroz koji teče struja kratkog spoja može se izračunati prema izrazu:
Tk
 pr   n  I k2  R
C pr  m
gde je: Θpr - temperatura provodnika u C
Θn - početna temperatura provodnika C
Ik - struja kratkog spoja u A
R - otpor provodnika u
Tk - vreme trajanja kratkog spoja u s
Cpr - toplotni kapacitet provodnika u J/kg C
m - masa provodnika u kg
31. Zagrevanje provodnika pri preopterećenju računa se prema izrazu:
 I 2
 pr  0 n   ( B  o )
 Iz 
gde je: Θ o - nazivna temperatura sredine u kojoj su postavljeni provodnici u C
Θ B - nadtemperatura provodnika C
Iz - trajno dopuštena struja provodnika u A
In - stvarna struja kroz provodnik A
32. Kratak spoj: Pod kratkim spojem se podrazumeva svaki nepredviđeni spoj među različitim
potencijalima u normalnom režimu rada el. postrojenja, električih instalacija i električnih uređaja, a u
napojnim sistemima naizmenične struje spoj faze i nule kao i spoj među fazama.
33. Vrste kratkih spojeva su:
U TT i TN sistemima razlikuju se sledeće vrste kratkih spojeva
1) Jednofazni kratak spoj
2) Dvofazni kratak spoj
3) Dvofazni zemljospoj spoj (zemljospoj dve faze)
4) Trofazni kratak spoj
Dozemni kratak spoj (zemljospoj jedne faze u TT i TN sistemima prerasta u jednofazni KS,i naziva se
dozemni kratki spoj.)
U IT sistemima:
1) Jednofazni kratak spoj
2) Dvofazni kratak spoj
3) Dvofazni zemljospoj (spoj dve faze sa zemljom)
4) Trofazni kratak spoj
5) Zemljospoj (spoj jedne faze sa zemljom)
34. Direktan „metalni” kratak spoj: Kratak spoj pri kome se zanemaruje prelazni otpor luka naziva se
Direktan "metalni" kratak spoj.
35. Opasnosti od kratkih spojeva su:
▪ paljenje gorivih materija na mestu kratkog spoja direktnim kontaktom luka čija temperatura
može da iznosi 1500 - 4000 C ,
▪ pregrevanje provodnika kroz koje teku struje kratkog spoja iznad kritičnih granica,
▪ pregrevanje spojnih mesta ( sa velikim prelaznim otporom),
▪ zaustavljanje rada motora usled prevelikog pada napona koje može da dovede do požara i eksplozija.
▪ Pojave opasnih napona dodira
36. Temperatura elektičnog luka može da iznosi do 4000 C
37. Opasnost od požara elektrotermičkih uređaja: Postavljanje raznih električnih uređaja i aparata
(npr. rešoa, grejalica, pegli i sl.) na zapaljive predmete ili u njihovu blizinu vrlo su čest uzrok požara.
Osim toga, i neispravnosti na električnim uređajima takođe dovode često do požara samih uređaja.
U ove uređaje spadaju svi aparati i uređaji koji električnu energiju pretvaraju u toplotu. To su:
➢ uređaji za zagrevanje vazduha sa otvorenim i zatvorenim grejnim elementima,
➢ uređaji za zagrevanje tečnosti,
➢ aparati široke primene (električni šporeti, rešoi, pegle i sl.), kao i
➢ svetiljke sa usijanom niti koje pored svetlosti mogu na balonu postici temperature iznad
temperatura zapaljivosti pojedinih materijala.
38. Opasnost od požara od komponenata el.uređaja: elektricne komponente koje u toku rada pretvaraju
električnu energiju u toplotnu (kao sto su delovi televizora, kompjutera) predstavljaju opotencijalnu
opasnost za nastanak pozara.
39. Električni uređaji koji u toku rada stvaraju varnice u prostorima eksplozivnih atmosfera smeju
se primenjivati samo ako su : izvedeni u zaštiti za primenu u određenoj zoni opasnosti.
40. Faktori koji utiču na pojavu požarno opasnih parametara električne energije su: teh. nedostaci,
losa organizacija rada, subjektivni faktor, visa sila.
