Mev

ELEKTRINI
MERNI INSTRUMENTI
Temelji razvoja elektrinih merenja
Objekat merenja mernih instrumenata u elektrotehnici su
elektrine veliine okarakterisane vrednostima parametara:
elektrinih signala,
pasivnih i aktivnih elektrinih i elektronskih
komponenata, i
elektrinih i elektronskih mrea i kola.
Sve ove veliine su mera osobina:
energetskog stanja naelektrisanja i
materijalnog prostora u kome se pojavljuje
naelektrisanje;
Po svojoj prirodi, elektrine veliine se manifestuju kao
zanemarljivo promenljive u vremenu (statike) i izrazito
vremenski promenljive (dinamike) veliine;
Pored ovih veliina, elektriniminstrumentima mere se i
veliine magnetnih komponenti i kola, ije su osobine u
neposrednoj vezi sa elektrinimveliinama - poznate kao
elektromagnetne veliine;
Pojava prvog elektrinog mernog instrumenta datira od
trenutka otkria dejstva mehanikih sila izmeu nosilaca
naelektrisanja (elektroskop za registrovanje koliine
elektriciteta);
Instrumenti za merenje jednosmerne
struje (poznati kao galvanometri)
pojavljuju se nakon Erstedovog otkria,
1820. godine;
Hans Christian rsted
(1777-1851),
J acques-Arsne
dArsonval (1851-1940)
Konstruktivno reenje galvanometra sa
pokretnim kalemom u stalnom magnetnom
polju datira jo od 1881. godine, kao
patentno reenje aka Darsonvala (J acques-
Arsne D'Arsonval);
U sledeih pola veka razvijen je itav niz
mernih instrumenata na bazi Erstedovog
otkria i konstruktivnog reenja Darsonvala.
Razvojem elektronike, posebno
pojaavakih kola, znatno su se proirile
mogunosti ovih instrumenata, poznatih
kao analogni elektronski instrumenti.
As a student in 1873
ELEKTRINI MERNI INSTRUMENTI
To su elementarna sredstva merenja elektrinih veliina
(koliine elektriciteta, struje, napona i otpornosti);
Oblast primene im je u merenju elektrinih veliina sa
relativno niim klasama tanosti, reda 0,2 i vie, uglavomu
industrijskim i manje profesionalnim delatnostima;
Instrumenti sa viim klasama tanosti, reda 0,2, 0,1 i 0,05,
ree su u primeni, jer su znatno skuplji u poreenju sa
odgovarajuim digitalnim instrumentima;
Nemaju mogunost direktne komunikacije sa raunarom,
tako da se merne informacije ne mogu automatski
obraivati raunarom;
Praktino svi instrumenti koji mere elektrine veliine, bez
obzira na princip rada, su elektrini merni instrumenti.
Instrument je izraeni ureaj za "detekciju" i prikaz
elektrinih veliina u obliku pogodnom za oitavanje.
"Oitavanje" instrumenta je uglavnom na vizuelnim
indikatorima (pokazivaima) razliite konstrukcije i oblika:
pokretna kazaljka na ugaono graduisnoj skali
promena duine svetlee pravolinijske trake na skali
digitalni indikator
X-Y grafiki displej - pisa, oscilograf
kompjuterski printer i/ili ploter
Primeri primene pojedinih vrsta indikatora:
Kazaljka na graduisnoj skali
Duina svetlee pravolinijske trake na
graduisanoj skali
Digitalna indikacija i indikatori
Savremeni tip X-Y Oscilografa
Monitor kompjutera kao mernog instrumenta
Printer za PC
Za praktinu analizu i testiranje elektrinih kola koriste se
osnovni merni instrumenti za:
merenje elektrinih struja, i(, t),
merenje elektrinih napona, v(e, t),
merenje eletrinih otpornosti (u optem sluaju
karakteristinih parametara impedansi, Z());
Postoji veliki broj i drugih vrsta instrumenata iji se rad
zasniva uglavnom na merenju neke od ove tri osnovne
veliine;
Savremeni instrumenti su uglavom digitalni, kod kojih je
indikacija u digitalnom (cifarskom) obliku.
