Elektrina merenja

Elektrini merni instrumenti 3

Indukcioni merni instrumenti

Oznaka mernog sistema:

Princip rada:
Indukcioni merni instrumenti zasnivaju rad na pojavi koja nastaje
kao rezultat promenljivog magnetskog polja elektromagneta i polja
indukovanog u provodnoj ploici, postavljenoj u blizini
elektromagneta. Kroz ove elektromagnete proputa se struja, i to
naizmenina, i promenljiva magnetna polja ovih elektromagneta
indukuju u provodnoj ploi vihorne (vrtlone) struje. Iz uzajamnog
dejstva ovih struja u namotajima elektromagneta i u ploi dolazi do
pojave kretnog momenta.

Indukcioni instrumenti se primenjuju samo za naizmeninu struju

Indukcioni merni instrumenti

(1), (2) elektromagneti
0 osovina na kojoj se nalazi kolut
Iw1 i Iw2 nastaju u kolutu pod uticajem naizmeninih
magnetnih flukseva 1i 2
MK1 nastaje usled uzajamnog delovanja struja I1i Iw2
MK2 nastaje usled uzajamnog delovanja struja I2 i Iw1

Dispozicija mernog sistema

indukcionog instrumenta

Indukcioni merni instrumenti

mk1 = k1i1iW 2
1 T
M k1sr = mk1 d t = k1 I1 IW 2 sin .
T 0
mk 2 = k2 i2iW 1
1 T
M k 2 sr = mk 2 d t = k2 I 2 IW 1 sin
T 0

M ksr = M k 1sr + M k 2 sr

Indukcioni merni instrumenti

Struja I1 odbija struju Iw2 , a struja I2 privlai struju Iw1.
Ako se zna da su vihorne struje srazmerne strujama koje su ih proizvele i da je
struja I2 je deo struje Il:
M ksr = M k 1sr + M k 2 sr
M ksr = ( k1 I1 IW 2 + k 2 I 2 IW 1 )sin = ( k1I1 I 2 + k2 I 2 I1 )sin = ( k1 + k2 ) I1 I1 sin
M ksr = k I1 I 2 sin ( I1 , I 2 ) = kI 12

M ksr = M o = k I 2 = C

Skala indukcionih instrumenata je kvadratna.

Indukcioni merni instrumenti

Osim kao ampermetri, indukcioni instrumenti se izrauju i kao voltmetri,
vatmetri, varmetri i elektrina brojila.
Glavne karakteristike - rezime:
- Skala je kvadratna
- Potronja indukcionih instrumenata je relativno velika:
ampermetra (1 do 3)W a voltmetra (6 do 15)W, zavisno od opsega
merenja.
- Nedostatak je i zavisnost kretnog momenta od frekvencije, to ima za
posledicu da mere tano samo pri nazivnoj frekvenciji.
- Pri merenju nesinusnih struja ili napona ine greku usled oblika krive.

Termiki instrumenti
Oznake mernog sistema
a) Instrumenti sa vruom icom
b) Bimetalni instrument
c) Instrumenti sa kretnim kalemom i termopretvaraem
- sa direktno grejanim termoparom

- sa indirektno grejanim termoparom

Termiki instrumenti

Princip rada:

Zasniva se na delovanju termike energije nastale usled delovanja

elektrine struje, koja predstavlja merenu veliinu.
Toplotno dejstvo struje koristi se uglavnom na tri naina:
U prva dva naina koristi se pojava da se metali pri zagrevanju ire dilatiraju. Tako su nastali termiki instrumenti sa vruom icom i termiki
instrumenti sa bimetalnom trakom. Kod treeg naina koristi se pojava
elektromotorne sile na spoju dva raznorodna metala koji se izlae
zagrevanju usled toplotnog dejstva struje. Tako su nastali
magnetoelektrini instrumenti sa kretnim kalemom i termopretvaraem.

Termiki instrumenti

Instrumenti sa vruom icom

Toplotna snaga proputene merene struje:
 1 + ( t  t ) = S  ( t  t )
RZ I 2 = I 2 RZ0
0
S
Z
Z
Z

S - povrina ice
- sainitelj odavanja toplote
R0

- otpornost ice pri t0 =0C

t temperatura ice, tS temperatura sredine

Dolazi do izduenja provodnika kada se ovaj zagreva. Pod dejstvom zagrejanja
t = t - ts, ica se izduuje za l. Da bi se ovo izduenje moglo meriti,
podesnom konstrukcijom, pretvara se prvo izduenje u ugib, a potom u skretanje
kretnog organa za ugao .

