PRAVILNIK

O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OD STATIKOG ELEKTRICITETA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", broj 62/73)

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom se odreuju tehniki normativi i mere zatite od statikog elektriciteta koji se pojavljuje:
1) na mestima ugroenim od eksplozivnih smea gasova, para ili praine u vazduhu;
2) pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
3) u proizvodnim procesima u kojima ne postoji opasnost od eksplozivnih smea, ali je statiki elektricitet
potencijalni izvor poara, teta i smetnji u proizvodnji.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se u proizvodnim procesima u kojima se statiki elektricitet
industrijski koristi (na primer: za ienje gasova, za rastavljanje sitnozrnastih materijala, u
elektrostatikim ureajima za prenoenje premaza i sl.) a pri tom ne postoji opasnost od eksplozivnih
smea.
lan 3.
Za zatitu od statikog elektriciteta koji se pojavljuje u vidu atmosferskog pranjenja (groma) primenjuju
se odredbe Pravilnika o Tehnikim propisima o gromobranima ("Slubeni list SFRJ", br. 13/68).
lan 4.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale i municiju, koji su u upotrebi u
Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
lan 5.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se u zatvorenim prostorijama i van prostorija, u kojima usled
statikog elektriciteta postoji opasnost od eksplozivnih smea ili od eksplozivnih materijala i municije.
lan 6.
Tehniki normativi predvieni ovim pravilnikom primenjuju se pri projektovanju, izgradnji, pogonu i
odravanju instalacija, ureaja i opreme.
lan 7.
Pod koliinom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisanje koje imaju svi elektroni u viku ili manjku u
jednome telu, koje moe biti atom ili molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u viku, a pozitivno je naelektrisano ako su elektroni u
manjku.

lan 8.
Elektrostatiko polje ili elektrino polje je prostor oko naelektrisanog tela u kome se manifestuje dejstvo
elektrine sile. Naelektrisano telo sa svojim poljem sainjava materijalni sistem. Elektrino dejstvo polja je
privlano kad su naelektrisanja raznoimena, i odbijajue kad su naelektrisanja istoimena.
Jaina elektrinog polja brojno je jednaka dejstvu sile na jedinino naelektrisanje (1 C) # E = F/C, gde je:
E jaina polja, F elektrostatika sila i C koliina elektriciteta.
lan 9.
Elektrini potencijal brojno je jednak elektrostatikoj potencijalnoj energiji koju ima jedinina koliina
elektriciteta.
lan 10.
Elektrini napon (razlika potencijala) izmeu dve take u polju brojno je jednak radu koji treba izvriti da
se jedinica elektriciteta prenese iz jedne u drugu taku polja.
lan 11.
Probojna vrstoa nekog tela je granica do koje se u dielektricima moe poveavati jaina polja (V/m).
lan 12.
Influenca je proces pomou kog se odvajaju naelektrisanja suprotnih znakova u provodnicima koji su u
elektrinom polju.
lan 13.
Elektrina indukcija, koja se oznaava slovom D, srazmerna je jaini elektrinog polja: D = # 8. E.
Konstanta proporcionalnosti predstavlja dielektrinu konstantu sredine, koja karakterie dielektrinu
prirodu materijala.
lan 14.
Elektrini kapacitet je elektrina veliina koja je brojno jednaka koliini elektriciteta koju treba dovesti na
sistem provodnika (kondenzator) da bi se napon povisio na jedinicu.
lan 15.
Rad u elektrinom polju izraava se proizvodom napona i koliine elektriciteta koja se prenosi kroz polje.
Energija u elektrinom polj javlja se u potencijalnom vidu.
lan 16.
Varnica je vrsta elektrinog pranjenja koja se sastoji od niza kratkotrajnih spontanih preskoka
naelektrisanja sa jednog na drugi provodnik pod uslovom da postoji odgovarajui napon.
lan 17.

Najmanja energija paljenja predstavlja onu energiju koja zagreva materijal do temperature paljenja pod
uslovom da se odrava temperatursko polje za irenje plamena u eksplozivnoj smei. Najmanja energija
za paljenje je mala i iznosi samo nekoliko delova milivatsekundi.
lan 18.
Pod odvoenjem naelektrisanja podrazumeva se postupak kojim se naelektrisanje, koje je sakupljeno u
opasnoj koliini na odreenom mestu, odvodi bez pojave varnice, pri emu se naelektrisano telo dovodi u
neutralno stanje.
Donja granica eksplozivnosti je najnia koncentracija zapaljivih gasova ili para u smei sa vazduhom, koja
mora postojati da bi nastala eksplozija. Granica eksplozivnosti meri se u gramima po kubnom metru
(g/m3).
lan 19.
Eksplozivna smea je smea zapaljivog gasa, pare ili praine u vazduhu u kojoj se zagrevanje naglo iri i
dovodi do eksplozije.
lan 20.
Jonizacija je proces odvajanja elektrona od atoma ili molekula (pozitivni jon), odnosno dovoenje
elektrona atomu ili molekulu (negativni jon).
Jonizatori koji prouzrokuju jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa estice, visoka temperatura, jako
elektrino polje i sl.
lan 21.
Galvanska veza je elektrina veza izmeu pojedinih delova postrojenja, i to kako meusobno tako i
izmeu postrojenja i zemlje (uzemljenje).
lan 22.
Otpornost uzemljenja je zbir otpornosti uzemljivaa i otpornosti zemljovoda.
lan 23.
Relativnu vlanost vazduha krakterie stepen vlanosti koja je data kolinikom apsolutne i maksimalne
vlanosti. Relativna vlanost daje se u procentima od 0 (potpuuno suv vazduh) do 100% (vazduh zasien
vodenom parom). Maksimalna vlanost vazduha zavisi od temperature. Relativna vlanost se poveava
uporedo sa porastom temperature okoline odnosno vazduha.

II MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG ELEKTRICITETA

1. Opte mere zatite
lan 24.
Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko naelektrisanje da se
preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti moe zapaliti eksplozivne smee gasova, pare i
praine ili eksplozivne materijale.

lan 25.
Statiki elektricitet moe i kad nije u pitanju opasnost od eksplozije izazvati tetne smetnje u nekim
proizvodnim procesima (u tekstilnoj industriji, grafikoj industriji i sl.).
lan 26.
Razvrstavanje zapaljivih gasova i para u temperaturne klase i u eksplozivne grupe vri se prema
Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak
"Slubenog lista SFRJ", br. 18/67) koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70).
lan 27.
Klasificiranje zapaljivih gasova, para i praine vri se prema Tehnikim propisima za konstrukciju, izradu i
ispitivanje elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea koji su sastavni deo Pravilnika o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea ("Slubeni list
SFRJ", br. 52/68).
lan 28.
Izuzetno od odredbe lana 26. i glave III ovog pravilnika, koji utvruju mesta ugroena od eksplozivnih
smea, treba pri novim tehnolokim postupcima i upotrebi novih materijala ispitati da li postoji opasnost
od statikog elektriciteta kad je u pitanju postupak u atmosferi eksplozivnih smea. Ako se utvrdi da
postoji opasnost od statikog elektriciteta, treba preduzeti odgovarajue mere zatite.

2. Posebne mere zatite

lan 29.
Skupljanje statikog elektriciteta u proizvodnim procesima spreava se:
1) uzemljenjem;
2) odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu;
3) jonizacijom vazduha;
4) antistatikom preparacijom;
5) poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala;
6) odvoenjem statikog elektriciteta influencom.
lan 30.
Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima maina, bez obzira na to da li se
upotrebljavaju i druge mere zatite od statikog elektriciteta.
lan 31.
Uzemljenje se izvodi galvanskim vezivanjem svih provodljivih delova postrojenja na uzemljiva.
lan 32.

Presek fiksno poloenog bakarnog provodnika, s obzirom na mehaniku vrstou, ne sme da bude manji
od 4 mm#. Umesto bakarnih provodnika moe se upotrebiti elina pocinkovana traka najmanjeg preseka
20 d 3 mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno ue preseka 10 mm#.
lan 33.
Kao uzemljivai mogu se koristiti svi tipovi uzemljivaa predvieni odredbama Pravilnika o Tehnikim
propisima o gromobranima, odnosno prikljuak postrojenja na postojei sistem zatitnog uzemljenja.
lan 34.
Otpornost sistema uzemljenja za odvoenje statikog elektriciteta mora biti u granicama odreenim u ta.
4.62 i 4.621 Tehnikih propisa o gromobranima koji su sastavni deo Pravilnika o Tehnikim propisima o
gromobranima, odnosno odreenim u odeljku 8. Tehnikih propisa za izvoenje elektroenergetskih
instalacija u zgradama (Dodatak "Slubenog list SFRJ", br. 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o
tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Slubeni list SFRJ",
br. 43/66).
lan 35.
Sa mesta koncentracije statikog elektriciteta, postrojenje mora da se povee najkraim putem na sistem
uzemljenja.
lan 36.
Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ili ugljenih etkica, prikljuuju se na sistem
uzemljenja. etkice moraju biti vertikalni i fiksno postavljene na rotirajuu osovinu sa pritiskom na
povrinu od 0,1 do 0,2 kp/cm#. Obrtni delovi izmeu leita i osovine kod maloga procepa i
odgovarajueg maziva, mogu da ispune uslove u pogledu otpornosti uzemljenja.
lan 37.
Provodljivi podovi koji se koriste u sistemu za odvoenje statikog elektriciteta, moraju imati prelaznu
otpornost manju od 106 oma. Prelazna otpornost podova mora se kontrolisati u vremenskim razmacima
koje odreuje odgovarajua struna sluba organizacije udruenog rada.
Materijali za izradu provodljivih podova i njihova prelazna otpornost dati su u sledeoj tablici:
-----------------------------------------------------Materijal