Prvobitne konfiguracije instrumenta su u osnovi
elektromehanike konstrukcije kod kojih su indikatori
merene veliine bazirani na kretnim sistemima.
Kod elektrinih mernih instrumenata, merena veliina
deluje mehanikom silomna pokretni deo instrumenta sa
skalom, ijim se poloajemregistruje njena vrednost;
Bitna razlika izmeu elektromehanikih - analognih i isto
elektrinih -digitalnih instrumenata nije samo u principu
indikacije, ve u nainu poreenja merene veliine (X) i
referentne mere (X
0
).
Referentna mera elektromehanikih instrumenata je
mehanika veliina (sila ili moment slie) koja se poredi sa
elektromagnetnom silommernog elektrinog signala;
Kretni sistemi koji se koriste kod analognih mernih
instrumenata su:
mehaniki sa kazaljkom (iglom) ili optikim
pokazivaem na skali i
elektrooptiki sa pokretnim elektronskim zrakom -
svetlom takom na ekranu katodne cevi;
Tri su mogua dejstva elektrinog signala:
mehaniko,
termiko i
hemijsko
ELEKTROMEHANIKI INSTRUMENATI
Dejstva elektrinih signala, koja se mogu posmatrati i
meriti su: mehaniko, termiko i hemijsko;
Elektrini instrumenati uglavnom koriste mehaniko
(inercijalni i bezinercijalni kretni sistemi), a ree i
termiko dejstvo (sluaj termopara ili bimetala);
Mehaniko dejstvo merenog elektrinog signala
prenosi se na kretni sistem sa pokazivaem koji se
kree:
1. translatorno - po pravolinijskoj skali
2. rotaciono - sa skalom po krunom luku
Referentne veliine su sile elastinih mehanikih
opruga razliite konstrukcije;
Za ostvarivanje metode za poreenje dejstva elektrinog
signala i referentne veliine - mere, neophodno je
osmisliti adekvatno konstruktivno reenje instrumenta;
Osnovni cilj konstruktivnih reenja elektrinih mernih
ureaja - instrumenata je da se obezbedi:
minimalna potronja energije merenog signala
linearna zavisnost pomeraja od merenog parametra
elektrinog signala
dovoljna osetljivost, i
minimalno vreme uspostavljanja kretnog sistema bez
oscilovanja u ravnoteni poloaj, nakon pobude
elektirinog signala.
U ilustrovanomprimeru direktno se porede konstanta
konverzije struje u mehaniku silu, k
x
i konstanta opruge, k
0
.
Rezultat merenja (poreenja) je poloaj kazaljke kretnog
sistema na graduisanoj pravolinijskoj skali po x osi.
Pri ravnotei sistema,
F
x
=F
0
k
x
i
x
=k
0
x
. i i
x
x x
k
k
k
0
x
= =
x
i
x
i
x
F
x
i
x
F
x
F
0
x
0
Princip merenja struje i
x
, poreenjem elektromagnetne sile
F
x
i sile mehanike opruge F
0
:
Iz uslova ravnotee momenata
F
x
a=k
x
i
x
= M
0
=Do,
sledi da je skretanje kazaljke
Zbog konstruktivnih problema i uticaja neeljenih efekata,
umesto pravolinijskog kretnog sistema efikasniji su za primene
rotacioni kretni sistemi.
D
x
i
k
x
=
= ki
x
o
i
x
Praktina reenja ove vrste instrumenata zasnivaju se na
obrtnom kretnom kalemu kroz koji protie merena struja u
stalnom radijalnom magnetnom polju.
i
x
F
x
i
x
M
0
=Do
F
x
a
o
Spiralna opruga torzione
konstante, D
Prenos dejstva jaine struje u mehaniku silu ostvaruje se
po zakonima elektromagnetizma o uzajamnomdejstvu sila
izmeu para naelektrisanja, magnetnog polja i elektrinih
struja (Kulonov zakon, Erstedovo otkrie, Amperov zakon,
Laplasova teorema, Holov zakon, Lorencova sila, i dr.)
Ako se umesto kazaljke (igle) koristi sistem sa optikim
zrakom kojim se osvetljava deo skale za oitavanje onda
se radi o elektrooptikim kretnim sistemima.
