Мерење квалитета електричне енергије

Наслов: Мерење квалитета електричне енергије

Евиденциони број: 6120
Руководилац пројекта: др Владимир Вујичић, ред. проф.
Факултет техничких наука у Новом Саду
Истраживачи: 1. др Иван Жупунски, ред. проф., ФТН
2. др Миле Пешаљевић, ред. проф., ФОН
3. др Владимир Катић, ред. проф., ФТН
4. др Гордана Бојковић, ванр. проф., ФТН
5. др Слободан Милованчев, ванр. проф. , ФТН
6. др Зоран Митровић, доцент, ФТН
7. др Небојша Пјевалица, асистент, ФТН
8. др Јосиф Томић, асистент, ФТН
9. мр Драган Пејић, асистент, ФТН
10. мр Борис Антић, асистент, ФТН
11. мр Владо Поробић, асистент, ФТН
12. мр Дражен Дујић, асистент, ФТН
13. мр Марко Векић, асистент, ФТН
Организације учесници: 1. Факултет техничких наука у Новом Саду
2. Факултет организационих наука у Београду
Корисници: 1. Електропривреда Србије, Београд
2. ICM Electronics, Нови Сад
Број истраживач-месеци: укупно на пројекту: 85+85+85+21.25 у првој, другој,
трећој и четвртој (три месеца продужења) години
Кратак садржај предлога пројекта

1. Садржај пројекта

Садржај истраживања обухвата:

1. Развој нових метода мерења скупа величина које одређују квалитет електричне енергије. То је нов
приступ мерењима квалитета електричне енергије – мерење у фреквенцијском домену (ФД). У
временском домену (ВД), који је данас стандардан, основна мерена величина је појединачан
одмерак, а неки параметри квалитета електричне енергије, као што је фактор изобличења, се врло
компликовано мере. У новом приступу мерењу електричне енергије, мерењима у ФД, улогу
појединачних одмерака преузимају појединачни хармоници, што је много природније, јер су
величине у мрежи простопериодичне, или скоро простопериодичне, па се једна периода мерене
величине може приказати са најмање 2 броја или нешто више бројева (два броја по хармонику), а
никако са обавезних 128 или више кад је временски домен у питању. Када је мерена величина
позната преко својих хармоника, веома просто се врши филтрирање, интеграција и диференцирање
мерених сигнала. Померање сигнала унапред и уназад у времену је крајње поједностављено.
Посебну предност представља инхерентно обезбеђена могућност потискивања импулсних сметњи,
што је у мерењима изузетно важно јер омогућује стабилан, прецизан и тачан рад инструмента.
2. Развој специјализованог интегрисаног кола. Основа је ДФТ процесор кратке речи, бар 3 до 4 пута
једноставнији од најпростијег класичног ДФТ процесора. Због своје хардверске једноставности,
више њих се имплементира у један ФПГА чип, чиме се омогућује једноставно паралелно
вишеканално мерење. У дистрибутивној мрежи се мери, у једној тачки, најмање 7 величина (4 струје
и 3 напона) и цео низ изведених величина (снага, енергија, фактора изобличења, хармоници,
пропада напона и друго). Алгоритми мерења, развијени у тачки 1. треба да се уграде у један ФПГА
чип, који је основа хардверске имплементације мерне методологије.

Биће извршен избор оптималне фамилије ФПГА чипа, са посебним освртом на могућност
реализације ASIC аналогона.
3. Развој мерне инструментације. Планира се развој два основна типа инструмента:
a. погонски;
i. ручни, преносиви,
ii. стационарни, са развијеним могућностима комуникације,
iii. преносиви, са могућношћу дуготрајног снимања и локалне обраде
b. еталонски.  

2. Циљ пројекта
Циљ истраживања је да се:
• кроз развој и примену нових мерних метода и реализацију нових, бољих мерних инструмената омогући
мерење и праћење низа електричних величина, параметара и догађаја који одређују квалитет
електричне енергије;
• омогући испуњавање захтева потрошача, као и поуздано и рационално управљање
електроенергетским системом, на основу добијених резултата мерења и адекватне анализе;
• допринесе успостављању квалитетне лабораторијске базе из ове области;
• омогући имплементација међународних и европских стандарда који се односе на квалитет електричне
енергије;
• са домаћим произвођачима мерне опреме произведе и понуди тржишту гама мерних инструмената за
мерење и праћење квалитета електричне енергије;
• допринесе развоју специјализованог кадра, способног да се посвети решавању проблема из области
које обухвата наведени предмет истраживања.  

3. Планирани резултати
1. Развој мерних метода за мерење електричних величина у фреквенцијском домену
a. Мерење електричних величина
Мерење струје стохастичком методом и трансформатором без језгра. Мерење напона стохастичком
методом и трансформатором без језгра. Мерење снаге и енергије стохастичком методом и
трансформаторима без језгра.

2
 b. Мерење параметара квалитета електричне енергије
Мерење хармоника напона и струје (косинусне и синусне компоненте) стохастичком методом.
Мерење фактора изобличења. Мерење пропада и надвишења напона. Мерење у складу са нормом
ЕН50160.

c. Детекција догађаја
Прелазак из фреквенцијског у временски домен – IFFT. Препознавање претхаваријских и
хаваријских ситуација у електроенергетској мрежи. Снимач кварова (fault recorder).

2. Развој наменског интегрисаног кола

a. Избор оптималне фамилије FPGA интегрисаног кола
Истраживање тржишта. ALTERA као најповољнији добављач. Фамилија CYCLONE као најповољнији
тип FPGA кола за реализацију 7-каналног паралелног ДФТ процесора.

b. Пројектовање наменског FPGA интегрисаног кола

Пројекат 7-каналног паралелног ДФТ процесора – 22 пута напреднијег од првог прототипа
имплементираног на платформи Cypress Semiconductors. Пројектовано коло мери на 7 канала по 50
хармоника за време од 20 ms, за разлику од прелиминарног прототипа који је мерио у истом
времену 16 хармоника на једном каналу.

3. Пројектовање мерила
a. Пројектовање преносног мерила
На бази пројектованог 7-каналног ДФТ процесора пројектовано је и реализовано мерило квалитета
електричне енергије чије су перформансе дате у Прилогу 1. Демонстрација мерила у
„Електровојводини“ у Новом Саду је показала две чињенице:
i. Прототип пројектованог мерила је по цени био изнад стандардног CIRCUTOR-овог
мерила квалитета електричне енергије, и
ii. Брзина и количина прикупљених информација о три измерена напона и четири
измерене струје је била далеко на страни пројектованог прототипа.
О овим чињеницама је извештено Министарство и оно се сложило са предлогом да се пројектовани
прототип мерила квалитета прошири функцијама fault recording-a и тиме, практично, искористи
тржишна предност коришћеног концепта. Наиме, стандардни преносни уређај за мерење квалитета
електричне енергије је бар пет пута јефтинији од стандардног преносног fault recorder-а.

b. Пројектовање стационарног мерила

С обзиром на чињеницу да се у другој години реализације пројекта појавила гама стационарних
мерила квалитета електричне енергије, по врло прихватљим ценама, оцењено је да не треба
вршити развој у овом правцу. Кључни је био закључак и предлог 3.а.

c. Пројектовање data logger-а

Мерење квалитета електричне енергије подразумева, између осталог, мерење не само параметара
електричне снаге и енергије, него и мерење саме електричне снаге и енергије. У складу са тим,
пројектовано је и реализовано еталонско мерило електричне снаге и енергије. Оно на једном
струјном и једном напонском каналу мери одговарајуће величине, снима у PC рачунару за подршку
и омогућује накнадну анализу и евентуалну оверу тестираног уређаја. Уређај описан под 3.а. је
сувише брз и даје сувише велику количину информација (70 kB/s) да би директно био коришћен као
data logger, али избором погодних филтара и довољно великог меморијског простора у PC рачунару,
могуће је и њега користити као data logger.