41 Minimalna energija paljenja (definicija): najmanja kolicina energije koju treba dovesti nekoj
zapaljivoj materiji da da bi se ona zapalila.
42 Minimalna temperatura paljenja (definicija): najniza temperatura na kojoj se odredjena materija
moze zapaliti uz pomoc odgovarajuceg izvora paljenja.
43 Osnovni cilj proučavanja dejstva strujnih udara na čovečije telo je: izrada zahteva za bezbednost
od elektricnog udara, PRIMENA MERA ZAŠTITE, VEŠTAČENJA….
44 Opasno delovanje električne struje na čoveka su ispoljava se kao:
● električni udar
● opekotine
● oštećenja oka
● elektromagnetna zračenja
● padovi sa visine usled strujnih udara
45 Posledice prolaska struje kroz telo ljudi i životinja su:
• Toplotno delovanje – (telo se zagreva, posebno u tackama gde struja ulazi i izlazi iz njega. Na tim
mestima može doci do teških spoljasnjih i unutrašnjih opekotina).
• Hemijsko delovanje - (rastvaranje krvi i drugih telesnih tecnosti)
• Biološko delovanje - (grčenje mišića, treperenje i paraliza srca, paraliza disanja, nesvjestica,
smrt),
• Mehaničko delovanje – (razaranje tkiva na mestima ulaska i izlaska struje u telo, lomljenje
kostiju, iščašenje zglobova, kidanje mišića i tetiva).
46 Toplotno dejstvo se manifestuje : telo se zagreva, uz nastajanje unutrašnjih i spoljnjih
opekotina.
• Unutrašnje opekotine su opasnije, jer se nevide, oštećuju vitalne organe, bez kojih čovek ne može
živeti.
• Spoljne opekotine na mestu kontakta gde struja ulazi i na mestima gdje izlazi iz organizma
nastaju opekotine koje mogu biti izuzetno teške.
47 Hemijsko dejstvo se manifestuje kroz: kidanje (razlaganje) veza među ćelijama ljudskog organizma,
KAO I HEMIJSKE PROCESE U TKIVIMA I TEČNOSTIMA ORGANIZMA (ELEKTROLIZU TEČNOSTI).
48 Biološko dejstvo se manifestuje:
● Udarno dejstvo izaziva kontrakciju mišića, grčenje i paralizu disajnih organa i prestanak disanja,paralizu
rada srčanog mišića i zastoj.
● Oscilatorno dejstvo (ima samo naizmjenična struja pa je ona i opasnija za čovjeka, a naročito struja
industrijskih frekvencija između 42 i 60 Hz), dovodi do treperenja srčanih komora pri jačinama struje
većim od 20 mA
Sva delovanja struje mogu izazvati lakše, teže i smrtne povrede.
49 Mehaničko dejstvo izaziva:
• razaranja tkiva na mestima ulaza i izlaza struje iz tela.
• lomljenja kostiju,
• iščašenja zglobova,
• kidanja mišića i tetiva.
50 Električne traume su sledeće:
• opekotine
• mehaničke povrede,
• povrede očiju električnim lukom.
• šok usled strujnog udara.
51 Električni udar (definicija): Je patofiziološko dejstvo električne struje koja prolazi kroz ljudsko telo
ili telo životinje.
52 Efekti električnog udara ispoljavaju se kao:
• osećajne struje
• bezazleno grčenje mišića
• ukočenost mišićnog tkiva
• unutrašnje i spoljne opekotine
• smetnje u radu srca
• prestanak rada srca
• prestanak disanja
• smrtni ishod
53 Uslov za električni udar je da se čovek nađe i postane deo: kola električne struje.
54 Smatra se da je glavni uzrok smrti od električnog udara: PRESTARAK RADA SRCA
55 Direktan dodir delova pod naponom-definicija: dodir ljudi ili zivotinja sa delovima pod naponom.
56 Indirektan dodir delova pod naponom-definicija: dodir ljudi ili zivotinja sa izloženim ili STRANIM
provodnim delovima koji su dosli pod napon usled kvara.
