OPASNOSTI I MERE BEZBEDNOSTI NA

RADU PRI ZAVARIVANJU

Milo Risti
Cilj predavanja
Ukazati na opasnosti i tetnosti po radnika i radnu
okolinu u procesu zavarivanja
Razumevanje tehnikih propisa i uputstava kao mere
predostronosti i prevencije u smanjivanju rizika po
radnika
Prihvatanje odgovornosti unutar preduzea za
bezbednu i sigurnu realizaciju tehnolokog procesa
Nivo radnika
Nivo menadmenta
Teme predavanja
Opasnosti i mere bezbednosti pri zavarivanju
Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri
elektrolunom zavarivanju
Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri
gasnom zavarivanju
Potencijalne opasnosti pri zavarivanju

Procesi zavarivanja praeni su pojavama:

visokih temperatura,
nastajanjem ili korienjem gasovitih produkata,

svetlosnim i toplotnim zraenjem, i

opasnostima od elektrine struje.

Opasnosti pri elektrolunom zavarivanju

Glavni izvori opasnosti pri elektrolunom

zavarivanju obloenom elektrodom su:
elektrina struja,
zraenje,
zagaena atmosfera, i
prskanje troske i metala.
Opasnosti od elektrine struje

Elektrina struja je opasna za zavarivaa, jer nisu

sve komponente u zatvorenom strujnom krugu
zatiene od direktnog kontakta.
Jaina struje Posledica
do 1 mA Ne osea se
1 do 8 mA Osea se udar bez bola
8 do 15 mA Osea se udar i bol
15 do 20 mA Bolni udar - grenje miia
20 do 50 mA Jai grevi miia, oteano disanje
50 do 100 mA Poremeaji unutranjih organa
100 do 200 mA Verovatna smrt