I 2 = f1 ( tZ ) = f 2 ( lZ ) = f 3 ( ) .

Termiki instrumenti

Instrumenti sa vruom icom

Ovaj instrument je u osnovi ampermetar ali moe da se podesi primenom zatitnih

otpornika da bude voltmetar.
Glavne karakteristike:
- Sopstvena potronja termikih ampermetara sa vruom icom iznosi 0,5 do
1,5W.
- Uticaj oblika krive ne postoji i instrument tano pokazuje efektivnu vrednost
merene naizmenine struje, bez obzira na njen oblik. Ovo se i moglo oekivati, jer
se u ovom instrumentu koristi termiko dejstvo struje na osnovu koga je i
definisana efektivna vrednost naizmenine struje.
- Kod termikih voltmetara sa vruom icom opseg merenja je poev od 3 V pa do
600 V. Struja voltmetra je obino 0,1 A, to znai da je potronja voltmetra velika.
Opseg frekvencija je poev od nule (jednosmerna struja) pa sve do 10Hz. Pri
viim frekvencijama dolazi do izraaja reaktivna komponenta zatitnih otpornika.

Termiki instrumenti

Instrumenti sa vruom icom

Prednosti:
-Tano pokazivanje efektivne vrednosti merene naizmenine veliine, struje ili
napona, nezavisno od njenog oblika.
Nedostaci:
- Relativno velika potronja i
- Velika osetljivost na preoptereenje, to je u velikoj meri doprinelo da je
ovaj tip instrumenta potisnut iz industrijske upotrebe

Termiki instrumenti

Bimetalni instrument

Bimetalna traka se dobija valjanjem u vruem

stanju dve trake, meusobno vrsto priljubljene, od
metala razliitih sainitelja temperaturnog irenja.
Usled toplotnog dejstva struje I proputene kroz
bimetalnu spiralu, zagrejae se spirala za t i to
srazmerno toplotnoj snazi struje, odnosno, kvadratu
njene jaine. Usled ovog zagrevanja doi e do
odvijanja bimetalne spirale za neki ugao .

t = k1 I ,
2

K l t
=
= kI 2 .

Termiki instrumenti

Bimetalni instrument
Glavne karakteristike:

Prednosti:
Mogu meriti i jednosmernu i naizmeninu struju.
Jednostavne konstrukcije. (Otpada potreba za organom koji e stvarati
otporni momenat i za organom za umirenje kretnog organa konicom, jer sve
funkcije preuzima sama bimetalna spiralna opruga).
Strana stalna polja su, praktino, bez uticaja

Nedostaci:
-

Mala tanost.
Velika inertnost. Vreme postavljanja kazaljke iznosi nekoliko minuta.
Potronja termikih ampermetara sa bimetalnom trakom je velika.

Instrumenti ovog tipa koriste se uglavnom za struje industrijskih frekvencija, 50Hz

Termiki instrumenti

Instrumenti sa kretnim kalemom i termopretvaraem

Greja direktno ili indirektno zagreva
termopar, iju termoelektromotornu silu meri
magnetoelektrini milivoltmetar.

= k1 Et = k2 t = k3 I 2

Instrument sa direktno
grejanim termoparom

Et - termoelektromotorna sila termopara

t - temperatura zagrejanja toplog spoja

S obzirom da je i u ovom sluaju iskorieno termiko dejstvo struje, instrumenat

graduisan jednosmernom strujom pokazivae efektivnu vrednost naizmenine struje i
to bez obzira na njen oblik.
Pokazni magnetoelektrini milivoltmetar ima linearnu skalu, ali s obzirom na
srazmernost skretanja kvadratu jaina merene struje, podela skale, na kojoj e se
oitavati vrednost merene struje, bie kvadratna.