4. Пројектовање еталона
a. Развој калибрационих поступака

Еталонско бројило, поменуто под 3.c., има веома једноставан хардвер и, сходно томе, једноставно
се контролишу извори грешака мерења. То омогућује реализацију врло тачног мерења електричне
снаге и енергије. Мерна несигурност овог мерила је врло мала, далеко мања од мерне несигурности
калибрационе опреме која је била на располагању, тако да је требало развити посебне
калибрационе методе и процедуре за ефикасно коришћење расположиве опреме. У првом реду се
то односи на испитивање тачности (мерне несигурности) еталонског бројила у једносмерном
режиму. Расположива опрема има за ред величине мању мерну несигурност у једносмерном
режиму, тако да је кључна калибрациона процедура за стохастичко еталонско мерило електричне
снаге и енергије дефинисана и реализована у једносмерном режиму.

3
 b. Пројектовање еталона
Под еталоном се подразумева еталонско мерило квалитета електричне енергије и саме енергије.
Као основни елемент је послужило еталонско бројило (3.c.), које мери монофазно (једну струју и
један напон). Одмерци са струјног и напонског улаза се смештају у меморију и накнадно обрађују у
сврху добијања параметара електричне снаге и енергије, односно саме снаге и енергије.
Подразумева се примена методе виртуелног оптерећења, а критеријум за крај овере (калибрације)
се on-line срачунава, како је то објашњено у Прилогу 2.

Реализација обавеза уговореног пројекта

1. Преглед планираних резултата (планирано/остварено)
Развој мерних метода за мерење електричних величина у фреквенцијском домену
Мерење електричних величина:
a) мерење напона – планирано и остварено
b) мерење струје – планирано и остварено
c) мерење снаге и енергије – планирано и остварено
Мерење параметара квалитета електричне енергије
a) мерење параметара квалитета по EN50160 – планирано и остварено
Детекција догађаја
a) детекција догађаја – планирано и остварено (види Прилог 1)
Развој наменског интегрисаног кола
Избор оптималне фамилије FPGA интегрисаног кола
a) избор оптималне фамилије FPGA интегрисаног кола – планирано и остварено
Пројектовање наменског FPGA интегрисаног кола
a) Пројектовање наменског FPGA интегрисаног кола – планирано и остварено
Пројектовање мерила
Пројектовање преносног мерила
a) Пројектовање преносног мерила – планирано и остварено (види Прилог 1)
Пројектовање стационарног мерила
a) Пројектовање стационарног мерила – планирано, али није остварено. Разлог: Развој
на светском тржишту је искључио могућност конкурентног решења коришћењем
предложене методе. Постојећи стандарди не захтевају значајно боље перформансе
које иначе нуди у овом пројекту развијено решење.
Пројектовање data logger-а
a) Реализоване су две варијанте. Дакле - планирано и остварено
Пројектовање еталона
Развој калибрационих поступака
a) Развој калибрационих поступака - планирано и остварено
Пројектовање еталона
a) Пројектовање еталона - планирано и остварено

2. Преглед резултата који нису реализовани

a. Пројектовање стационарног мерила квалитета електричне енергије. Разлог: Развој на
светском тржишту је искључио могућност конкурентног решења коришћењем предложене
методе. Постојећи стандарди не захтевају значајно боље перформансе које иначе нуди у
овом пројекту развијено решење.
b. Није финализована студија „Мерење сложенопериодичних електричних величина“. Разлог: У
пријави пројекта студија „Мерење сложенопериодичних електричних величина“ није била
истакнута као експлицитни задатак рада на пројекту, али је она, као што се види из уговора
са ЕПС-ом, била основа на којој је ЕПС заснивао подршку овом пројекту. Паралелно је
рађено и на студији и на пројекту, и сви резултати проистичу из синергистичког деловања
ове две теме. У Прилогу 3 и Прилогу 4 се може оценити степен завршености студије. Сви
практични резултати пројекта 6120 су директни доприноси студији. Један пресек стања рада
на студији је направљен у мају 2006. и он представља Прилог 5.

Примена резултата пројекта

1. Где и ко је применио резултате пројекта
Прелиминарну (једноканалну) верзију мерила квалитета електричне енергије је већ у
пролеће 2006. године применила истраживачка екипа са Катедре за електрична мерења Факултета

4
 техничких наука у Новом Саду у сврху мерења напона и струја и њихових фактора изобличења,
било у трафо-станицама, било на различитим другим потрошачима (види Прилог 5).
Финалну, седмоканалну верзију, још нико није применио, иако је Факултет техничких наука,
преко ICM Electronics-а, нуди као стандардни производ – снимач кварова (fault recorder), конкурентан
и по перформансама и по цени уређајима ове врсте у свету.
Еталонско бројило, односно еталонско мерило квалитета електричне енергије, се већ 6
месеци интензивно испитује у Лабораторији за метрологију Факултета техничких наука и резултати
су за сада охрабрујући.
2. Активности и средства потребне за примену резултата пројекта код корисника
 Факултет техничких наука је на тендеру „Електровојводине“ почетком новембра 2007. године
био једини конкурент који је нудио тада четири потребна fault recorder-а и добио је тендер.
Проблеми су настали код потписивања уговора, јер је рок за испоруку, од кога
„Електровојводина“ није хтела да одступи, био 40 дана од уплате 50% аванса, а понуђени
рок, као што се из Прилога 1 види, је био 90 дана. Четрдесет дана није, у нашим условима,
довољно ни да се набаве све потребне компоненте. Дакле, за примену у ЕПС-у је потребно
оставити произвођачу бар 90 дана рок за испоруку и предвидети бар месец дана пробног
рада у трафо-станици.
 Што се другог корисника (ICM Electronics-а) тиче, од њега као реномираног испоручиоца
мерно-регулационе опреме, и инжењеринг фирме, се очекивало да на тржишту нађе бише
заинтересованих фирми за реализоване уређаје, међутим, то се није десило. У једном
конкретном случају, где је било реалног интересовања, главни испоручилац енергетске
опреме је практично спречио куповину и инсталацију fault recorder-а у трафо-станици.
3. Активности које ће руководилац пројекта и корисник предузети да би се применили
резултати пројекта
Руководилац пројекта ће и даље настојати да пронађе кориснике за развијене уређаје који су
показали изузетне техничке карактеристике уз прихватљив однос цена/перформансе. Предстоји
развој кућишта које би омогућило примену ових уређаја у проширеном температурном опсегу, чиме
се обезбеђује шира примена (нпр. у трафо-станицама које су ван објеката). Одређени преговори су
већ у току. С обзиром на релативно тешко оствариве услове за пласман уређаја у ЕПС, предвиђа се
финализација неколико (4) уређаја који би могли да се испоруче одмах након потписивања
евентуалног уговора. Тренутно недостају средства за набавку неопходног материјала у износу од
око 600000 динара.
4. Анализа могућности, услова, неопходних активности и средстава потребних за примену
резултата пројекта у другим сличним случајевима и промоција резултата у ширим круговима
Резултати пројекта се могу сврстати у:
i. Методолошке (стохастичка мерна метода)
ii. Технолошке (седмоканални ДФТ процесор у ФПГА чипу)
iii. Техничке (седмоканални fault recorder са по 50 хармоника по каналу у 20 ms)
iv. Метролошке (еталонско бројило и еталонско мерило параметара квалитета
електричне енергије)
Свака класа ових резултата захтева прецизну елаборацију у складу са горе наведеним
задатком, што је врло широка и захтевна тема и превазилази задате оквире.
С обзиром на то да се ради о пројекту технолошког развоја, елаборираћемо резултат ii.
седмоканални ДФТ процесор у ФПГА чипу. Детаљи практичног решења се могу видети у [1]. Они
овде неће бити навођени, већ ће се од њих полазити као од познатих.
 Седмоканални ДФТ процесор користи дати ФПГА чип са око 60%, тако да лако може да му
се повећа број канала на 12 – 3 напона и 9 струја. То може бити повољно за реализацију
средње серијских уређаја за надзор трафо станица (Струја у нултом проводнику се може
добити алгебарским збиром струја у фазама).
 Од реализованог чипа се може на стандардан начин реализовати ASIC чип који је погодан за
средње и велике серије уређаја за мерење квалитета електричне енергије, односно fault
recorder-а.
 С обзиром на интензиван развој ФПГА технологије (сваке године се више него
удвостручавају капацитети ФПГА чипова уз задржавање компатибилности надоле), развој
технологије директно унапређује развијено решење.
5. Предности резултата пројекта и олакшавајуће и отежавајуће околности које утичу на
успешнију или масовнију примену резултата
Суштинска предност стохастичке мерне методе је врло једноставан хардвер. У складу са тим
једноставно је контролисати изворе грешака мерења, а такође је једноставно реализовати
паралелна мерења. Како је резултантна тачност збир тачности flash A/D конвертора и примењеног
D/A конвертора за синтезу дитерског сигнала, теоријска тачност оваквих уређаја може да буде врло
висока. До сада развијене примене су у области мерења на ниским фреквенцијама, међутим, не