Vrednosti struje opasne po ljudski ivot

Odgovornost zavarivaa
pri radu sa elektrinom strujom
Zavariva mora da obrati panju na radno odelo i
obuu.
Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez metalnih
zakovica i od materijala koji nije provodnik struje.
Dra elektrode mora biti izolovan a kablovi bez
oteene izolacije.
Panju treba obratiti i na prikljuke na elektrinu mreu.
Izbegavajui zatitu pri radu, npr. zavarujui bez
rukavica ili sa raskopanim odelom, ili oteenim
cipelama zavariva se izlae opasnosti od strujnog
udara.
Odgovornost zavarivaa
pri radu sa elektrinom strujom
Posebno je opasan napon otvorenog kola struje jer
je tu najvii nivo u kolu. U otvorenom kolu elektrini
provodnici (elektroda, elektrodna ica) ne smeju da
se diraju bez radnih rukavica.
Radni napon pri zavarivanju se kree u vrednosti od
18-22 V (a kod automatskog zavarivanja do 32 V).
Opasnosti od elektrine struje
Opasne zone za opremu i prikljuke
Najvea opasnost od strujnog udara se javlja:
u prinudnom kontaktu elektrinih provodnika sa
nezatienim oveijim telom npr. kada ui, sedi ili je
zavariva nagnut;
ako je rastojanje za slobodno kretanje izmeu
elektrinih provodnika manje od 2 m;
kada je radno mesto vlano, u pari, ili zagrejano, ili
ako se radi na terenu.
Nedozvoljen poloaj pri zavarivanju
 Tok struje kroz telo zavarivaa
pri nepravilnom radnom poloaju
Preventivne mere
Mera sigurnosti protiv delovanja elektrine energije
je ogranienje napona praznog hoda.
On je ogranien na najvie 100 V za jednosmernu,
odnosno 80 V za naizmeninu struju kod
transformatora, a za druge ureaje za zavarivanje
je doputeni napon praznog hoda je dat u tabeli
Oprema Radionica - struja mree Visoka opasnost od udara
220 V 380 V
Transformator S 48 V
55 V 80 V
Transdjuser 113 V S 113 V
sa kolektorom 113 V
Komutator 113 V
bez kolektora S 113 V
Invertor 113 V S 113 V
Pravila pri radu
Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti u skuenom
nepreglednom prostoru gde ima elektrine
provodljivosti.
Rukovanje blizu prikljuka na mreu (promena
polarnosti, prikljuak otvorenog provodnika, popravka
oteenog provodnika) mora obaviti obuen elektriar.
Kada se zavaruje uz visoku opasnost od struje,
zavariva mora biti dobro izolovan od tla. Zakopano i
suvo odelo titi od neposrednog kontakta sa strujom.
Terenska radna mesta (na otvorenom prosotoru) moraju
biti opremljena izvorima koji ispunjavaju zahteve IP 23.
Kada se prekida rad, ureaj za kontakt elektrode i
gorionik moraju biti na izolovanom mestu.
Pravila pri radu
Prilikom rada u skuenim i vlanim prostorijama
dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim izvorima
struje (ispravljai i pretvarai). U sluaju da se ne moe
izbei korienje izvora naizmenine struje biraju se
ureaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V.
Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje, kod koga su svi
metalni delovi izloeni opasnosti (kod aparata za
zavarivanje je to kuite) povezani provodnikom velikog
preseka, kojim se struja greke odvodi u zemlju. Dalja
mogunost je tzv. nulovanje i upotreba zatitnog voda.
Pravila pri radu
Zatitna izolacija ureaja za zavarivanje (izrada
kuita i drugih provodnih delova u sluaju greke, od
elektrino neprovodnog materijala) je nain osiguranja
od elektrinog udara bez upotrebe zatitnog voda. Ista
funkcija se postie zatitnim odvajanjem, primenom
transformatora za odvajanje, koji ima zadatak da
stvori strujno kolo potpuno izolovano od mree i zemlje.
Posebnu panju treba obratiti pri radu u uskim i vlanim
prostorijama. Pored dobro izolovane podloge, koristiti
obe rukavice, kljeta ostavljati na izolovanu podlogu, a
pri prekidu luka ne drati kljeta uz telo.
Opasna podruja za zavarivake
provodnike i prikljuke za radni predmet
Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivaa,
posebno izvor struje, elektrini provodnici i predmeti koji
se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani
protiv sluajnog oteenja.
Prikljuci provodnika na radni predmet moraju biti
dobro pritegnuti na povrini kontakta, da se ne bi
pojavile vrtlone struje, to moe izazvati sledee
posledice:
moe doi do proboja izolacije;
ili moe doi do topljenja materijala u ozubljenju i leajima
rukavca, veanja, itd;
ili moe uticati na izabrane parametre zavarivanja.
Pregledno radno mesto
 Kritino podruje u pogledu razvoda struje

Primer: MAG zavarivanje icom f 1.0 mm. Normalni otpor kola

je R1=0,1 W to pri naponu od 20 V daje struju od 200 A.
Promena veliine otpora zbog zaprljanosti kontakta predmeta
zavarivanja na R2=0.2 W pri naponu U = 20 V dae jainu struje
I = 100 A.
 Primer jednog incidenta
Strujni udar se dogodio kada je zavariva A prekinuo
zavarivanje i strujno kolo. Zbog oteene izolacije u provodniku
u taki C tok struje je pratio crtkanu liniju do zavarivaa B, to
je izazvalo oteenje mozga.

Da je drveni podmeta bio ispod njegovih nogu nita se ne bi dogodilo.

