Preventine mere

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj
mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji
pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.
Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zapaljive, korozivne,
kancerogene I radioaktivne materije utvrđene standardima ili drugim propisima, a koje se
proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao I materije čija su svojstva, kada su vezana za
neku supstancu, opasne po život I zdravlje zaposlenih.
Opasnost je okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog.
Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život I zdravlje
zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog.
Tri (najčešća) uzroka nesreće na radu su:
1. Slučajni događaji
2. Opasni radni uslovi
3. Opasni postupci zaposlenog

Opasni uslovi rada jedan je od glavnih uzroka nesreće.

Faktori:
 Neadekvatna zaštitna oprema
 Neispravna oprema
 Nebezbedno skladištenje
 Loše osvetljenje
 Losa ventilacija
 Drugi uslovi: stres, konfliktne situacije…
 Bacanje materijala
 Opasna brzina rada
 Isključivanje sigrunosne opreme zbog brzine rada
 Podizanje terata na loš način

Preventivne mere jesu sve mere koje se podrazumevaju ili čije se podrazumevanje planira na svim
nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi
zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Značaj preventive

Sprovođenje preventive predstavlja značajnu aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima.

Preventivu čini skup aktivnosti koje se preduzimaju radi:

- sprečavanja nastanka povreda, oboljenja, prirodnih, tehnoloških, finansijskih i svih drugih rizika
koji ugrožavaju pojedince, privredne i druge društvene subjekte
- umanjenja štetnih posledica ostvarenog rizika.
I pored preventivnih mera nastanak rizika se ne može izbeći, ali se mogu smanjiti i ublažiti njegove štetne
posledice.
Troškve preventive snose pojedinci, država, privredne i druge organizacije .

Preventivno inženjerstvo -generalno

Posebna naučna disciplina preventivno inženjerstvo bavi se naročito primenom postupaka i načina
kojima se:
- utvrđuje postojanje i veličina rizika kod nekog privrednog subjekta
- utvrđuju mere preventivne zaštite
- prate rezultati primenjenih zaštitnih mera i postupaka.

Preventivne mere u BZNR

Preventivne mere se preduzimaju na osnovu Akta o proceni rizika, a u skladu sa poštovanjem

propisa o:
❖Zaštiti života i zdravlja ljudi
❖Zaštiti na radu
❖Zaštiti čovekove okoline
❖Zaštiti od požara, hem.udesa i drugih udesnih situacija.

Kako sprečiti nesreće na radu?

• Otkloniti opasnosti na radnom mestu (otpad, klizav pod).

• Sprovođenje selekcije sa ciljem da se smanji broj opasnih postupaka (odstraniti “nesposobne” za
taj posao).
• Upotreba postera i drugih vidova propagande.
• Obuka o bezbednosti.
• Podsticanje radnika na brigu o bezbednosti.
• Isticanje posvećenosti top menadžmenta.
• Razvoj kulture zasnovane na očuvanju bezbednosti (timski rad, komunikacija).
• Bezbednosna pravila.
• Utvrđivanje konkretnih bezbedonosnih ciljeva.
• Redovno proveravanje zdravstenih i bezbedonosnih uslova.
• Zaštita ranjivih zaposlenih.

Obrazovanje-obuke-osposobljavanje kao preventivna mera

- Bolje sprečiti nego lečiti!

- Vanredna situacija koja dovede do povrede nepredvidiva po svom vremenu, obimu i trajanju
- PREVENTIVNE mere smanjuju mogućnost nastanka, trajanje i obim kroz brojne akcije: tehničko-
tehnološke, planiranje...i veoma bitno-EDUKACIJU!
PRAVILNIK O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA
RADNOM MESTU
("Sl. glasnik RS", br. 21/2009 i 1/2019)

RADNO MESTO

• Prostor namenjen za obavljanje poslova

• U objektu namenjenom za radne i pomoćne prostorije
• U objektu za rad na otvorenom prostoru
• Na otvorenom prostoru
• Radne prostorije - Prostorije i prostor u kojima se obavljaju procesi rada

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I

SAOBRAĆAJNICA U SKLOPU PREDUZEĆA

• Građevinski objekat namenjen za radne, odnosno pomoćne prostorije:

-zgrada sa prostorijama za rad, kretanje i povremeno zadržavanje radnika – odgovarajući
građevinski objekti u krugu organizacije koji služe korišćenju građevinskih objekata namenjenih za
radne i pomoćne prostorije (saobraćajnice, pomoćni objekti...)

GRAĐEVINSKI OBJEKAT OBEZBEĐUJE

• Zaštitu od atmosferskih uticaja

• Odstranjivanje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada
• Zagrevanje i provetravanje određenih prostorija
• Osvetljenost prostorija i mesta rada
• Zaštitu od buke i vibracija
• Bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava
• Zaštitu od vlage
• Toplotnu izolaciju
• Mogućnost evakuacije i spasavanja radnika

I POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I

SAOBRAĆAJNICA U SKLOPU PREDUZEĆA

• Radne i pomoćne prostorije - uređen deo prostora sa pripadajućim uređajima, opremom i

instalacijama namenjen za proizvodne i druge radne procese
• Mere zaštite na radu se primenjuju kod projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i
održavanja građevinskih objekata (radnih i pomoćnih prostorija)

II POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE RADNIH PROSTORIJA

OBEZBEĐUJU:
•Bezbednost radnika na radu Zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti
•Bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava
DIMENZIONISANJE NA OSNOVU:
•Vrste i specifičnosti tehnološkog procesa
•Vrste oruđa i uređaja za radni proces
•Potrebne opreme i uređaja za bezbedan rad
•Broja radnika u smeni

III POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE POMOĆNIH PROSTORIJA

o Prostorije u kojima se obavljaju pomoćni radni procesi u odnosu na delatnost preduzeća

o Garderober, kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu žena, nužnici, prostorije za
uzimanje hrane, prostorije za povremeno zagrevanje radnika, prostorije za čišćenje i
dezinfekciju radne i žaštitne odeće
o Smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija
o Min čista visina 2,60 m
o Obezbeđuju ostvarivanje namene i zaštitu radnika od fizičkih i hemijskih štetnosti i
opasnosti po život

PREGLED MERA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD

1. STABILNOST I ČVRSTOĆA – STRUKTURA I STABILNOST KOJA ODGOVARA

NAMENI OBJEKTA

o Uknjiženi objekti
o Objekti izgrađeni sa građeviskom dozvolom, neuknjiženi
o Legalizovani objekti
o Objekti adaptirani ili rekonstruisani bez dozvole, odnosno odgovarajuće projektno- tehničke
dokumentacije pregled mera za bezbednost i zdrav rad na radnom mestu

2. RAZVODI INSTALACIJA

 Elektična instalacija i instalacija za razvođenje fluida

 Elekticna energija, gasovod, vodovod, kanalizacija, parovod, komprimovani vazduh…
 Dovoljna udaljenost ili tehnička mera zaštite
 Skladišta i deponije- ruže vetrova

2.1. Električne instalacije

•Električne instalacije moraju da budu projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost
koja može biti uzrok požara ili eksplozije. Sva lica moraju da budu zaštićena od opasnog dejstva
električne struje, odnosno od opasnosti od direktnog ili indirektnog dodira instalacija i opreme pod
naponom.
•Pri projektovanju, postavljanju i izboru materijala i zaštitnih uređaja mora se uzeti u obzir visina
napona, spoljašnji uticaji i kompetentnost lica koja imaju pristup delovima instalacija.
•Električne instalacije, a naročito one koje su izložene spoljašnjim uticajima, moraju se redovno
pregledati i održavati u ispravnom stanju.
2.2. Instalacije za razvođenje fluida
•Instalacije za razvođenje fluida (komprimovanog vazduha, gasova, para, vode, tehnoloških
rastvora i tečnosti i dr.) moraju da budu projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost
koja može biti uzrok požara ili eksplozije.
•Sva lica moraju da budu zaštićena od opasnog i/ili štetnog dejstva fluida koji se razvodi
instalacijom, odnosno od rizika nastalih opasnim i/ili štetnim delovanjem fluida.
•Instalacije za razvođenje fluida, a naročito instalacije kojima se razvode zapaljivi, eksplozivni,
otrovni ili zagušljivi fluidi, moraju se redovno pregledati i održavati u ispravnom stanju.