5
 постоји принципијелна препрека да се метода примени на средњим, па и високим фреквенцијама.
Ограничавајући фактор је динамика аналогног улазног сабирача.
Истовремено је веома једноставан хардвер и мана овог уређаја, јер може лако да се копира,
тако да је уградња неке врсте заштите неопходна, што је и предмет будућег развоја комерцијалног
уређаја базираног на прототипу који је тема овог пројекта.
Област у којој се примењује остварено решење је комерцијални домен великих
мултинационалних компанија, па са садашњим нивоом улагања у развој, решења могу бити
примењена само у малосеријским и појединачним производима (Врхунска метрологија, контрола
квалитета итд.).

Литература:
[1] Небојша Пјевалица, „Мерења на електродистрибутивној мрежи у фреквенцијском
домену“, докторска теза, Факултет техничких наука, 2007.

6
 Прилог 1 (проспектни материјал у оригиналу)

Uređaj za nadzor trafostanica

(fault recorder)

Napajanje industrijskih objekata električnom energijom je ugovorna obaveza nadležne elektrodistribucije.

Loše napajanje rezultuje zastojima, škartom pa i havarijama. Posebno su osetljivi visokoautomatizovani
pogoni procesne industrije i velik broj zastoja je prva indikacija lošeg napajanja. Kvalitet električne
energije, a posebno distributivnog napona, propisuje evropska norma EN50160. Ona predstavlja
kompromis koji je učinila Evropska komisija između zahteva proizvođača električne energije da
tolerancije performansi distributivnog napona budu što šire i zahteva proizvođača elektroopreme koji su
tražili da tolerancije budu što uže. Siže norme EN50160 je dat u Prilogu 1.

Posle donošenja norme, 2000-te godine, razvijeno je više uređaja za merenje i kontrolu kvaliteta
električne energije i oni tu funkciju korektno obavljaju i to po prihvatljivoj ceni (vidi Prilog 2).

S druge strane, određene pojave i stanja u elektroenergetskom sistemu (EES) ugrožavaju elemente
sistema, pa i sam sistem u celini, i razvijeni su uređaji za zaštitu koji detektuju te pojave i stanja i štite
elemente i sistem. Ova grupa uređaja, zaštitni releji, je mnogo ranije definisana i realizovana i dosta njih,
koji su u upotrebi, je staro 10, 20 pa i više godina. Moderni zaštitni releji objedinjuju obe navedene
funkcije, ali su oni ugrađeni na malom broju trafostanica u našoj zemlji i može se smatrati da prva
funkcija, merenje kvaliteta električne energije, nije pokrivena od strane postojećih zaštitnih uređaja. U
sklopu funkcija zaštite je i funkcija snimanja kvarova (fault recording), a uređaj koji to vrši je kod nas
nazvan osciloperturbograf. On je vezan za zaštitni rele tako da snima nekoliko perioda mrežnog napona i
struje pre kvara i sam kvar. Kada je stanje u mreži normalno uređaj ne snima.

Osciloperturbograf je vezan na zaštitni rele, pa on snima samo krajnje opasne situacije - kvarove, a one u
nastanku, preteće, koje se nisu drastično razvile - ne detektuju se i ne snimaju, a trebalo bi! Okidač (engl:
triger) za snimanje je akcija relea. Uređaj nije samostalan, a trigerski događaj je definisan u zaštitnom
releju. Ta činjenica značajno ograničava analizu kvaliteta napajanja, pa su napravljeni autonomni uređaji
koji u pravom smislu opravdavaju naziv snimača grešaka (engl: fault recorder) i kod kojih se može
definisati trigerski događaj ili klasa (klase) trigerskih događaja koje uređaj detektuje i snima. Problem je
što su ovi uređaji vrlo skupi (vidi Prilog 2).

Na Fakultetu tehničkih nauka je razvijena jedna originalna merna metoda kojom se direktno mere
harmonici, a uređaj u koma je primenjena je nazvan integrisano merilo harmonika (IMH). Tada je
jednostavno definisati normalno stanje u mreži - to je jedan ili nekoliko harmonika datog intenziteta. Ako
se ta jednostavna slika naglo promeni, u pitanju je neko nenormalno stanje i treba ga snimiti. Dakle,
logika trigera je krajnje prosta, a treba naglasiti i da je komplementarna onoj koja se koristi u zaštitama. U
zaštitnim relejima se iz odmeraka u vremenskom domenu prepoznaje kvar, dok u IMH-u se prepoznaje
normalno stanje u frekvencijskom domenu. U oba slučaja je vreme analize jedna perioda mrežnog
napona. Moderni, standardni foult recorderi (FR) uzimaju 256 tačaka po periodi. Normalan mrežni napon
je sinusoida ili je blizak sinusoidi. U standardnom FR se ona predstavlja sa 256 brojeva. U IMH se ona
predstavlja sa svega 2 broja - amplitudom i fazom osnovnog harmonika. Ako je, pak, napon blizak
sinusoidi, što dozvoljava EN50160, onda se povećava broj harmonika. Za svaki harmonik se pamte po
dva broja (amplituda i faza datog harmonika). Treba naglasiti da su ovi podaci prirodno ponderisani -
veličina amplitude određuje značaj harmonika, pa harmonici male amplitude mogu da se zanemare. U
256 brojeva koje snima standardni FR ni jedan broj ne sme da se zanemari.

7
IMH meri 50 harmonika po jednom ulazu i u jednoj periodi mrežnog napona, ali je obično značajno samo
par harmonika. Na sl. 1 je prikazana slika tipičnog normalnog napona koji je snimljen sa IMH.

Sl.1. Slika napona u frekventnom domenu u trafostanici Fabrike alkohola

u Crvenki
Shodno gore rečenom, u IMH se promena stanja detektuje poređenjem dva ili nekoliko pari brojeva u dve
uzastopne periode. U standardnom FR je potrebno uporediti 256 brojeva u dve uzastopne periode da bi se
detektovala promena stanja potrebna za okidanje snimanja. Zato je u IMH program-triger znatno brži i
jednostavniji nego u standardnom FR.

Druga važna prednost je već navedena prirodna ponderacija podataka, pa se podaci mogu memorisati ne
samo sa dovoljnim nivioom tačnosti, nego i sa potrebnim nivoom tačnosti. IMH najpreciznije beleži sa 50
harmonika po periodi, ili 100 brojeva, dok postoje stanja koja treba snimati, a gde je mnogo harmonika
blisko nuli, pa je potrebno znatno manje od sto brojeva da bi se snimio nestandardni talasni oblik. Za istu
veličinu memorije IMH beleži preko 10 puta više događaja od standardnog FR.

Treća prednost je znatno niža cena IMH zbog daleko jednostavnijeg hardvera i softvera.

- Tehničke performanse
Ulaz: tri naponska i četiri strujna
Ulazni napon: 500V
Ulazna struja: 6A
Tačnost: 0,05% od opsega
Sempling učestanost: 102,4 kHz (2048 tačaka po periodi)
Brzina reakcije: 20ms
Memorija za snimanje: 2GB flash memorije
Komunikacija: USB port
Napajanje: 230V  23V
Softver: Softver obuhvata inverznu brzu Furijeovu transformaciju u 256
tačaka, formiranje oblika signala u vremenskom domenu i
prilagođavanje podataka za analizu uz primenu Excel-a
- Napomena: Strujni ulazi su ''plivajući'', a naponski su referencirani prema ''0''.
Ulazna otpornost na naponskim kanalima je 5M, a na strujnim je
100μ.