Zatitna podloga
Premoavanje ?
Opasnost od zraenja
svetlosno zraenje,
izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno smanjenje vida.
infracrveno zraenje,
izaziva poveanje temperature i
ako na nezatieno oko deluje due vreme, moe izazvati
oteenje oka zatamnjenjem vida
ultraljubiasto zraenje
dovodi do zapaljenja onih kapaka,
oteenja onog ivca u ekstemnim sluajevima,
kao i pregorevanja koe i stvaranje opekotina.
Ovo zraenje se odbija od metalnih predmeta i najee
korienih premaza na zidovima, delujui tako i na radnike u
okolini.
Zatita od zraenja
Za smanjenje odbijanja ultraljubiastog zraenja
potrebno je da elektrini luk bude vie od 0,5 m
udaljen od zida, a radno mesto odvojeno
paravanima ili pregradama.
Zavariva mora biti zatien od opasnog zraenja
elektrinog luka prikladnim odelom i zatitnim
naoarima sa filterom.
Zatita oiju od zraenja elektrinog luka je
propisana u EN 619 pomou filtera sa zatitnim
faktorom 8 (za mali luk) do 15 (za veliki luk).
Primena zatitng faktora (zatamnjenja)
pri zavarivanju

Zatitni faktor Primena

3 Tvrdo lemljenje i elektrootporno zavarivanje
4i5 Pomoe operacije pri zavarivanju
6 do 8 Zavarivaki luk I = 30-75 A
9 i 10 Zavarivaki luk I = 30-200 A
11 i 12 Zavarivaki luk I = 200-400 A
13 i 14 Zavarivaki luk I iznad 400 A
15 Zavarivaki luk ekstremno velike jaine I
Opasnost od zagaene atmosfere
Pri zavarivanju obloenom elektrodom nastaju
gasovi, dimovi i pare, iji sastav zavisi od osnovnog
materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste
elektroda.
Znaajan izvor tetnih dimova su i zatitne prevlake
na osnovnim materijalima.
Maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) nekih para i gasova i nepovoljno delovanje
MDK
Naziv Delovanje i znaci trovanja Napomena
mg/m3
Ugljendioksid Ubrzano i teko disanje, um u uima, ubrzan Zavarivanje bazinom
9000
CO2 rad srca, gubitak svesti elektrodom
Ugljenmonoksid Trovanje krvi, um u uima, vrtoglavica, plava
55 ---
CO boja lica, slabost, gubitak svesti
Trovanje krvi i nervnih tkiva, zapaljenje sluznica
Nitrozni gasovi: NO 20
organa za disanje, teko disanje, penuav ut ---
NO2 10
ispljuvak
Oteenje disajnih puteva, plua i oiju, kaalj Zavarivanje predmeta
Fozgen
0,5 sa penuavim ispljuvkom, plava boja koe odmaenih sredstvima sa
COCl2
omamljenost Cl
Povraanje, grevi u crevima i elucu, bledo Zavarivanje delova
Olovni oksid
0,15 smea boja lica, opta slabost, trovanje krvi i premazanih bojom na bazi
PbO
kotane sri olova
Zavarivanje delova
Kadmijumov oksid Nadraivanje sluznica, kaljanje, munina,
0,1 zatienih prevlakom
CdO vrtoglavica, dugotrajno povraanje
kadmijuma
Fluoridi Zavarivanje bazinom
2,5 Nadraivanje sluznica
CaF2, KF elektrodom
Manganovi oksidi Zavarivanje elika sa povi-
6 Trovanje nervnog sistema i plua
MnO, MnO2 enim sadrajem mangana
Cink oksid Zapaljenje crevne sluzokoe, munina, Zavarivanje pocinkovanih
10
ZnO2 povraanje, grevi u nogama delova
Zavarivanje delova
Nadraivanje i trovanje bubrega, zapaljenja
Hromati 0,1 zatienih hromnim
bubrega i creva, dijarea, munina
prevlakama
tetno delovanje na organizam
Oteenje oka moe biti izazvano zraenjem, metalnim
kapljicama, troskom i razliitim gasovima i dimovima.
Ultraljubiasto zraenje moe izazvati upalu oka. Znaci
upale su: oticanje onih sluznica, bolovi u oku, osetljivost na
svetlost. Svetlosno zraenje moe izazvati prolaznu
zaslepljenost, a toplotno kod dugotrajnog izlaganja (15 do
20 godina) trajno oteenje oka. Rasprskavanje uarenih
estica moe izazvati oteenje oka sa trajnim posledicama,
a gasovi i pare upalu oka, iji je znak suzenje i peckanje u
oima.
Oteenje koe moe izazvati ultraljubiasto i toplotno
zraenje, stvarajui opekotine na mestima koja nisu
zatiena. Pored toga ova zraenja izazivaju suenje koe i
njeno pucanje.
tetno delovanje na organizam
Zapaljenje koe moe izazvati i delovanje nekih
metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se javlja
nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.
Oteenje udova izazvano je statikim optereenjem
kojem je zavariva podvrgnut u toku rada.
Oteenja disajnih organa izazvana su delovanjem
tetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi), dimova
(oksidi gvoa) i praine. Deo njih se zavrava u
disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire duboko
u plua.
Zatita od buke
Oteenje sluha je posledica delovanja buke jae od 85
db(A) u toku rada.
Mere zatite od buke su primena manje bunih ureaja,
izolacija zvuka, prostorno pregraivanje, obeleavanje
prostora poveane buke, lina zatitna oprema (epovi za
ui) i medicinska preventiva. Ako je buka vea od 85 db(A)
moraju se koristiti lina zatitna sredstva, a ako prelazi 90
db(A) standardna zatita od buke je obavezna za sve
zaposlene.
Dnevno izlaganje (as) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25

Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115

Zatita od tetnih materija
Ventilacija je najsigurniji nain uklanjanja tetnih materija, a moe
biti:
prirodna ili
prinudna.
Sem toga se tetne materije uklanjaju odsisavanjem iz prostora u
kome nastaju. U nekim prostorima se zahteva noenje gas maske. Tip
ventilacije se odreuje prema postupku zavarivanja, materijalu,
trajanju operacija sa elektrinim lukom i gorionikom i veliini radne
povrine.
Nekim postupcima se moe smanjiti koncentracija tetnih materija,
npr. zamenom procesa zavarivanja onim koji emituje manje tetnih
materija, dobrim poloajem radnog predmeta i tela zavarivaa,
dobrim izborom radnih parametara i optimalnim radnim uslovima
(ureaji za preiavanje).
MERE BEZBEDNOSTI I
ZATITE ZAVARIVAA PRI
GASNOM ZAVARIVANJU NA
RADNOM MESTU
Prepoznavanje opasnosti i moguih
tetnosti po radnika procena rizika
OPASNOSTI / TETNOSTI
Mehanike povrede kao to su
nagnjenje ruku, aka ili prstiju,
ili opekotine izazvane
mehanikim opasnostima i radom
sa aparatom za zavarivanje
Ne fizioloki poloaj tela
(dugotrajno savijanje, izlaganje
zraenju i toplotnim pojavama)
moe dovesti do oboljenja kime
sa bolovima, zatim do oteenja
vida i pojave opekotina
MERE KOJE JE POTREBNO
PREDUZETI
Neophodno je svu mehaniku opremu
periodino proveravati.
Koristiti lina zatitna sredstva.
Vriti permanentnu edukaciju radnika iz
oblasti bezbednosti i zatite na radu.
Redovno korienje pauza za odmor u
toku rada.
Primenjivati sva raspoloiva zatitna
sredstva, kao i sredstva, alate i pribore
(npr. kolica) za prevoenje boca za
zavarivanje.
Prepoznavanje opasnosti i moguih
tetnosti po radnika procena rizika
MERE KOJE JE POTREBNO
OPASNOSTI / TETNOSTI
PREDUZETI

Obavezno je korienje zatitnih rukavica

Rad sa zapaljivim materijalima i i radnih odela.
oteenim crevima moe dovesti Puenje u radionici mora biti zabranjeno,
do dermatitisa, a usled poara a aparati za gaenje poara dostupni.
mogu nastati opekotine Obuiti radnike iz oblasti zatite od
poara.