3. SAOBRAĆAJNICE

• Saobraćajni znaci
• Veza sa javnim saobraćajnicama
• Osvetljenje
• Razdvojeno parkiranje putničkih i teretnih vozila
• Znaci upozorenja i obezbeđenje opasnih tačaka
• Dimenzije saobraćajnica

3. Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti

• Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti moraju uvek da budu slobodni i
omogućavati izlaz najkraćom saobraćajnom površinom do bezbednog područja.
• U slučaju opasnosti, zaposlenima mora biti obezbeđena blagovremena i bezbedna evakuacija sa
svih radnih mesta.
• Broj, raspored i veličina saobraćajnih površina i izlaza za evakuaciju u slučaju opasnosti zavise od
vrste opreme za rad koja se koristi, veličine objekta u kojem se nalaze radna mesta i najvećeg broja
lica koja mogu biti prisutna u objektu.
• Vrata za evakuaciju u slučaju opasnosti moraju se otvarati u pravcu izlaza iz objekta. Korišćenje
kliznih ili rotacionih vrata, kao vrata za evakuaciju u slučaju opasnosti nije dozvoljeno. Vrata za
evakuaciju u slučaju opasnosti ne smeju da budu zaključana ili na drugi način blokirana tako da ih
svako lice koje treba da ih koristi ne može lako i brzo otvoriti.
• Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju moraju biti obeleženi odgovarajućim oznakama, u
skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Oznake moraju da budu postavljene na
odgovarajućim mestima i postojane.
• Vrata za evakuaciju u slučaju opasnosti ne smeju da budu zaključana.
• Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti, kao i saobraćajne površine i vrata
koja omogućavaju pristup njima, moraju biti slobodni od bilo kakvih prepreka tako da se mogu
koristiti u svakom trenutku bez smetnji.
• Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti koji zahtevaju osvetljenje, moraju
imati bezbednosno osvetljenje odgovarajućeg intenziteta u slučaju prestanka opšteg osvetljenja,
odnosno prestanka snabdevanja električnom energijom.

4. OTKRIVANJE I GAŠENJE POŽARA

• Otkrivanje i gašenje požara u skladu sa propisima o zaštiti od požara

• Uređaji i instalacije za otkrivanje i dojavu požara
• Uređaji i instalacije za gašenje požara
• Mobilna oprema za gašenje požara – lako dostupna, jednostavna za upotrebu i obeležena
5. PROVETRAVANJE NA RADNIM MESTIMA U ZATVORENOM PROSTORU

• Na radnim mestima u zatvorenom prostoru mora da bude obezbeđena dovoljna količina svežeg
vazduha, uzimajući u obzir radne metode i aktivnosti, odnosno poslove koji se obavljaju u procesu
rada i fizičke napore koji se zahtevaju od zaposlenih.
• Kada se koristi sistem prinudnog provetravanja, taj sistem mora se održavati u ispravnom stanju.
• Sistem za prinudno provetravanje vazduha mora biti opremljen uređajem za javljanje kvara.
• Ako se koriste uređaji za klimatizaciju ili ventilaciju, rad tih uređaja ne sme izazivati neprijatnost
zaposlenima usled povećane brzine strujanja vazduha.
• Sve naslage prašine i nečistoće u uređajima za klimatizaciju ili ventilaciju, koje mogu da ugroze
zdravlje zaposlenih usled zagađenja vazduha, moraju da budu odmah uklonjene

6. TEMPERATURA U RADNIM I POMOĆNIM PROSTORIJAMA

• U toku rada temperatura u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se nalaze radna mesta mora
da bude odgovarajuća, u zavisnosti od metoda rada i aktivnosti, kao i fizičkog opterećenja
zaposlenih, osim na radnim mestima na kojima je uslovljena tehnološkim procesom.
• Temperatura u prostorijama za odmor, prostorijama za zaposlene koji su na dužnosti, u sanitarnim
prostorijama i prostorijama za pružanje prve pomoći mora da bude odgovarajuća u skladu sa
namenom tih prostorija.
• Prozori, krovni prozori i staklene pregrade moraju da budu izvedeni tako da sprečavaju
prekomerno dejstvo sunčeve svetlosti na radnom mestu u zavisnosti od prirode poslova.
• Temperatura, relativna vlažnost i brzina strujanja vazduha u radnim prostorijama moraju da budu
u skladu sa vrednostima navedenim u:

7. OSVETLJENJE RADNIH PROSTORA

Osvetljenost mesta rada i radnog prostora odgovara vrsti rada

Osvetljenost je ravnomerna i ujednačena
Primena dnevne svetlosti u što većoj meri
Boja veštačkog osvetljenja koja se koristi ne sme da utiče na prepoznavanje oznaka za bezbednost i
zdravlje na radu

8. PODOVI, ZIDOVI, TAVANICE I KROVOVI RADNIH I POMOĆNIH PROSTORIJA

8.1 Podovi
• Otpornost na mehanička i druga oštećenja
• Vodonepropustljivost i odvodnjavanje
• Ravni i hrapavi
• Termoizolacija
• Hidroizolacija
• Elektro – provodljiva/izolaciona svojstva
• Lako održavanje

8.2 Zidovi- unutrašnje površine

• Ravne i glatke
• Lako čišćenje i pranje
• Otpornost na štetne / agresivne materije
• Obojene svetlo
• Stakleni ili lomljivi – označeni, ograđeni, učvršćeni
• Otvori sa parapetom

8.3 Tavanice obezbeđuju

• Stabilnost noseće konstrukcije i ostalih elemenata
• Potrebnu krutost u pogledu ugiba, pomeranja, vibracija
• Zaštitu od buke i vibracija
• Hidroizolaciju noseće konstrukcije
• Provetravanje pri stvaranju pare, štetnih gasova, prašine, toplote u proizvodnim procesima
• Prirodno osvetljenje

9. PROZORI I KROVNI PROZORI

Prozoti obezbeđuju
• Zaštitu od atmosferskih uticaja
• Dnevnu osvetljenost
• Termoizolaciju
• Zasenčenje
• Bezbedno čišćenje
• Unutrašnje otvaranje i zatvaranje
• Mehanizme u dohvatu radnika

10. VRATA I KAPIJE

10.1 Unutrašnja vrata obezbeđuju

• Toplotnu i zvučnu zaštitu, po potrebi
• Prolaz i evakuaciju
• Pri opasnosti od eksplozije – materijal koji ne izaziva varnicu, otvaraju se u susednu prostoriju u
smeru najbližeg izlaza

10.2 Kapije
Broj i veličina zavise od:
• broja radnika
• vremena evakuacije
• omogućenja prilaza specijalnim vozilima

11. SAOBRAĆAJNE POVRŠINE- OPASNE ZONE

Saobraćajne površine, uključujući stepeništa, nepokretne lestve, mesta i rampe za utovar i istovar,
moraju biti razmešteni i izgrađeni tako da se obezbedi jednostavan, bezbedan i odgovarajući pristup
licima i vozilima na način da zaposleni koji rade u blizini tih saobraćajnih površina ne budu izloženi
opasnostima.

12. STEPENIŠTA
Unutrašnja stepeništa obezbeđuju
• Nesmetano izlaženje iz svih prostorija
• Potrebnu propusnu moć
• Najkraći put ka izlazu, označen smer kretanja
• Predviđenu stabilnost
• Stepenice jednakog oblika i dimenzija
• Zavojno stepenište – ne može biti evakuaciono(min širina 20cm)

13. ZAŠTITNE OGRADE

• Stabilnost
• Max otvor u ogradi 25cm
• Ispuna sa unutrašnje strane
• Visina min 100cm
• Krajevi čvrsto oslonjeni, bez prepusta
• Glatki i ravni elementi

PROLAZI, PRELAZI, RADNE PLATFORME

• Ograđuju se ako su višlje od 1m od tla – poda
• Stepeništa do 10 stepenika – ograda sa jedne strane, preko 10 – sa obe strane

14. POSEBNE MERE ZA POKREETNE STEPENICE I STAZE

Pokretne stepenice i staze moraju da funkcionišu bezbedno. Pokretne stepenice i staze moraju da
budu opremljene sa svim neophodnim zaštitnim uređajima i lako uočljivim i dostupnim zaštitnim
blokadama.