Izmereni otpor u omima

-----------------------------------------------------Ploice

107 - 109

Daske za brodski pod

106 - 1010

Linoleum

106 - 1010

Provodna guma

102

Peene ploice

107 - 1010

Vetaki kamen - neprovodan

1011

Obini beton debljine 3 cm

105

Specijalni beton debljine 5 cm 102

Provodni penuavi pod

102

Teraco

105 - 107

Provodni teraco

103

Asfalt

1010

------------------------------------------------------

lan 38.
Vlaenje kao sredstvo za otklanjanje opasnosti od statikog elektriciteta moe se primeniti samo ukoliko
to doputa tehnoloki postpak i svojstva materijala koji se obrauje.
lan 39.
Doziranje relativne vlage vri se pomou ventilacionih klima-ureaja, ili se para dovodi pomou
rasprskivaa (parni mlaz) koji se postavlja u blizini najvee koncentracije statikog elektriciteta. Putanje
pare kroz cevi i prskalice moe u njima da sakupi statiki elektricitet, pa se stoga cevi moraju galvanski
povezati na sistem uzemljenja koji vlaenjem odstranjuuje statiki elektricitet.
lan 40.
Pri relativnoj vlanosti vazduha od 70% ne pojavljuje se opasnost od naelektrisanja. Relativna vlanost
vazduha moe se smanjiti i ispod 70% kod pojedinih tehnolokih procesa pri kojima se moraju
primenjivati propisana sredstva i metode navedeni u glavi III ovog pravilnika.
Merenjem se mora utvrditi da se pri nioj vlanosti vazduha ne pojavljuje statiki elektricitet koji izaziva
smetnje i tete a nije opasan u atmosferi eksplozivnih smea.
lan 41.
Kontrola relativne vlanosti vazduha mora se vriti u odreenim vremenskim razmacima pomou
higrometra odnosno stalno pomou higrografa.
lan 42.
Antistatikom preparacijom poboljava se odvoenje statikog elektriciteta. Radi toga je potrebno
povrinu materijala premazati ili poprskati tankim slojem provodljivih materija ili materijal potopiti u
antistatik.
lan 43.

Sredstva antistatike preparacije moraju biti takva da ne utiu tetno na svojstva prepariranog materijala
i da ne izazivaju koroziju maina i njihovih delova. Kod tekstilnog materijala antistatika preparacija mora
da bude postojana u pranju.
lan 44.
U toku tehnolokog postupka treba, po potrebi, ponoviti antistatiku preparaciju.
lan 45.
Metalne odvodnike u vidu uzemljenih etkica, eljeva, bodljikavih odvodnika i kolektora, treba postaviti
to blie materijalu sa kog treba odstraniti statiki elektricitet, ali na tolikoj udaljensoti da ne dodiruju
materijal (oko 15 mm iznad materijala). Te odvodnike treba postaviti na oko 100 mm ispred take sa koje
se materijal odvaja od metalnih valjaka maine.
lan 46.
Na delovima maina, koji se u toku tehnolokog postupka obru odnosno sa kojih se odvaja tekstil ili
folijski materijal, mora se iznad mesta najjaeg naelektrisanja postaviti uzemljena mesingana ipka na
kojoj su u razmacima od po 50 mm privreni mesingani lanii. Lanii se za vreme kretanja materijala
dodiruju sa njegovom povrinom i klizanjem odvode sa njega statiki elektricitet.
lan 47.
Ako odvoenje statikog elektriciteta influencom ne daje zadovoljavajui rezultat, treba ga kontrolisati, a
prema potrebi broj mesta za odvoenje influencom poveati.
Ako primena metode iz stava 1. ovog lana ne zadovoljava, treba je dopuniti drugim metodama
odvoenja statikog elektriciteta.
lan 48.
Da bi se postigla bolja provodljivost neprovodljivog materijala mora se dodati prirodnoj ili sintetikoj gumi
koloidalni grafit. Kao dodaci mogu se koristiti i metalni oksidi.
lan 49.
Provodljivost tenosti i rastvora poveava se dodavanjem etilnog alkohola.
lan 50.
Umesto poveanja provodljivosti materijala esto je dovoljno poveati samo povrinsku provodljivost. U
tu svrhu se povrina materijala premazuje koloidalnim grafitom, aom ili glicerinom. Te premaze treba
povremeno obnavljati.
lan 51.
Provodljivost neprovodljivih materijala zadovoljava samo onda ako se specifina otpornost smanji tako da
ukupna otpornost prema zemlji ne bude vea od jednog megaoma.
lan 52.

Radi neutralisanja elektrostatikih pojava na materijalima kod kojih s potrebne mere zatite od teta i
smetnji od statikog elektriciteta, upotrebljavaju se visokonaponski ili radioaktivni eliminatori, koji se
postavljaju u blizini mesta na kojima se skuplja statiki elektricitet. Eliminatori se postavljaju prema lanu
45. ovog pravilnika.

3. Dodatne mere zatite

lan 53.
Pri proizvodnji i radu sa eksplozivnim materijalima i municijom treba, pored mera predvienih u odeljcima
1. i 2. ove glave, primenjivati dodatne mere zatite koje se odnose na odeu i obuu radnika.
lan 54.
Radnici mogu biti naelektrisani i postati prenosioci statikog elektriciteta. Ako se statikim elektricitetom
naelektrisano lice priblii nekom uzemljenom predmetu, dolazi do elektrostatikog pranjenja ija varnica
moe izazvati eksploziju materijala i municije.
lan 55.
Odea radnika ne sme da bude izraena od svile, niti sme da sadri vlakna od sintetikog materijala. Ona
treba da bude od pamunih vlakana, da bi se spreilo da radnik bude nosilac statikog elektriciteta.
lan 56.
Pirotehnika obua radnika mora da bude od koe ili od provodljive gume. U onove se moraju ugraditi
mesingane ploice radi uspostavljanja stalne galvanske veze izmeu radnika i zemlje. Elektrina otpornost
izmeu unutranje i spoljanje strane obue mora da iznosi najmanje 10 7 oma.
lan 57.
Radnici zapoljeni u proizvodnji i radu sa eksplozivnim materijalima i municijom ne smeju da nose
prstenje, narukvice i druge metalne predmete.
lan 58.
Podovi u prostorijama za proizvodnju i rad sa eksplozivnim materijalima i municijom mora da ispunjavaju
uslove iz lana 37. ovog pravilnika. Sve ruice, kvake, brave i sl. treba da su povezane na sistem
uzemljenja.

III. MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG ELEKTRICITETA ZAVISNO

OD VRSTE PROIZVODNjE I RADA SA EKSPLOZIVNIM MATERIJALIMA I
MUNICIJOM
1. Proizvodnja privrednih eksploziva u prahu
lan 59.

Sva postrojenja za proizvodnju privrednih eksploziva u prahu moraju biti zatiena od statikog
elektriciteta uzemljenjem saglasno l. 30. do 36. ovog pravilnika.
lan 60.
Da bi se spreilo punjenje statikim elektricitetom dno drobilice i pokretni obrtni valjci moraju biti
napravljeni od tvrdog drveta koje je obloeno provodljivom gumom, radi stalnog odvoenja statikog
elektriciteta.
lan 61.
Sve automatske ili poluautomatske maine za izradu patrona moraju da budu uzemljene. Transmisione
trake moraju biti od provodljive gume i uzemljene.
lan 62.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije mora se odabrati direktan pogon, a ne preko
remenica. Ako se pogon sa remenicama ne moe izbei, moraju se primeniti mere zatite prema lanu 36.
ovog pravilnika.

2. Proizvodnja plastinih privrednih eksploziva

lan 63.
Pri proizvodnji plastinih privrednih eksploziva moraju biti uzemljene sve maine, i to:
1) mesingana sita;
2) svi okviri na etaama;
3) mealice;
4) ureaji za patroniranje;
5) pokretni stolovi i transportne trake.

3. Proizvodnja nitroceluloznog baruta

lan 64.
Hidraulina presa u kojoj se proizvodi nitrocelulozni barut, komore u kojima se sue barutne trake i
ureaji za seenje i prosejavanje baruta moraju se povezati na sistem uzemljenja prema l. 30. do 36.
ovog pravilnika.
Pare iz komora u kojima se sui barutna traka i vazduh odvode se sistemom ventilacije. Ventilatori se
moraju uzemljiti preko obrtne osovine.
Radi izbegavanja punjenja statikim elektricitetom barutnih zrna prilikom istresanja, svi okviri moraju biti
uzemljeni a istovremeno treba da se odrava relativna vlanost vazduha u sunici.
lan 65.
Radi spreavanja akumulacije statikog elektriciteta u barutu pri suenju, sve etae i okviri u sunici
moraju biti povezani na sistem uzemljenja.
Bubanj u kome se vri polivanje baruta, mealica i vibraciona sita moraju biti uzemljeni.
lan 66.

Svi sudovi za vreme punjenja barutom moraju da se nalaze na provodljivom podu odnosno na
uzemljenom stolu koji je prekriven provodljivom gumom.

4. Proizvodnja crnog baruta

lan 67.
Gvozdeni cilindri koji se okreu oko svoje horizontalne osovine, vibraciono sito koje se nalazi direktno
ispod cilindra, drvena sita u kojima se barut prosejava i sunice za suenje baruta, moraju biti uzemljeni.
Drobilica se uzemljuje preko dna ili preko pokretnih valjaka.
lan 68.
Kroz bubanj se mora postaviti provodnik za uzemljenje da bi se odveo statiki elektricitet koji moe da se
sakupi usled meusobnog trenja barutnih zrnaca.

5. Proizvodnja inicijalnih eksploziva

lan 69.
Pri proizvodnji ivinog fulminata u procesu suenja moe se pojaviti statiki elektricitet. ivin fulminat
posle ceenja sadri 10% vlage, koja se odvodi u sunice toplim vazduhom temperature do 35#C.
Sunice u kojima se sui ivin fulminat moraju biti uzemljene prema l. 30. do 36. ovog pravilnika.
Svi okviri metalne sunice moraju da budu povezani na sistem uzemljenja. Podovi sunice moraju da
budu izraeni od provodljive gume prema lanu 37. ovog pravilnika. Pre poetka pranjenja sunice u
prostoriju se mora uvesti vlaan vazduh prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 70.
Ureaji za prosejavanje azid olova moraju da budu povezani na sistem uzemljenja. Podovi u prostoriji
moraju biti od provodljive gume.
Kontrola svih uzemljenja mora da se vri svakih 7 dana.

6. Proizvodnja detonatora
lan 71.
Prese za proizvodnju detonatora moraju da budu tako uzemljene da se sa kouljice prazni statiki
elektricitet.
Pri proizvodnji detonatora, jedna elektroda mora da bude spojena sa zidom kouljice da bi se odstranio
statiki elektricitet. Podloge za detonator moraju biti povezane na sistem uzemljenja.
lan 72.
Pri proizvodnji upaljaa sa mostom moraju se uzemljiti svi ureaji.

7. Proizvodnja lovake municije

lan 73.

Mea komponenata lovake municije, kao i levak automata za doziranje i hidraulina presa, moraju se
uzemljiti.
lan 74.
Prilikom prebacivanja ploica inicijalne smee iz sunice do aice, cela traka mora da bude povezana na
uzemljenje. Pod prostorija mora da bude pokriven provodljivom gumom. U prostoriji se mora odravati
relativna vlanost prema lanu 40. ovog pravilnika.