57 Napon dodira definišemo kao: napon koji se pojavljuje za vreme kvara na izolaciji, uzmedju
istovremeno pristupačnih delova.
58 Napon koraka definišemo kao: razliku dva potencijala u naponskom levku uzemljivača koje čovek
jednim svojim korakom premosti i na taj način zatvori strujni krug, sa svim mogućim posledicama (da
doživi električni udar).
59 Deo pod naponom-definicija: bilo koji provodnik ili provodni deo predviđen da bude pod naponom u
redovnoj upotrebi, uključujući N provodnik, ali po pravilu ne i PEN provodnik.
60 Izloženi provodni deo-definicija: provodni deo električne opreme,koji se može dodirnuti i koji nije
pod naponom, ali koji može doći pod napon u slučaju kvara.
61. Strani provodni deo-definicija: provodni deo koji nije deo električne instalacije, a može da prenosi
potencijal, obično PROVODNI-METALNI DELOVI ILI KONSTRUKCIJE.
62. Struja udara: je struja koja prolazi kroz ljudsko telo ili telo životinje, a ima karakteristike koje mogu da
prouzrokuju patofiziološko dejstvo.
63. Dejstava struja pri prolazu kroz čovečje telu su od interesa za: za inženjere, za lekare, za one koji
rade na standardizaciji i sve angažovane na prevenciji nezgoda
64. Kao kriterijum za tehničke mere zaštite od opasnog dejstva električne struje treba poznavati
vrednost (koje veličine)? Napon.
65. Električna impedansa čovečjeg tela za dati put struje, u najvećoj meri zavisi od: JAČINE I VREMENA
TRAJANJA.
66. Organi i tkiva suprotstavljaju se električnoj struji složenom impedansom koja se sastoji od
komponenti otpornosti i kapacitivnosti
67. Vrednosti ovih impedansi zavise od sledećih faktora: napona dodira, trajanja proticanja
struje,faktora puta struje, frekvencije, stepena vlažnosti kože, površine dodira, ostvarenog pritiska i
temperature.
68 . Vrednosti ukupne impedanse čovečijeg tela (Z T ) sastoji se od zbira impedansi: unutrašnje
impedanse i impedanse kože
69. Vrednost impedanse kože čovečjeg tela zavisi od faktora: napona dodira, frekvencije, trajanja
proticanja struje, površine dodira, pritiska dodira, stepena vlažnosti kože i temperature.
70. Povećanje frekvencije utiče na impedansu kože i na ukupnu impedansu čovečijeg tela, tako
impedansu (zaokruži odgovor ) a-SMANJENJE b-povećava
71. Najopasniji put struje kroz čovečje telo je put: KROZ SRCE (LEVA RUKA-DESNA, LEVA RUKA- OBA
STOPALA, LEVA RUKA-GRUDI….).
72. Sa porastom napona vrednost impedanse čovečjeg tela naglo opada.
73. Usvojena vrednost impedanse čovečijeg tela (Z T ) na osnovu koje se određuje dozvoljeni napon
dodira je 1000 Ω
74. Faktori od kojih zavise posledice električnog udara su: jačina struje, vreme trajanja, vrsta stuje
(jednosmerna ili naizmenična), frekvencija (niskofrekventne ili visokofrekventne) i put struje
75. Prag opažanja je(definicija): Najmanja vrednost struje koju oseća osoba kroz koju struja protiče
76. Prag opažanja zavisi od nekoliko parametara, kao što su površina tela u dodiru sa elektrodom,uslovi
dodira i fizioloških individualnih karakteristika osobe.
77. Prag opažanja kod dejstva struje frekvencije od 15 Hz do 100 Hz je 0,5 mA
78. Prag otpuštanja (definicija) : Najveća vrednost struje pri kojoj osoba koja drži elektrode, može da ih
otpusti.