15. MESTA I RAMPE ZA UTOVAR I ISTOVAR

• Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da odgovaraju dimenzijama tereta kojim se manipuliše.
• Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da imaju najmanje jedan izlaz, a kada je to tehnički
moguće moraju imati izlaze na dve strane.
• Rampe za utovar i istovar moraju da budu obezbeđene tako da se sprečava pad zaposlenih.
• Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da imaju strukturu i stabilnost koji odgovaraju njihovoj
nameni. • Saobraćajne površine ka mestima i rampama za utovar i istovar moraju da budu očišćene
od leda i snega i posute peskom ili šljunkom.
• Širina saobraćajnih površina iz tačke 15.5. ne sme biti manja od 5 m pri dvosmernom kretanju
vozila, odnosno 3 m pri jednosmernom kretanju vozila.
• Prilikom postavljanja vozila na mestima i rampama za utovar i istovar, rastojanje između vozila
koja stoje u koloni ne sme biti manje od 1 m, a rastojanje između vozila koja stoje jedno pored
drugog ne sme biti manje od 1,5 m.
• Brzina kretanja vozila na mestima i rampama za utovar i istovar i saobraćajnim površinama ka
njima ne sme biti veća od 10 km/h, a u zatvorenim magacinima i skladištima ne sme biti veća od 5
km/h.
• Mesta i rampe za utovar i istovar moraju biti noću osvetljene svetlošću jačine najmanje 10 Lx.

16. DIMENZIJE RADNIH I POMOĆNIH PROSTORIJA- SLOBODAN PROSTOR ZA

ZAPOSLENE
• Privremeni objekti – čista visina min 2,20m
• Različite namene i eventualne štetnosti – različite min dimenzije
• Čista visina – svetla visina od gotovog poda do gotovog plafona – 2,20m do 3,00m
• Slobodna površina poda – površina poda bez svega izuzev radnog stola i stolice – po radniku od
2m² - 3m² • Slobodna zapremina – vazdušni prostor bez svega – po radniku 10m³ - 12m³

17. PROSTORIJE ZA ODMOR

• U cilju obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja, zaposlenima moraju da budu obezbeđene

pristupačne prostorije za odmor u zavisnosti od vrste poslova i broja prisutnih zaposlenih.
• Prostorije za odmor moraju da budu dovoljno velike i opremljene odgovarajućim brojem stolova i
sedišta sa naslonom za dovoljan broj zaposlenih. U tim prostorijama potrebno je sprovesti
odgovarajuće mere kako bi se zaštitili nepušači od štetnog uticaja duvanskog dima.
• Ako se prostorije za odmor koriste za uzimanje hrane moraju da imaju umivaonik sa toplom i
hladnom vodom i obezbeđeno provetravanje.
• Ako u toku rada dolazi do redovnih i čestih prekida rada, a prostorija za odmor nije obezbeđena,
mora se obezbediti druga prostorija u kojoj zaposleni mogu da borave u toku tih prekida. U tim
prostorijama preduzimaju se odgovarajuće mere kako bi se zaštitili nepušači od štetnog uticaja
duvanskog dima.

18. TRUDNICE I MAJKE KOJE DOJE

• Trudnicama i majkama koje doje mora se obezbediti da, u odgovarajućim uslovima, legnu i
odmore se

19. SANITARNE PROSTORIJE

19.1. GARDEROBE I GARDEROBNI ORMANI

• Uz radne prostorije u kojima se koristi radna obuća i odeća
• Posebne muške i ženske garderobe
• Broj mesta – prema broju radnika u dve uzastopne, najbrojnije smene
• Otvoreni, zatvoreni ili kombinovani način čuvanja odeće i obuće određuje se prema vrsti i stepenu
štetnosti

Vrste garderobe
• ČIVILUCI / GARDEROBNI ORMARI SA VEŠALICAMA – administracija, laboratorije i slični
čisti poslovi
• JEDNOSTRUKI GARDEROBNI ORMAR – prljavi poslovi, prašina nije štetna po zdravlje
• DVOSTRUKI GARDEROBNI ORMARI – LIČNA I ZAŠTITNA ODEĆA – pare, gasovi, prašina
štetna po zdravlje radnika
• POSEBNE GARDEROBNE PROSTORIJE SA DVOSTRUKIM ORMANIMA ZA ZAŠTITNU I
LIČNU ODEĆU – otrovni, zarazni, štetni materiali
• UREĐAJ ZA SUŠENJE ODEĆE – rad u vlazi
• POSEBNE GARDEROBE ZA LIČNU I ZA ODLAGANJE I SUŠENJE RADNE ODEĆE – vlaga
i štetni uticaji

19.2. TUŠEVI I UMIVAONICI

• Za radnike koji u procesu rada prljaju i kvase telo i odeću, rade sa otrovnim zaraznim ili
jonizujućim materijama, prehrambenoj industriji, izradi sterilnih materijala
• Topla i hladna voda
• Prostor za presvlačenje
• Prostor za prilagođavanje promeni temperature
• Min temperatura vazduha 298 K
• Pod i zidovi vodonepropusni, lako se peru
• Odvojena za muškarce i žene
• Broj tuševa se određuje zavisno od broja radnika i vrste poslova:
o 1 tuš na 5 radnika– štetne materije, prašina, jače znojenje, kvašenje obuće i odeće
o 1 tuš na 10 radnika– sve napred navedeno izuzev štetnih materija
o 1 tuš na 20 radnika– bez navedenih uticaja
o Dimenzije tuš kabine 90cm x 90cm

19.3. TOALETI
• 1 nužnik / 20 radnica
• 1 nužnik i 1 pisoar / 30 radnika
• Max udaljenost 100m (200m kad su van građ. objekta)
• Na svakom spratu po 1 nužnik
• Min kabina 90cm x 120cm, sa predprostorom
• Min 1 umivaonik / 4 nužnika
• Ventilacija nužnika i predprostora
• Odvojeni muški i ženski

20. PROSTORIJE ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI

• Gde postoji veća mogućnost nastanka povreda na radu na svakih 100 zaposlenih mora da bude
obezbeđena najmanje jedna prostorija za pružanje prve pomoći.
• Prostorije za pružanje prve pomoći moraju biti opremljene neophodnim instalacijama, opremom
za pružanje prve pomoći i pristupačne za manipulaciju nosilima. Prostorije za pružanje prve pomoći
moraju biti obeležene odgovarajućim oznakama.
• Oprema za pružanje prve pomoći mora da bude dostupna i pristupačna na svim mestima gde
uslovi rada to zahtevaju i obeležena u skladu sa propisima.
• Adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove, kao i imena zaposlenih
koji su osposobljeni i određeni za pružanje prve pomoći, moraju biti istaknuti na vidnom mestu.

21. PROSTORIJE ZA POVREMENO ZAGREVANJE ZAPOSLENIH

• Uz magacine, hladnjače, skladišta, rad na otvorenom

• Prema broju radnika koji ih istovremeno koriste,
• Temperatura vazduha u prostorijama za povremeno zagrevanje zaposlenih ne sme da bude manja
od 15°C.