Elektrostatiki instrumenti

Oznaka mernog sistema:

Princip rada:

Kod elektrostatikih mernih instrumenata merni moment formira se

na principu uzajamnog dejstva naelektrisanih elektroda. Ovi
instrumenti spadaju u red najosetljivijih instrumenata jer im je
potronja zanemarljiva.
Merni sistem elektrostatikih instrumenata je ustvari jedan
kondenzator promenljive kapacitivnosti. Ova promenljivost
kapacitivnosti postie se na taj nain da se jedna od armatura
kondenzatora naini pokretnom, tako da se ona pod dejstvom
merenog napona moe pokretati. Na ovo ukazuje i oznaka mernog
sistema.

Elektrostatiki instrumenti
Ova vrsta instrumenta bitno se razlikuje od svih vrsta do sada prikazanih
instrumenata jer je u osnovi merilo napona, dok su svi ostali instrumenti bili u
osnovi merila struje, a napon su ustvari, merili indirektno ( Ui = Ri Ii ).
1. Instrumenti sa obrtnim ploama
2. Instrumenti sa pokretnom ploom

Instrumenti sa obrtnim ploama

Nepokretna ploa (1) vezana je za prikljunicu (1')
instrumenta. Pokretna - obrtna ploa (2) vezana je za
prikljunicu (2'). Obrtna ploa se nalazi na osovini (3)
za koju je privrena i spiralna opruga (4). Za osovinu
(3) privrena je i kazaljka (5) koja pri merenju
pokazuje vrednost merenog napona na skali (6).

Elektrostatiki instrumenti
Celokupnu energiju potrebnu za obrtanje ploe i poveanje
elektrostatike energije dae izvor napona koji e pod naponom U
opteretiti kondenzator sa koliinom elektriciteta Q.

Mk =

dW
d 1 2 1 2 dC
=
U C = U
d d 2
d
2

M 0 = k1

M k = M 0 kU 2
T

M 0 = k1 = M k sr

1
= mk dt = k U 2
T 0

Elektrostatiki instrument graduisan jednosmernim naponom pokazivae

efektivnu vrednost merenog naizmeninog napona i to bez obzira na
njegov oblik.

Elektrostatiki instrumenti
Nedostatak elektrostatikog mernog sistema je da je moment kretnog
sprega slab. Da bi se poveao i to u prvom sluaju dva puta, kretni organ
je dobio simetrino jo jednu plou, a naravno i nepokretni sistem. Dalje
poveavanje kretnog momenta postignuto je multipliciranjem reenja.

simetrina konstrukcija

multicelularni sistem

Elektrostatiki instrumenti
2. Instrumenti sa pokretnim ploama
Kada se na prikljunice instrumenta (1'-2')
dovede napon pokrenue se pomerljiva ploa
(2) i pribliiti nepokretnoj ploi (1) za neko l
doi u poloaj predstavljen na slici
isprekidanom linijom. Za sredinu pokretne
ploe (2) privreno je vlakno (3) obavijeno
oko koluta (4) obrtnog oko osovine na kojoj je
privrena i kazaljka (5) koja e se pritom
obrnuti i na skali (6) pokazati veliinu napona
meu elektrodama. Vlakno (3) je zategnuto
oprugom (7).

Elektrostatiki instrumenti
2. Instrumenti sa pokretnim ploama

dW d
=
F=
dl dl

1 2 1 2 dC
U C = U
dl
2
2

r
dC
,
Mk = F r = U 2
2
dl

M k = M 0 kU 2

M 0 = k1

Kvadratna zavisnost pokazuje da i kod ovog tipa polaritet prikljuenog

napona ne igra ulogu: skretanje kazaljke je uvek u pravilnom smeru. To
znai da instrument moe da se primeni i za merenje naizmeninog
napona.
S obzirom na mali kretni momenat, ovaj tip instrumenta se prvenstveno
primenjuje za merenje visokih napona.

Elektrostatiki instrumenti
Delitelj napona
Otporniki delitelj napona primenjuje
se za poveanje opsega merenja
elektrostatikog voltmetra.

Rr

Za merenja visokih napona treba

primeniti kapacitivni delitelj napona.

