Maрт.

25

1.Због чега писац напомене пише пре вечере, а читаоца саветује да их чита после обеда?
2.Ко су Хазари?
3.Како је текао чин преобраћења Хазара у другу веру?
4.Ко је Даубманус и како се зове његово дело?
5.Шта ти је посебно занимљиво у причи о отровном и контролном примерку
Даубманусовог речника?
6.Издвој шта је у причи о принцези Атех оставило најјачи утисак.
7.Протумачи речи принцезе Атех из објашњења о читачу снова Мокадасу ал Саферу
„Рђав силазак може да поништи срећан успон на планину.“
8. Изнеси своје утиске о прочитаним одломцима(шта те изненађује, шта је необично, шта
те је посебно заинтересовало или одушевило и слично)

1. Писац уверава читаоца у текст уз разумевање дела и образложења. Да та образложења

не би предуго трајала лексикограф предложе нагодбу. Писац ће сести да пише напомене
пре вечере, а читалац ће узети да их прочита после обеда.Тако ће глад натерати да писац
буде кратак, а ситом читаоцу увод неће изгледати превише дуг.

2. Хазари су ратнички и номадски народ који је у неизвесна времена дошао са Истока. У

раздобљу од 8 до 10 века основали су моћно царство између два мора.Хазари су нестали
заједно са својом државом.Њихово порекло остало је непознато.
Они су из своје вере, која их је држала као заједницу,примили туђу веру и
 Maрт. 25

нестали.Хазарски владар каган позивао се на древне хронике и тако је при преобраћању

изгубио сво царство.

3. Каган је уснио један сан и затражио је три филозофа који припадају разним верама
(хебрејској,исламској и хришћанској) да му протумачи сан.Обећао је да ће прихватити
веру оног мисионара и мудраца чији га говор буде највише задовољио.Та расправа је
позната као и „Хазарска полемика“. Управо је та расправа проблем и питање којим се
бави ова књига,са тим да није јасно који је мисионар био најбољи и у коју је веру хазарски
народ прешао.

4. Јоанес Даубманус је био штампар пољског порекла. 1691. Године штампао је изворе о
хазарском питању у виду лексикона,склопљеног од три речника, у коме су све јединце
биле сврстане по азбучном реду. Дело је објављено под називом Lexicon Cosri
.Даубманусово издање Хазарског речника штампано је у 500 примерака, али га је
инквизиција уништила 1692. Године. Остала су само два примерка-један отрован и други
помоћни примерак са сребрном бравом.

5. У причи о отровном и помоћном контролном примерку посебно ми је занимљиво то

што је Lexicon Cosri ,својевремено у Шпанији због чињенице да је тад било људи
пореклом из хазарског царства, забрањен у периоду од 800 година и што та казна траје и
дан данас. Такође ми је била занимљива па и чак и неразумна чињеница да су људи ,уз
помоћни контролник, уопште читали отрован примерак,знајући да их смрт чека већ на
деветој страни. Због тога садашњи писац књиге уверава читаоца да неће морати да умре
ако је прочита, као шљто је био случај и са људима који су умрли због отрованог
примерка.

6. и 7. Најјачи утисак у причи о принцези Атех су ми обележиле њене речи говорећи о

случају Мокадесе ал-Сафера:
„Али, ако није начинио ниједну грешку,пењући се ка Богу, па му је стога омогућено да га
на дну читаног сна, начинио је сигурно грешку на повратку,силазећи у овај свет са висина
у које се винуо.И ту грешку је платио. Пазите на повратак! Рђав силазак може да поништи
успон на планину.“
Tо сам схватила овако: Свако од нас има неки циљ,неку сврху или неки задатак, веру
улажемо да то остваримо. Средства до циља нису толико битна, колико је битна та наша
 Maрт. 25

вера у успех,сталоженост,сигурност и поступак на који ћемо то остварити. Уколико

учинимо грешку требамо учинити све да је исправимо, уколико то не успемо -наш пут који
је водио ка циљу неће имати смисла. То ће само показати да нисмо доследни задатка и
циља , а то по мом мишљењу , може понекад и да порази човека.

8. Цело дело ме је довео у размишљање, како Атехине речи о циљу, тако и опште
размишљање о хазарском речнику. Од чињеница отрованог примерка речника, највише
ме изненадила чињеница да су непокорени људи, иако су били свесни да ће бити
отровани и да ће умрети, идаље читали тај примерак знајући да ће стићи само до девете
стране. Он је чак и омогућавао да се сазна тренутак када наступа смрт.
Свидело ми се то што је писац на свој јединствен начин , предтавио један јединствен
народ, говорећи о њиховим животима, њихвој чудној историји која и даље тражи свој пут
у разрешењу. Питање о нестанку хазарског народа је остало неразрешено, на нама је да
размишљамо и маштамо о разрешењу тог питања са оним чињеницама што већ знамо.