79. Prag otpuštanja naizmenične struje frekvencije od 15 do 100 Hz iznosi 10 mA.
80. Prag treperenja srčane komore je: najmanja vrednost struje koja izaziva treperenje srčane komore.
81. Faktor struje srca je odnos: jačine električnog polja u srcu za dati put struje za struju jednake jačine .
82. Period povredivosti predstavlja relativno mali deo srčanog ciklusa tokom kojeg su: 1 . Srčana vlakna
u nehomogenom stanju nadražljivosti i 2. treperenje komore se pojavljuje ako se ona pobude u
električnom strujom dovoljne jačine.
83. Za strujne udare koji traju manje od 0,1 s treperenje komore se može pojaviti ako je strija veća
od 500 mA: a vrlo verovatno pri strujama reda veličine nekoliko ampera,samo ako struja udara pada u
vreme perioda povredivosti.
84. Prag treperenja komore za duža trajanja od 1s (izlaganja naizmeničnoj struji frekvencije od 15
Hz do 100 Hz), izabrana je vrednost struje od 50 mA
85. Zone vreme/struja za naizmeničnu struju (15 Hz do 100 Hz) koja prolazi kroz čovečije telo u
zoni 1 ima fiziološko dejstvo: Obično bez reakcije
86. Zone vreme/struja za naizmeničnu struju (15 Hz do 100 Hz) koja prolazi kroz čovečije telo u
zoni 2 ima fiziološko dejstvo: Obično bez štetnih fizioloških dejstava
87. Zone vreme/struja za naizmeničnu struju (15 Hz do 100 Hz) koja prolazi kroz čovečije telo u
zoni 3 ima fiziološko dejstvo: Obično se ne očekuju organska oštećenja .
88. Zone vreme/struja za naizmeničnu struju (15 Hz do 100 Hz) koja prolazi kroz čovečije telo u
zoni 4 ima fiziološko dejstvo: Obično se ne očekuju organska oštećenja: sa povećanjem jačine struje i
vremenom proticanja moguća je pojava patofizioloških dejstava kao što su 1. prestanak rada srca 2.
prestanak disanja i 3. teške opekotine
89. Faktor struje srca dozvoljava proračun struja Ih koje: protiču drugim putem nego što je put leva
šaka-oba stopala a koje predstavljaju istu opasnost od treperenja komore.
90. Jednosmerna struja konstantne jačine dva do četiri puta je veća od naizmenične struje za isto
nadražajno dejstvo .
91. Navedi vrste jednosmernih struja koje mogu delovati na čoveka: Longitudinalna struja,
Transverzalna struja, Uzlazna struja, Silazna struja.
92. Pod uslovima sličnim pri proučavanju dejstva naizmenične struje, prag opažanja jednosmerne
struje je približno 2 mA
93. Prag otpuštanja za jednosmernu struju vredosti ispod 300 mA: nije moguće definisati
94. Prag otpustanja za jednosmernu struju vredosti iznad 300 mA otpuštanje je moguće posle
trajanja od nekoliko sekundi ili minuta.
95. Navesti definiciju za Prag bola kod dejstva kratkotrajnih struja jednog jednosmernog impulsa:
Najveća vrednost količine elektriciteta (I t) ili specifične energije (I 2 t) koju u vidu impulsa može podneti
osoba koja dobrovoljno drži veliku elektrodu u ruci bez osećaja bola.
96. Prag opažanja i prag bola za pražnjenje kondezatora: Pragovi zavise od: 1) oblika elektroda,
2)veličine impulsa i 3) njegove temene vrednosti struje
97. Dozvoljene vrednosti napona dodira naizmenične struje učestanosti 15-100 Hz za prema propisima
je napon Ud= 50 V
98. Dozvoljena vrednosti napona dodira jednosmerne struje prema propisima je napon Ud= 120 V.
99. Relej – definicija: zaštitni releji i uređaji čuvaju od štetnih delovanja kratkih spojeva i zemljospojeva
(dozemnih spojeva), preopterećenja…
100. Prema mestu postavljanja releji se dele na : primarni i sekundarni.
● Primarni relej je direktno priključen u strujni krug koji štiti,
● sekundarni relej priključuje preko strujnih i naponskih transformatora.