Cr

C0

R0

Ci

Ci

Ui

Ui

Rr = ( n 1) R0 ,

n=

U
Ui

C
U
= n 1 + 0 , C0  Ci
Ui
Cr
C0 = (n 1)Cr

Analogni elektronski merni

instrumenti
Analogni elektrini instrument sa kretnim kalemom dodavanjem
pojaavaa postaje instrument velike osetljivosti. Jedini nedostatak je to
to za rad ovog pojaavaa treba obezbediti dodatni izvor napajanja.
Analogni elektromehaniki:
Snaga za pokretanje crpi se iz objekta merenja Znatno povratno
dejstvo na merni objekt (mala ulazna impedansa)
Analogni elektronski:
Snaga za rad instrumenata crpi se iz izvora napajanja Malo povratno
dejstvo na objekt merenja (visoka ulazna impedansa).

Analogni elektronski merni

instrumenti

Blok ema elektronskog voltmetra

a) jednosmernog napona
b) naizmeninog napona

Elektronski voltmetar jednosmernog napona sastoji se od ulaznog delitelja

napona velike otpornosti (npr. 100 M), pojaavaa merenog napona, sa
konstantnim pojaanjem, voltmetra kao izlaznog indikatora - najee je to
magnetoelektrini instrument sa kretnim kalemom.
Elektronski voltmetar naizmeninog napona ima sve elemente kao prethodni
voltmetar, samo to mu je dodat aktivni usmera linearnih karakteristika, koji ne
utie na veliinu merenog napona.

Analogni elektronski merni

instrumenti

Blok ema elektronskog

multimetra

Elektronski multimetar koristi se za merenje razliitih elektrinih veliina. Izborom

odgovarajueg ulaza dobijaju se rezultati merenja u odgovarajuim jedinicama. U
ovim instrumentima se takoe koriste elektronski sklopovi, tj. pojaavai i
usmerai.

Analogni elektronski merni

instrumenti
Delitelj jednosmernog napona

U iz =

Delitelj naizmeninog napona

Riz
U ul
Rul
- Otporni, za jednosmerni napon
- Otporno-kapacitivno, za naizmenini napon do 1MHz
- Kapacitivno, za naizmenini napon preko 1MHz
- Sa aktivnim komponentama, za vrlo precizna merenja

Analogni elektronski merni

instrumenti
Operacioni pojaavai
Operacioni pojaavai koji se koriste u elektronskim mernim instrumentima
karakteriu se:
velikim pojaanjem napona ( >104 V/V)
velikom ulaznom inpedansom ( >106 )
malom izlaznom inpedansom (< 10 )
irokim spektrom proputanja uestanosti od 0 do nekoliko MHz
stabilnou nule i njenom nezavisnou od temperature okoline i napona
napajanja
statika linearna karakteristika nezavisna je od amplitude napona
mogunost obrtanja faze signala kao i mogunost sprezanja i obrade vie
signala istovremeno

Analogni elektronski merni

instrumenti

Analogni elektronski merni

instrumenti

Digitalni merni instrumenti

Digitalni merni instrumenti datiraju od 1953. godine i karakteriu se time
to im je izlazni signal ili pokazivanje instrumenta dato u numerikom
obliku (brojevima).
Oitavanje je bre i udobnije. Rezultat merenja u digitalnom obliku moe
se lako memorisati ili obraivati pomou raunara.
VR
VX

NX

BCD

Osnovni podsklopovi ovih instrumenata su: ulazni sklop, analogno

digitalni pretvara i digitalni pokaziva merne veliine indikator (displej).

Digitalni merni instrumenti

Ulazni sklop najee menja vrednost ulaznog napona (kroz podelu ili
pojaanje) na vrednost odgovarajuu analogno digitalnom pretvarau.
Takoe ovaj sklop moe druge merene veliine da konvertuje u napon.
Karakteristika pretvaranja ovog ulaznog sklopa uvek mora biti linearna, tj.
mora biti proporcionalna zavisnosti izmeu ulazne i izlazne veliine.
Analogno digitalni pretvara A/D konverzija je transformacija analognog
elektrinog signala u njegov digitalni ekvivalent. Uzorci merene veliine se
uzimaju u oreenim vremenskim intervalima. Ovakav postupak je nazvan
kvantizacija.
Proces A/D konverzije sastoji se iz tri postupka: vremenskog kvantovanja,
amplitudnog kvantovanja i kodovanja signala. Kvantovanje podrazumeva
deobu merene veliine na najmanje jedinice merne kvante. Od veliine
mernog kvanta neposredno zavisi tanost instrumenta - to je merni kvant
manji, tanost je vea i obrnuto.