Opasnosti vezane za rad sa

Sigurnosni ventili na bocama moraju biti
aparatom za gasno zavarivanje
ispravni.
mogu proizvesti povrede
Instalacije treba periodino pregledati i
spoljanjih organa (u sluaju
kontrolisati.
poara i eksplozije)
Zavarivako radno mesto
Mesta za zavarivanje mogu biti stalna i privremena.
Stalna mesta za zavarivanje su ona mesta na kojima
se, u tehnolokom procesu proizvodnje ili u
radionicama, zavarivanje obavlja stalno ili sa
kratkim prekidima.
Privremena mesta za zavarivanje su mesta na
kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u
vremenu koje je predvieno u odobrenju.
Zavarivako radno mesto
ispravno i bezbedno gasno zavarivako radno mesto
 Opasnost od udisanja tetnih
isparenja i gasova

NE UDIITE GASOVE I ISPARENJA ZADRITE GLAVU VAN ISPARENJA.

PROUZROKOVANA PLAMENOM KORISTITE ODGOVARAJUU VENTILACIJU
Mere bezbednosti i zatite od
isparenja i gasova

maska sa dovodom vazduha

usisno izduvna hauba
 Zavarivanje u posebnim uslovima
Skueni nepristupani prostori u pogledu zavarivanja se smatraju
oni u kojima nema prirodne ventilacije, zapremina je manja 100
m3 ili su dimenzije manje od 2 m (npr. rezervoari, posude,
tenkovi, cevovodi, mali brodski prostori). U takvim prostorima
treba preduzeti sledee mere:
prinudnu ventilaciju ili odsisavanje gasova, esto uz primenu maske za
disanje,
noenje vatrootpornih odela,
ne sme se drati gas pod pritiskom,
pri veim prekidima rada moraju se izneti gorionik i provodnici,
ne sme doi do kontakta sa kiseonikom,
ako je mogue ne treba da radi samo jedan radnik,
za mogu strujni udar treba predvideti izolaciju poda, a za rad se
sme koristi damo prikladan izvor struje.
zavarivanje u ogranienim prostorima
Zavarivanje u posebnim uslovima

Dodatna panja treba da se posveti ispitivanju

sadraja rada, pisanim merama sigurnosti i
odstupanjima, nadzoru ovlaenih osoba,
obrazovanju, pranjenju sadraja i sigurnosti
osoblja i prvoj pomoi.
Zavarivanju u uslovima opasnosti od poara ili
eksplozije treba pristupiti posle uvpenja mera
sigurnosti u odnosu poar i eksploziju.
Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od
poara i eksplozije, a u sluaju mogue vatre
neophodna je pismena naredba.
Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji
opasnost od poara i eksplozije
NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I
ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU
Prilikom rukovanja sa buradima
Burad otvarati alatom koji ne varnii
ATESTIRANI ALAT od bronze ili mesinga
Sakupiti ostatke kalcijum karbida
Praznu burad oprati pa skladititi
Primer nesree sa smrtnim ishodom
NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I
ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU
Pri radu sa razvijaima acetilena
Prilikom putanja u rad razvijaa acatilena
treba:
esto prati metalnu korpu za kalcijum karbid
(kontaktni razvija) ili kutiju (razvija sa
kapanjem vode na karbid) da bi se odstranio
sopstveni kre;
Menjati vodu pri svakom punjenju razvijaa;