8
 - Cena
14 kom, 400.000 din. po komadu
59 kom, 320.000 din. po komadu
10 i više, 280.000 din. po komadu
- Način plaćanja: 50% beskamatni avans, a ostatak (50%) po isporuci uređaja
- Rok isporuke: 90 dana od uplate avansa

U Novom Sadu, 12.04.2007. god. Prof. dr Vladimir Vujičić

Prilozi: 1) Siže evropske norme EN50160

2) Presek stanja na tržištu

9
Прилог 1.1: Сиже европске норме EN50160 (оригинал):

A
Power Quality Standard
How do we assess the quality of our electricity supply?

There is a standard: BS EN 50160:2000 Voltage characteristics of electricity supplied by public

distribution systems that provides the limits and tolerances of various phenomena that can occur
on the mains. Below is a summary of the criteria for the low-voltage side of the supply network:

Supply voltage Acceptable limits Measurement Monitoring Acceptance

phenomenon Interval Period Percentage
49.5Hz to 50.5Hz 95% 100%
Grid frequency 10 s 1 Week
47Hz to 52Hz
Slow voltage changes 230V ± 10% 10 min 1 Week 95%
10 to 1000 times per
Voltage Sags or Dips (≤1min) year (under 85% of 10 ms 1 Year 100%
nominal)
10 to 100 times per
Short Interruptions (≤ 3min) year (under 1% of 10 ms 1 Year 100%
nominal)
10 to 50 times per
Accidental, long interruptions (> year (under 1% of 10 ms 1 Year 100%
3min) nominal)
Temporary over-voltages (line-
Mostly < 1.5 kV 10 ms N/A 100%
to-ground)
Transient over-voltages (line-to-
Mostly < 6kV N/A N/A 100%
ground)
Mostly 2% but
Voltage unbalance 10 min 1 Week 95%
occasionally 3%
8% Total Harmonic
Harmonic Voltages 10 min 1 Week 95%
Distortion (THD)

What practical conclusions can be made from this data?

1) The limits are wide, perhaps more than one would expect.
2) It is important to check that safety interlocks and relays can reset after a sag or dip because such
incidents can occur quite frequently.
3) Control and process equipment that is voltage sensitive should be applied with caution because the
allowable voltage tolerance is very wide and can drift outside ±10% for 5% of the time.
4) The transient tolerances are high and so the use of surge-protection devices should be carefully
considered, especially where manufacturing of high-cost components or processes involving lengthy
and expensive restart times are concerned.
Прилог 1.2: Пресек стања на тржишту (оригинал):

Presek stanja na tržištu

10
Dana 30.12.2006. godine u 9:00, u prostorijama novosadske „Elektrovojvodine”- Direkcija za upravljanje
demonstriran je razvijeni prototip Uređaja za merenje kvaliteta električne energije i upoređen je sa
odgovarajućim španskim firme CIRCUTOR tip AR-5. Konstatovano je:
a) AR-5 je moderan, nov, serijski proizveden uređaj, sa standardnim performansama i
prihvatljivom cenom,
b) Razvijeni uređaj je tek prototip i treba još dosta vremena i novca da bi se serijski proizvodio,
c) Oba uređaja za merenje struje koriste merne trafoe bez jezgra,
d) AR-5 meri u vremenskom domenu, a naš uređaj u frekventnom domenu,
e) AR-5 je oko 50 puta sporiji od razvijenog uređaja.
Na osnovu a), b) i c) je zaključeno da AR-5 ima nedostižnu prednost na tržištu uređaja za merenje
kvaliteta električne energije, ali u drugom važnom segmentu – nadzor nad trafostanicama i snimanje
karakterističnih ( neuobičajenih, prethavarijskih i havarijskih) događaja, razvijeni uređaj ima veliku
tehnološku prednost zbog osobina d) i e). Jedini uređaj koji se na našem tržištu pojavio u ovoj, drugoj,
oblasti je američki TR-100+DIGITAL FAULT RECORDER. Cena mu je 5 puta veća od cene AR-5 i
iznosi oko 1.000.000 dinara. Razvijeni uređaj ima prednosti d) i e) i nad TR-100, koje su ovde
odlucujuće, a i moguće ga je serijski proizvesti po bar upola nižoj ceni za potrebe EPS-a i industrije.
Istina i TR-100 je hardverski 10 do 20 puta sporiji iako je zadnja reč tehnologije, ali prednost d)
pojednostavljuje softver i značajno skraćuje brzinu reakcije, tako da se efektivna prednost u brzini
uvećava i do 30 puta u korist prikazanog prototipa.

Zaključak

U trećoj godini projekta 6120 , koja je planirana za razvoj nulte serije od 5 instrumenata, razvijeni
prototip treba proširiti funkcijama FAULT RECORDER-a i takvog ga ponuditi EPS-u i tržištu.

U Novom Sadu, 30.12.2006.god Rukovodilac Projekta 6120

Prof. dr Vladimir Vujičić

Direktor Direkcije za upravljanje

Žarko Mićin, dipl. el. ing.

11
 Прилог 2 (Извор дефиниције критеријума краја калибрације)

ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI STOHASTIČKE MERNE METODE

Vladimir Vujičić, Ivan Župunski, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Sadržaj – U radu je prikazan hardver koji on-line sračunava

mernu nesigurnost stohastičke metode i taj podatak y=f(t)
+ + b1
pridružuje izmerenoj vrednosti. Obrađene su dve varijante -
ON
stohastičke metode – stohastička adiciona AD konverzija sa h  Brojač
jednim i sa dva generatora slučajnog napona.
+
ON
- b-1

1. UVOD g -g takt reset

Brzina savremenih elektronskih kola je takva da neke

fundamentalne teoreme i teorije matematičke statistike, kao
što su centralna granična teorema i teorija uzoraka, mogu biti 10 V;
iskorišćene za praktična merenja. Shodno tome, u radu [1] -10 V R
prvi put je formulisana stohastička merna metoda. Ona je 5 V;
ON
kasnije dalje razvijana i objavljena u nizu radova [2,3,4,5,6,7] 0V
R
Metoda može da bude vrlo tačna, a onda je spora, ili da
bude brza , ali onda nije toliko tačna.
U odnosu na sredinu devedesetih godina kada je metoda
formulisana, danas su kritične komponente oko sto puta brže. Sl. 1. Stohastički adicioni AD konvertor
To, kako centralna granična teorema tvrdi, znači da u istom sa jednim generatorom slučajnog napona
vremenskom intervalu merenja stohastička metoda danas daje y  2g
deset puta manju mernu nesigurnost. h  g
(2)
Iako se značajno razlikuje od mernih metoda koje su 1
p ( h) 
danas u žiži primene u menoj tehnici i metrologiji, u ovom 2g
radu će biti pokazano da stohastička merna metoda ima neke
nezaobilazne prednosti, kao što su merljiva i mala merna gde je y mereni napon, g i -g su naponi pragova komparatora,
nesigurnost. h je uniformni slučajni napon, a p(h) je njegova funkcija
gustine raspodele verovatnoće.
2. STOHASTIČKA MERNA METODA
y1=f1(t)
Stohastička merna metoda, ili preciznije i opisno + +
-
ON
b11
 1  2
nazvana stohastička adiciona AD konverzija (SAADK), h1 1
javlja se u tri varijante: +
ON
Nagore
- b-11
a) stohastička adiciona AD konverzija sa jednim y2=f2(t)
 Brojač

generatorom slučajnog napona (SAADK-1G), + +

-
ON
b12
Nadole

b) stohastička adiciona AD konverzija sa dva h2 2

generatora slučajnog napona (SAADK-2G) i +

-
ON
b-12

c) generalisana stohastička adiciona AD konverzija sa

dva generatora slučajnog napona (GSAADK-2G) . g -g takt reset

Za našu temu od značaja su slučajevi a) i b), jer merna Sl. 2. Stohastički adicioni AD konvertor
nesigurnost eksplicitno zavisi od talasnog oblika merenog sa dva generatora slučajnog napona
signala, a pod određenim uslovima u slučaju c) ne zavisi. 2.1 SAADK-2G
Prikažimo stoga slučajeve a) i b). Srednja vrednost sadržaja brojača na sl.2,  , je:
t2
2.1 SAADK-1G 1 N
1
Srednja vrednost sadržaja brojača na sl.1,  , je:

N

i 1
1i 2i 
t 2  t1  f (t ) f
1 2 (t )dt (3)
t1
N t2
1 1

N

i 1
i 
t 2  t1  f (t )dt (1)
pod uslovom da su:
t1

pod uslovima:

12
 yi  2 g   2g  2 t2 t2

1 1
   f1 (t ) f 2 (t ) dt   f12 (t ) f 22 (t )dt  
2
hi  g 
 t 2 t1 t 2  t1
e
(4) N t1 t1 
1
p ( hi )  (i  1,2)
2g  2g  2 N
1 N
 2g 
2
1

N
 1i  2i 
N
 2
1i  2
2i 
N
I 3 
N
I 4 ( 6)
gde su y1 i y2 mereni naponi, g i -g su naponi pragova i 1 i 1
komparatora, h1i h2 su uniformni, slučajni, međusobno gde je e  1 2  y1 y 2 .
nekorelisani naponi, p ( h1 ) i p ( h2 ) su funkcije gustine
raspodele verovatnoće h1 i h2. Napomenimo da je Kola koja sračunavaju I 3 i I 4 data su na slikama sl.5 i
  1  2 . sl.6.