101.Prema načinu merenja el.veličine releji mogu biti
● merni – mere neku veličinu uz održavanje neke propisane tačnosti uzrokuje ili sprečava delovanje
ako fizikalna veličina na koju relej djeluje prekorači neku određenu vrednost ili spadne ispod nje
● pomoćni – ne mere fizikalnu veličinu direktno, nego IMAJU POMOĆNU FUNCIJU U RADU RELJA.
102.Glavni članovi složenog releja su: pobudni , usporni i usmereni.
103. Proradni član je
● Proradni član proradi kada je dostignuta, prekoračena ili podbačena proradna vrednost I istovremeno
stavlja u rad ostale članove releja.
104.Vrste kontakata su
● radni,
● mirni,
● preklopni,
● izbirni,
● izmenični i
● prolazni.
105.Okidač je (definicija): Elektromagnetni uređaj sa automatskim delovanjem, koji deluje na delove za
isključenje sklopke.
106.Okidači: načini i oblici okidanja su
● okidanje jednosmernom strujom,
● okidanje naizmeničnom strujom i
● okidanje strujom iz mernog transformatora.
107.Prekostrujni relej- zadatak: PRATI STRUJU U KOLU I REAGUJE KADA JE PREKORAČENA VREDNOST.
108Prekostujni relej – podela
-Prekostrujni relej s preklopnom kotvom
-Prekostrujnirelej sa okretnom kotvom
-Prekostrujnirelejsa uvlačnom kotvom
109 Prekostujni relej - princip rada
Prekostrujni releji se izvode kao elektromagnetni releji. RAD NA PRINCIPU VAGE
● SA JEDNE STRANE POLUGE SA OSLONCEM U SREDINI JE ELEKTROMAGNET KOJI PROTIČE PRIMARNA
STRUJA ILI STRUA IZ STRUJNOG MERNOG TRANSFORMATORA
● SA DRUGE STRANE POLUGE JE OPRUGA PODEŠENA DA VREDNOST SILE ELEKTROMAGNETA TAKO DA U
NORMALNOM RADU NE SAVLADA OPRUGU
● PRI POJAVI PREKOMERNE STRUJE SILA ELETROMAGNETA JE VEĆA OD SILE OPRUGE I ZATVARA
KONTAKTE RELEJA (RELEJ PRORADI-OKINE).
110 Sekundarni prekostujni relej se priključuje na : sekundarnu stranu strujnih transformatora.
111 Vremenski releji sadrže pobudni i usporni član.
112 Prekostrujni zavisni vremenski releji su: RELEJI ČIJE VREME DELOVANJA ZAVISI OD JAČINE STRUJE.
113 Prekostrujni zavisni vremenski releji primena: upotrebljavaju se samo za zaštitu motora i
kondenzatorskih baterija.
114 Prekostrujni zavisni vremenski releji principi rada: Indukcionom i Trermičkom principu
115 Prenaponski releji – zadatak: Upotrebljavaju se za zaštitu OD PREVISOKIH NAPONA I OD PADA
NAPONA
116 Prenaponski releji – podela: prenaponski i podnaponski.
117 Usmereni releji – zadatak: Usmereni releji ustanovljavaju smer struje odnosno snage u štićenom
delu postrojenja i djeluju na ostale zaštitne uređaje na taj način da im omogućavaju ili onemogućavaju
delovanje.
118 Distantni releji – zadatak: Distantni releji (distantna zaštita) su zaštitni releji kod kojih okidno vreme
zavisi od udaljenosti kvara od distantnog releja.
119 Distantni releji – podela:
● impedantni,
● reaktantni
● rezistantni.
120 Prednosti distantnih releja u zaštiti mreža
- selektivno odvajanje delova postrojenja u kvaru
- veoma kratka i nezavisna okidna vremena
- sabirnice su selektivno zasticene
- moze se priblizno odrediti mesto kvara
- ako zataji jedan distantni relej deluje drugi u sledecoj stanici.
120. Osnovna prednost stabilizovanog diferencijalnog releja prema nestabilizovanom sastoji se u
tome da kod kratkih spojeva izvan štićenog dela, sigurno sprečavaju krivo okidanje.
121 . Diferencijalni relej-definicija: su zaštitni releji, koji upoređuju istovrsne i istovremene veličine i
mere njihovu razliku.