Digitalni merni instrumenti

Vremensko kvantovanje ili odmeravanje je uzimanje uzoraka, odnosno
izdvajanje trenutnih vrednosti analognog signala u diskretnim vremenskim
intervalima. Svaki takav uzeti uzorak analogne vrednosti naziva se
odmerkom. Da bi dobijeni digitalni signal to bolje odgovarao analognom,
uestanost odmeravanja treba da je to vea.
Amplitudno kvantovanje je iznalaenje diskretne veliine koja je po
vrednosti najpriblinija odreenom analognom odmerku. Ovu diskretnu
veliinu je potrebno izraziti u digitalnom obliku, a da bi se to moglo da
ostvari ona mora biti kodovana.
Kodovanje je predstavljanje informacija pomou simbola neke azbuke.
Digitalne informacije mogu se kodovanjem predstaviti u numerikom
obliku.

Digitalni merni instrumenti

Za realizaciju digitalnih sistema povoljni su binarni sistemi, ija je vrednost
osnove brojanja 2 i gde postoje samo cifre 0 i 1, od kojih se mogu sastaviti
svi brojevi prema utvrenom propisu (binarnom kdu). Ovakav sistem ima
velikih praktinih prednosti, jer se u ureaju mogu koristiti elementi koji
imaju samo dva radna stanja (ukljueno - iskljueno).
Binarni sistem najpovoljniji je za konstruktivno izvoenje digitalnih kola, ali
je za obavljanje numerikih operacija najpogodniji decimalni sistem.
Zbog toga se koriste i meoviti sistemi. Oni se sastoje iz binarno
kodovanih decimalnih cifara (BCD kodovi). Zajedniko za sve BCD
sisteme je da se decimalni brojevi predstavljaju binarnim, tako to se
svaka cifra decimalnog broja zamenjuje odreenom grupom binarnih
cifara. One su u ovim grupama rasporeene prema utvrenoj ifri (kdu).
Postupak prevoenja decimalnih brojeva u binarno kodovane decimalne
brojeve naziva se kodovanje, a obrnut postupak dekodovanje.

Digitalni merni instrumenti

Elektronski brojai slue za odbrojavanje elektrinih impulsa u nekom
odreenom vremenskom intervalu.
Rezultat brojanja impulsa treba da se vizuelno prikae i to se ostvaruje
pomou indikatora, odnosno prikazivaa.
Digitalni indikator predstavlja rezultat merenja pomou svetlosnog
signala (poluprovodnici ili teni kristali) u obliku decimalnih brojeva
(vrednost broja NX) i oznaava jedinicu mere merene veliine. Broj mesta
(cifara) za oitavanje zavisi od tanosti instrumenta.
Najvie korieni prikazivai su segmetni indikatori. Oni cifre ili
slova predstavijaju pomou pogodno rasporeenih svetleih
segmenata. Broj predvienih segmenata zavisi od toga ta se eli
prikazati. Najee se koriste indikatori sa 7 segmenata, a postoje
i sa 14 i 16 segmenata.

Digitalni merni instrumenti

Prednosti digitalnih instrumenata su:
- velika tanost merenja [relativna greka: =(10-2 do 10-3 )%],
- jednostavnost pri rukovanju,
- lakoa oitavanja rezultata merenja (nema paralakse ni potrebe za
interpolacijom).
- mogunost registrovanja, pamenja i obrade rezultata merenja.
Nedostaci digitalnih instrumenata su:
- sloenost konstrukcije,
- sloeno odravanje i popravka
- nemogunost istovremenog praenja veeg broja digitalnih
instrumenata

Digitalni merni instrumenti

Greka pri merenju digitalnim instrumentima
Kod digitalnih instrumenata proizvoai uobiajeno navode granice greke (apsolutnu greku) iz
dva dela: dela koji se odnosi na izmerenu vrednost X i dela koji se odnosi na merni opseg M, pa
je:

Gdoz =

X+ 2 M
100
100

Gdoz = ( 0.05% X + 0.02% M )

1 - greka u procentima oitavanja

2 - greka u procentima od opsega

X - izmerena vrednost
M - najvea vrednost koju moe da pokae instrument na odabranom opsegu

Digitalni merni instrumenti