8. Proizvodnja sportske municije (malokalibarska i puana)

lan 75.
Automatska maina za doziranje koja puni aure mora biti uzemljena poto postoji mogunost stvaranja
statikog elektriciteta pri strujanju baruta kroz ureaj.

9. Manipulacija sa privrednim eksplozivima, sportskom i lovakom

municijom; prevoz i skladitenje takvih eksploziva i municije
lan 76.
Mesta u kojima se koriste eksplozivi, kao to su: rudnici, kamenolomi, putevi, mostovi, tuneli i mesta u
kojima se vre razna miniranja pri geolokim istraivanjima i sl., moraju da imaju stalna ureena ili
privremena skladita eksplozivnog materijala.
lan 77.
Radnici moraju imati odeu i obuu koja ispunjava uslove iz l. 55. i 56. ovog pravilnika.
lan 78.
Vree koje se koriste za prevoz eksploziva moraju da budu izraene od provodljivih materijala odnosno sa
ugraenim metalnim trakama u tkanini.
lan 79.
Prilikom pakovanja lovake i sportske municije i privrednog eksploziva, stolovi, stolice, ventilatori i sl.,
moraju biti uzemljeni. Mora se odravati i potrebna relativna vlanost vazduha u prostorijama prema
lanu 40. ovog pravilnika.
lan 80.
Prevoz privrednih eksploziva i lovake i sportske municije eleznicom stvara neznatnu opasnost od
statikog elektriciteta, ali se ipak vagoni prilikom ulaska u opasnu zonu ili krug skladita moraju uzemljiti
pomou stezaljki koje su spojene sa zemljovodnim provodnicima i sistemom uzemljenja.
lan 81.

Prevoz vozilima sa gumenom pneumatikom stvara vrlo povoljne uslove za pojavu statikog elektriciteta.
Prilikom prevoza vozilima tenih eksplozivnih materijala mogu se pojaviti varnice. Radi spreavanja pojave
statikog elektriciteta vozila moraju biti uzemljena prema lanu 85. ovog pravilnika.
lan 82.
Prevoz vazduhoplovom moe da bude izvor statikog elektriciteta pri kotrljanju gumene pneumatike po
povrini aerodroma, pri sudaru sa vodenim kapljicama kie ili sa snenim kristalima koji na sebi nose
statiki elektricitet. Prilikom leta moe doi do elektrostatike indukcije ili udara groma kroz olujne oblake.
Zatita vazduhoplova izvodi se galvanskim povezivanjem celog sistema vazduhoplova i upotrebom
elektrostatikih provodljivih gumenih pnematika.
lan 83.
U skladitima privrednih eksploziva podovi moraju biti izvedeni od provodljive gume.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na skladita sportske i lovake municije.

10. Zapaljive i loe provodljive tenosti

lan 84.
Zapaljive i loe provodljive tenosti prilikom kretanja u posudama, odnosno pri protoku kroz cevi ili pri
pretakanju, proizvode statiki elektricitet. Pojava statikog elektriciteta moe da stvori vrlo visoku
potencijalnu razliku izmeu same tenosti i zidova posude ili cevi.
Zapaljive i loe provodljive tenosti navedene su u taki 15.4 Propisa o elektrinim postrojenjima na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
lan 85.
Auto-cisterne sa elinim rezervoarom i elinom konstrukcijom a sa gumenim pneumaticima moraju biti
povezane na uzemljenje sa krajnje osovine pomou provodljive upletene trake u gumi, koja se za vreme
prevoza stalno vue po povrini puta i na taj nain vri ulogu pomonog uzemljivaa. Svi metalni delovi
auto-cisterni moraju meusobno da budu galvanski povezani u jednopotencijalni sistem.
lan 86.
Radi spreavanja skupljanja statikog elektriciteta prilikom punjenja odnosno pranjenja cisterne,
dovodne cevi moraju se uzemljiti prema l. 30. do 36. i lanu 85. ovog pravilnika. Na kraju kabla koji slui
za uzemljenje mora se postaviti izolovana ruica sa ugraenim prekidaem, iji se nepokretni deo spaja
sa pokretnim delom tek poto se prikljui kabl na cisternu.
Prekida i utika za kabl iz stava 1. ovog lana moraju da budu u "S" izvedbi, i to tipa (St) II A T3.
lan 87.
Ako spojnice cevi ne garantuju sigurnost galvanske veze, moraju se premostiti kablovskim stopama i
savitljivim bakarnim uetom iji je presek najmanje 10 mm#.
lan 88.