22. ZAPOSLLENI SA INVALIDITETOM

Radna mesta moraju da budu organizovana tako da se uzme u obzir pristupačnost radnog mesta
(vrata, prolazi, stepeništa, pomoćne prostorije i dr.) zaposlenima sa invaliditetom.
24. SAOBRAĆAJNE POVRŠINE NA OTVORENOM PROSTORU

Na saobraćajnim površinama na kojima se kreću vozila, obezbeđuju se:

-saobraćajni znaci i veze sa putevima u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja;
-propisano osvetljenje za vreme rada noću i u uslovima smanjene vidljivosti;
-posebne površine za parkiranje putničkih i teretnih vozila;
-posebni znaci upozorenja, signali ili branici na mestima koja nemaju dovoljnu preglednost.
Širine saobraćajnih površina i rastojanja za slobodno kretanje vozila i tereta moraju biti jednake ili
veće od odgovarajućih vrednosti navedenih u:

CILJ EHS SIGNALIZACIJE

Pružiti zaposlenima, posetiocima i izvođačima radova jasne, nedvosmislene i

odgovarajuće informacije o bezbednosti na radu, zaštiti zdravlja i okoline

OSNOVNE INFORMACIJE

•Osnova EHS signalizacije je procena rizika;

• Tamo gde se koriste/su prisutne opasne materije mora biti dostupna osnovna EHS
informacija zasnovana na MSDS;
• Sva EHS signalizacija upotrebljena u treba da bude u celosti objašnjena svim
zaposlenim, kako bi se obezbedilo da oni znaju šta ona znači i koje je akcije potrebno
preduzeti;
• Vanredna situacija i ostala relevantna signalizacija treba da bude u celosti
objašnjena izvođačima i posetiocima, kako bi se obezbedilo da oni znaju šta ona
znači i šta oni treba da učine.

Procena rizika – posebni zahtevi

 EHS signalizacija (označavanje) se bazira na proceni rizika. Tehnički zahtevi
 Signalizacija mora biti jasna, nedvosmislena i odgovarajuća.
 Na mestu upotrebe opasnih materija moraju biti dostupne osnovne EHS
informacije bazirane na sigurnosno tehničkim listama (STL - MSDS). Trening
 Svi zaposleni moraju biti upoznati s načinom označavanja
 PREVENTIVNE MERE PRI KORIŠĆENJU OPREME ZA RAD
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad Sl.glasnik
RS br. 23/2009, 123/2012

• Oprema za rad je mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl. koja se koristi u procesu rada.
• Oprema za rad mora da se koristi u skladu sa namenom i da je odgovarajuća za obavljanje poslova
ili da je na pravilan način prilagođena za tu svrhu.
• Oprema za rad mora da se koristi u skladu sa svim bezbednosno-tehničkim podacima navedenim u
dokumentaciji proizvođača, odnosno isporučioca.
• Mora da postoji Uputstvo za upotrebu opreme za rad.
• Poslodavac je dužan da obezbedi da se pri korišćenju opreme za rad u potpunosti poštuju
ergonomski principi.
• Obavezni su preventivni i periodični pregledi i ispitivanja opreme za rad.
• U toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, zaposlene koji su i koji nisu rukovaoci opremom,
upozna sa svim vrstama rizika koji se za njih mogu pojaviti pri korišćenju opreme za rad na radnom
mestu i u radnoj okolini.

Opšte mere za opremu za rad

• Upravljački uređaji opreme za rad koji utiču na bezbednost moraju biti jasno vidljivi i
prepoznatljivi i na odgovarajući način označeni gde je to potrebno
• Ako je potrebno, sa glavnog upravljačkog položaja, rukovalac mora da bude u stanju da obezbedi
da niko nije prisutan u području opasnosti. U slučaju kada to nije moguće, signal upozorenja zvučni
i/ili vizuelni mora automatski da se uključi svaki put pre pokretanja mašine. Zaposleni koji je
izložen mora da ima dovoljno vremena i mogućnosti da brzo izbegne opasnosti koje je
prouzrokovalo pokretanje ili zaustavljanje opreme za rad.
• Pokretanje opreme za rad mora biti moguće samo namernim aktiviranjem uređaja predviđenog za
tu svrhu.
• Svaka radna stanica mora biti opremljena upravljačkim uređajem za zaustavljanje pojedinih
elemenata ili celokupne opreme za rad, u zavisnosti od vrste opasnosti, tako da oprema za rad
ostane bezbedna. Upravljački uređaj za zaustavljanje opreme za rad mora imati prioritet u odnosu
na upravljačke uređaje za njeno pokretanje. Kada se oprema za rad ili njeni potencijalno opasni
delovi zaustave, mora se prekinuti napajanje energijom odgovarajućih pokretača.
• Gde je to moguće, i u zavisnosti od opasnosti koju predstavlja oprema za rad i njeno normalno
vreme zaustavljanja, oprema za rad mora biti opremljena sa uređajem za zaustavljanje u slučaju
opasnosti.
• Oprema za rad koja predstavlja rizik zbog emisija gasova, isparenja, tečnosti ili prašine, mora biti
snabdevena odgovarajućim uređajima za zadržavanje i/ili odstranjivanje opasnih materija u blizini
izvora opasnosti.
• Oprema za rad i njeni delovi mora, kada je to neophodno zbog bezbednosti i zdravlja zaposlenih,
da budu stabilizovani sredstvima za pričvršćivanje ili nekim drugim sredstvima.
• Ukoliko postoji rizik od mehaničkog kontakta sa pokretnim delovima opreme za rad koji može da
dovede do povrede, ti delovi moraju da budu opremljeni zaštitnicima ili uređajima koji sprečavaju
pristup području opasnosti ili koji zaustavljaju kretanje opasnih delova pre nego što se dođe u
područje opasnosti.
• Uređaji za upozorenje na opremi za rad moraju biti nedvosmisleni, lako uočljivi i razumljivi, itd.

Zaštitnici i uređaji za zaštitu:

1) moraju da budu robustne konstrukcije;
2) ne smeju prouzrokovati dodatne opasnosti;
3) moraju biti takvi da se ne mogu lako ukloniti ili onesposobiti;
4) moraju da budu postavljeni na odgovarajućem rastojanju od područja opasnosti;
5) moraju što je moguće manje ometati pregled proizvodnog procesa;
6) moraju da budu takvi da omogućavaju aktivnosti koje su neophodne da bi se montirali ili
zamenili delovi prilikom održavanja, pri čemu se pristup ograničava samo na ona područja u kojima
treba da se obavi posao i, ukoliko je moguće, bez uklanjanja zaštitnika ili uređaja za zaštitu.

Mere pri KORIŠĆENJU opreme za rad

• Mora biti montirana ili demontirana pod bezbednim uslovima, naročito poštujući uputstva koja je
dostavio proizvođač.
• Oprema koju može da udari grom pri korišćenju mora biti zaštićena odgovarajućim uređajima ili
sredstvima protiv udara groma.

Odredbe u vezi korišćenja pokretne opreme za rad, samohodne ili bez sopstvenog pogona
• Mogu da koriste samo zaposleni koji su stručno osposobljeni za bezbednu upotrebu takve opreme.
• Ako se kreće u radnom prostoru potrebno je pridržavati se propisanih mera za brzinu kretanja,
širinu saobraćajnih površina, stanja podloge i nagiba.
• Organizacione mere moraju biti preduzete kako bi se sprečilo da zaposleni koji idu pešice uđu u
područje rada samohodne opreme za rad.
• Prevoz zaposlenih na pokretnoj opremi za rad na mehanizovani pogon dozvoljen je samo ako
postoje odgovarajući bezbednosni uređaji za tu svrhu. Ako se radovi obavljaju u toku prevoza,
potrebno je podesiti brzinu kretanja.
• Pokretna oprema za rad koja ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne sme se koristi u radnim
prostorima, ako se ne obezbede dovoljne količine svežeg vazduha, da ne bi izazvala opasnost po
bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Odredbe u vezi korišćenja opreme za rad za dizanje tereta