122 . Diferencijalni releji-podela:
● Uzdužni - upoređuju i mere struje na početku i na kraju štićenog dela postrojenja i
● Poprečni - ako na istom kraju upoređuju i mere struje u dva ili više vodova.
123. Diferencijalni relej-prikljucivanje: priključuju se na sekundarne strane strujnih mernih
transformatora
124. Kvarovi transformatora su:
● Kratki spoj,
● Zemljospoj
● Medjuzavojni spoj.
125. Zaštita transformatora od unutrašnjih kvarova
● Diferencijalna zaštita
● Buholcov relej
● Zaštita transformatorskog suda (kotla) i
● Kontrolnici toplote (temperaturna zaštita)
126. Buholc relej sluzi za: ZAŠTITU ULJNIH TRANSFORMATORA OD CURENJA ULJA, MANJIH KVAROVA I
(SIGNALIZACIJA) I KOD VEĆIH KVAROVA (ISKLJUČENJE).
127. Zastita transformatorskog suda vrsi se pomocu kojih releja: prenaponski relej ILI prekostrujni relej.
128. Kvarovi koji mogu nastati kod vodova su:
● kratki spojevi,
● dvostruki zemljospojevi i
● zemljospojevi
129.Nedostatak uzdužne diferencijalne zastite vodova je: zahteva upotrebu spojnih vodova, iste
dužinekao što je dužina kabla.
130. Poprecna diferencijalna zastita vodova se primenjuje kod:
● osmičaste za dva paralelna voda i
● poligonske za tri ili više paralelnih vodova.
131. Kompenzacija struje zemljospoja se izvodi tako: da se kapacitivnoj struji zemljospoja doda
induktivna struja, koja je kompenzira (smanjuje) tako da se struja zemljospoja svede na minimum.
132. Najbolji za primenu u zastiti vodova je: distantni relej.
133. Kvarovi na generatoru su:
● kratki spoj
● zemljospoj
● medjuzavojni spoj
● preopterecenje
● porast napona
● pozar
● povratna snaga
● nesimetricno opterecenje.
134. Zastita generatora od spoljasnjih kratkih spojeva se izvodi pomocu: prekostrujnih nezavisnih
vremenskih releja.
135. Zastita generatora od spoljasnjih kratkih spojeva izvodi se:
● upotrebljavaju se uzduzni diferencijalni releji i to redovno stabilizovani.
136. Međuzavojni spoj je (kada se dogodi sta) predstavlja naročiti oblik kratkog spoja, kod koga su
gotovo svi ili svi navoji jedne faze kratko spojeni usled proboja izolacije između dve tacke na namotu
koje se nalaze na razlicitim potencijalima.
137. Demagnetizacija generatora izvodi se tako što se u strujno kolo rotora uključuju veliki radni
otpori koji brzo smanjuju POBUDNU STRUJU, ČIME SE SMANJUJE OBRTNO POLJE I STRUJA KOJU
PROIZVODI GENERATOR.
138. Zastita sinhronih elektromotora izvodi se na:
● Veliki sinhroni elektromotori se štite na isti način kao i sinhroni generatori,
● samo što je osjetljivost zaštite u nešto umerenijim i ekonomičnijim granicama.
139. Zastita asinhronih elektromotora od kratkog spoja upotrebljavaju se: osigurači ili sklopke sa
elektromagnetnim okidačima.
140. Zastita asinhronih elektromotora od preopterecenja koristi se: bimetalni zastitni relej.
141. Instalacioni osiguraci sluze da s tite provodnike i kablove od kratkih spojeva i preopterecenja
iskljucivanjem napajanja.
142. Osiguraci se prema visini napona dele u dve grupe
- Niskonaponski osiguraci
-Visoko naponski osiguraci
143. Niskonaponski osiguraci podela
- Topljivi osiguraci
-Automatski instalacioni prekidaci
144.Topljivi osiguraci sluze za zastitu elektricnih uredjaja, aparata i instalacija od preteranog zagrevanja
i pregorevanja.