Elektromehaniki sistemi su inercijalni sistemi zbog
konane mase kretnog sistema instrumenta.
Ukoliko se koristi elektronski mlaz kao kretni deo sistema
onda su u pitanju bezinercijalni sistemi zbog zanemarljive
mase elektronskog mlaza.
BEZINERCIJ ALNI INSTRUMENATI
y
U
x
Princip elektrooptikog sistema sa elektronskim zrakom
katodne cevi (CRT):
K - katoda
A
1
i A
2
- anode za fokusiranje i ubrzavanje
elektronskog zraka (mlaza)
Y
1
i Y
2
- otklonske ploe
Ekran CRT
y=h U
x
y
0
K
Vakumirana
cev
Y
2
+U
x
0V
Elektronski
top
Elektronski
zrak
Y
1
A
1
A
2
OSNOVI DIGITALNIH INSTRUMENATA
Prapoeci merenja u direktnoj su vezi sa poetkom
brojanja i raunanja, tako da su brojake digitalne - metode
starije od svih ostalih metoda merenja.
Prvobitno odreivanje vrednosti fizikih veliina svodilo se
na uporeivanju (odbrojavanjem) utvrenih jedininih
vrednosti ("merica") i veliina koje su se merile.
Problem simbolikog zapisa brojne vrenosti rezultata
merenja uslovio je razvoj indikatora sa mehanikim
principima kao fundamentalnom pravcu razvoja nauke toga
vremena.
Na primer, kod merenja mase pomou vage koristi se set
tegova nominalnih vrednosti tako odabranih da se u datom
opsegu moe dobiti svaka vrednost u dekadama brojnog
sistema sa cifrom najmanje teine.
Setovi tegova ili "merica" bile su osnovne vrednosti sa
kojima se uravnoteava merena masa prema odreenom
izboru tegova (kodu).
Oitani rezultat je brojna vrednost tegova poreanih po
vrednosti teinskih cifara.
Sa tegovima mase, na primer 10, 30, 90 i 270 grama,
mogue su sledee kodne kombinacije masa u opsegu od
10 do 400 grama u koracima po 10 grama:
10 = 10
20 = 30 - 10
30 = 30
40 = 10 + 30
50 = 90 - 30 - 10
60 = 90 - 30
70 = 90 + 10 - 30
80 = 90 - 10
90 = 90
100 = 90 + 10
310 = 270 + 30 + 10
320 = 270 + 90 - 30 - 10
330 = 270 + 90 - 30
340 = 270 + 90 + 10 - 30
350 = 270 + 90 - 10
360 = 270 + 90
370 = 270 + 90 + 10
380 = 270 + 90 + 30 - 10
390 = 270 + 90 + 30
400 = 270 + 90 + 30 + 10
110 = 90 + 30 - 10
120 = 90 + 30
130 = 90 + 30 + 10
140 = 270 - 90 - 30 - 10
150 = 270 - 90 - 30
160 = 270 + 10 - 90 - 30
170 = 270 - 90 - 10
180 = 270 - 90
190 = 270 + 10 - 90
200 = 270 + 30 - 90 - 10
210 = 270 + 30 - 90
220 = 270 + 30 + 10 - 90
230 = 270 - 30 - 10
240 = 270 - 30
250 = 270 + 10 - 30
260 = 270 - 10
270 = 270
280 = 270 + 10
290 = 270 + 30 - 10
300 = 270 + 30
Principi savremenih elektronskih digitalnih mernih
instrumenata zasnivaju se na primeni osnovnih elektronskih
kola kao to su:
1. Logika (prekidaka) elektronska kola - digitalni brojai,
registri, memorije
2. Naponski (ili strujni) komparatori
3. ADC (Analog-to-Digital Converters) i DAC (Digital-to-
Analog Converters)
4. Digitalni indikatori
Za razumevanje principa rada elektronskih digitalnih metoda
merenja neophodno je znanje prekidake (logike) Bulove
algebre i principa rada binarnih elektronskih komponenata i
kola.
Kada je George Boole svojomintuicijom
postavio osnove binarne (prekidake)
algebre, nije ni slutio koliki je doprinos dao
razvoju savremene kompjuterske tehnike;
Za razliku od tradicionalnog decimalnog
brojnog sistema sa 10 cifarskih simbola (0,
1, 2,...,9), binarni sistemima samo dva
simbola (0 i 1);
George Boole
(1815-1864)
England.