3. MERNA NESIGURNOST STOHASTIČKE METODE b11

U radu [7] je data merna nesigurnost stohastičke metode 1

i to za varijante a) i b). b-11
I3
Za varijantu a), SAADK-1G, je merna nesigurnost,  e
2
BROJAČ
data sa: b12

2
1  2g 2 
t t
1 2 2
N  t 2 t1 t1 t 2  t1 t1
e  
2
f (t ) dt  f (t ) dt 
b-12 takt

 b11
Sl. 5 Kolo za sračunavanje I3
1
N N
2g 1 2g 1
 
N i 1
 i   i 2  I1  I 2
N i 1 N N
(5) b-11

gde je e    y .
SET
D Q

CLR Q

Kola koja sračunavaju I 1 i I 2 data su na slikama sl.3 D

SET
Q

i sl.4.
Q
I4
CLR

BROJAČ

b1
b12
I1
2
Y BROJAČ
b-1 b-12

takt reset
Sl. 6 Kolo za sračunavanje I4
SET
D Q

Sl. 3 Kolo za sračunavanje I1

CLR Q

SET
D Q

CLR Q

b1

 takt

b-1 nagore 4. DISKUSIJA

I2
BROJAČ Osim uslova da su y  2 g , odnosno, y1  2 g i
y 2  2 g , nikakvi drugi uslovi nisu postavljeni pred
SET
D Q
nadole
CLR Q

reset merene signale po obe varijante. Mereni signali, dakle, imaju

D
SET
Q
proizvoljan oblik. Relacije (5) i (6) daju mernu nesigurnost za
CLR Q
svaki oblik, pa i kad su mereni signali nestacionarni, čak i
takt slučajni, ali nekorelisani sa h, h1 i h2 .
Sl. 4 Kolo za sračunavanje I2
U vreme kad se metoda pojavila (1996) instrument u
Za varijantu b), SAADK-2G, je merna nesigurnost ,  e
2
kome je primenjena (brojilo električne energije) [3] je radio
, data sa data sa: na sempling taktu od 125 kHz. Danas nije nikakav problem
da instrument radi na 10÷15 MHz, što znači da je stotinak
puta brži ili, za isto vreme merenja, 10 puta tačniji.
U elektroenergetskom sistemu (EES), gde je
prevashodna primena ove metode, na delu je proces
deregulacije, proces kojim se uvodi zakon ponude i potražnje
u samom EES-u. Stoga je vrlo važno meriti električnu
energiju, ali i garantovati kvalitet obavljenih merenja. Par

13
podataka - izmereni iznos električne energije plus njegova
merna nesigurnost je conditio sine qua non u deregulisanom
EES-u.
Jednostavan račun pokazuje da se vrhunska tačnost
merenja može dobiti već u vremenu merenja ranga minuta:
e 1 [3] Pejic D, Vujicic V 2000 Accuracy Limit of High-
  2
 Precision Stochastic Watt-Hour Meter IEEE Trans.
R 34000 (7)
2 [4] Vujičić V 2001 Generalized Low Frequency Stochastic
što predstavlja 15-bitnu tačnost. Priključenja proizvođača i
potrošača električne energije se ne mere minutima, nego
satima i danima, a to onda znači da je merna nesigurnost
elektronskog bloka brojila u kome je primenjena SAADK-2G
mnogo manja i da ide do merne nesigurnosti jednosmernih
naponskih referenci.
5. ZAKLJUČAK
Merna nesigurnost stohastičke merne metode eksplicitno
zavisi od dužine vremenskog intervala, u kome se vrši
merenje, i talasnog oblika merenog signala. U radu je dat
jednostavan hardver koji on-line sračunava mernu
nesigurnost i taj podatak pridružuje mernom rezultatu.
Formule za merenu vrednost i vrednost merne
nesigurnosti su potpuno opšte i važe za proizvoljan signal, pa
i nestacionaran i, čak, slučajan.
U realnim okolnostima merenja električne energije
merna nesigurnost elektronskog brojila u kome je primenjena
stohastička metoda je ograničena mernom nesigurnošću
jednosmernih naponskih referenci.
LITERATURA
[1] S. Milovančev, „Adaptivni AD konvertor i njegova
primena“, Doktorska disertacija, FTN Novi Sad, 1996.
[2] Vujičić V, Milovančev S, Pešaljević M, Pejić D and
Župunski I 1999 Low Frequency Stochastic True RMS
Instrument IEEE Trans. Instrum. Meas 48 467-70
Instrum. Meas 49 617-20
True RMS Instrument IEEE Trans. Instrum. Meas 50
No 5 1089-92
[5] В. Вујичић, С. Милованчев, Д. Пејић „Стохастичка
адициона ад конверзија, Zbornik radova XLVIII Konf
za ETRAN, Čačak, 6-10 juna 2004, tom III
[6] V. Vujičić, I. Župunski, „Ocena greške merenja faktora
izobličenja stohastičkim instrumentom“, Zbornik radova
49. Konferencije za ETRAN, Budva, 6-10. juna 2005,
tom III
[7] V. Vujičić, I. Župunski “O preciznosti stohastičkog
adicionog a/d konvertora”, Zbornik radova 50.
Konferencije za ETRAN, Beograd, 6-9. juna 2006, tom
III
Abstract – The hardware that on-line measures and calculates
measurement uncertainty of stochastic measurement method
is given in the paper. Two varieties of stochastic
measurement method are processed – stochastic additive A/D
conversion with one and with two generators of random
voltages.
DETERMINING OF MEASUREMENT
UNCERTAINTY FOR STOCHASTIC
MEASUREMENT METHOD
Vladimir Vujičić, Ivan Župunski
14
 Прилог 3 (Кључни закључак у истраживањима на студији „Мерење
сложенопериодичних електричних величина“)