145. Niskonaponski topljivi osiguraci tipovi:
-Instalacioni osiguraci tipa D
-Instalacioni osiguraci tipa B
- Visokoucinski osiguraci tipa N
146. Konstruktivno topljivi osiguraci u strujnom kolu predstavljaju o slabljena mesta NA KOJIMA pri
pojavi prekomernih struja dolazi do prekida linije.
147. U instalaciji topljivi osiguraci se predstavljaju(na kojim mestima) n a pocetku svake elektricne
instalacije i na svim mestima gde se smanjuje presek provodnika.
148. Delovi topljivog osiguraca su: TOPLJIVI UMETAK, PODNOŽJE, KALIBRACIONI PRSTEN, KAPA, ….
prikljucni zavrtnji.
149. Kako se topljivi osigurac prikljucuje u strujno kolo: prikljucuje se redno u strujno kolo.

150. Simbol za topljivi osigurac izgleda ovako:

151. Topljivi osiguraci moraju ispuniti zahteve da se elektricno kolo sme prekinuti u samo u
zatvorenoj nezapaljivoj sredini (umetak).
152. Prema brzini reagovanja topljivi osiguraci se dele na brze osigurace i spore osigurace.
153. Brzi osiguraci za vreme od 0.1 s, treba da izdrze struju cija je jacina veca od nazivne vrednosti
koliko puta ( 5 xIn).
154. Spori osiguraci za vreme od 0.1 s, treba da izdrze struju cija je jacina veca od nazivne
vrednosti koliko puta ( 10 xIn).
155. Najpogodniji materijal za brze topljive osigurace je Ag- srebro.
156. Najpogodniji materijal za spore topljive osigurace je Al- aluminijum.
157. Najveci umeci topljivih osiguraca tipa D izradjuju se za struje od 25 do 200 A.
158. Deo topljivog osiguraca u kome se nalazi topljiva zica zove se topljivi umetak.
159. Topljivi osiguraci tipa B se sastoje od STAKLENOG CININRA, dve cilindricne kape i topljive ŽICE.
160. Topljivi osigurači tipa B se izrađuju za struje do 63A i napon do 250V
161. Osigurači tipa N se sastoje od podnožja sa čeljustima i topljivog umetka .
162. Nominalne struje umetaka osigurača tipa N iznose od 2A do 1250 A .
163. Topljivi osigurači kojima rukuju nestručna lica moraju u potpunosti da budu ...
Zaštićeni od direktnog dodira delova pod naponom .
164. Međusobna nezamenljivost topljivih osigurača ostvaruje se (na koji način) kalibracionim prstenom
165. Moć prekidanja topljivog umetka je vrednost ...očekivane struje koju osigurač može da prekine za
dati napon pod određenim uslovima upotrebe i delovanja.
166. Trajanje delovanja topljivog osigurača je .. vreme od trenutka kada počne da teče struja dovoljna
da istopi jedan ili više topljivih elemenata do trenutka pojave luka.
167. Šta označava oznaka topljivih osigurača „gG“
- „gG" označava topljive umetke sa punim područjem moći prekidanja za opštu upotrebu.
168. Šta označava oznaka topljivih osigurača „gM“
- „gM" označava topljive umetke sa punim područjem moći prekidanja za zaštitu strujnih kola motora.
169. Granice karakteristika vreme-struja odnose se na referentnu temperaturu okolnog vazduha od
20C
170. Da bi se proverile karakteristike osigurača vrše se tipska ispitivanja.
171. Visokonaponski osigurači se koriste za zaštitu energetskih postrojenja.
172. Instalacioni automatski prekidači namenjeni su za - prekostrujnu zaštitu električnih instalacija
vodova u zgradama i za slične primene.
173. Instalacioni automatski prekidači se primenjuju za naznačene struje do 125 A i naznačene moći
prekidanja do 25 000 A
174. Instalacioni automatski prekidači se dele na ......
● na prekidače koji su namenjeni za zaštitu motora
● i prekidače sa podesivim strujnim područjem, ako je organ za podešavanje dostupan korisniku.