• Oprema za rad koja je pokretna ili se može demontirati i koja je projektovana za dizanje tereta
mora biti korišćena na način kojim se obezbeđuje njena stabilnost u toku korišćenja u svim
predvidivim uslovima, uzimajući u obzir stanje podloge.
• Dizanje lica dozvoljeno je uz primenu pribora za dizanje koji su projektovani za tu svrhu.
• Kada se zaposleni nalaze na opremi za rad koja je projektovana za dizanje tereta, mora u svakom
trenutku biti popunjen kontrolni položaj. Lica koja se podižu moraju biti opremljena pouzdanim
sredstvima komunikacije. U slučaju opasnosti, mora biti obezbeđena njihova bezbedna evakuacija.
• Teret ne sme da se prenosi iznad nezaštićenih radnih mesta na kojima su prisutni zaposleni.
• Pribor za dizanje tereta mora biti izabran prema karakteristikama tereta koji se prenosi, tačkama
zatezanja, pričvršćivanja i atmosferskim uslovima, uzimajući u obzir način i putanju dizanja. Pribor
za dizanje mora biti jasno obeležen tako da su korisnici upoznati sa njegovim karakteristikama tamo
gde se pribor ne demontira nakon korišćenja.
• Kada su dva ili više elementa opreme za rad za dizanje tereta koji nije vođen montirani ili
postavljeni na lokaciji tako da se njihovi radijusi preklapaju, moraju se preduzeti odgovarajuće mere
da se izbegne sudaranje tereta i/ili samih delova opreme.
• Kada se pokretna oprema za rad koristi za dizanje tereta koji nije vođen moraju se preduzeti
odgovarajuće mere da se spreči njeno naginjanje, prevrtanje, pomeranje ili klizanje. Moraju se vršiti
kontrole kako bi se osiguralo da se ove mere pravilno primenjuju.
• Ukoliko rukovalac opreme za rad koja je projektovana za dizanje tereta koji nije vođen nema
neposrednu vidljivost celokupne putanje tereta, bilo direktno ili uz pomoć pomoćnog uređaja koji
obezbeđuje neophodne informacije, stručno lice mora biti u komunikaciji sa rukovaocem i da ga
navodi, a moraju se preduzeti i organizacione mere da se spreči sudaranje tereta koje bi moglo da
ugrozi zaposlene.
• Rad mora biti organizovan na takav način da se pri ručnom vezivanju ili skidanju tereta, takav rad
može obaviti bezbedno, posebno tako da zaposleni ima neposrednu ili posrednu kontrolu nad
opremom za rad.
• Teret koji visi ne sme biti ostavljen bez nadzora osim u slučaju kada je zabranjen pristup u
područje opasnosti, a teret bezbedno visi i bezbedno se drži.
• Korišćenje na otvorenom opreme za rad koja je projektovana za dizanje tereta koji nije vođen
mora biti obustavljeno kada se meteorološki uslovi pogoršaju do te mere da ugrožavaju bezbedno
korišćenje opreme za rad i izlažu zaposlene rizicima. Moraju se preduzeti odgovarajuće mere da se
izbegne prevrtanje opreme kako bi se izbegli rizici po zaposlene.

Odredbe u vezi korišćenja opreme za rad namenjene za privremene radove na visini

• Ukoliko privremeni rad na visini ne može da se obavi bezbedno i pod odgovarajućim

ergonomskim uslovima sa odgovarajuće površine, mora se odabrati oprema za rad koja je
najpogodnija za obezbeđivanje i održavanje bezbednih uslova rada. Mora se dati prednost
kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu. Dimenzije opreme za rad
treba da odgovaraju prirodi posla koji se obavlja, predvidivim opterećenjima i da omoguće
bezbedan prolaz.
• Za pristup privremenim radnim mestima na visini moraju se izabrati najpogodnija sredstva prema
učestalosti prolaza, visini koju treba dostići, kao i trajanju radova. Izvršeni izbor mora da
omogućava evakuaciju u slučaju opasnosti. Prolaz u oba smera između sredstava pristupa i
platformi, spratova ili prolaza ne sme da prouzrokuje dodatni rizik od pada.
• Pristup užetom i tehnike postavljanja užeta mogu se koristiti samo u slučajevima za koje je na
osnovu procene rizika očigledno da se rad može obaviti bezbedno i bez korišćenja druge,
bezbednije opreme za rad.
• Uzimajući u obzir procenu rizika u zavisnosti od trajanja radova i ergonomskih ograničenja, mora
se obezbediti mesto za sedenje sa odgovarajućim pratećim priborom.
• Ukoliko je neophodno, mora biti obezbeđeno ugrađivanje zaštitnih ograda kako bi se sprečili
padovi. One moraju biti odgovarajuće konfiguracije i dovoljno čvrste da spreče, odnosno zaustave
padove sa visine i da spreče povređivanje zaposlenih koliko je to moguće. Zaštitna ograda za
sprečavanje padova može se prekinuti samo na mestima za pristup lestvama ili stepeništu.
• Privremeni rad na visini može se obavljati samo kada vremenski uslovi ne ugrožavaju bezbednost
i zdravlje zaposlenih.
• Lestve moraju biti postavljene tako da se obezbedi njihova stabilnost tokom korišćenja. Prenosive
lestve moraju biti postavljene na stabilan, čvrst, nepokretni oslonac odgovarajuće veličine, tako da
prečke ostanu horizontalno. Viseće lestve moraju biti bezbedno pričvršćene, sa izuzetkom lestvi od
užadi, kako ne bi mogle da se pomere ili ljuljaju.
• U zavisnosti od tipa odabrane skele, stručno lice mora da izradi projekat montaže, korišćenja i
demontaže. Projekat može biti u obliku tipskog projekta, dopunjenog pozicijama koje se odnose na
posebne detalje za tu skelu.
• Mora se sprečiti da noseći elementi skele budu na klizavoj površini, bilo pričvršćivanjem,
obezbeđivanjem uređaja protiv klizanja ili nekim drugim sredstvom koje daje isti rezultat, a noseća
površina mora izdržati opterećenje kome je izložena. Stabilnost skele mora se osigurati. Slučajno
pokretanje skele na točkovima mora se sprečiti odgovarajućim uređajima u toku rada na visini.
Zabranjeno je transportovanje skele kada su zaposleni na skeli. Zabranjeno je transportovanje skele
više od 5 m.

PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE OD ELEKTRIČNE ENERGIJE

Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima Pravilnik je
objavljen u "Službenom glasniku SRS", br. 21/89.

• Postrojenja preko 1000V i ispod 1000V

• Prema stepenu opasnosti od električne struje, a u cilju regulisanja bezopasnog pristupa u
električnapostrojenja preko 1000 V definišu se tri zone, i to:
- I zona - zona slobodnog kretanja, odnosno zona u kojoj nisu potrebna posebna upozorenja i
uputstva o ponašanju na mere zaštite;
- II zona - zona manipulacije i kontrole - u koju spadaju električne pogonske prostorije i zatvorene
električne pogonske prostorije;
- III zona - zona opasnosti je prostor oko delova pod naponom na udaljenosti manjoj od sigurnosnog
razmaka.

PREKO 1000 V
• Opsluživanje postrojenja-trafostanice:
✓ Vrata zaključana, otvaranje ka spolja, brave takve da se sa unutrašnje strane uvek može otvoriti,
dva seta ključeva (radni i rezervni)
✓ Stručna lica, osposobljena
✓ Pregled postrojenja samo sa spoljne strane
✓ Zaustavljanje: Rastavljači zemljospoj provera napona rad (pokretanje-obrnut postupak)
✓ SLZ, manipulativna motka, osigurači

Radovi (redovno održavanje)

✓ Ograničenja (vetar do 60km/h, T=-18-35 ºC)
✓ Rukovodilac radova
✓ Beznaponsko stanje
✓ SLZ, ograde zaštitne, razmak u toku rada Rad pod naponom-IZBEGAVATI
✓ Pisana uputstva sa sistemom rada i radnim postupkom
✓ Izolaciona oprema i SLZ
✓ Osposobljen radnik i lekarski pregledan
✓ Obustava ako postoji mogućnost za varničenje
✓ Obustava ako su vremenski uslovi preko vetar do 60km/h i T=-18-35 ºC

Organizacione mere
• Dozvola za rad
• Provera ispunjenosti uslova iz dozvole na licu mesta
• Rukovodilac radova
• Obaveštavanje po završenom poslu, onog ko je izdao dozvolu za rad-ponovno puštanje napona