Redovno pregledati cevovode i ventile koje kre

moe da zapui.
Opasnosti od eksplozije smese gasova

Eksplozivna smesa gasova nastaje u sledea

dva sluaja:
ACETILEN + VAZDUH
ACETILEN + KISEONIK

Kiseonik je gas koji nije zapaljiv i ne sagoreva,

ali omoguava i potpomae sagorevanje.
Opasnost pri radu sa acetilenom
Tehniki acetilen je laki od vazduha, otrog
specifinog mirisa zbog primesa fosfor vodonika
(PH3) i nije otrovan.
Acetilen je zapaljiv gas velike kalorine vrednosti.
Pri zagrevanju moe doi do raspadanja acetiena i
do oslobaanja velike koliine toplote, to dovodi
do velikog porasta pritiska i eksplozije.
Acetilen se burno jedini sa hlorom, ivom i drugim
halogenim elementima i to tako da se ekspolzija pri
ovoj reakciji izaziva ve samim izlaganjem svetlosti.
Pravila pri upotrebi boca sa
acetilenom i kiseonikom :
Prilikom korienja acetilena iz boce, otvaranje ventila
mora da bude lagano i do kraja;
Prilikom postavljanja reduktora pritiska na bocu sa
kiseonikom, zaptiva i navoj, kao i alat i ruke ne smeju
da budu zaprljane masnim materijama;
Boce moraju da budu zatiene od dejstva sunanih
zraka;
Boce se ne smaju kotrljati niti skladititi u
horizontalnom poloaju;
Boce moraju biti zatiene od pada (npr. pomou
lanaca).
Opasnost od curenja gasa. Polako otvorite ventil boce.
Redukcioni ventili kod parova boca.
a- neispravno, b- pravilno,
Mere bezbednosti pri radu sa gorionikom plamenski osigura
Sigurno privrene boce za gasno zavarivanje ?
 Creva za gas ne trba polagati
preko saobraajnog puta ili u
radionici ili na gradilitu.

Ako je to neizbeno, creva

treba zatititi.

motalica sa crevima za gas

Gorionici za zavarivanje, koji su preko gumenih creva
vezani sa bocama za gas ne smeju nikada da se stave u
neki sanduk ili sud jer postoji opasnost da se kroz
zaptivni gasni ventil ispusti meavina gorivog gasa i
vazduha koja bi mogla da eksplodira.
Predlog mera u cilju
zatite i zdravlja na radu
Izvriti osposbljavanje svih radnika za bezbedan i
zdrav rad, kao i obuku iz oblasti zatite od poara.
Radnicima dati na korienje lina zatitna sredstva
propisana u skladu sa njihovim radnim mestom
odgovarajuim aktom preduzea.
Postaviti ormari za pruanje prve pomoi i
osposobiti odgovarajui broj zaposlenih za
pruanje prve pomoi.
Obezbediti kvalitetno odravanje u ispravnom
stanju opreme za rad i vriti periodine kontrole
shodno tehnikim propisima i uputstvima.
Menademet treba da obezbedi
uslove za nesmetan rad zavarivaa
Obetbediti provetravanje zavarivakih mesta (a ne
promaju)
Kvalitetne i iste podove (antistatik) npr. drvene
Temperatura u pogonu treba da bude u rasponu od
12 do 18 C, kako bi radnici komotno i kvalitetno
radili
zimi obezbediti grejanje, a leti hlaenje
Preduslove za potovanje tehnologije (nema zavarivanja na
niskim temperaturama, a predgrevanje je obavezno gde
tehnologija to propisuje)
Radnici moraju potvati tehnike
propise i uputstva
Potovanjem propisa smanjuju odgovornost
Nema improvizacija
premoavanje razvlaenje kablova za masu
postavljanje labavih kontakata

Bez kablovskih spojenica

Menadent treba da
obezbedi zatitnu opremu

Zavarivai treba da
pravilno koriste i odravaju
zatitnu opremu
Zatitna sredstva
Odelo
Kecelja

Rukavice

Potkolenice

Nadlaktice

Zatitne cipele

Zatitne maske
Primer opekotine nastale usled strujnog udara
 Primer opekotine nastale usled
neispravnog rukovanja regulatorom pritiska
 Nesrea usled nepotovanja
propisanog tehnolokog postupka
Primer povrede oteenja
oka nastale usled ne
korienja zatitne maske
Opekotine vrata nastale
usled loeg korienja
zatitne kragne
Opasnost zavarene konstrukcije po
radnike na drugim radnim mestima
HVALA NA PANJI