Sve veze i spojeve treba prethodno pregledati i tek ako su oni pravilno ukljueni i uzemljeni moe se
pristupiti punjenju odnosno pranjenju cisterne. Cev za punjenje treba utopiti u cisternu tako da ona
bude najmanja 50 mm udaljena od dna cisterne.
lan 89.
Na poetku punjenja instalacija za pranjenje statikog elektriciteta mora da bude postavljena i izvedena
tako da obezbeuje pranjenje bez opasnosti stvaranja varnice. Brzina strujanja tenosti kroz cev mora
da se svede na to manju meru. U toku daljih postupaka, brzina strujanja tenosti ne sme da prelazi
jedan metar u sekundi.
lan 90.
Na prevoz zapaljivih i loe provodljivih tenosti cisternama sa rezervoarom od plastinog materijala
(armirani poliester), ija je povrinska otpornost reda 10 14 oma/cm odnosno specifini prelazni otpor do
1015 oma, mora se, pored propisanih zatitnih mera za cisterne sa elinim rezervoarom, primeniti i jedna
od sledeih dodatnih zatitnih mera:
1) poveati provodljivost plastine mase ugradnjom mree od mesingane ice u unutranjost zida
rezervoara s tim da ukupna otpornost uzemljenja bude u granicama 106 oma;
2) poveati provodljivost plastine mase antistatikim sredstvima, s tim da otpornost rezervoara bude u
granicama predvienim u taki 1. ovog lana;
3) obloiti cisternu sa unutranje strane aluminijumskim folijama;
4) cisterne sa rezervoarima od plastinih materijala koje su u upotrebi a na koje nije primenjena zatitna
mera iz take 1. ovog lana, mogu se i dalje koristiti za prevoz tenosti pod uslovom da se na ureaje za
punjenje odnosno pranjenje postavi cev od bakarne ili mesingane ice ili od perforiranog lima sa
otvorima od 3 mm. Cev treba utopiti do dna cisterne i galvanski je povezati sa provodljivim delovima
cisterne. Cev za nalivanje goriva koja je galvanski povezana sa cisternom mora da bude direktno
povezana i sa perforiranom cevi tako da ona bude udaljena od dna cisterne najmanje 50 mm.
lan 91.
Tenost u cisterni sa rezervoarom od plastinog materijala prikuplja usled kretanja statiki elektricitet za
koji treba, posle galvanskog povezivanja i uzemljenja, omoguiti pranjenje.
Od trenutka ukljuenja na sistem uzemljenja mora se ekati najmanje 15 minuta pre poetka pranjenja
ili punjenja cisterne, odnosno obezbediti brzo pranjenje cisterne sa instalacijom sa vie prikljuaka za
pranjenje.
lan 92.
Na vagonskim cisternama, pored predvienim zatitnih mera propisanih za auto-cisterne (lan 86),
moraju se pri punjenju odnosno pranjenju da poveu i tokovi vagonskih cisterni na sistem uzemljenja.
eleznike ine moraju se dodatno uzemljiti. Dodatno uzemljenje vai naroito za elektrificirane pruge
koje treba, na stanici za punjenje ili pranjenje, elektriki izolovati od glavne pruge.
lan 93.
Prenosni sudovi i burad sa zapaljivom i loe provodljivom tenou moraju se galvanski povezati i
uzemljiti na mestu punjenja ili pranjenja zajedno sa sudovima koji se pune tenou ili se prazne.
lan 94.

Sudovi sa zapaljivom i loe provodljivom tenou, a naroito mealice i autoklave, moraju se meusobno
povezati i sa cevi galvanski spojiti na sistem uzemljenja.

11. Suvo ienje mainama

lan 95.
Maine za suvo ienje moraju biti konstruisane tako da se sa potpuno zatvorenim i nepropusnim
sistemom omogui pristup vazduha. Posle zavrenog tehnolokog postupka, tenost se isputa a tekstil se
sui, pre nego to se maina otvori i isprazni.
Svi provodljivi delovi maine: pumpe, cevi i rezervoari koji slue za tenost kojom se isti, moraju da
budu meusobno galvanski povezani u jedan sistem uzemljenja. Ukupna otpornost mora da je manja od
20 oma.
U prostoriji u kojoj se vri suvo ienje mora se odravati propisana vlanost vazduha prema lanu 40.
ovog pravilnika.
lan 96.
Pri ienju benzinom i drugim lako zapaljivim tenostima primenjuju se zatitne mere iz lana 95. ovog
pravilnika.
Suva ienja mogu se vriti i bez posebnih zatitnih mera samo ako se koriste u procesu ienja
nezapaljivom tenosti ili se u zapaljive tenosti dodaju antistatika sredstva.

12. Isputanje komprimiranog vazduha, gasova i para, kao i prskanje

raznim sredstvima
lan 97.
Statiki elektricitet se javlja i na povrini tela na koje udara mlaz komprimiranog vazduha, gasa ili pare.
Statiki elektricitet se stvara i pri isputanju gasova iz rezervoara i cevi.
Prskanjem bojom, lakom i slinim sredstvima proizvodi se manja koliina statikog elektriciteta, ali se ipak
mora da primeni galvansko povezivanje svih metalnih delova na sistem uzemljenja, ukoliko se u okolnoj
atmosferi mogu da pojave eksplozivne smee.

13. Tekstilna industrija

lan 98.
Za spreavanje teta, smetnji i opasnosti koje mogu nastati od statikog elektriciteta u tekstilnoj
industriji, moraju se primeniti mere predviene u lanu 29. ovog pravilnika.
Ako materijal koji se prerauje to dozvoljava, primenjuju se i antistatika sredstva.
U tekstilnoj industriji najee ne postoji opasnost od eksplozivnih smea gasova i para sa vazduhom, pa
se kao mera zatite moe primeniti i jonizacija vazduha. Svi ureaji moraju biti povezani na sistem
uzemljenja.
lan 99.
U pogonima u kojima se vri ienje tekstilnih materijala raznim zapaljivim tenostima kao to su benzin,
aceton i sl., mora se kao mera zatite primeniti suvo ienje prema lanu 95. ovog pravilnika.