ISPOD 1000 V

Opsluživanje:
✓ Samo beznaponsko stanje, stručna lica
✓ Na razvodnom ormaru mora da stoji šema (jendopolna šema)
✓ Ključevi (poslodavac određuje način rukovanja)
✓ Osigurači do 63A menjanje i pod naponom Radovi
✓ Isključiti-osigurati-provera napona-rad
✓ SLZ

Električne instalacije
• Na osnovu projektno-tehničke dokumentacije
• Pregledane i ispitane; povremeno pregledati
• Održavanje
• Razvodne table sa jednopolnim šemama
• Mesta razvoda sa oznakama za el.instalaciju Prenosni el. ručni alati

Prenos el ručnih alata

• Uputstvo od proizvođača
• Čisto i održavano
• Održavanje po principu koji odredi poslodavac •
Preporuke:
-magacioner vizuelno pregleda oštećenja kablova, kućišta
-električar samu elektriku naponskim instrumentima
-podela u klase 1,2 i 3 (2 i 3 na otvorenom, provodnom i vlažnom terenu može) -zaštita instalacija...
 INDETIFIKACIJA POŽARA I PREVENTIVNE MERE

Uređaji za zaštitu i sprečavanje požara propisani konvencijom SOLAS mogu se podeliti na sledeće:

 Konstrukcijska protivpožarna zaštita- još se naziva i pasivna zaštita jer se određuje

konstrukcijska rešenja objekta u cilju pouzade protivpožarne zaštite, ali ne i sistemske.
 Sistemi dojave požara kojima se otkriva požar i upozorava o pojavi požara.
 Sistem gašenja požara pomoću kojih se delotvorno izvodi gašenje požara (sprinkleri)
 Protivpožarna oprema pomoću koje se aktivno bori protiv požara, a koja može biti i deo
sistema gašenja požara.

Klase požara Sredstva za gašenje

Požari čvrstih materija (drvo, teksit, ugalj,
A biljne materije, plastika, slama, papir i sl.)
Požari tečnih i lako topljivih materijala
B (benzin, benzol, ulja, masti, lakovi, smola,
alkohol i sl.)
Požari zapaljivih gasova (metan, butan,
propan, vodoik, acetilen)
C
Požari lakih metala (Mg, Al, njihove legure,
D titan, elektron, osim natrijuma i kalijuma)
Požari vrste A do D, u blizini električnih
postrojenja odnosno njihovi požari: kao
E
kablovi, sklopke, motori, generatori,
transformatori i sl.
Voda- najbolje
Pena i prah- uspešno
Ugljen-dioksid- za manje površine
Prah- najbolje
Pena- za požare u posudama
Ugljen-dioksid- u zatvorenom prostoru
Prah- najbolje
Uglljen-dioksid- za manje požare
Voda- za hlađenje
Pena- NE
Gasi samo specijalni prah- strugotina
suvog liva, kamena so i suvi pesak
Ugljen-dioksid, voda, pena-NE
Požari u blizini električnih instalacija
se najbolje gase prahom i ugljen-
dioksidom
Voda i pena- NE, opasno po život

JAVLJAČI POŽARA
Vrste i podele javljača požara

 Prema načinu aktiviranja: *Automatski javljači (prema principu rada)

-Ručni javljači - Javljači toplote
-Automatski javljači Termomaksimalni
Termo diferncijalni
 Prema površini “pokrivanja” - Dimni javljači
-Tačkasti Jonizacioni
-Linijski Optički
- Javljači gasa
 Prema načinu odziva Javljači CO
-Javljači granične vrednosti - Javljači plamena
-Javljaci razlika Ultraljubičasti
-Javljači brzine promena Infracrveni
- Višesezonski javljači
 Prema mogućnosti resetovanja
 Prema načinu resetovanja
 Prema mogućnosti demontaže

Javljači sa dva stanja- normalno stanje/ alarmno stanje

Javljači sa više stanja- jedno od većeg broje stanja između normalnog i alarmnog stanja
Analogni javljači- vrednost izmene pojave u digitalnom illi analognom obliku

Javljači bez mogućnosti adresiranja- klasični, konvencionalni, kolektivni

Javljači sa mogućnošću adresiranja- adresibilni javljači

ZAKLJUČAVANJE I IZOLOVANJE- LOCK OUT SISTEM

Koristi se za sve vidove propagandi

Zašto lock out sistem zaštite

Najčešći uzrok ozbiljnih povreda ili smrti tokom poslova održavanja je posledica odsustva izolacija
i blokade tj. neisključivanja napajanja opasnog izvora energije i to:
 82% nije bilo potpuno isključivanje enrgije
 11% kod uključivanja
 7% kontakti sa mašinom tokomm održavanja, na kojoj nijeisključena i izolovana energija
tokom održavanja

Godišnje se delli u proseku oko 120 fatalna icidenta i oko 50.000 povreda koje u proseku imaju po
24 izgubljena dana.
Ovaj sistem je u upotrebi više od 50 godina i predstavlja siguran sistem zaštite i meru kontrole
rizika.

Zašto se oprema nije isključila sa napajanja za vreme operacija održavanja?

- Egzistira mišljenje da s eodržavanje može sigurno obaviti i sa uključenom mašinom
- Isključivanje mašine trraži puno vremena, usporava posao, ovo su nepotrebne aktivnosti

Osnovni elementi Procedure zaključavanja i izolovanja

 Mora da postoji pisana Procedura zaključavanja i izolovanja čiji vlasnik menadžer

održavanja
 Svi radnici koji su uključeni u ovaj proces moraju da budu upoznati- trening
 Obuhvata zaključavanje i izolovanje svih vidova energije (elektirčne, termalne, hidraulične,
kinetičke, potencijalne)
  Svaki radnik koji je uključen u proces mora da ima svoj katanac i ključ
 Indetifikovati sva područja gde će se naći radnici u toku održavanja i indetifikovati sve
vidove energije

Operacija zaključavanja svih vidova energije:

Postupak zaključavanja
1. Sve mašine na električnu energiju su opremljene izolovanim prekidačem koji je lociran blizu
motora i on mora biti zaključan pre početka rada.
2. Obavestiti sve one koji rade sa mašinom a zatim izolovati sve izvore energije iz mašine.
Zapisati u knjigu razlog, vreme i ko je zaključao.
3. Smanjti energiju na stanje 0 oslobađajući bio koju skladištenu energiju u samoj mašini.
4. Zaključati sve izvore energije tako da se ne mogu aktivirati u poziciju OFF. Upotrebiti
univerzalni ključ. Zadržati ključ. Jedan katanac po osobi koja radi na mašini. Mnogostruki
blokovi treba da su u upotrebi. Sve osobe koje rade na mašini moraju da postave svoj
katanac i bravu izoluju u poziciju OFF.
5. Pre početka rada pokušati sa aktiviranjem svih izvora energije da bi se provereilo da
izolacija tih izvora funkcioniše. Proveriti da li je enrgija nula.
6. Kada je rad završen ukloniti sve pločice i brave. Na kraju rada svakaa osoba mora pomeriti
katanac i obavestiti operatera i potpisati se u knjigu kojoj se potvrđuje završetak posla.
7. Pre aktiviranja izvora energije, proveriti da li je sve jasno radnicima koji rade na toj mašini.
8. Brave moraju biti pomerene od nadzornika poslova supervizora ili poslovođe.

ULAZAK U OGRANOČEN PROSTOR

Šta je ograničen prostor?

Prostor koji:
 Je dovoljno velik i tako uobličen da zaposleni može u potpunosti da uđe unutra u obavi
posao;
 Ima prepreke ili je ograničen u smisllu ulaza i izlaza;
 Nije namenjen za stalan rad ljudi.