Studija primene mernih transformatora bez jezgra u merenjima

na distributivnoj mreži

Merni transformator bez jezgra (međusobna induktivnost) je naprava koja je odavno poznata
čije su dobre osobine, a i mane, dobro poznate.
Prednosti:
a. jednostavnost,
b. linearnost,
c. niska cena,
d. pogodnost za merenja u složenoperiodičnom režimu,
e. galvansko razdvajanje primara od sekundara.
Mane:
a. sekundarni napon je srazmeran izvodu primarne struje,
b. za male vrednosti primarne struje, mala je vrednost sekundarnog napona, ili,
generalno, mali SNR (signal to noise ratio – odnos signal/šum),
c. osetljivost na spoljna magnetna polja.
Iako su prednosti izvanredne, zbog nemogućnosti prevazilaženja mana, posebno mane b. ,
merni transformatori bez jezgra nisu našli širu primenu u merenjima na mreži. Radeći na
studiji "Merenje složenoperiodičnih električnih veličina" u okviru projekta Ministarstva za
nauku i zaštitu životne sredine br. 6120 "Merenje kvaliteta električne energije" razvijena je
jedna nova merna metoda za merenje harmonika napona i struja u mreži. Metoda koristi
upravo merni trafo bez jezgra, najviše zbog prednosti b. i d., a ona potpuno eliminiše mane,
posebno manu b. To otvara nove mogućnosti primene mernih transformatora bez jezgra u
kojima da punog izražaja dolaze njihove prednosti.
Poznato je da su jezgra za merne transformatore, posebno jezgra za strujne merne
transformatore, strateški materijal i da ih proizvodi malo zemalja u svetu. Naša zemlja ih
uvozi, bilo kao jezgra, bilo kao gotove merne transformatore. Efikasno merenje
transformatorom bez jezgra eliminiše potrebu za uvozom, a praktično omogućuje primenu,
dalji razvoj i moguć izvoz nove, domaće merne tehnologije.
Na slici 1. je prikazana spektralna analiza izvoda struje računarskog monitora čiji je faktor
izobličenja 130 %. Ovu struju je nemoguće tačno izmeriti strujnim transformatorom sa
jezgrom – zbog njegove nelinearnosti. Precizni ampermeter sa mekim gvožđem (klasa 0,5) je
izmerio 352 mA, a novo merilo (klasa 0,1) je izmerilo 360 mA. Dozvoljeno razilaženje ova
dva instrumenta je 0,6%, a oni se razilaze za više od 2%. Razlog – nelinearnost ampermetra sa
mekim gvožđem.
Već na gornjem primeru se vidi da u složenoperiodičnim uslovima klasični instrumenti sa
gvožđem (i strujni merni transformator sa feromagnetnim jezgrom) netačno mere. Evropska
norma EN50160 dozvoljava 8% izobličenja mrežnog napona, pa u mreži ne možemo više
govoriti o prostoperiodičnom (sinusnom) režimu. Utoliko više raste značaj mernih
transformatora bez jezgra. Stoga se predlaže EPS-u da planira u neposrednoj budućnosti (ove
godine) rad na studiji sa gornjim naslovom.
Kako EPS ima oko 36 000 trafo stanica, a svaka trafo stanica u proseku ima bar po 2 izvoda, a
na svakom izvodu treba sedam mernih transformatora bez jezgra (tri naponska, tri strujna i

15
strujni u nuli), to za kontrolu kvaliteta isporučene električne energije od strane EPS-a treba
oko 500 000 mernih transformatora. Pod pretpostavkom da je cena mernog transformatora bez
jezgra ista kao i cena mernog transformatora sa jezgrom (a stvarno može biti i znatno manja)
to čini 500 000 x 10 € = 5 000 000 €. Posebno treba naglasiti da merni trafo sa jezgrom nema

Slika 1. Spektralna analiza izvoda struje računarskog monitora dobijena novim merilom
sa mernim transformatorom bez jezgra

ni približnu linearnost trafoa bez jezgra i da je njihova upotrebna vrednost neuporediva. Ovo
je samo jedan aspekt primene mernih transformatora bez jezgra. Studija treba da istraži široku
primenljivost ove merne naprave čije su prednosti nesporne.
Prevashodno područje primene je elektrodistributivna mreža, gde su harmonijska izobličenja i
najveća, međutim moguća primena ovih uređaja je i u proizvodnji i prenosu električne
energije, posebno sada kada je razvijena tehnologija visokonaponskih mernih otpornika.
Područje proizvodnje i prenosa bi trebalo istražiti sa stanovišta primene mernih
transformatora bez jezgra. Već su vršena preliminarna merenja na naponu od 1kV u
Laboratoriji za metrologiju Fakulteta tahničkih nauka u Novom Sadu i ona su bila uspešna –
tačnost i linearnost su bili unutar 0,08%.
Predlažemo, dakle, da EPS definiše temu sa naslovom "Studija primene mernih
transformatora bez jezgra u merenjima na distributivnoj mreži" ili "Studija primene mernih
transformatora bez jezgra u merenjima na mreži EPS-a". Osnovni zadaci studije bi bili:
1. merenje struje transformatorom bez jezgra,
2. merenje napona transformatorom bez jezgra,
3. merenje harmonika napona i struje,
4. merenje faktora izobličenja napona i struje,
5. merenje snage,
6. merenje faktora snage,
7. merenje energije,
8. metode kalibracije,

16
 9. studija izvodljivosti,
10. tehno-ekonomska analiza.

U Novom Sadu
06.04.2006.g. Prof.dr Vladimir Vujičić

17
Прилог 4 (Експлицитна потврда закључка из Прилога 3)

18
 Прилог 5 (Кључни закључак у истраживањима на студији „Мерење
сложенопериодичних електричних величина“)

Fakultet tehničkih nauka

Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije

Izveštaj o stepenu gotovosti studije

“Merenje složenoperiodičnih električnih veličina”

16. maj 2006. godine Rukovodilac studije

prof. dr Vladimir Vujičić

19
 Izveštaj o stepenu gotovosti studije
“Merenje složenoperiodičnih električnih veličina”

Izveštaj se daje po tačkama Programskog zadatka.

1. ”Teorijski obraditi merenje složenoperiodičnih električnih veličina. Dati termine i

definicije, standarde i propise vezane za oblast složenoperiodičnih električnih veličina
kao i za oblast PQ (Power Quality); dati osnovne matematičke modele.”

Teorijski je obrađeno merenje ili, preciznije, digitalno merenje složenoperiodičnih veličina :

date su definicije složenoperiodičnih veličina i to u frekvencijskom i vremenskom domenu. U
frekvencijskom domenu su data su data dva ekvivalntna skupa definicija – preko koeficijenata
trigonometriskog polinoma i preko amplituda i faza pojedinih harmonika.

Oblast merenja složenoperiodičnih veličina kod nas nije zakonski uređena, a isto tako ni
oblast kontrole kvaliteta električne energije, PQ, tako da se studija oslanja na strane, pre svega
evropske, standarde i propise, a zainteresovani čitalac se upićuje na njih i njihove izvore.

Po mišljenju autora, matematički model je suviše ozbiljna kvalifikacija za pojam koji je

jednostavno – trigonometrijski polinom.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

2. “Istražiti uticaj viših harmonika na rad klasičnih analognih i digitalnih mernih uređaja
i opreme.”

Ovo je širok i neprecizno definisan zadatak. Samo po ovom zadatku bi moglo da se uradi
nekoliko studija. Autori su praktično pristupili problemu i obradili najčešće korišćene
instrumente:
- voltmetre i ampermetre s mekim gvožđem,
- indukciona brojila,
- ampermetre i voltmetre koji koriste diodne ispravljače i instrument sa kretnim
kalemom ili digitalnim jednosmernim voltmetrom,
- analogne vatmetre sa time/division metodom,
- brojila sa analognim čipom.
Ovo su, naravno, analogni instrumenti, dok je kod digitalnih instrumenata situacija znatno
jednostavnija: elektronika obično zadovoljava teoremu o odmeravanju, pa ne pravi grešku,
dok grešku u tom slučaju prave ulazni merni transformatori. Naponski merni transformatori su
često zamenjeni otporničkim razdelnicima (npr. u brojilima) pa u tom slučaju nema greške
usled viših harmonika na naponskom kanalu jer su otpornički razdelnici linearni. Strujni
merni transformatori sa feromagnetnim jezgrom su nelinearne naprave i stoga unose grešku u
merenje koju uzrokuju viši harmonici. Uzak propusni opseg i nelinearnost stujnih i naponskih
mernih transformatora su sada glavni uzrok greške digitalnih mernih instrumenata koji su u
upotrebi. To je i centralni zaključak istraživanja u tački 2.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

20
 3. “Istražiti uticaj viših harmonika na tačnost induktivnih mernih transformatora, sa
akcentom na strujne transformatore koji rade u uslovima većih izobličenja”