14. Industrija papira

lan 100.
U poslednjoj fazi proizvodnje papira, svu papir se kao lo provodnik puni statikim elektricitetom prilikom
kretanja kroz vazduh, kao i prilikom trenja po povrini maine odnosno meusobno.
Kad elektrostatiki potencijal naraste toliko da dolazi do preskoka, varnica moe da izazove paljenje
odnosno eksploziju naslaganih estica i praine.
Za otklanjanje tete, smetnji i opasnosti moraju se primeniti mere navedene u lanu 98. ovog pravilnika.

15. tampanje i litografija

lan 101.
tamparske boje koje sporo isparavaju nisu opasne u pogledu stvaranja statikog elektriciteta. Opasne su
one tamparske boje koje se brzo sue i zahtevaju brzi rad rotacionih maina. Radi toga se moraju
primeniti mere zatite predviene za manipulisanje sa zapaljivim tenostima.
Sudovi za tamparske boje moraju se galvanski povezati sa metalnom konstrukcijom tamparske maine.
Provodljivost tamparskih boja moe se poveati antistatikim sredstvima.
lan 102.
Opasnost od eksplozivnih para mora se otkloniti odvoenjem para sa mesta na kojima se one stvaraju.
lan 103.
Statiki elektricitet se pojavljuje naroito izmeu hartije i tamparske maine, a posebno dolazi do
izraaja kod rotacionih maina zbog brzog kretanja hartije.
Prilikom galvanskog povezivanja na sistem uzemljenja kod tamparskih maina moraju se povezati i
obrtni delovi odnosno svi pokretni delovi maina.
lan 104.
U prostorijama tamparije mora se odravati relativna vlanost vazduha od 70% shodno lanu 40. ovog
pravilnika.

16. Industrija prirodne i sintetike gume

lan 105.
Statiki elektricitet se stvara u mealici za pripremu gumene mase prilikom meanja kauuka i rastvora u
mealici i slobodnog pada gumene mase u limene sudove, kao i prilikom razdvajanja gumene smee.
Statiki elektricitet pojavljuje se i prilikom meusobnog odvajanja slojeva platna i gumiranog platna, kao i
kod valjaka usled trenja i savijanja gumenog platna.
lan 106.
Pored mera iz lana 29. ovog pravilnika, moraju se preduzeti i sledee zatitne mere:
1) galvanski povezati i uzemljiti ne samo kostur maine nego i sve pomone valjke i mealice, kao i
posudu za pripremu gumene smee;

2) odvoditi statiki elektricitet pomou uzemljenih bodljikavih odvodnika odnosno bakarnih lania
privrenih na razmacima od po 50 mm na uzemljenim bakarnim ipkama;
3) poveati provodljivost gumenog materijala ukoliko to doputaju tehnika svojstva proizvoda, a to se
postie dodavanjem na primer 3% etilnog alkohola ili 0,1% siretne kiseline ili 0,01% magnezijskog
oleata.

17. Lakirnice
lan 107.
Tehnoloki postupak u lakirnicama je sam po sebi u manjoj meri izvor statikog elektriciteta, ali zbog
velike opasnosti od eksplozije moraju se primeniti mere zatite od statikog elektriciteta prema l. 29. i
37. ovog pravilnika.
lan 108.
U lakirnicama se varnice od statikog elektriciteta mogu pojaviti u kabinama za prskanje rasprivaem,
zatim usled bruenja, struganja ili udaranja, kao i na remenskim prenosima.
lan 109.
Kabine za prskanje rasprivaem moraju imati ureaje za odvoenje zapaljivih para i dovoenje sveeg
vazduha, kao i ureaje za stvaranje vodene zavese.
lan 110.
Bruenje, struganje i udaranje mogu zapaliti eksplozivnu smeu, te se tehnoloki postupak ne sme vriti
unutar zona opasnosti od zapaljivih smea pare koje su odreene u l. 40. i 64. ovog pravilnika.
lan 111.
Radi zatite od statikog elektriciteta, u skladu sa lanom 30. ovog pravilnika, treba cevi, prskalice i
predmet koji se prska (ako je provodljiv) galvanski povezati meusobno i sa sistemom uzemljenja celog
postrojenja.
lan 112.
U pogledu otklanjanja opasnosti od statikog elektriciteta na remenskim prenosima vae odredbe lana
36. ovog pravilnika.

18. Transmisije
lan 113.
Pri prenosu pokretanja kaievima stvara se statiki elektricitet usled meusobnog trenja, savijanja i trenja
sa vazduhom.
lan 114.

Na odvoenje statikog elektriciteta sa remena na transmisije treba primeniti sledee mere:

1) galvanski povezati i uzemljiti sve metalne delove transmisije;
2) odvoditi statiki elektricitet influencom, s tim da se zatitne mere zbog eventualnog iskrenja na
metalnim iljcima eljeva ili bodljikavih odvodnika ne smeju primeniti u prostorijama u kojima se moe
pojaviti eksplozivna smea;
3) preparirati povrine remena antistatikim sredstvima radi poveanja povrinske provodljivosti;
4) poveati specifinu provodljivost neprovodljivih kaieva dodavanjem provodljivih materijala.