Primeri ograničenog prostora: tankovi, kablovska okna, kotlovi, peći, kanalizacija, silosi,
bunkeri, podzemne prostorije, cevovodi, rovovi, tuneli, kanali, rezervoari, jame

Potencijalne opasnosti u ograničenim prostorima

Nedostaatak kiseonikaa: manje od 19.5% ili veće od 23.5% koncentracija kiseonika

Zapaljive materije: metan, vodonik, acetilen, propan, paare benzina
Otrovne materije: ugljenmonoksid, sumporvodonik, pare pri zavarivanju, korozivne materije
Elektricitet
Mehaničke opasnosti: mešalice, drobilice

Ulazak u ograničen prostor

Ulazak u ograničen prostor počinje sa Dozvolom za ulazak u ograničen prostor.
Sistem dozvole zahteva da kvalifikovan predstavnik za bezbednost poseti radno mesto i proceni
uslove pod kojima će se izvršiti ulazak.

Ispitivanje atmosfere
Ovim redosledom:
1. Provera sadržaja kiseonika: najmanje 19.5% i manje od 23.5%
2. Provera prisustva zapaljivih materija: menje od 10% LEL (low ewplosive limt)
3. Provera prisustva otrovnih gasova: najčešće ugljendioksid (PEL- permissible exposure
limit) manje 35ppm ili bilo koja druga opasna materija određenna za upotrebu u prostoru.

Ulazak u ograničen prostor-opasnosti

 Ako se nađe da je koncentracija materijala na štetom nivou, pre ulaska se ograničen prostor
mora proveriti radi njihovog uklanjanja.
 Svež vazduh se u prostor uduvava spolja radi razblaživanja i uklanjanja zagađivača i
snabdevanja kiseonikom
 Ukoliko koncentraija zagađivača mora da ostane na štetnom nivou, da bi se osiguralo
sigurno snabdevanje vazduhom moraju se nostiti respiratori.
 Prepreke za zaštitu polaznika i znatiželjnika od pada u otvore moraju biti na mestu
 Rupe i otvori moraju biti zatvoreni ili građeni kada nema prisutnih
 Osobe koje ulaze u ograničen prostor moraju stalno da prate otrovne gasove, kiseonik i
zapaljive gasove- monitori.
 Osobe moraju napustiti ograničen prostor kada se na monitoru aktivira alarm.
 Odgovornost pratilaca je da prati da osoba napusti ograničen prostor za vreme alarma.
 Ukoliko se jave uslovi koji zahtevaju izlaženje, a osoba ne može da izađe iz ograničenog
prostora sama, pratilac mora odmah da zove hitnu pomoć.
 Pratulac treba da pokuša da skloni osobu iz ograničenog prostora upotrebom tronošca,
dizalive (čekrka) i sajli.
 Pratila ne ulazi u ograničen prostor.
 Unutar ograničenog prostora može biti prisutna smrtna opasnost.
 U ograničene prostore radi spašavanja može ući samo osoblje propisno opremljeno i
obučeno za spašavanje.

Ulazak u ograničen prostor-rezime

Opasnosti ulaska u ograničen prostor mogu obuhvatati:

-Prisustvo otrovnih materija

-Nedostatak kiseonika ili previše kiseonika
-Gutanje
-Prisustvo zapaljivih gasova i tečnosti
-Proces ili opremu povezanu sa opasnostima
-Menjanje uslova od nejasnih u opasne
 BUKA I VIBRACIJE

Buka
Pod bukom u radnoj sredini podrazumeva se svaki zvuk stvoren radom mašine, aparata ili uređaja u
proizvodnji. Na radnom mestu može da vlada i buka koja potiče iz okoline, pa se zbog toga pri
analizi njenog štetnog dejstva uzimaju tri tipa buke:
• buka koju pravi oprema za rad ili uređaj kojim radnik neposredno rukuje, ili ga opslužuje;
• buka koju pravi oprema za rad ili uređaj kojim radnik ne rukuje niti ga opslužuje;
• buka koju stvaraju neproizvodni izvori (uređaji za ventilaciju i klimatizaciju, saobraćaj, drugi
tehnološki proces i dr.).

Jedinica za merenje intenziteta buke je decibel (dB).

Vibracija
Vibracije su oscilatorna kretanja mehaničkih sistema, kod kojih su pomeranja tačaka sistema mala u
poređenju sa dimenzijama sistema, a period oscilovanja znatno manji od vremena u kome se
kretanje posmatra.
Vibracije su rezultat dinamičkih sila kod mašina i alata koji imaju pokretne delove, kao i kod delova
i elemenata za povezivanje mašina i alata. R
adnik u radnoj okolini je aktivan činilac sistema čovek-mašina, pa je često izložen prinudnim
vibracijama.
Izloženost vibracijama na čoveka može uticati na različite načine, od običnih smetnji do smanjenja
radnog učinka, opasnosti po zdravlje, pa i do pojave profesionalnih oboljenja.

Prema načinu delovanja na ljudsko telo, vibracije se mogu podeliti na:

• opšte ili vibracije celog tela (whole-body vibration) koje deluju na ljudsko telo kao celinu kada
se čovek nalazi u okruženju mašine koja vibrira, a mogu da se prenose na celo telo, obično kroz
mesto kontakta, odnosno strukturu oslonca (industrijske platforme ili sedišta vozila);
• lokalne ili vibracije šaka-ruka (hand-arm vibration) koje deluju na pojedine delove tela koji su u
neposrednom kontaktu sa vibrirajućim sistemom - najčešće na dlanove i prste, a od mesta ulaska
vibracije se rasprostiru na sve strane u vidu talasnog kretanja izazivajući naizmenično skupljanje i
rastezanje tkiva.

vibracije šaka-ruka - jesu mehaničke vibracije koje kada se prenesu na sistem šaka-ruka
predstavljaju rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenog, a naročito od nastanka vaskularnih, koštanih
ili oštećenja zglobova, neuroloških ili mišićnih poremećaja;
vibracije celog tela - jesu mehaničke vibracije koje kada se prenosu na celo telo predstavljaju rizik
za bezbednost i zdravlje zaposlenog, a naročito kada postoji rizik od nastanka bolesti donjeg dela
leđa i povrede kičme zaposlenog.

Nivo dnevne izloženosti buci u odnosu na referentnu vrednost jeste vremenski ponderisana srednja
vrednost nivoa izloženosti buci za osmočasovno radno vreme. Nivo dnevne izloženosti buci
obuhvata svu buku prisutnu na radnom mestu uključujući i impulsnu buku;

Nivo nedeljne izloženosti buci - vremenski ponderisana srednja vrednost nivoa izloženosti buci za
radnu nedelju od pet osmočasovnih radnih dana.

• Poslodavac je dužan da radna mesta, za koja je na osnovu procene rizika utvrđeno da postoji
mogućnost da gornje akcione vrednosti izloženosti buci budu prekoračene, obeleži oznakama za
bezbednost i/ili zdravlje na radu, kao i da taj prostor razgraniči i obezbedi od pristupa zaposlenih
koji ne rade na tim radnim mestima.
• Poslodavac je dužan da obezbedi da u prostorijama za odmor buka bude svedena na nivo koji je u
skladu sa njihovom namenom i uslovima korišćenja.
• Poslodavac je dužan da prilagodi mere za bezbednost i zdravlje na radu koje se odnose na
smanjenje izloženosti buci zahtevima zaposlenih koji pripadaju osetljivim grupama sa aspekta
bezbednosti i zdravlja na radu.

U okviru radnog mesta uzimajući u obzir savremena tehnička rešenja i dostupnost mera za kontrolu
rizika na njegovom izvoru, polazeći od načela primene preventivnih mera neophodno je uzeti u
obzir:
1) druge metode rada čijom primenom se smanjuje izloženost buci;
2) izbor odgovarajuće opreme za rad koja s obzirom na poslove koje zaposleni obavlja emituje
najmanju moguću buku, uključujući i mogućnost da se zaposlenom stave na raspolaganje druga
oprema za rad sa ciljem da se ograniči ili smanji izloženost buci;
3) projektovanje i raspored radnih mesta;
4) informisanje i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad sa ciljem da se zaposleni
upoznaju sa pravilnim korišćenjem opreme za rad kako bi se njihova izloženost buci svela na
najmanju moguću meru;
5) smanjenje buke primenom tehničkih sredstava, i to:
• smanjenje buke u vazduhu paravanima, kabinama i zvučnoapsorpcionim oblogama,
• smanjenje buke nastale u konstrukcijama prigušenjem ili izolacijom;
• odgovarajuće programe održavanja radnog mesta i opreme za rad;
• smanjenje izloženosti buci primenom organizacionih mera, i to:
• ograničavanje trajanja i intenziteta izloženosti,
• raspored rada koji sadrži odgovarajuće vreme odmora.