Na osnovu zaključka u tački 2. autori su odlučili da eksperimentalno istraže uticaj viših

harmonika na tačnost induktivnih mernih transformatora. Prvo je definisana metoda –
izabrana je metoda poređenja.
Za njenu realizaciju je bilo potrebno obezbediti izvor izobličenog napona, izobličene struje i
izobličene snage. Potom je trebalo obezbediti etalonsko merilo napona i struje sa mogućnošću
harmoniske analize izmerenih veličina.
Ranije napravljeni monofazni kalibrator napona, struje i snage je modifikovan tako da daje 8
standardnih oblika struje i napona. Potom je napravljeno merilo harmonika i, na osnovu njega,
precizni ampermetar za merenje složenoperiodične struje i precizni voltmetar za merenje
složenoperiodičnog napona. Kriterijum poređenja je bio, pored odnosa efektivnih vrednosti u
primaru i sekundaru, i odnos faktora izobličenja u primaru i sekundaru kao mera nelinearnosti
ispitivanog mernog transformatora. Konkretno je ispitano nekoliko mernih transformatora,
potvrđena je metoda i doneti su zaključci. Osnovni zaključak je da su merni transformatori
nelinearne naprave i da dopunski izobličuju merene napone i struje, a da konkretni doprinosi
grešci zavise od korišćenog feromagnetnog materijala, efektivne vrednosti merene veličine i
faktora izobličenja merene veličine. Za ispitivane merne transformatore su dati konkretni
podaci. Tačnost razvijene metode je bila bolja od 0,1 % od opsega i u slučaju merenja struje i
u slučaju merenja napona.
Da je gornji zaključak tačan pokazuje i razvoj mernih pretvarača napona i struje u svetu, a
koji ide u pravcu linearnih naprava ovoga tipa. Naši autori su takođe dali doprinos ovom
razvoju, posebno prof. dr Jovan Radunović sa saradnicima – optoelektronsko merenje struje i
napona.
S obzirom da je razvijena metoda ispitivanja i odgovarajuća oprema, u slučaju da se pojavi
neki novi merni trafo ili ako neki od interesa nije obrađen, on uvek može biti ispitan i može
biti ocenjena njegova primenljivost.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

4. “Dati pregled i analizu mernih metoda za ispitivanje uticaja viših harmonika na

tačnost elektronskih mernih instrumenata, uređaja i opreme.”

Postoje dve osnovne metode ispitivanja tačnosti, pa prema tome i uticaja na tačnost viših
harmonika. To je metoda kalibracije i metoda poređenja. U tački 3. je opisana metoda
poređenja koja je i praktično realizovana kroz realizaciju stabilnog izvora izobličenog napona,
struje i snage, kao i etalonskog ampermetra i voltmetra. Metoda se pokazala efikasnom i
pouzdanom. Upravo se razmatra mogućnost realizacije i kalibratora složenoperiodičnog
napona, struje i snage. Sve ostale metode koje se mogu naći u literaturi (a izvori su Internet i
IEEE Digital Library) su varijacije na ove dve osnovne teme.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

5. “Istražiti uticaj viših harmonika na rad savremenih elektronskih mernih instrumenata,

uređaja i opreme kao što su merni pretvarači struje, napona, snage (aktivne, reaktivne,
prividne, maksimalne) i faktora snage.”

Savremeni elektronski instrumenti su digitalni, kao i merni pretvarači struje, napona, snage
(aktivne, reaktivne, prividne, maksimalne) i faktora snage.

21
Kako se smatra da u mreži nisu značajni harmonici iznad pedesetog, to je Nikvistova
učestanost od 5 kHz donja granica sempling učestanosti, a nju nadmašuju svi uređaji koji su
od interesa. To praktično znači da digitalni deo uređaja ne pravi grešku u složenoperiodičnom
režimu, da greška može da se javi u ulaznom, analognom delu. Uzrok je stujni odnosno
naponski merni transformator - o tome je bilo reči u tački 3.
Jedini izuzetak su merni pretvarači napona i struje koji ne pretvaraju pravu efektivnu
vrednost, nego rade sa diodnim (Grecovim) ispravljačem i usrednjavanjem ispravljenog
napona. Tu greši i sama merna metoda, a taj slučaj je, zbog velike primene ovih pretvarača,
posebno istražen i dokumentovan. Primera radi, metoda greši 3% u slučaju merenja
trougaonog signala (faktor izobličenja 12%), dok u slučaju četvrtki (faktor izobličenja 45%)
metoda greši 11%. Ova metoda je definitivno neadekvatna za merne pretvarače u
složenoperiodičnom režimu rada i merne pretvarače koji je koriste treba eliministi iz upotrebe.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

6. “Istražiti uticaj viših harmonika na tačnost elektronskih multifunkcionalnih brojila

električne energije, posebno sa stanovišta standarda vezanih za kvalitet napajanja
električnom energijom (PQ).”

Savremena elektronska multifunkcionalna brojila su savremeni digitalni merni uređaji i

zaključci iz tačke 5 važe i ovde – ulazni analogni deo je kritičan. Na naponskom ulazu je
obično otpornički razdelnik, koji je linearan, tako da naponski kanal nije kritičan. Na strujnom
kanalu je obično strujni merni transformator sa feromagnetnim jezgrom i strujni kanal može
biti kritičan. U ovoj tački je istraživanje krenulo u dva pravca:
a) ispitivanje korišćenih strujnih mernih transformatora i
b) direktno ispitivanje tačnosti brojila na razvijenom izvoru složenoperidične snage
primenom metode asinhronog semplovanja (autor akademik Miljanić), a uz primenu
dva multimetra HP3458.
U slučaju b) se dobija standardna devijacija greške definisana stabilnošću signala izvora, ona
je bolja od 0,05% od opsega (120V, 6A).

STEPEN GOTOVOSTI: pod a) 100%

pod b) 80%

7. “Dati idejno rešenje laboratorije za ispitivanje uticaja viših harmonika na

karakteristike savremenih električnih mernih uređaja i sistema industrijske frekvencije
u metrološkom podsistemu EPS-a sa predlogom optimalnih mernih metoda i popisom
odgovarajućih mernih instrumenata, uređaja i opreme.”

Autori studije prate razvoj kalibracione opreme u svetu, sa posebnim akcentom na merenje u
složenoperiodičnom režimu. S druge strane, i sami nastoje da doprinesu ovom razvoju i dosad
su razvijeni:
- linearni merni pretvarač struje,
- linearni merni pretvarač napona
- ampermetar za merenje složenoperiodične struje sa mogućnošću harmonijske
analize,
- voltmetar za merenje složenoperiodičnog napona sa mogućnošću harmonijske
analize,
a razvija se i vatmetar i brojilo sa mogućnošću harmoniske analize ulaznih signala.

22
Treba napomenuti da je razvijena originalna merna metoda za merenje harmonika u
periodičnom naponskom signalu, a da je urađena i njena teorijska analiza. Na osnovu teorijske
analize je razvijena metoda kalibracije gore navedenih instrumenata i pretvarača i ona je
realizovana u Laboratoriji za metrologiju Fakulteta tehničkih nauka u Novome Sadu.
Kalibracija je pokazala da su instrumenti klase 0,1 i da im se može još povećati tačnost. Sa
ovakvom tačnošću sami instrumenti mogu da posluže kao etaloni.
Idejno rešenje laboratorije, kako se traži u ovoj tački programskog zadatka, se vrlo temeljno
priprema jer je to jedan od ključnih rezultata studije.

STEPEN GOTOVOSTI: 70%

8. “Prikazati rezultate merenja složenoperiodičnih električnih veličina na

karakterističnim mestima u mreži EPS-a.”

Planirana merenja su izvršena sa posebnim osvrtom na elektrovuču (železnica tramvaj) i

rezultati će biti dati u studiji zajedno sa odgovarajućom analizom.

STEPEN GOTOVOSTI: 100%

9. “Dati predloge mera za otklanjanje posledica izazvanih višim harmonicima.”

Konstatuje se da je ovaj zadatak nejasno formulisan: ako se misli na posledice uopšte, onda
odgovor na to pitanje može da da tek nekoliko obimnih studija, a ako se misli na posledice u
merenjima (a mislimo da je to primereno), onda se rešenje navodi niže.

Kriterijum:
Složenoperiodične veličine se korektno mere ako je propusni opseg instrumenta odnosno
mernog pretvarača iznad 5 kHz i koriste se linearni pretvarači u ulaznom analognom delu
uređaja a čiji je propusni opseg takođe iznad 5 kHz.