19. Maine za mlevenje; prenosna i razna druga postrojenja

lan 115.
Maine za mlevenje i drobljenje odreene sirovine koje usled toga primaju svojstva neprovodljivog
materijala i time postaju nosioci statikog elektriciteta, moraju biti uzemljene shodno l. 30. do 36. ovog
pravilnika.
lan 116.
Radi odvoenja statikog elektriciteta, moraju se mere predviene u l. 30. do 36. ovog pravilnika
primeniti i na transport, elevatore i sve druge maine i postrojenja kod kojih nain upotrebe, odnosno
materijal koji prenose, moe usled pojave statikog elektriciteta izazvati tete, smetnje, pa i eksploziju.
lan 117.
Kao zatitne mere treba primeniti, pored galvanskog spajanja svih provodljivih delova i njihovog
zajednikog uzemljenja, i odravanje relativne vlanosti vazduha od 70%, shodno l. 30. do 36. i lanu
40. ovog pravilnika.
Pri prevozu higroskopnog materijala ne postoji, po pravilu, opasnost od statikog elektriciteta. Zbog toga
treba, zavisno od brzine kretanja prainastih estica, na poetku proizvodnje ispitati da li su potrebne
mere zatite od statikog elektriciteta. Jedna od mera za spreavanje pojave statikog elektriciteta kod
prainastih materija je smanjenje brzine kretanja.

20. Statiki elektricitet ljudskog tela i odee i obue

lan 118.
Svim licima koja bi mogla pokupiti sa bilo kog dela tela statiki elektricitet treba zabraniti ulaz u pogone u
kojima postoji opasnost od eksplozivnih smea, eksplozivnih materijala i municije, ako nisu prethodno
osloboena od statikog elektriciteta. To se moe postii obaveznim pranjenjem pomou uzemljenih
vrata pre ulaenja u ugroenu prostoriju.
lan 119.
Noenje rublja od svile, sintetikih materijala ili vune treba zabraniti u svim pogonima u kojima statiki
elektricitet moe prouzrokovati opasnost od eksplozivnih smea, eksplozivnih materijala i municije.
lan 120.
Cipele sa onovima od neprovodljive gume ili od drugog neprovodljivog materijala ne smeju se nositi u
pogonima u kojima postoji opasnost od eksplozivnih smea, eksplozivnih materijala i municije.

IV. INSTRUMENTI ZA ISPITIVANjE STATIKOG ELEKTRICITETA

lan 121.
Instrumenti za ispitivanje statikog elektriciteta dele se u tri grupe, i to:
1) indikatori i detektori statikog elektriciteta - pomou kojih se samo utvruje da na pojedinim mestima
postoji statiki elektricitet;
2) elektrometri - kojima se meri statiki elektricitet. Upotrebljavaju se kad treba utvrditi ne samo
prisutnost nego i koliinu statikog elektriciteta;
3) registrujui instrumenti - koji registruju koliinu statikog elektriciteta. Upotrebljavaju se kad treba
stalno i neprekidno pratiti koliinu statikog elektriciteta na pojedinim mestima.
lan 122.
Instrumenti za ispitivanje statikog elektriciteta mogu, po potrebi, imati ureaje koji akustiki ili optiki
signaliziraju opasnu koliinu statikog elektriciteta, odnosno odgovarajue eme spoja i ureaje za prekid
pogona koji spreavaju stvaranje takve koliine statikog elektriciteta koja moe biti opasna za okolinu.

V. POGONSKI NADZOR, POVREMENA ISPITIVANjA I MERENjA

lan 123.
Tehnika sluba organizacije udruenog rada za svaki pogon u kome se mogu pojaviti smetnje ili
opasnost od statikog elektriciteta svojim internim aktom, zavisno od vrste pogona i tehnolokog procesa,
utvruje nain pogonske kontrole i rokove za povremeno ispitivanje.
lan 124.
Vrenje pogonskog nadzora u pogledu statikog elektriciteta vri struno lice koje za to odredi
organizacija udruenog rada.
lan 125.
Ispitivanja vlanosti vazduha u pogonima, u kojima se relativna vlanost koristi kao zatitna mera od
statikog elektriciteta, treba vriti svakog sata higroskopom ili higrografom.
lan 126.
Na mestima ugroenim od eksplozivnih smea i elektrostatikih pranjenja treba prilikom svake promene
u tehnolokom procesu eksplozimetrom ispitati koncentraciju eksplozivnih smea.
lan 127.
Merenje otpornosti sistema uzemljenja treba vriti najmanje dva puta godinje, a kontrolno merenje prilikom svakog ienja odnosno remonta postrojenja.
lan 128.
Rezultati ispitivanja i svih merenja moraju se unositi u kontrolnu knjigu statikog elektriciteta. Ta knjiga
treba da sadri sledee podatke:

datum ispitivanja odnosno merenja;

mesto ispitivanja odnosno merenja;
instrumente koji su upotrebljeni;
nain i rezultate ispitivanja odnosno merenja;
ocenu rezultata;
ime, prezime, zvanje i potpis strunog lica.

VI. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA

lan 129.
Postojea postrojenja, ureaji, maine i prevozna sredstva, koji su navedeni u ovom pravilniku, moraju se
u pogledu zatite od statikog elektriciteta dovesti u sklad sa odredbama ovog pravilnika u roku od est
meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 130.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".