Poslodavci koji žele da smanje izloženost buci na radnom mestu i opasnosti od buke treba da
razmotre neke od sledećih stvari:
• Izbor opreme za rad
• Projektovanje i raspored opreme za rad i radnih mesta
• Pravilna upotreba opreme za rad
• Smanjenje buke u vazduhu pomoću štitova, kućišta i obloga koje apsorbuju zvuk
• Smanjenje buke koja se prenosi strukturom prigušenjem ili izolacijom Održavanje radne opreme
• Organizacija rada radi ograničavanja trajanja i intenziteta izlaganja Odgovarajući periodi odmora.
Izbor opreme za rad
Poslodavci takođe mogu da obezbede ličnu zaštitnu opremu (LZO) svojim zaposlenima. Međutim,
LZO, kao što su čepići za uši i štitnici za uši, moraju se koristiti kao poslednje sredstvo nakon što su
iscrpljeni svi napori da se eliminiše ili smanji izvor buke.
Pitanja koja treba uzeti u obzir kada se koristiti LZO uključuju: Uverite se da odabrana LZO
odgovara vrsti i trajanju buke; takođe treba da bude kompatibilan sa drugom zaštitnom opremom
Zaposleni treba da imaju izbor odgovarajuće zaštite za sluh kako bi mogli da izaberu najudobnije
rešenje LZO mora biti pravilno uskladištena i održavana Obezbedite obuku o tome zašto je LZO
neophodna, kada treba da se koristi, kako treba da se nosi i kako pravilno i bezbedno skladištiti i
održavati. Zaposleni treba da prijave sve nedostatke u LZO bez odlaganja

Granične i akcione vrednosti izloženosti za vibracije celog tela jesu:

1) dnevna granična vrednost izloženosti - utvrđena u odnosu na referentni period od
osam sati jeste 1,15 m/s2
2) dnevna akciona vrednost izloženosti - utvrđena u odnosu na referentni period od
osam sati jeste 0,5 m/s2

Mere bezbednosti zaštite zdravlja na radu od vibracija mogu biti sledeće:

• izdvajanje mašine ili uređaja koji proizvodi vibracije,
• ugradnja plastičnih podmetača ispod mašine i uređaje koji proizvode vibracije,
• ugradnja pregradnih zidova, ili oblaganje zidova materijalima koji ne odbijaju zvučne talase.
• primena opreme za ličnu zaštitu i bezbednost zdravlja na radu

Organizacione (preventivne) mere za smanjenje izloženosti mehaničkim vibracijama i drugim

povezanim rizicima, uzimajući u obzir naročito:
• druge metode rada kojima se obezbeđuje manja izloženost mehaničkim vibracijama;
• izbor odgovarajuće opreme za rad na kojoj su primenjeni ergonomski zahtevi i koja s obzirom na
poslove koje treba obaviti, prouzrokuje najmanje moguće mehaničke vibracije;
• obezbeđenje dodatne opreme koja smanjuje rizik prouzrokovan mehaničkim vibracijama, kao što
su sedišta koja efektivno smanjuju vibracije celog tela i rukohvati koji smanjuju vibracije koje se
prenose na sistem šaka-ruka;
• odgovarajuće postupke održavanja opreme za rad, radnog mesta i s njim povezana radna mesta;

Granična vrednost izloženosti radnika buci: LEX,8h = 85 dB; - uzima se u obzir smanjenje
izloženosti busi usled korišćenja SLZ
Akciona vrednost izloženosti radnika buci: LEX,8h = 80 dB. – ne uzima se u obzir smanjenje
izloženosti buci usled korišćenja SLZ

Mere upravljanja bukom:

1. Zakonske mere:
Kontola emisije buke, kontrola prenošenja buke, kontrola imisije buke,ograničenje brzine
2. Inženjerske mere:
Nove tehnologuiije mašina, redukcija prenošenja, orjentacije zgrade, menadžment saobraćaja,
pasivna zaštita
3. Edukacija i informacije
Kod aktivne izolacije moraju se najpre odstraniti uzroci tj. unutrašnje pobude, dok je kod pasivnih
potrebno eliminisati izvor spoljnih pobuda. Oba vida izolacije se efikasno rešavaju primenom
pogodno odabranih načina oslanjanja:
• Stabilan i krut temelj
• Elastičan temelj
• Elastični podmetači

Uobičajene rešenja u cilju smanjenja buke u proizvodnji su sledeće:

1. Pneumatske izduvne ventile treba zameniti tišim,
2. Promeniti tip pumpe u hdrauličnom sistemu,
3. Koristiti tiši ventilator ili ugraditi zvučne prigušivače u cijevima koji se nalaze u ventilacioniom
sistemu prostorija,
4. Zameniti bučne vazdušne raspršivače tišim

KONTROLA BUKE U FAZI PLANIRANJA PROJEKTOVANJA

• Temelji zgrade, podovi i mesta na kojma će biti postavljene mašine, trebalo bi da se izvedu tako
da svi izvori buke budu efikasno izolovani. Teška oprema zahteva čvrste temelje koji ne smeju biti
u kontaktu sa drugim strukturama u samoj zgradi.
• Veoma jaki izvori buke treba da budu ograđeni izolacionom konstrukcijom zgrade.
• Prostorije u kojima se nalazi izvor buke ili gde je prisutno radno osoblje, trebalo bi da imaju čvrste
tavanice i krovove (sa čvrstim zidovima, tamo gdje su u pitanju visoke tavanice) koji apsorbuju
okolne zvukove. Moć apsorbenata zavisi od vrste materijala od kojih su izrađeni, tako da je to
veoma važan faktor prilikom izbora istih za redukciju jačine buke.
• Udaljenost kancelarija od prostorija sa postrojenjima trebala bi biti dovoljna i odvojena slojevima
elestičnog materijala.
• Zidovi, krovna konstrukcija, prozori, vrata i slični otvori treba da budu izolovani.
• Postavljanje bučnih mašina i opreme na laganu ili na pokretnu površinu trebalo bi izbjegavati.
Ako instilacija rashladnih uređaja mora biti postavljena na laku površinu kao što je na primjer
nedovoljno čvrsta tavanica trebalo bi posvetiti posebnu pažnju da se postigne odgovarajuća zvučna
izolacija.
• U otvorenim kancelarijama ukoliko su smještene u jednoj velikoj prostoriji mora postojati
tavanica sa veoma jakom apsorpcijom zvuka.

KONTROLA BUKE U PROCESU NABAVKE I POSTAVLJANJE MAŠINA

Mašine koje proizvode vibracije trebalo bi izolovati od same konstrukcije zgrade tako da se
vibracije ne šire. Mašine koje proizvode vibracije, a koje zbog svog dizajna ili načina rada ne mogu
biti izolovane npr.veliki kompresori, trebalo bi da imaju sopstveni temelj, koji bi bio odvojen od
potporne strukture proizvodne hale.
Mašine koje su povezane, npr.hidraulične prese i kompresori, a koje su smještene u posebnim
prostorijama trebale bi biti opremljene prigušivačima zvuka koji sprečavaju širenje buke i vibracija
u instalacionim vezama, cijevima i odvodima.
Mašine bi trebalo da su dizajnirane tako da se izbegnu udari koliko god je to moguće prilikom
rukovanja sirovinama i gotovim proizvodima
Kod nabavke opreme za transport (pokretne trake, portalni kranovi, kamioni i sl.) treba uzimati
mašine sa tišim načinom rada npr.električne dizalice i viljuškari.
Kada se problem buke ne može rešiti drugim metodama, trebalo bi zaustaviti rad mašine ili
određenih delova, posebno zvučnih dijelova ako je to moguće. Rešenja koja mogu otežati rad i
održavanje mašina pri nabavci istih trebalo bi izbjegavati.