Binarni sistem zasniva se na dva fiziki mogua logika stanja
neke pojave: "true ili false" ispravno ili pogreno;
Prvi prekidaki elementi bili su mehaniki sa elektromagnetnim
upravljanjem (relejni).
Na principima prekidake algebre realizuju komponente za
pamenje -memorije, bez kojih je rad kompjutera nezamisliv;
Do pojave mikroprocesora, razvoj digitalne instrumentacije
nije se mnogo oslanjao na mogunostima formalne
kompjuterske logike;
Principi digitalne tehnike merenja usmeravani su ka razvoju
tehnika konverzije analognih signala (pre svega, napona) u
binarni kod - digitalnu re i obrnuto;
Prvi binarni brojaki element jeste bistabilni multivibrator (flip-
flop), koji je istovremeno i memorijski element za dva logika
stanja (0 i 1);
Ako je flip-flop i delitelj frekvencije (ili mnoa periode) sa
brojem2, onda N kaskadnih flip-flopa postaju delitelji sa
osnovom2
N
, ime se proiruje osnova brojanja prema potrebi.
Robert Andrews Millikan
(1868-1953)
Naelektrisanje kao objekat merenja
Robert Andrews Millikan (18681953) je
1910. godine, demonstriraro kvantnu osobinu
i odredio vrednost elementarnog
naelektrisanja merenjempomeraja malih
naelektrisanih kapljica u elektrinompolju;
SI jedinica elektriciteta, kulon (C), definisana
je u SI sistemu jedinica, kao
1 kulon=1 amper 1 sekund (C=A s);
Naelektrisanje (koliina elektriciteta, q) je jedna od osnovnih
osobina elementarnihestica, koja je konvencionalno
definisana kao negativna za elektron i pozitivna za proton;
Zavisno od osnovnih fizikih konstanti, kulon je odreen preko
elementarnog naelektrisanja (elektrona), e:
1C= (1/1,60217733) 10
19
e ~ 6,24 10
18
e,
sa mernomnesigurnou elementarnog naelektrisanja 0,3ppm.
U MKSA (SI) sistemu jedinica kulon (C) je
izvedena jedinica za koliinu elektriciteta, koja
je predhodno kao apsolutna praktina jedinica
dobila nazivu ast slavnog francuskog
naunika Charles Augustin Coulomba, 1881.
godine.
Kasnije je, uvoenjemosnovne jedinice elektrine struje-
ampera, utvrena i definicija kulona koja glasi:
Kulon je koliina elektriciteta koja protekne kroz
provodnik u jednoj sekundi strujom od jednog ampera.
Kada je kasnije odreen iznos koliine elektriciteta
elementarne estice - elektrona, e=1,6010
-19
C, utvreno je
da je koliina elektriciteta od 1C ekvivalentna
aproksimativno 6,2410
18
elektrona.
Charles-Augustin
de Coulomb
(1736-1806)
Izgled jedne od prvih Kulonovih torzionih vaga:
U vreme kada se smatralo da su elektrostatiki generatori
najvee dostignue u obezbeenju elektriciteta, italijanski fiziar
Alessandro Volta realizovao je primarnu eliju sa utopljenim
papiromu so umetnutimizmeu ploa od srebra i cinka;
Termini, kao to su su elektroda, jon, elektron i polaritet, napon
i struja, tada jo nisu bili poznati;
Prvu naponsku bateriju demonstrirao je Alessandro Volta
1799. godine;
J edna od originalnih aparatura baterije prikazana je na slici:
Voltina baterija, 1799. god.