175. Za prekidače u prostorima sa težim radnim uslovima (npr. gde postoji opasnost od eksplozije)
se zahteva da prekidači budu posebne izrade.
176. Pri izradi i ispitivanju prekidača vodi se računa o:
1)Karakteristikama prekidača;
2)Uslovima kojima moraju odgovarati
177. Klasifikacija automatskih prekidača prema broju polova.....
- jednopolni prekidači;
- dvopolni prekidači sa jednim zaštićenim polom;
- dvopolni prekidači sa dva zaštićena pola;
- tropolni prekidači sa tri zaštićena pola;
- četvoropolni prekidači sa tri zaštićena pola;
- četvoropolni prekidači sa četiri zaštićena pola.
178. Prema struji trenutnog okidanja prekidači se dele na tipove.. 1).Tip B 2) Tip C 3) Tip D
179. Šta označava I 2 t karakteristika instalacionog prekidača..
I 2 t karakteristika prekidača je kriva koja daje najveće vrednosti I 2 t kao funkciju očekivane struje pod
određenim uslovima delovanja. Može da označava karakteristiku vreme-struja.
180. Za svaki prekidač, radi pravilne upotrebe i instalacije proizvođač daje sledeće veličine:.
● Naznačeni radni napon (U e )
● Naznačeni napon za izolaciju (U i )
● Naznačena struja (/ n )
● Naznačena frekvencija prekidača
● Naznačena moć prekidanja (I cn )
181. Standardni uslovi za delovanje prekidača su:
1. opseg temperatura okolnog vazduha,
2. nadmorska visina,
3. atmosferski uslovi i
4. uslovi postavljanja.
182. Prekidači se izrađuju za upotrebu pri temperaturi okolnog vazduha od -5 C do +40 C.
183. Otpornost prema prekomemoj toploti i vatri kod automatskih prekidača izvodi se metodom
ispitivanja užarenom žicom.
184. Zaštitni uređaj diferencijalne struje služi za zaštitu od...
● električnog udara,
● požara
● kao dodatni zaštitni uređaj.
185. Zaštitni uređaj diferencijalne struje- prednosti
Ovaj zaštitni uređaj je veoma pogodan za upotrebu zbog velike efikasnosti i zato što ne zahteva male
vrednosti otpornosti uzemljivača.
186. Zaštitni uređaj diferencijalne struje- nedostaci
Nedostatak mu je neželjeno okidanje usled atmosferskog pražnjenja ili pojave drugih prenapona ili
ukupne velike struje odvoda kada štiti više strujnih kola .
187. Diferencijalna struja delovanja ZUDS iznosi do 0,2 s.(U EKSPLOZIVNIM PROSTORIMA DO 0,1s)
188. Efikasnost zaštite ZUDS postoji ako je ispunjena relacija: R A . I Δ n <U L =50 V
189. Uslov za primenu, ako u stujnom kolu ne postoji... PE provodnik, nije ostvaren osnovni princip
zaštite, ne postoji strujno kolo.
190. Tipovi ZUDS su:
● tip G sa trenutnim isključenjem napajanja
● tip S koji je sa kašnjenjem
191. Kao dopunska zaštita koristi se ZUDS sa I Δ n ≤ 30 mA.
192. ZUDS ne sme da isključi pri diferencijalnim strujama manjim od 0,5 I Δ n
193. Diferencijalna struja delovanja ZUDS-a iznosi I Δ =(od 0,5 do 1 )I Δ n
194. Vrednost dozvoljenestrujekvara ZUDS je: I dL =............ I dL = U L /R A = 50/R A
195. Standardne vrednosti maksimalnog vremena isključenja ZUDS-a zavise od tipa i iznose:
● za tip“G” 0,2 s
● za tip “S” 0,5 s
196. Ispitivanje efikasnosti ZUDS-a vrši se..................
Kod ispitivanja ZUDS-a vrše se sledeća merenja i ispitivanja: ispitivanje bez okidanja; ispitivanje sa
okidanjem, kao i merenje otpora strujnog kola i vremena isključenja strujnog kola.
197. Provera funkcionalnosti ZUDS vrši se pomoću ispitnog tastera .