Predlog mera:
1) Treba analizirati ugrađenu mernu opremu i eliminisati onu koja ne zadovoljava
navedeni kriterijum. Umesto nje postaviti opremu koja zadovoljava navedene
kriterijume.
2) Eliminisati merne pretvarače i instrumente koji ne mere pravu efektivnu vrednost –
umesto njih postaviti one koje mere pravu efektivnu vrednost.
3) Obezbediti normativnu i eksperimentalnu bazu za metrološke postupke i procedure u
ovoj oblasti.

STEPEN GOTOVOSTI: 90%

23
Zaključak

Stepen gotovosti studije se ocenjuje oko 90%

a planira se njen završetak i predaja 15. 07. 2006. godine.

Kako je probijen rok završetka studije za više od ½ ugovorenog roka, potrebno je naglasiti da
je značajno proširen obim predviđenih poslova i da je, uz obostranu saglasnost, studija
poslužila kao osnova za dvogodišnji rad na projektu tehnološkog razvoja Ministarstva za
nauku i zastitu životne sredine broj 6120 “Merenje kvaliteta električne energije”. Merenje
kvaliteta električne energije je širi problem i obuhvata i merenje složenoperiodičnih
električnih veličina. Dosad uplaćena sredstva su participacija EPS-a na projektu 6120 za
2005. godinu, a preostali iznos će biti participacija za 2006. godinu. S druge strane, kao
participant, EPS ima pravo korišćenja rezultata projekta bez naknade, a u skladu sa
potpisanim ugovorom.

Napomene:

1. U dodatku A se navode rezultati projekta 6120 u 2005. godini onako kako su

prezentovani Ministarstvu i EPS-u.
2. U dodatku B su dati karakteristični detalji dosad urađenog posla:
- linearni pretvarač struje,
- rezultati kalibracije linearnog pretvarača struje,
- poređenje teoriskih i simulacionih rezultata razvijene metode merenja
harmonika u slučaju merenja slabih zašumljenih periodičnih signala,
- snimak rezultata merenja struje monitora i računarskog napojnog bloka
razvijenim ampermetrom,
- snimak harmoniske analize mrežnog napona na periferiji Bečeja i u centru
Bečeja,
- snimak harmoniske analize mrežnog napona u Fabrici alkohola “Panon” u
Crvenki na priključku 50 kW frekventno regulisanog asinhronog motora.

24
 DODATAK A
Rezultati projekta 6120 u 2005. godini

 Korisnik : Вујичић Владимир

  Projekti | Početak | Odjava

Projekat : Мерење кв алитет а електричне енергије

Naziv oblasti : Elektronika i telekomunikacije

Trajanje u mesecima : 36

Početak (dd.mm.gggg) : 01.01.2005

Kraj (dd.mm.gggg) : 31.12.2007

  Sacuvaj

Prijavljeni rezultati projekta

 

Dodati rad iz časopisa Dodati monografiju Dodati tezu

25
Dodati rad sa naučnog skupa Dodati studiju (projekat) Dodati patent
Dodati tehničko rešenje Ostali rezultati  

Naslov Autori Tip rezultata Podaci

Propagation and Single-Tuned Filter Based Mitigation of Harmonics in Distribution Networks Milanović J. V. Skupovi Godina : 2005
Katić Vladimir Faza : 1
Dragović J. Aktivnost : 2
Au M. T.
Dodati autora
A Fast and Accurate Method for Phase Angle Autocalibration in the Sable Source of AC Voltage Mitrović Zoran Skupovi Godina : 2005
and Current Župunski Ivan Faza : 1
Dodati autora Aktivnost : 1
Further Generalization of the Low-Frequency True -RMS Instrument Pjevalica Velibor Skupovi Godina : 2005
Vujičić Vladimir Faza : 1
Dodati autora Aktivnost : 1
Merilo složenoperiodične struje Vujičić Vladimir Skupovi Godina : 2005
Vujičić Bojan Faza : 1
Milovančev Slobodan Aktivnost : 1
Dodati autora
Integrisano merilo harmonika Tomić Josif Skupovi Godina : 2005
Pjevalica Nebojša Faza : 1
Dodati autora Aktivnost : 1
Ocena greške merenja faktora izobličenja stohastičkim instrumentom Vujičić Vladimir Skupovi Godina : 2005
Župunski Ivan Faza : 1
Dodati autora Aktivnost : 1
Current Harmonics Elimination with a Series Passive Filter Using SuperHarm Simulation Katić Vladimir Skupovi Godina : 2005
Software Milićević Dragan Faza : 1
Čorba Zoltan Aktivnost : 2
Dodati autora
Granična tačnost merenja harmonika Vujičić Vladimir Skupovi Godina : 2005
Župunski Ivan Faza : 1
Dodati autora Aktivnost : 2
Merilo složenoperiodičnog napona Vujičić Vladimir Skupovi Godina : 2005
Milovančev Slobodan Faza : 1
Vujičić Bojan Aktivnost : 2
Dodati autora
Linearni merni pretvarač napona Pejić Dragan Tehnička Godina : 2005
Vujičić Vladimir rešenja Faza : 1
Župunski Ivan Aktivnost : 2
Milovančev Slobodan

26
 Dodati autora
Linearni merni pretvarač struje Milovančev Slobodan Tehnička Godina : 2005
Vujičić Bojan rešenja Faza : 1
Pejić Dragan Aktivnost : 2
Vujičić Vladimir
Župunski Ivan
Dodati autora
Ampermetar za merenje složenoperiodičnih struja Tomić Josif Tehnička Godina : 2005
Vujičić Bojan rešenja Faza : 1
Pejić Dragan Aktivnost : 1
Dodati autora
Voltmetar za merenje složenoperiodičnog napona Josif Tomić Tehnička Godina : 2005
Vujičić Bojan rešenja Faza : 1
Pejić Dragan Aktivnost : 1
Dodati autora
Metoda kalibracije stohastičkog merila harmonika Bojković Gordana Tehnička Godina : 2005
Mitrović Zoran rešenja Faza : 1
Župunski Ivan Aktivnost : 1
Dodati autora
Grafički softver za PC računar za podršku stohastičkom instrumentu (ampermetru, voltmetru, Antić Boris Tehnička Godina : 2005
vatmetru, brojilu...) Dodati autora rešenja Faza : 1
Aktivnost : 1
 

27
DODATAK B

B1. Linearni pretvarač struje

Prednja strana mernog pretvarača struje

Zadnja strana mernog pretvarača struje

B2. Rezultati kalibracije mernog pretvarača struje

Kalibraciona kriva za male struje

0,12

0,1028
0,1

0,08 0,0814
Napon (V)

0,06 0,0615 Napon (V)

0,04 0,0409

0,02 0,0205

0 0
0 0,25 0,5 0,75 1 1,25
Struja (A)

29
B3. Rezultati teorijske i simulacione analize razvijene metode
u slučaju merenja slabih zašumljenih periodičnih signala

Ukupna relativna greška za uniformni šum-teorijska

10,000

20 ms
100 ms
2,243
1000 ms
1,001
Relativna greška (%)

1,000
0,713

0,320 0,321
0,223

0,100 0,100 0,101

0,074

0,032 0,033

0,010
0,010
-10 0 10 20
SNR (dB)

Relativna greška-simulacija
10

20 m s
2,25 100 m s
1000 m s
1,01
Relativna greška (%)

1
0,703

0,323 0,319
0,227

0,102 0,100
0,1
0,073

0,032 0,032

0,01 0,010
-10 0 10 20
SNR (dB)

30
B4. Rezulati merenja struje monitora i napojnog bloka računara

Rezultati merenja harmonika prvog izvoda struje bloka za napajanje PC-ja

Rezultati merenja harmonika prvog izvoda struje monitora računara

31
B5. Snimak harmoniske analize mrežnog napona
na periferiji Bečeja i u centru Bečeja

Harmonijska analiza napona na periferiji Bečeja

Harmonijska analiza napona u centru Bečeja

32
B6. Snimak harmonijske analize mrežnog napona u Fabrici alkohola «Panon»
u Crvenki na priključku 50 kW-nog frekventno regulisanog asinhronog motora

Prikaz merne opreme i pogona kanalskih pumpi

upravljanih frekventnim regulatorom

Prikaz rezultata merenja u pogonu kanalskih pump

upravljanih frekventnim regulatorom

33