Alessandro Volta
(1745-1827)
Ovakva komponenta poznata kao elektrohemijska Voltina
(Voltiac) elija znatno je ubrzala progres nauke i
instrumentacije;
Ona je bila pretea suve elije, dananjih baterija za lampe,
kalkulatore i druge savremene ureaje sa baterijskim
napajanjem;
Merenje naelektrisanja
Statiki elektricitet se manifestuje preko meusobnog
dejstva sila, kao prisustvo elektrinog polja i postojanja
elektrinog potencijala;
Dinamiko naelektrisanje (u kretanju) manifestuje se preko
dejstva elektrine struje sa svim njenim osobinama;
Merenje naelektrisanja (q) iroko se primenjuje:
u elektronici,
u fizici,
u radiologiji kod detekcije svetlosti i estica,
u tehnologijama sa naelektrisanim esticama ili
kapljicama (na primer, kod tonera za kopiranje);
kod odreivanja srednje vrednosti slabih struja i/ili struja
umova primenom vremenske integracije;
Postoje dve standardne klase instrumenata za merenje
naelektrisanja:
elektrostatiki instrumenti i
pojaavai naelektrisanja;
Elektrostatiki instrumenti koriste elektrodinamiki princip
merenja pomeraja naelektrisanih tela pod dejstvom obrtnog
momenta, izazvanog elektrinim poljem;
Takvi elektrodinamiki elektrostatiki instrumenti poznati su
pod nazivom i kao elektrostatiki voltmetri;
Princip rada elektrostatikih voltmetara zasniva se na
indirektnom merenju naelektrisanja direktno merenih
potencijala na kondenzatoru poznate kapacitivnosti;
Ova vrsta instrumenata se optimizira za iroki opseg
merenja od reda 100V do 100kV pune skale, a po
porudbini i preko 200kV;
Tanost elektrostatikih cvoltmetara je reda 1% pune skale,
sa tipinim vremenskim konstantama do 3s;
Izolaciona otpornost ovih elektrostatikih voltmetara je
10
10
-10
15
O, sa kapacitivnostma instrumenta u opsegu
1-500pF;
Elektrostatiki voltmetri baziraju se na principu dejstva
odbojne i privlane sile izmeu naelektrisanih elektroda
kondenzatora specifine konstrukcije;
Postoje tri konstrukcije instrumenta za merenje statikog
naelektrisanja:
a) Elektroskop sa odbojnom silom izmeu zlatnih listia;
b) Elektrostatiki voltmetar na principu dejstva privlane
sile izmeu elektroda obrtnog kondenzatora;
c) Elektrostatiki voltmetar na principu dejstva privlane
sile izmeu elektroda kvadrantno simetrinog obrtnog
kondenzatora;
V
2
V
1
(a)
u
V
1
V
2
(b)
u
V
2
V
1
(c)
V
u
V
2
V
1
u
Princip rada elektroskopa zasnovan je
na optem Kulonovom zakonu sile
izmeu dva naelektrisanja:
r
r
q q
k F

3
2 1
=
Konstanta k uspostavlja vezu izmeu dimenzija elektrinih i
mehanikih veliina (mase, duine i vremena) i karakterie
dielektrine osobine prostora;
Vrednost konstante k odreena je preko dielektrine
propustljivosti vakuuma c
0
relacijom
2 - 9
0
C m N 10 89 , 8
4
1
= =
k
gde je c
0
=8,8510
12
Fm
-1
.
q
q
1
q
2
( )
2 1
q , q , k f =
Ako je napon izmeu ploa V=V
1
-V
2
,
elektrini moment sile je dat relacijom:
Kako je rotacija proporcionalna naponu V
2
, ovakav
instrument se isto tako moe koristiti i za merenje napona.
V
1
V
2
u
d
dC
V
d
CV d
d
dW
M
q
2
2
2
1
2
1
=
|
.
|
\
|
= =
Ravnoteni moment spirale srazmeran je uglu skretanja,
tako da je ugao ravnotee dat izrazom
K
d
dC
V =
2
2
1
d
dC
K
V
2
2
=
Zbog naponskih razlika na kvadrantnim
parovima, V
1
-V
2
, indikator se privlai od
jednog para, a odbija od drugog para;
Indikator je povezan sa icomto
omoguava da stabinost veanja bude
kontrolisana potencijalomV, tako da je
pomeraj, , dat relacijom
gde je K konstanta uvijanja neoptereene opruge.
V
2
V
1
V
u
( ) ( )
(
|
.
|
\
|
=
2 1 2 1
2
1
V V V V V K
Prednost elektrostatikih instrumenata je to od struja koje
teku u DC reimu jedino postoji struja curenja kojom se
pune kapacitivni elementi, velike DC otpornosti;
Elektrina struja (i) kao objekat merenja poseduje
kvalitativne i kvantitativne karakteristike;
Danas se pouzdano zna da elektricitet, kao i materija, ima
diskretnu strukturu;
Elektrina struja predstavlja kretanje elementarnih
elektrinih optereenja, elektrona i elektrino optereenih
elementarnih estica materije, jona.
Sama definicija struje na bazi elektronske teorije opisuje
kvalitativne osobine struje kao:
1. elektronske i
2. jonske struje
Elektrina struja kao objekat merenja
Elektronske struje su karakteristine za vrste
provodnike, u kojima je materijalna struktura stabilna, dok
se kod jonskih struja sa elektricitetom prenosi i materija;
1. kondukcione (struje provodnosti) i
2. konvencione
J edna od najvanijih kvantitativnih karakteristika
elektrine struje kroz provodnike jeste jaina (intenzitet)
struje;
J aina struje (i) definie kao protekla koliina elektriciteta
dq kroz posmatranu povrinu poprenog preseka
provodnika u vremenudt, odnosno
dt
dq
i =
Prema definiciji jaina struje bi se mogla meriti brojanjem
proteklih elektrona e=1,6022 x 10
-19
C u odreenom
vremenskomintervalu, ali je to praktino teko izvodljivo;
Zato je mehaniko dejstvo struje u stalnommagnetnom
polju znatno povoljnije reenje, s obziromna ve razvijene
instrumente koji rade na mehanikomprincipu;
Prema uzroku koji izazivaju kretanje elektrinih optereenja,
struje se dele u dve osnovne kategorije:
1. kondukcione (struje provodnosti)
2. konvekcione (konvekcija - strujanje).
Kondukcione struje nastaju kretanjemelektrinih
optereenja pod dejstvomelektrinog polja, bez obzira da li
su to joni ili elektroni;
Sva ostala kretanja naelektrisanja izazivaju konvekcionu
struju;
Prisustvo bilo koje struje izaziva pojavu magnetnog polja;
Na primer rotacija naelektrisanog diska izaziva struju po
konturi obrtnog diska, ili kretanje mlaza elektrona u CRT
koji je pod dejstvompolja dostigao odreenubrzinu;
Od mnogobrojnih elektromehanikih i elektrodinamikih
instrumenata do danas dominantno mesto ima instrument
sa kretnimkalemomu stalnommagnetnompolju;
Usavravanjemmehanike konstrukcije instrumenata bilo je
po ugledu na mehanike asovnike sa svimizumima
preciznih rotacionih mehanizama;
Merenje jaine elektrine struje
Uslov je da konstruktivna reenja zadovolje zahteve u
pogledu:
optimalnog kretanja kretnog sistema
minimalnih energetskih gubitaka i trenja u leitima
osovinica,
zadovoljavajue osetljivosti i dr.
Prvi instrumenti projektovani su za merenje vrlo malih
(galvanskih) struja te otuda i njihov naziv galvanometri;
Ipak postoje jasne razlike izmeu galvanometara i
ampermetara, kako po konstrukciji, tako i po nameni;
Instrument sa kretnimkalemomu stalnom
magnetnompolju
Konstruktivno reenje ampermetra sa pokretnim kalemom u
stalnom magnetnom polju datira jo od 1881. godine, kao
patentno reenje galvanometra aka Darsonvala;
Princip i konstruktivni izgled ampermetra:
Stalni
magnet
Polni
nastavak
Nosa
kalema
Kalem
Kazaljka
(igla)
Polni
nastavak
N
Polni
nastavak
S
Skala i igla
instrumenta
Povratna
spirala
Merena
struja
Kalem
Radijalno
polje
Instrument sa kretnimkalemomu stalnom
magnetnompolju
Skica konstruktivnog reenja ampermetra sa pokretnim
kalemom u stalnom magnetnom polju:
|
.
|
\
|
=

B x dl I dF
i i

=
i i
dF a dM
M
1
=ahBI=SBI
M
N
=NahBI=NSBI=D
I
D
NSB
=
o=kI
N
S
o
i
B
+I I
N
a
h
D
NSB
= k
dl
i
B
dF
i
B
dl
i
dl
i
dF
i
dF
i
+I
I
Do
dl
i
M
1
Instrument sa kretnimkalemom
Zavisnost skretanja kazaljke u funkciji merene struje je
linearna, tako da konstanta k predstavlja strujnu osetljivost
instrumenta:
(
A
A
=
A
pod
I
k
i
max
I
i
Otpornost instrumenta pri jednosmernoj struji oznaava se
kao R
i
, napon pri punom skretanju instrumenta (merni
opseg)
V
i
=R
i
I
i
= k
V
,
gde je k
V
- naponska konstanta instrumenta.
Ovi instrumenti se grade kao mikroampermetri (A) ili
miliampermetri (mA).
Nominalne vrednosti struje su 50A, 100A, 1mA, ali su
najee u primeni kao panel instrumenti struje I
i
=100 A i
otpornosti R
i
=1000-2000O.
Simbol instrumenta sa kretnim kalemom je:
Kako skretanje kretnog sistema zavisi od polariteta struje,
to su instrumenti sa kretnim kalemom jednoznano
polarizovani.
Ako su projektovani sa nulom na sredini opsega onda se

mogu meriti i pozitivne i negativne struje i primenjuju se
kao indikatori nulte struje.
+
A
ili
+
mA

Neka je struja kroz instrument sa kretnim kalemom
vremenski promenljiva, oblika i=I+i(t), za i(t)>0;,
Za spore promene skretni sistem pratiti trenutnu vrednost
date struje, tako da je skretanje o=kI+ki(t)=
0
+(t);
Pri brim promenama struje, kretni sistem zbog svoje inercije
nije u stanju da sledi te promene;
Zato e pokazivati srednju vrednost vremenski promenljive
komponente struje, kao to je ilustrovano na dijagramima:
sr
t[ms]
10 20 30 40 50
i
o o=kI+kI =kI+kI
sr sr
= =o o
0 0
+ +o o
sr sr
. .
i
t[s]
1 2 3 4 5
o o=kI+ki(t)= =kI+ki(t)=o o
0 0
+ +o o(t). (t).
0
I
Instrument sa kretnimkalemompri promenljivoj struji
Generalno, skretanje kazaljke instrumenta sa kretnim
kalemom srazmerno je jednosmernoj komponenti I i
srednjoj vrednosti signala struje i(t), odnosno
sr
t[ms]
10 20 30 40 50
i
o o=kI+kI =kI+kI
sr sr
= =o o
0 0
+ +o o
sr sr
. .
i
t[s]
1 2 3 4 5
o o=kI+ki(t)= =kI+ki(t)=o o
0 0
+ +o o(t). (t).
0
I
}
0
1
+ = = o
T
sr
idt
T
I I k k
Bitne karakteristike instrumenta sa kretnim kalemom su:
skala instrumenta je linearna, a skretanje kazaljke je
srazmerno srednjoj vrednosti merene struje;
skretanje kazaljke je jednoznano u odnosu na polaritet
merene struje ili napona, pa su zato ovi instrumenti
polarizovani;
temperaturno su osetljivi, jer se otpornost kalema i
intenzitet magnetne indukcije menjaju sa temperaturom;
neophodna je temperaturna kompenzacija;
klasa tanosti je u najboljem sluaju 0,1 a izuzetno i
0,05, ali su zato znatno skuplji; inae u praksi se obino
sreu klase 0,5; 1; 1,5; 2; 2,5 i 5;
Kod projektovanja i konstrukcije instrumenata sa kretnim
kalemom trai se optimalno reenje s obzirom na:
osetljivost (konstanta k),
dimenzije (gabarit)
unutranju otpornost (Ri),
uticaj spoljnih magnetnih polja,
temperaturu i vibracije.
Konstrukcije kretnih sistema i magnetnih kola instrumenta
sa kretnim kalemom
Stalni magnet
Magnetno kolo
S N
(a)
N
S
(c)
N S
(d)
S
N
(b)
S
N
(e)

Mev

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mev

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTRINI

Ako su projektovani sa nulom na sredini opsega onda se

You might also like